Википедија

Denis Bergkamp

пензионисани холандски фудбалер

Denis Nikolas Marija Bergkamp (hol. Dennis Nicolaas Maria Bergkamp; Amsterdam, 10. maj 1969) bivši je holandski fudbaler i fudbalski trener. Na početku karijere je bio bočni vezni igrač, zatim je bio centarfor, da bi zatim zaigrao na poziciji polušpica, na kojoj je igrao do kraja karijere. Jan Mulder ga je opisao kao „Holanđanina sa najboljom tehnikom”,[4] dok je njegov saigrač Tijeri Anri izjavio da je Bergkamp „san za napadača”.[5]

Denis Bergkamp
Bergkamp na otkrivanju njegove statue na Emirejts stadionu 22. februara 2014. godine
Lični podaci
Puno ime Denis Nikolas Marija Bergkamp[1]
Datum rođenja (1969-05-10)10. maj 1969. (54 god.)[2]
Mesto rođenja Amsterdam, Holandija
Visina 1,83 m[3]
Pozicija napadač
Seniorska karijera
Godine Klub Nast. (Gol)
1986—1993
1993—1995
1995—2006		 Ajaks
Inter
Arsenal		 185
52
315		 (103)
(11)
(87)
Ukupno 552 (201)
Reprezentativna karijera
1990—2000 Holandija 79 (37)
Trenerska karijera
2011—2017 Ajaks (pomoćni trener)
Nagrade
Fudbal
Predstavljajući Holandiju
Evropsko prvenstvo
Bronzana medalja — treće mesto 1992. Ekipno
Bronzana medalja — treće mesto 2000. Ekipno

Sin električara, Bergkamp je rođen u Amsterdamu i igrao je amaterski fudbal u nižim ligama. Sa 11 godina zapazio ga je Ajaks, a prvu profesionalnu utakmicu odigrao je 1986. godine. Dobra forma dovela je do poziva u reprezentaciju godinu dana kasnije, što je privuklo mnoge evropske klubove. Bergkamp je 1993. godine prešao u italijanski klub Inter, gde je imao dve razočaravajuće sezone. Nakon što se pridružio Arsenalu 1995. godine, oživeo je svoju karijeru i pomogao klubu da osvoji tri Premijer lige, četiri FA kupa i da stigne do finala Lige šampiona 2006. godine, koja je ujedno i bilo njegova poslednja utakmica u igračkoj karijeri. Godine 1998. Bergkamp je postao najbolji strelac Holandije svih vremena. Ovaj rekord su kasnije prestigli Patrik Klojvert, Robin van Persi i Klas-Jan Huntelar.

Smatran za jednog od najboljih fudbalera svoje generacije, Bergkamp je bio drugi i treći u izboru FIFA za fudbalera godine, a Pele ga je izabrao kao jednog od najboljih FIFA 100 živih fudbalera. Godine 2007. ušao je u Englesku fudbalsku kuću slavnih i tako postao prvi i do sada jedini holandski fudbaler kome je to pošlo za rukom. Zbog svog straha od letenja, navijači Arsenala su ga nazvali „Ne-leteći Holanđanin”.

Detinjstvo i mladost uredi

Rođen je u Amsterdamu kao najmlađi od četiri sina Vima i Toni Bergkamp .[6][7] Odrastao je u predgrađu u kome je živela radnička klasa i čija je porodica težila da dostigne status srednje klase.[7] Njegov otac, električar i amaterski fudbaler u nižim ligama, dao mu je ime po Škotskom napadaču Denisu Lou.[8] Da bi se uklopio sa holandskim običajima o davanju imena, njegov otac je dodao još jedno slovo "n" njegovom imenu, jer u registru nisu hteli da ga prihvate.[9] Bergkamp je odgajan kao katolik i redovno je prisustvovao crkvenim službama tokom svog detinjstva.[8] Iako je u kasnijim godinama izjavio da ga poseta crkvi ne privlači toliko, Bergkamp je i dalje vernik.[8]

Klupska karijera uredi

Ajaks uredi

 
Bergkamp u dresu Ajaksa

Bergkapm je prošao Ajaksovu omladinsku školu, nakon što se sa 11 godina pridružio klubu.[7] Debitovao je kod trenera Johana Krojfa 14. decembra 1986. godine u meču protiv Rode, koji je Ajaks dobio rezultatom 2-0.[10] Svoj prvi gol u seniorskoj konkurenciji, postigao je 22. februara 1987. godine protiv Harlema, u meču u kojem je njegov tim slavio rezultatom 6-0.[11] U sezoni 1986/87. upisao je 23 nastupa za svoj tim, uključujući i debi u evropskim takmičenjima protiv Malmea u Kupu pobednika kupova.[7] Ajaks je osvojio ovo takmičenje pobedivši Lokomotivu Lajpcig 1-0, a Bergkamp je ušao u igru u 66. minutu.[12]

U narednim sezonama, Bergkamp je postao standardni prvotimac. Ovo se dogodilo u veoma uspešnom periodu za Ajaks, pošto je klub, prvi put u poslednjih pet godina uspeo da osvoji titulu prvaka u sezoni 1989/90. Sledeće sezone postigao je 29 golova na 36 utakmica i postao najbolji strelac lige, zajedno sa napadačem PSV Ajndhovena Romariom. Ajaks je osvojio Kup UEFA 1992. godine savladavši u finalu Torino zbog postignutih golova u gostima. Dana 20. maja 1993. godine pobedili su Herenven 6-2 u finalu kupa Holandije.[13][14] Bergkamp je bio najbolji strelac Eredivizije od 1991. do 1993. i izabran je za najboljeg holandskog fudbalera 1992. i 1993. godine.[15] Za klub iz svog rodnog grada postigao je 122 gola na 239 utakmica.

Inter uredi

Bergkapm je nakon odličnih partija u dresu Ajaksa privukao pažnju nekoliko evropskih klubova. Interesovanje je pokazao i Real Madrid, ali ga je Krojf savetovao da ne prelazi u madridski klub.[16] Bergkamp je želeo da igra u Italiji.[17] Smatrao je Seriju A "najjačom ligom u to vreme" i želeo je da igra za Juventus, ili Inter.[17] Dana 16. februara 1993. godine Bergkamp je zajedno sa svojim saigračem iz Ajaksa Vimom Jonkom prešao u Inter za sumu od 7,1 miliona funti.[18] Nakon potpisivanja Bergkamp je izjavio: "Inter ispunjava sva moja očekivanja. Najvažnija stvar za mene je bio stadion, ljudi u klubu i način na koji igra Inter".[18]

Bergkamp je debitovao za Inter protiv Ređiane 29. avgusta 1993. na San Siro stadionu, u meču koji je njegova ekpipa dobila rezultatom 2-1.[19] Svoj prvi gol u novom klubu postigao je protiv Kremonezea u septembru 1993. godine, ali je tokom sezone imao problema sa dobro organizovanim odbranama italijanskih klubova, pa je do kraja sezone uspeo da postigne samo sedam golova. To je bilo delom što trener Osvaldo Banjoli nije mogao da nađe stalnog partera Bergkampu u napadu, već je preferirao da igra sa tri napadača, pa su mu društvo u napadu pravili Urugvajac Ruben Sosa i Italijan Salvatore Skilači.[20] Loše igre Intera dovele su do smene trenera Banjolija u februaru 1994. koga je zamenio Điampjero Marini član italijanske reprezentacije koja je osvojila Svetsko prvenstvo 1982. godine.[21] Klub je završio 13. u Seriji A i za samo jedno mesto izbegao ispadanje iz lige, ali je u osvojio Kup UEFA, nakon što je u finalu savladao Austriju Salcburg nakon dva meča ukupnim rezultatom 2-0.[22] Bergkamp je bio najbolji strelac takmičenja sa osam postignutih golova, a u meču prve runde protiv Rapida iz Bukurešta postigao je het-trik.[23]

U njegovoj drugoj sezoni u Interu, klub je ponovo promenio trenera, pa je na čelo kluba došao Otavio Bijanki. Bergkamp je imao lošu sezonu, mučile su ga povrede i bio je premoren nakon Svetskog prvenstva 1994. godine. Uspeo je da postigne 5 gola na 26 utakmica. Van terena, njegov odnos sa italijanskim novinarima i navijačima postao je loš. Njegova stidljiva ličnost i sklonost da nakon mečeva odlazi kući, bili su tumačeni kao apatija.[24] Zbog njegovih loših partija na terenu jedan italijanski list preimenovao je nagradu koju je dodeljivao za najgoreg igrača nedelje iz L'asino della settimana (Magarac nedelje) u Bergkamp della settimana (Bergkamp nedelje).[17][25] Inter je sezonu završio na šestom mestu i nije uspeo da odbrani titulu prvaka UEFA kupa, pošto je tim eliminisan u drugoj rundi. U februaru 1995. godine, klub je kupio italijanski biznismen i navijač Intera Masimo Morati, koji je obećao velika ulaganja u tim.[26] Bergkampova budućnost u prvom timu bila je neizvesna nakon dolaska novog gazde, naročito nakon kupovine Mauricija Ganca.[27]

Arsenal uredi

Kako se Morati spremao da napravi velike promene u klubu, Bergkamp je napustio Inter i prešao u Arsenal, koji je za njega platio 7,5 miliona funti.[28] On je bio prvo pojačanje trenera Brusa Rioča, a njegov transfer je oborio klupski rekord u visini transfera, koji je do tada iznosio 2,5 miliona funti.[28] Bergkampov dolazak u klub bio je značajan, ne samo zato što je on bio već renomirani internacionalni fudbaler, koji je imao najbolje godine pred sobom, već i zbog toga što je bio jedan od ključnih faktora u vraćanju Arsenala na staze uspeha, nakon neuspeha sredinom devedesetih. U prvoj utakmici sezone 1995/96. bergkamp je debitovao za novi klub protiv Midlsbroa. Mučio se da se privikne na engleski fudbal i nije uspeo da postigne gol na prvih šest mečeva, što je izazvalo podsmehe engleskih novina. Dana 23. septembra Bergkamp je postigao svoj prvi gol u dresu Arsenala protiv Sauthemptona na Hajberiju.[29] Završio je sezonu sa 33 odigrane utakmice i 11 postignutih golova. Pomogao je Arsenalu da završi na petom mestu i obezbedi učešće u UEFA Kupu tako što je postigao odlučujući gol protiv Boltona u poslednjem kolu prvenstva.[30]

Dolazak Aesena Vengera na mesto trenera Arsenala u septembru 1996. godine, predstavljalo je prekretnicu u Bergkampovoj karijeri.[31] Venger koji je radio kao trener u Francuskoj i Japanu, prepoznao je Bergkampov talenat i želeo je da ga koristi kao predvodnika napadačke igre svog tima.[31] Obojica su bila zagovornici kontinentalnog stila napadačkog fudbala, a Vengerova odluka da zavede strog zdravstveni i kondicioni režim, zadovoljavala je Bergkampa.[31] Iako je u sezoni 1996/97. odigrao manje utakmica, imao je veći uticaj na tim, zabeleživši 13 asistencija. Protiv Totenhema u novembru 1996. godine u 88. minutu meča, asistirao je kapitenu Toniju Adamsu koji je volejem doneo pobedu svom timu. Zatim je u zaustavnom vremenu postigao gol, kontrolisao je loptu levom nogom na malop prostoru, uspeo da prođe svog čuvara i da se namesti za udarac.[32] Svoj prvi cvreni karton dobio je protiv Sanderlenda u januaru 1997. godine nakon starta visoko podignutom nogom nad veznim igračem Polom Brejsvelom u 26. minutu utakmice.[33] Arsenal je taj meč izgubio rezultatom 1-0, ali je nizom od 8 pobeda u poslednjih 16 mečeva obezbedio treće mesto, ali im je mesto u Ligi šampiona izmaklo, jer je Njukasl imao bolju gol razliku.[34]

 
Bergkamp u dresu Arsenala 2011. godine

Bergkamp je bio ključan igrač Arsenala u sledećoj sezoni i pomogao je klubu da osvoji ligu i kup i tako osvoji duplu krunu. Bio je najbolji strelac tima sa 22 postignuta gola. Arsenalov uspeh bio je još veći, ako se zna da su mnogi u decembru 1997. godine otpisali Arsenal, ali je ekipa Arsena Vengera na kraju uspela da završi na prvom mestu ispred branioca titule Mančester junajteda sa samo bodom prednosti.[35][36] Na početku sezone 23. avgusta 1997. godine Bergkamp je postigao svoj prvi het-trik protiv Lestera u gostima.[37] Treći gol, za koji kaže da mu je najdraži u dresu Arsenala,[38] psotigao je na sjajan način, primio je loptu levom nogom, prebacio pored svog čuvara Meta Eliota žongliranjem i uputio udarac desnom nogom, a lopta je završila u golu Lestera. Trener Lestera Martin Onil priznao je: "Bergkampov het-trik bio je najlepši koji sam ikada video".[39] U revanš utakmici četvrtfinala FA kupa protiv Vest Hema dobio je crveni karton zbog udaranja laktom protivničkog igrača Stiva Lomasa i zaradio suspenziju od 3 utakmice.[40] Nakon što je zaradio povredu tetive 29. aprila 1998. godine protiv Darbi kautija, propustio je ostatak sezone i finale FA kupa.[41] Izabran je za najboljeg igrača Premijer lige i postao tek treći stranac kome je pripala čast da ponese zvanje najboljeg igrača u engleskom fudbalu.[42]

Nakon uspešnog nastupa na Svetskom prvenstvu 1998. godine sa reprezentacijom Holandije, Bergkamp je imao još jednu dobru sezonu u Arsenalu. Arsenal nije uspeo da odbrani titulu u Premijer ligi. Ekipa je poražena u poslednjem kolu prvenstva i završila je na drugom mestu, sa samo jednim bodom manje od prvoplasiranog Mančester junajteda. Bergkamp je bio drugi strelac svog tima, sa 16 postignutih golova. Tim je takođe poražen i u revanš utakmici FA kupa protiv Mančester junajteda u aprilu 1999. godine. Pri rezultatu 1-1 u zaustavnom vremenu utakmice, Fil Nevil je srušio igrača Arsenala Reja Parloa u šesnaestercu i dosuđen je penal za ekipu Arsenala. Bergkamp je izveo penal, ali je njegov udarac odbranio golman Peter Šmejhel. U drugom produžetku utakmice Rajan Gigs postiže gol, koji mnogi smatraju najlepšim u istoriji takmičenja i donosi pobedu svom timu.[43][44][45] Nakon ovog promašaja Bergkamp nije izveo nijedan penal do kraja svoje karijere.[46]

Sezona 1999/00. pokazala se frustrirajućom za Arsenal i Bergkampa. Klub je završio na drugom mestu u ligi, sa 18 bodova manje od prvoplasiranog Mančester junajteda. Pored toga ekipa je nakon penala poražena u finalu UEFA kupa od Galatasaraja.[47] Odlazak sunarodnika Marka Overmarsa i francuskog veziste Emanuela Petija pre kraj sezone, izazvali su nagađanja o Bergkampovoj budućnosti u klubu.[48] Međutim, u decembru 2000. godine postigao je dogovor o produžetku ugovora.[49] Uprkos brojnim pojačanjima u sezoni 2000/01. Arsenal je po treći put za redom završio na drugom mestu.[50] Dolazak Anrija i Viltorda u klub kao glavnih napadača, uslovio je da Bergkamp dobije manje šanse u prvom timu. U porazu svog tima protiv Liverpula u finalu FA kupa 2001. godine, ušao je sa klupe pred kraj utakmice.[51]

Sezona 2000/01. je konačno bila uspešna. Arsenal je osvojio titulu prvaka engleske, pobedom u pretposlednjem kolu sezone protiv Mančester junajted na Old Trafordu, i tako osvojio duplu krunu, drugi put otkako je Venger trener, pošto je samo četiri dana pre toga Arsenal u finalu FA kupa pobedio Čelsi rezultatom 2-0.[52] Bergkpam je odigrao 33 meča i zabeležio 15 asistencija, među kojima je i ona protiv Juventusa u drugom delu grupne faze Lige šampiona. Nalazio se između dva protivnička igrača, ali je uspeo da im umakne i zavrne loptu u šesnaesterac do Frederika Jungberga koji je postigao gol.[53] Dana 22. januara 2002. godine postigao je gol glavom u pobedi nad Liverpulom u četvrtom kolu FA kupa, ali je u istoj utakmici dobio crveni karton nakon starta sa dve noge nad Džejmijem Karagerom, koji je takođe na ovoj utakmici isključen, jer je bacio novčić u publiku.[54] Bergkamp je kažnjen sa tri utakmice neigranja (dve u ligi, i jednom u kupu).[55] Žalio se na zabranu, ali bezuspešno.[56] Vratio se nakon zabrane 3. marta 2002. protiv Njukasla. Rano tokom meča, Rober Pires je odigrao pas po zemlji za Bergkampa koji se nalazio na ivici protivničkog šesnaesterca, leđima okrenut ka golu. Iako je bio pod pritiskom svog čuvara Nikosa Dabizasa gurnuo je loptu na prvu pored njega, zaobišao ga i precizno poslao loptu u donji desni ugao protivničkog gola. Venger opisuje ovaj gol kao "neverovatan"[57] i dodaje: "Ovo nije samo neverovatan gol, već i veoma važan za nas, uživao sam gledajući ga".[57] Bergkamp je odigrao devet od poslednjih deset utakmica i bio veoma produktivan u tandemu sa Jungbergom.[58]

"Ne možete nikoga kriviti za to. Jednostavno morate da prihvatite da je Bergkamp uradio prelepu stvar"

— Ser Bobi Robson o Bergkampovom golu protiv Njukasla u martu 2002. godine[59]
 
Bergkamp u opremi Arsenala 2003. godine

U sezoni 2002/03. Bergkamp je postigao svoj 100. gol u dresu Arsenala u utakmici trećeg kola kola FA kupa protiv Oksforda odigranoj 4. januara 2003. godine.[60][61] Arsenal nije uspeo da osvoji ligu, iako je u martu 2003. imao osam bodova više u odnosu na drugoplasiranu ekipu.[62] Međutim, uspeli su da drugu godinu za redom osvoje FA kup, pošto su u finalu savladali ekipu Sauthemptona.[63] Dana 20. jula 2003. godine Bergkamp je produžio ugovor sa klubom, na još godinu dana.[64] Sezona 2003/04. bila je veoma uspešna za Bergkampa. Arsenal je osvojio titulu bez ijednog poraza i postao prvi engleski tim koji je ostvario takav uspeh. U meču poslednjeg kola prvenstva protiv Lestera pi rezultatu 1-1, asistirao je Patriku Vijeri koji je postigao gol i doneo pobedu Arsenalu.[65] Tim koji je nazivan "Nepobedivi",[65] nije uspostavio sličnu dominaciju u Evropi. Tim je poražen u četvrtfinalu Lige šampiona od Čelsija, koji je bio bolji nakon dva odigrana meča.[66] Bergkamp je nakon završetka sezone potpisao novi ugovor sa Arsenalom.[67]

U sezoni 2004/05. Bergkamp je bio u startnoj postavi na 29 utakmica, ali njegov tim nije uspeo da odbrani titulu prvaka. Arsenal je završio na drugom mestu, sa 12 bodova manje od prvoplasiranog Čelsija. Dana 22. avgusta 2004. godine na utakmici protiv Midlsbroa Bergkamp je bio kapiten, umesto povređenog Patrika Vijere. Arsenal je utakmicu gubio rezultatom 1-3, ali je na kraju uspeo da pobedi 5-3 i izjednači rekord Notingem foresta sa 42 uzastopna meča bez poraza.[68] U meču FA kupa protiv Šefilda 19. februara 2005. godine, dobio je direktan crveni karton zbog odgurivanja Denija Kalipa.[69] Njegova žalba na odluku, je odbijena, pa je morao da propusti naredna tri prvenstvena meča.[70] U poslednjoj utakmici sezone protiv Evertona koji je ekipa Arsenala dobila rezultatom 7-0, Bergkamp je proglašen za igrača utakmice, pošto je postigao jedan, a asistirao za tri gola svog tima.[71] Dirnuli su ga navijači Arsenala koji su skandirali "još jednu godinu", opisujući ga kao "veoma posebnog". "Očigledno osećaju, da je ostala još jedna godina za mene, to je divno pošto pokazuju da imam njihovu punu podršku", izjavio je Bergkamp.[72] Nakon pobede nad Mančester junajtedom u finalu FA kupa 2005. godine nakon boljeg izvođenja penala, produžio je ugovor sa Arsenalom na još godinu dana.[73]

 
Emirejts stadion za vreme Bergkampove oproštajne utakmice između Arsenala i Ajaksa u julu 2006. godine

U Bergkampovoj poslednjoj sezoni u dresu Arsenala, tim je završio na četvrtom mestu.[74] U prvom kolu Lige šampina protiv Tuna postigao je gol u zaustavnom vremenu, pošto je u igru ušao kao rezerva u 72. minutu.[75] Nakon kampanje navijača Arsenala, klub je odlučio da jedan od mečeva koje će odigrati na stadionu Hajberi, u čast poslednje sezone na ovom stadionu, posveti Denisu Bergkampu.[76] "Bergkampov" dan održan je 15. aprila 2006. godine, na meču protiv Vest Bromvič albiona. Odana je počast igračevom doprinosu klubu, a navijači su mu poklonili narandžastu majicu sa natpisom "DB 10" - boja njegovog nacionalnog tima, inicijali i broj koji je nosio u klubu.[76] Bergkamp je u igru ušao kao rezerva u drugom poluvremenu i asistirao Roberu Piresu kod gola, par trenutaka nakon što je Vest Bromvič izjednačio rezultat. Bergkampov gol u 89. minutu ispostavio se kao njegov poslednji u takmičarskim utakmicama za Arsenal.[5][77] U finalu Lige šampiona protiv Barselone Bergkamp je bio na klupi za rezerve, ali nije ulazio u igru. U toj utakmici Barselona je postigla dva gola u poslednja 13 minuta utakmice i osvojila ovo takmičenje.[78]

Bergkamp je bio u centru pažnje u prvoj utakmici odigranoj na novom stadionu Arsenala. Dana 22. jula 2006. godine održana je oproštajna utakmica u njegovu čast na novom stadionu između Arsenala i njegovog prvog kluba Ajaksa. Bergkamp je izveo početni udarac sa svojim ocem Vimom i sinom Mičelom. Svo četvoro njegove dece, bili su maskote utakmice. Prvo poluvreme odigrali su igrači koji su tada igrali za Arsenal i Ajaks, dok su u drugom poluvremenu nastupile legende i njegovi bivši saigrači. Neki od igrača koji su nastupali za Arsenal su Ijan Rajt, Patrik Vijera, Mark Overmars, Emanuel Peti i Dejvid Siman, dok su za Ajaks igrali Krojf, Marko van Basten, Deni Blind, Frank i Ronald de Bur. Arsenal je dobio utakmicu rezultatom 2-1, golovima Anrija i Kanua. Klas-Jan Huntelar je doveo u prednost ekipu Ajaksa i tako postao prvi igrač koji je postigao gola na Emirejts stadionu.[79]

Reprezentacija uredi

 
Bergkamp na Evropskom prvenstvu 1996. protiv Škotske

Bergkamp je svoj prvi meč za reprezentaciju Holandije odigrao protiv Italije 26. septembra 1990. godine, kada je kao rezerva ušao umesto Franka de Bura. Svoj prvi gol postigao je protiv Grčke 21. novembra 1990. godine.[80] Bergkamp je izabran u tim za Evropsko prvenstvo 1992. godine, na kojem je njegov tim branio titulu prvaka. Iako je ostavio dobra utisak, postigao tri gola, Holandija je nakon penala ispala od Danske, koja je na kraju osvojila prvenstvo.[81]

U kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 1994. postigao je 5 golova i bio izabran u tim koji će igrati u SAD. Odigrao je na svakoj utakmici i postigao gol protiv Maroka u grupnoj fazi takmičenja i protiv Republike Irske u osmini finala. Bergkamp je postigao drugi gol za Holandiju u četvrtfinalu protiv Brazila, ali je njegov tim izgubio utakmicu rezultatom 3:2 i ispao iz takmičenja.[82] Na Evropskom prvenstvu 1996. godine postigao je gol protiv Švajcarske i asistirao Patriku Klojvertu kod utešnog gola protiv Engleske, koja je prošla u četvrtfinale.[83][84]

U meču protiv Velsa u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 1998. godine 9. novembra 1996. godine postigao je svoj prvi het-trik u dresu reprezentacije.[85] Holandija je bila prva u grupi i plasirala se na Svetsko prvenstvo, koje se održavalo u Francuskoj. Bergkamp je na takmičenju postigao tri gola, uključujući i gol za pamćenje u poslednjem minutu četvrtfinalne utakmice protiv Argentine.[86] Frank de Bur je uputio pas ka Berkampu udaljenom 50 metara, koji je jednim kontaktom primio loptu, gurnuo je pored Roberta Ajale i snažnim volej udarcem spoljnim delom stopala smestio loptu iza leđa golmana.[87] Gol, za koji je Bergkapm rekao da mu je najdraži u karijeri, bio je njegov 36. u dresu reprezentacije i njime je prestigao Fasa Vilkesa na listi najboljih strelaca reprezentacije.[88] U polufinalu, Holandija je izgubila od Brazila nakon penala, pošto je u regularnom delu rezultat bio 1:1.[17][89] Bergkamp je izabran u najbolji tim prvenstva, zajedno sa saigračima Frankom de Burom i Edgarom Davidsom.

Dana 9. oktobra 1999. godine Bergkamp je postigao svoj poslednji gol za Holandiju protiv Brazila.[90] Pošto je Holandija bila jedan od organizatora Evropskog prvenstva 2000. godine, automatski se kvalifikovala na isto i bila jedan od favorita za osvajanje medalje.[91] U polufinalu Holandija je izgubila od Italije nakon penala rezultatom 3:1.[92] Nakon poraza Bergkamp je najavio povlačenje iz reprezentacije, kako bi se fokusirao na klupsku karijeru.[93] Njegov rekord od 37 golova na 79 utakmica, oborio je Patrik Klojvert 2003. godine.[94]

Trenerska karijera uredi

Nakon povlačenja, Bergkamp je insistirao na tome da neće postati trener. Odbio je ponudu Arsenala da radi kao skaut i posvetio je svoje vreme putovanjima i svojoj porodici.[95] Međutim, u aprilu 2008. godine završio ubrzani trenerski kurs za bivše Holandske reprezentativce i postao trener pripravnik u Ajaksu.[96][97] Nakon što je završio trenerski kurs Fudbalskog saveza Holandije, 26. oktobra 2008. godine postaje pomoćni trener Johanu Nejskensu u novoformiranom B timu reprezentacije Holandije.[98] U sezoni 2008/09. Bergkamp se vratio u Ajaks i bio trener mlađih kategorija (igrači do 12 godina). Nakon dolaska Franka de Bura na mesto prvog trenera Ajaks, Bergkamp je postao pomoćni trener omladinske ekipe (igrači do 21. godine).[99]

U avgustu 2011. godine Bergkamp je postao pomoćnik Franku de Buru u prvom timu Ajaksa.[100]

Aerofobija uredi

Zbog svog straha od letenja Bergkamp je dobio nadimak "Ne-leteći Holanđanin". Sve to je počelo kada je sa reprezentacijom Holandije putovao na Svetsko prvenstvo 1994. godine, kada je motor aviona prestao da radi,[101] što je navelo jednog novinara da se našali da ima bombu u torbi. Nakon ovog incidenta, Bergkamp je odlučio da više neće leteti, ali je razmotrio mogućnost da potraži pomoć psihijatra.[102]

"Imam ovaj problem sa kojim moram da živim. Ne mogu ništa da uradim o tom pitanju, to je stvar psihološke prirode i ne mogu je objasniti. Nisam leteo avionom dve godine. Fudbalski savez Holandije i Arsenal su imali razumevanja do sad. Razmišljam da potražim pomoć psihijatra. Ne mogu leteti. Jednostavno se zaledim. Uspaničim se. Počinje dan ranije, kada ne mogu da spavam."[102]

Stanje je uveliko umanjilo njegove šanse da igra mečeve u gostima u evropskim takmičenjima i da putuje sa reprezentacijom. U nekim slučajevima, putovao je autom ili vozom, ali na nekim mečevima bila je takva situacija da nije mogao uopšte da da otputuje. Pred utakmicu sa Olimpik Lionom u februaru 2001. godine Venger je govorio kako je zabrinut zato što Bergkamp putuje autom ili vozom, zato što dolazi do velikog zamora igrača.[103]

Stil igre uredi

Bergkamp je učenik škole fudbala Total football koja je insistirala na svestranosti u igri. Ovo su radili da bi maksimalno iskoristili fudbalski potencijal mladih igrača. Svaki igrač je igrao na svim pozicijama na terenu, pre nego što bi mu pronašli poziciju koja mu najviše odgovara.[7] Svi timovi mlađih kategorija igrali su u istoj formaciji kao prvi tim Ajaksa: 4-3-3, kako bi omogućili svakom igraču, da lako nađu mesto u timu u starijem uzrastu.[7] Bergkamp je igrao na svakoj poziciji, izuzev golmana i veruje da je mnogo dobio time što je igrao kao odbrambeni igrač, pošto mu je pomoglo da "razume šta je potrebno da prođe pored odbrambenog igrača".[7] Kada je prvi put debitovao kao rezerva u utakmici protiv Rode, igrao je na poziciji desnog krila, na kojoj je igrao naredne tri godine.[7]

Dok je igrao u Interu prebačen je na poziciju napadača, ali nije dobro sarađivao sa svojim kolegom Rubenom Sosom, kojeg je kasnije nazivao "sebičnim".[7] Kada je prešao u Arsenal 1995. godine bio je uspešan u napadu sa Rajtom, a u kasnijim sezonama sa Anelkom i Anrijem igrajući na svojoj omiljenoj poziciji kao kreativni polušpic. Dolazak Overmarsa u sezoni 1997/98. uticalo je na Bergkampovu igru, pošto je imao više lopte u nogama. Između avgusta i oktobra 1997. godine postigao je sedam golova na sedam ligaških utakmica.[104] Sličan odnos razvio je sa Ljunbergom u sezoni 2001/02.[58] Pored sposobnosti da postiže golove,[5][105] Bergkamp je zbog svoje tehnike, pregleda igre i preciznih pasova[106][107] mogao da ima ulogu plejmejkera, ili da igra na poziciji ofanzivnog veznog igrača.[108]

Tokom svoje igračke karijere Bergkampa su nazivali "prevarom" i "prljavim igračem", ali je te tvrdnje, njegov bivši trener Arsen Venger opovrgnuo.[109][110][111] U intervjuu koji je dao za Tajms 2004. godine, rekao je da dok je bio u Interu, shvatio da mora biti mentalno jak, kako bi se izborio sa velikim pritiskom: "Mnogo ljudi tamo pokušava da vas povredi, ne samo fizički, već i mentalno, i dolazeći iz mirnije kulture, iz Holandije, morao sam da usvojim i primenim oštriji pristup. Bilo je situacija, kada su dva napadača išla u napad protiv četiri, ili pet jakih odbrambenih igrača, koji će učiniti sve da vas zaustave."[7] Bergkamp je izjavio da je njegova agresivnost često proisticala zbog frustracija na terenu.[7]

Uspesi uredi

Igrač uredi

Klub uredi

Ajaks
Inter
Arsenal

Reprezentacija uredi

Pomoćni trener uredi

Ajaks
  • Eredivizija (4): 2010/11., 2011/12., 2012/13., 2013/14.
  • Johan Cruijff Shield: 2013.

Individualne nagrade uredi

Bergkamp je tokom svoje igračke karijere primio nekoliko nagrada. Dva puta je završavao na trećem mestu u izboru za Fudbalera godine (1993. i 1996. godine), a imenovan je i u FIFA 100, listu od 125 najboljih živih fudbalera koju je sastavio Pele.[112] Tokom svoje klupske karijere, dva puta je izabran za najboljeg fudbalera Holandije (1991. i 1992), a bio je i najbolji strelac Erdevisije tri godine za redom (1990/91., 1991/92. i 1992/93.). Fudbalski novinari i igrači Premijer lige su ga proglasili za najboljeg igrača Premijer lige u aprilu i maju 1998. godine, a iste godine izabran je u najbolji tim Premijer lige za sezonu 1997/98. Bergkamp je takođe doživeo da njegovi golovi budu na prva tri mesta u izboru za gol meseca u emisiji Match of the Day u avgustu 1997. godine.[113] Igrajući za reprezentaciju bio je najbolji strelac tima na Evropskom prvenstvu 1992. godine, a na Svetskom prvenstvu 1998. godine izabran je u Najbolji tim prvenstva.

U aprilu 2007. godine Bergkamp je postao član Engleske fudbalske kuće slavnih.[114] Godinu dana kasnije, navijači Arsenala su ga na listi "50 najboljih tobdžija" stavili na drugo mesto, iza Tijerija Anrija, koji je završio na prvom mestu.[115] U februaru 2014. godine Arsenal je otkrio Vergkampovu statuu ispred Emirejts stadiona, kako bi odali počast za sve što je učinio igrajući za klub.[116] Statua Denisa Bergkampa biće postavljena ispred sedišta Fudbalskog saveza Holandije u Zeistu, pošto je izabran za najboljeg fudbalera Holandije u periodu od 1995. do 2015. godine. Statua će se pridružiti onim podignutim jedanaestorici najboljih 20. veka, podignutim 1999. godine, među kojima su između ostalih statue Johana Krojfa, Ruda Gulita i Franka Rajkarda.[117]

Spisak Bergkampovih individualnih dostignuća:

 
Bergkampova statua ispred Emirejts stadiona.

Statistika karijere uredi

Klub uredi

[128][129]

Klub Sezona Liga Kup† Evropa Ukupno
Nastupa Golova Nastupa Golova Nastupa Golova Nastupa Golova
Ajaks 1986/87 14 2 5 0 4 0 23 2
1987/88 25 5 1 0 6 1 32 6
1988/89 30 13 3 3 1 0 34 16
1989/90 25 8 2 1 1 0 28 9
1990/91 33 25 3 1 – – 36 26
1991/92 30 24 3 0 11 6 44 30
1992/93 28 26 4 4 8 3 40 33
Ukupno 185 103 21 9 31 10 237 122
Inter Milano 1993/94 31 8 13 9 11 8 55 25
1994/95 21 3 3 1 2 1 26 5
Ukupno 52 11 16 10 13 9 81 30
Arsenal 1995/96 33 11 8 5 – – 41 16
1996/97 29 12 4 2 1 0 34 14
1997/98 28 16 11 5 1 1 40 22
1998/99 29 12 8 3 3 1 40 16
1999/00 28 6 0 0 11 4 39 10
2000/01 25 3 5 1 5 1 35 5
2001/02 33 9 6 2 7 3 46 14
2002/03 29 4 7 1 5 2 41 7
2003/04 28 4 4 1 6 0 38 5
2004/05 29 8 5 0 4 0 38 8
2005/06 24 2 3 0 4 1 31 3
Ukupno 315 87 61 20 47 13 423 120
Ukupno u karijeri 552 201 98 39 91 32 741 272

†Uključuje nastupe u: kupu Holandije, kupu Italije, Engleskom Liga kupu i FA kupu. Utakmice Super kupova nisu uračunate.

Reprezentacija uredi

 
Bergkamp pred početak utakmice reprezentacije 1996. godine

[130]

Holandija
Godina Nastupa Golova
1990 4 3
1991. 5 2
1992. 11 7
1993. 6 4
1994. 11 6
1995. 5 1
1996. 10 6
1997. 5 4
1998. 9 3
1999. 5 1
2000. 8 0
Ukupno 79 37

Reference uredi

  1. ^ Kuper 156.
  2. ^ „Denis Bergkamp”. Barry Hugman's Footballers. Pristupljeno 11. 6. 2019. 
  3. ^ „Dennis Bergkamp”. ESPN FC. Pristupljeno 10. 9. 2013. 
  4. ^ Kuper, Simon (28. 4. 2006). „No more walking in a 'Burgcamp' Wonderland”. Financial Times. Pristupljeno 29. 4. 2012. 
  5. ^ a b v Coleman, Nick (22. 7. 2006). „There was only one Dennis Bergkamp”. The Independent. London. Arhivirano iz originala 06. 03. 2012. g. Pristupljeno 13. 12. 2011. 
  6. ^ Maas, J.G. (22. 8. 2006). „Op een mooie zondagmorgen”. Geuzenmiddenmeer (na jeziku: holandskom). Arhivirano iz originala 01. 12. 2012. g. Pristupljeno 28. 4. 2012. 
  7. ^ a b v g d đ e ž z i j Lovejoy, Joe (14. 11. 2004). „The Big Interview: Dennis Bergkamp”. The Sunday Times. London. Arhivirano iz originala 03. 03. 2016. g. Pristupljeno 28. 4. 2012. [Pretplata neophodna (pomoć)]. 
  8. ^ a b v Harris, Harry (2. 1. 1998). „Dennis is worth wait in gold; The FA Cup quarter-finals: Bergkamp has not played too often, but he's still producing masterpieces”. The Mirror. London. Arhivirano iz originala 25. 1. 2013. g. Pristupljeno 1. 5. 2012. [Pretplata neophodna (pomoć)]. 
  9. ^ „Dennis Bergkamp factfile”. Sporting Life. 19. 12. 2002. Pristupljeno 28. 4. 2012. [mrtva veza]
  10. ^ „Ajax 2–0 Roda JC”. Voetbal International (na jeziku: holandskom). Arhivirano iz originala 15. 10. 2012. g. Pristupljeno 28. 4. 2012. 
  11. ^ „Ajax 6–0 Haarlem”. Voetbal International (na jeziku: holandskom). Arhivirano iz originala 15. 10. 2012. g. Pristupljeno 3. 5. 2012. 
  12. ^ „1986/87: Ajax revive their traditions”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 1. 6. 1987. Arhivirano iz originala 3. 5. 2010. g. Pristupljeno 14. 3. 2012. 
  13. ^ „1991/92: Ajax complete clean sweep”. UEFA.com. Union of European Football Associations. Pristupljeno 11. 5. 2012. 
  14. ^ „Ajax – sc Heerenveen”. sc-heerenveen.nl. SC Heerenveen. Arhivirano iz originala 11. 5. 2013. g. Pristupljeno 11. 5. 2012. 
  15. ^ „Deze week ... 17 jaar geleden”. Ajax.nl (na jeziku: holandskom). 11. 2. 2009. Arhivirano iz originala 21. 10. 2012. g. Pristupljeno 11. 5. 2012. 
  16. ^ Carbonell, Rafael (2. 1. 1993). „Cruyff: "¿Qué va a hacer Bergkamp en el Real Madrid?"”. El País (na jeziku: španskom). Barselona. Pristupljeno 12. 12. 2011. 
  17. ^ a b v g „Dennis Bergkamp – One-on-One – Interviews”. FourFourTwo. Pristupljeno 12. 12. 2011. 
  18. ^ a b Haylett, Trever (16. 2. 1993). „Football: Bergkamp joins Inter for 7.1m pounds”. The Independent. London. Pristupljeno 12. 12. 2011. 
  19. ^ Giancarlo, Padovan (30. 8. 1993). „Jonk e Toto' fanno ridere l' Inter” (na jeziku: italijanskom). Milano: Corriere della Sera. Pristupljeno 13. 12. 2011. 
  20. ^ Winter, Henry (23. 11. 1993). „Football: Wright faces charge: FA awaits linesman's decision”. The Independent. London. Pristupljeno 14. 12. 2011. 
  21. ^ „Inter sack coach Bagnoli”. New Straits Times. Milan. 9. 2. 1994. Pristupljeno 14. 12. 2011. 
  22. ^ „1993/94: Inter reclaim UEFA Cup”. UEFA.com. 1. 6. 1994. Pristupljeno 13. 12. 2011. 
  23. ^ Gherarducci, Mario (17. 9. 1993). „Bergkamp Baggio, magie da 10”. Corriere della Sera (na jeziku: italijanskom). Milano. Pristupljeno 14. 12. 2011. 
  24. ^ Winner, David (21. 6. 1995). „Unravelling the enigma that is Dennis Bergkamp”. The Independent. London. Pristupljeno 14. 12. 2011. 
  25. ^ Marrese, Emilio (27. 6. 2000). „Che incubi a Milano Il riscatto dei ripudiati”. la Repubblica (na jeziku: italijanskom). Pristupljeno 14. 12. 2011. 
  26. ^ Marrese, Emilio (18. 2. 2011). „1995, Moratti compra l'Inter” (na jeziku: italijanskom). Corriere dello Sport. Arhivirano iz originala 27. 3. 2016. g. Pristupljeno 14. 12. 2011. 
  27. ^ „Ganz, il primo colpo di Moratti”. Corriere della Sera (na jeziku: italijanskom). BBC. 29. 3. 1995. Pristupljeno 14. 12. 2011. 
  28. ^ a b Shaw, Phil (21. 6. 1995). „Rioch signs Bergkamp to signal new era”. The Independent. London. Pristupljeno 9. 12. 2011. 
  29. ^ Houston, Bob (24. 9. 1995). „Dennis finds his menace”. The Independent. London. Pristupljeno 9. 12. 2011. 
  30. ^ Chesshyre, Tom (6. 5. 1996). „Bergkamp sends Arsenal into Europe”. The Independent. London. Pristupljeno 9. 12. 2011. 
  31. ^ a b v Lawrence, Amy (25. 4. 2004). „On a higher plane”. The Guardian. London. Pristupljeno 13. 12. 2011. 
  32. ^ Haylett, Trever (25. 11. 1996). „Football: Bergkamp and Adams break spirited Spurs”. The Independent. London. Pristupljeno 10. 12. 2011. 
  33. ^ Turnbull, Simon (12. 1. 1997). „Grim for grizzly Adams”. The Independent. London. Pristupljeno 10. 12. 2011. 
  34. ^ Shaw, Phil (12. 5. 1997). „Football: Three Gunner salute for Baseball Ground”. The Independent. London. Pristupljeno 10. 12. 2011. 
  35. ^ „Title run-in: United steel or Arsenal grit?”. BBC News. BBC. 30. 4. 1998. Pristupljeno 12. 12. 2011. 
  36. ^ Stammers, Steve (5. 11. 2001). „Wenger's sandcastle under siege”. Evening Standard. London. Arhivirano iz originala 5. 5. 2013. g. Pristupljeno 12. 12. 2011. 
  37. ^ Shaw, Phil (28. 8. 1997). „Football: Wright faces more FA action”. The Independent. London. Pristupljeno 10. 12. 2011. 
  38. ^ „GGG4: Bergkamp v Leicester City, 1997”. Arsenal.com. 28. 7. 2009. Pristupljeno 11. 12. 2011. 
  39. ^ Palmer 2008, str. 73.
  40. ^ „Arsenal and Sheffield United through on penalties”. BBC News. BBC. 18. 3. 1998. Pristupljeno 11. 12. 2011. 
  41. ^ „Arsenal near title”. BBC News. BBC. 30. 4. 1998. Pristupljeno 11. 12. 2011. 
  42. ^ „Bergkamp honoured by PFA”. BBC News. BBC. 6. 4. 1998. Pristupljeno 11. 12. 2011. 
  43. ^ Thorpe, Martin (15. 4. 1999). „Schmeichel takes flight as Giggs strips Arsenal bare”. The Guardian. London. Pristupljeno 11. 12. 2011. 
  44. ^ Carter, Jon (11. 3. 2011). „The FA Cup's Greatest Goals”. ESPN Soccernet. Arhivirano iz originala 18. 03. 2011. g. Pristupljeno 11. 12. 2011. 
  45. ^ „Giggs' goal is greatest FA Cup moment”. Manchester Evening News. 15. 5. 2003. Arhivirano iz originala 21. 04. 2013. g. Pristupljeno 11. 12. 2011. 
  46. ^ „'Mesut Ozil could be like Dennis Bergkamp and never take a penalty again,' says Arsene Wenger”. The Independent. 21. 2. 2014. 
  47. ^ „Penalty heartbreak for Arsenal”. BBC News. BBC. 17. 5. 2000. Pristupljeno 11. 12. 2011. 
  48. ^ „Bergkamp future still uncertain”. BBC Sport. BBC. 21. 9. 2000. Pristupljeno 11. 12. 2011. 
  49. ^ „Bergkamp and Parlour agree deals”. BBC Sport. BBC. 28. 12. 2000. Pristupljeno 11. 12. 2011. 
  50. ^ „Arsenal outgun Leeds”. BBC Sport. BBC. 5. 5. 2001. Pristupljeno 11. 12. 2011. 
  51. ^ Wilson, Paul (13. 5. 2001). „Owen spikes the Gunners”. The Guardian. London. Pristupljeno 11. 12. 2011. 
  52. ^ Winter, Henry (8. 5. 2002). „Simply champion, Arsenal”. The Daily Telegraph. London. Pristupljeno 12. 12. 2011. 
  53. ^ Lacey, David (5. 12. 2001). „Ljungberg at the double”. The Guardian. London. Pristupljeno 12. 12. 2011. 
  54. ^ „Sweet revenge for Arsenal”. BBC Sport. BBC. 27. 1. 2002. Pristupljeno 11. 12. 2011. 
  55. ^ Wallace, Sam (4. 2. 2002). „Arsenal hit by Bergkamp ban”. Daily Telegraph. Pristupljeno 12. 12. 2011. 
  56. ^ „Bergkamp appeal turned down”. The Football Association. 4. 2. 2002. Arhivirano iz originala 22. 2. 2002. g. Pristupljeno 17. 7. 2012. 
  57. ^ a b Wallace, Sam (3. 3. 2002). „Newcastle laid bare by Bergkamp”. The Daily Telegraph. London. Pristupljeno 12. 12. 2011. 
  58. ^ a b Ley, John (3. 5. 2002). „Ljungberg has will to win”. The Daily Telegraph. London. Pristupljeno 12. 12. 2011. 
  59. ^ Smith, Alan (18. 9. 2007). „The brilliance of Bergkamp”. The Daily Telegraph. Pristupljeno 10. 12. 2011. 
  60. ^ „Arsenal end Oxford dream”. BBC Sport. BBC. 4. 1. 2003. Pristupljeno 12. 12. 2011. 
  61. ^ „Bergkamp reaches milestone”. BBC Sport. BBC. 4. 1. 2003. Pristupljeno 12. 12. 2011. 
  62. ^ „Ten weeks that turned the title”. BBC Sport. BBC. 4. 5. 2003. Pristupljeno 12. 12. 2011. 
  63. ^ Wilson, Paul (18. 5. 2003). „Pires aim is true for muted Gunners”. The Guardian. London. Pristupljeno 12. 12. 2011. 
  64. ^ „Bergkamp signs new deal”. BBC Sport. BBC. 20. 7. 2003. Pristupljeno 12. 12. 2011. 
  65. ^ a b Barclay, Patrick (16. 5. 2004). „Arsenal join the Invincibles”. The Daily Telegraph. London. Pristupljeno 13. 12. 2011. 
  66. ^ „Arsenal 1–2 Chelsea”. BBC Sport. BBC. 6. 4. 2004. Pristupljeno 13. 12. 2011. 
  67. ^ „Bergkamp agrees new deal”. BBC Sport. BBC. 12. 5. 2004. Pristupljeno 13. 12. 2011. 
  68. ^ McCarra, Kevin (23. 8. 2004). „Gunners have all the answers to biggest test”. The Guardian. London. Pristupljeno 13. 12. 2011. 
  69. ^ „Arsenal 1–1 Sheff Utd”. BBC Sport. BBC. 19. 2. 2005. Pristupljeno 13. 12. 2011. 
  70. ^ „Bergkamp loses red card appeal”. Evening Standard. London. 23. 2. 2005. Arhivirano iz originala 12. 7. 2015. g. Pristupljeno 13. 12. 2011. 
  71. ^ Brodkin, Jon (12. 5. 2005). „Rampant Gunners in seventh heaven”. The Guardian. London. Pristupljeno 13. 12. 2011. 
  72. ^ „Bergkamp made to wait on new deal”. BBC Sport. BBC. 12. 5. 2005. Pristupljeno 13. 12. 2011. 
  73. ^ „Bergkamp set to stay at Arsenal”. BBC Sport. BBC. 21. 5. 2005. Pristupljeno 13. 12. 2011. 
  74. ^ „Arsenal 4–2 Wigan”. BBC Sport. BBC. 7. 5. 2006. Pristupljeno 13. 12. 2011. 
  75. ^ Winter, Henry (15. 9. 2005). „Bergkamp just beats clock”. The Daily Telegraph. London. Pristupljeno 13. 12. 2011. 
  76. ^ a b „Turn Highbury orange for Dennis Bergkamp Day!”. Arsenal.com. 3. 4. 2006. Arhivirano iz originala 8. 6. 2013. g. Pristupljeno 13. 12. 2011. 
  77. ^ „Arsenal 3–1 West Brom”. BBC Sport. BBC. 15. 4. 2006. Pristupljeno 13. 12. 2011. 
  78. ^ „Barcelona 2–1 Arsenal”. BBC Sport. BBC. 17. 5. 2006. Pristupljeno 13. 12. 2011. 
  79. ^ „Match Report: Bergkamp Testimonial”. Arsenal.com. Arhivirano iz originala 22. 8. 2006. g. Pristupljeno 27. 7. 2006. 
  80. ^ „Uefa Euro 1992 – History – Netherlands–Greece”. UEFA.com. Union of European Football Associations. Pristupljeno 2. 5. 2012. 
  81. ^ „Schmeichel helps Denmark down Netherlands”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 5. 10. 2003. Pristupljeno 30. 4. 2012. 
  82. ^ „Brazil end Oranje's American dream”. FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. Arhivirano iz originala 03. 11. 2012. g. Pristupljeno 30. 4. 2012. 
  83. ^ „Second-half surge sends Netherlands top”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 6. 10. 2003. Pristupljeno 1. 5. 2012. 
  84. ^ Moore, Glenn (19. 6. 1996). „England's night of rapture”. The Independent. London. Pristupljeno 30. 4. 2012. 
  85. ^ Haylett, Trever (10. 11. 1996). „Bergkamp admits to flying phobia”. The Independent. Pristupljeno 30. 4. 2012. 
  86. ^ „World Cup: 25 stunning moments … No10: Dennis Bergkamp's wonder goal”. Guardian. 15. 4. 2014. Pristupljeno 2. 4. 2015. 
  87. ^ „Netherlands – Argentina”. FIFA.com. Arhivirano iz originala 10. 06. 2013. g. Pristupljeno 27. 4. 2010. 
  88. ^ Vecsey, George (6. 7. 1998). „Dutch inspired by Bergkamp's improvisation”. The Independent. Arhivirano iz originala 2. 6. 2013. g. Pristupljeno 30. 4. 2012. [Pretplata neophodna (pomoć)]. 
  89. ^ Vecsey, George (8. 7. 1998). „WORLD CUP '98; Doing a Little Dance, Taffarel Guides Brazil Into Final”. The New York Times. Pristupljeno 30. 4. 2012. 
  90. ^ Driessen, Valentijn (11. 10. 1999). „Bogarde uitblinker tegen Brazilië”. De Telegraaf (na jeziku: holandskom). Arhivirano iz originala 16. 04. 2014. g. Pristupljeno 1. 5. 2012. 
  91. ^ „Can Holland improve and win Euro 2000?”. BBC Sport. BBC. 11. 6. 2000. Pristupljeno 1. 5. 2012. 
  92. ^ „Italy through on penalties”. BBC Sport. BBC. 29. 6. 2000. Pristupljeno 1. 5. 2012. 
  93. ^ Staniforth, Tommy (11. 8. 2000). „Blow for Dutch as Bergkamp decides on retirement”. The Independent. Pristupljeno 30. 4. 2012. 
  94. ^ „Kluivert milestone”. Sunday Mirror. London. 8. 6. 2003. Arhivirano iz originala 2. 6. 2013. g. Pristupljeno 1. 5. 2012. [Pretplata neophodna (pomoć)]. 
  95. ^ „Sportsweek, 06/12/2009”. BBC Radio 5 Live. London: BBC. 6. 12. 2009. Pristupljeno 30. 4. 2012. 
  96. ^ Jacob, Gary (10. 4. 2008). „Dennis Bergkamp ends two-year exile from game”. The Times. London. Pristupljeno 10. 4. 2008. 
  97. ^ „Bergkamp offered Ajax post”. Sky Sports. 15. 4. 2008. Pristupljeno 16. 4. 2008. 
  98. ^ „Neeskens to lead Netherlands B team”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 25. 10. 2008. Pristupljeno 1. 5. 2012. 
  99. ^ „Updates to youth teams' training staff”. Ajax.nl. 4. 1. 2011. Arhivirano iz originala 23. 7. 2015. g. Pristupljeno 30. 4. 2012. 
  100. ^ „Arsenal legend Dennis Bergkamp named Ajax assistant alongside Frank de Boer”. Daily Mail. London. 28. 6. 2011. Pristupljeno 30. 4. 2012. 
  101. ^ „Bergkamp's fear revealed”. BBC Sport. BBC. 25. 9. 2002. Pristupljeno 12. 12. 2011. 
  102. ^ a b „Bergkamp admits to flying phobia”. The Independent. 5. 10. 1996. Arhivirano iz originala 23. 07. 2013. g. Pristupljeno 30. 4. 2012. 
  103. ^ Davies, Christopher (12. 2. 2001). „Wenger might quit Arsenal over EU”. The Daily Telegraph. London. Pristupljeno 12. 12. 2011. 
  104. ^ Palmer 2008, str. 81.
  105. ^ „Dennis Bergkamp”. Pristupljeno 13. 1. 2015. 
  106. ^ „BERGKAMP, Dennis”. Pristupljeno 13. 1. 2015. 
  107. ^ „Bergkamp swoops to conquer”. Pristupljeno 15. 1. 2015. 
  108. ^ „e' gia' un' Inter " griffata " Bianchi”. Pristupljeno 13. 1. 2015. 
  109. ^ „Bergkamp cleared in dive cheat row”. The Mirror. London. 20. 1. 1998. Arhivirano iz originala 2. 6. 2013. g. Pristupljeno 30. 4. 2012. [Pretplata neophodna (pomoć)]. 
  110. ^ Holt, Oliver (10. 2. 2003). „Bergkamp treats the Newcastle fans to wrong kind of trickery”. The Mirror. London. Arhivirano iz originala 25. 1. 2013. g. Pristupljeno 30. 4. 2012. [Pretplata neophodna (pomoć)]. 
  111. ^ „Bergkamp is not dirty, says Wenger”. Telegraph.co.uk. 29. 10. 2002. Pristupljeno 30. 4. 2012. 
  112. ^ „The Fifa 100”. The Guardian. London. 4. 3. 2004. Pristupljeno 15. 12. 2011. 
  113. ^ „The Joy of Six: classiest hat-tricks”. London: guardian.co.uk. 11. 9. 2007. Pristupljeno 18. 12. 2011. 
  114. ^ „Dennis Bergkamp voted into Hall of Fame”. Arsenal.com. 3. 9. 2007. Arhivirano iz originala 13. 6. 2013. g. Pristupljeno 15. 12. 2011. 
  115. ^ „Gunners' Greatest Players 2. Dennis Bergkamp”. Arsenal.com. 17. 7. 2008. Arhivirano iz originala 13. 6. 2013. g. Pristupljeno 18. 12. 2011. 
  116. ^ „Arsenal unveil Dennis Bergkamp statue”. BBC Sport. 22. 2. 2014. Pristupljeno 9. 10. 2014. 
  117. ^ „Bergkamp krijgt standbeeld bij KNVB”. TROUW. 
  118. ^ Dennis Bergkamp - Goals in International Matches
  119. ^ a b v „Netherlands - Player of the Year and Other Awards”. RSSSF. Pristupljeno 22. 3. 2015. 
  120. ^ „Torres receives adidas Golden Boot”. UEFA.com. Pristupljeno 22. 3. 2015. 
  121. ^ „UEFA 1992 Team of the Tournament”. UEFA.com. Pristupljeno 22. 3. 2015. 
  122. ^ „European Footballer of the Year ("Ballon d'Or") 1992”. RSSSF. Pristupljeno 14. 4. 2015. 
  123. ^ „European Footballer of the Year ("Ballon d'Or") 1993”. RSSSF. Pristupljeno 14. 4. 2015. 
  124. ^ „Baggio takes 1993 World Player honour”. FIFA.com. Arhivirano iz originala 27. 09. 2015. g. Pristupljeno 22. 3. 2015. 
  125. ^ „Dennis Bergkamp with the FIFA Player of the Year Bronze award”. Pristupljeno 22. 3. 2015. 
  126. ^ „Europa League 1993/1994 » Top Scorer”. WorldFootball.net. Pristupljeno 26. 6. 2015. 
  127. ^ „FIFA Technical Study Group designates MasterCard All-Star Team”. FIFA.com. 10. 7. 1998. Arhivirano iz originala 01. 05. 2015. g. Pristupljeno 22. 3. 2015. 
  128. ^ „Player Profile, Dennis Bergkamp”. Premier League. Arhivirano iz originala 28. 04. 2016. g. Pristupljeno 15. 12. 2011. 
  129. ^ „Football: Dennis Bergkamp”. Footballdatabase.eu. Pristupljeno 15. 12. 2011. 
  130. ^ „Dennis Bergkamp”. National Football Teams. Pristupljeno 15. 8. 2010. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Denis Bergkamp na Vikimedijinoj ostavi.

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Денис_Бергкамп&oldid=26865989”