Дивљи канаринац
Divlji kanarinac, takođe nazivan ostrvski kanarinac i običan kanarinac (lat. Serinus canaria) je mala ptica pevačica koja pripada rodu Serinus iz porodice Fringillidae. Glavno stanište vrste su Kanarska i Azorska ostrva, kao i ostrvo Madeira. Uglavnom su žuto-zelene boje sa braonkastim prugama po leđima, stim što ih u zatočeništvu ima i u drugim bojama.
| Divlji kanarinac | |
|---|---|
| |
Naučna klasifikacija 
| |
| Domen: | Eukaryota |
| Carstvo: | Animalia |
| Tip: | Chordata |
| Klasa: | Aves |
| Red: | Passeriformes |
| Porodica: | Fringillidae |
| Rod: | Serinus |
| Vrsta: | S. canaria
|
| Binomno ime | |
| Serinus canaria | |
Ova ptica je prirodni simbol Kanarskih ostrva zajedno sa kanarskom palmom.[2]
Opis uredi
Divlji kanarinac može biti dugačak od 10 do 12 cm sa rasponom krila od 21 do 23,7 cm i težiti od 8,4 do 24,3 g dok je prosečna težina oko 15 g.[3][4][5][6][7][8] Mužjaci imaju žuto-zelenu glavu i donje delove tela, pri čemu su čelo i lice pretežno žuti.[9] Predeo oko stomaka je beličast sa tamnim prugama po stranama. Gornji delovi su sivo-zeleni i takođe imaju tamne pruge.[10] Ženka je slična mužjaku ali ima sivlju glavu i grudi i donji delovi tela su manje žuti. Mladunčad su najvećim delom braon boje sa tamnim prugama.
Oko 10% je veći i duži od svog rođaka žutarice (Serinus serinus), perje mu je više sivo i braon i ima nešto kraća krila.[3]
Taksonomija uredi
Karl fon Line je prvi klasifikovao divljeg kanarinca u svojoj knjizi Systema Naturae. Line je prvobitno klasifikovao divljeg kanarinca kao podvrstu žutarice (Serinus serinus) i dodelio ga rodu zeba (Fringilla). Nekoliko decenija kasnije Žorž Kivje ih je reklasifikovao u rod Serinus i oni su preimenovani. Najbliži rođak divljeg kanarinca je žutarica (Serinus serinus), ako se ukrštaju mogu imati prosečno oko 25% reproduktivno sposobnog potomstva.
Etimologija uredi
Divlji kanarinac je dobio ime po Kanarskim ostrvima, a ne obratno. Ime ostrva je izvedenica latinske reči canariae insulae (srp. острво паса) koje je prvi koristio Arnobije, zbog velikih pasa koje su držali stanovnici ostrva.[11]
Rasprostranjenost i stanište uredi
Divlji kanarinac je endemska vrsta i može se naći samo u regionu Makaronezija u istočnom Antlantiku (na Kanarskim ostrvima, Azorskim ostrvima i ostrvu Madeiri). Na Kanarskim ostrvima ima ga na Tenerifima, La Gomeri, La Palmi, Jeri, mestimično na Gran Kanariji i retko na Lansaroti i Fuerteventuri gde je tek od skoro počelo njihovo razmnožavanje.[10][12] Uobičajen je na Madeiri uključujući i Porto Santo i „Pustinjska ostrva” (port. Ilhas Desertas) takođe je primećen i na „Ile solvažima” (port. Ilhas Selvagens). Što se tiče Azora ima ga na svim ostrvima.[10] Procena populacije je sledeća: 80.000-90.000 pari na Kanarskim ostrvima, 30.000-60.000 pari na Azorskim ostrvima i 4.000-5.000 pari na Madeiri.[3]
Ima ga u različitim staništima od borovih i lovorovih šuma do peščanih dina. Najčešće se pojavljuje u poluotvorenim područjima sa malim drvećem kao npr. voćnjaci. Često se može naći i u veštačkim staništima kao što su parkovi i bašte.[3]
Ponašanje uredi
Parenje uredi
Uglavnom se gnezde u grupama gde svaki par brani jedan mali deo teritorije. Gnezda koja su kupastog oblika prave na visinama od 1–6 m (prosečno 3–4 m) od zemlje na drveću ili žbunovima.[10] Sakriveno je lišćem i obično se nalazi na kraju grane ili na račvastoj grani. Napravljeno je od grančica, trave, mahovine i drugih biljnih materijala ukombinovanih sa mekim materijalima kao što su kosa i perje.[3]
Na Kanarskim ostrvima jaja polažu od januara do jula, na Madeiri od marta do juna i od marta do jula na Azorskim ostrvima. U gnezdo polažu 3-4 jajeta, a godišnje odgaje 2-3 legla. Ženka leži na jajima 13-14 dana, a mladunčad napuštaju gnezdo posle 15-17 dana.[3]
Ishrana uredi
Hrane se u jatima uglavnom tragajući za hranom među niskom vegetacijom. Uglavnom se hrani semenjem korova, trava i vrsta iz roda fikusa. Hrane se takođe i drugim biljnim materijama kao i malim insektima.[3]
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ BirdLife International (2018). „Serinus canaria”. Crveni spisak ugroženih vrsta IUCN. IUCN. 2018: e.T22720056A132137153. doi:10.2305/IUCN.UK.2018-2.RLTS.T22720056A132137153.en
.
- ^ „Ley 7/1991, de 30 de abril, de símbolos de la naturaleza para las Islas Canarias - in spanish”. Arhivirano iz originala 08. 08. 2011. g. Pristupljeno 15. 11. 2016.
- ^ a b v g d đ e Snow, D. W. & Perrins, C. M. . The Birds of the Western Palearctic concise ed. . Oxford University Press. 1998. ISBN 978-0-19-854099-1.
- ^ Tubeworm (Lamellibrachia) longevity, ageing, and life history
- ^ „Canaries as Pets - Species Profile[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 20. 01. 2013. g. Pristupljeno 15. 11. 2016. Sukob URL—vikiveza (pomoć)
- ^ http://mbe.oxfordjournals.org/content/16/1/2.full.pdf
- ^ CRC Handbook of Avian Body Masses by John B. Dunning Jr. (Editor). CRC Press . 1992. ISBN 978-0-8493-4258-5.
- ^ Finches and Sparrows by Peter Clement. Princeton University Press . 1999. ISBN 978-0691048789.
- ^ Clement, P., Harris, A., & and Davis, J. . Finches and Sparrows. Helm. 1993. ISBN 978-0-7136-8017-1.
- ^ a b v g Tony Clarke, Chris Orgill & Tony Dudley (2006) Field Guide to the Birds of the Atlantic Islands, Christopher Helm, London.
- ^ Oxford English Dictionary
- ^ Clarke, Tony & Collins, David . A Birdwatchers' Guide to the Canary Islands. Prion, Huntingdon. 1996. ISBN 978-1-871104-06-6.
Спољашње везе uredi
- Canary videos, photos & sounds on the Internet Bird Collection