Зелена боја

боја
(преусмерено са Зелене)

Зелена боја је боја између плаве и жуте боје у видљивом спектру светлости. Она се региструје на таласним дужинама од 570 до 590 nm. У системима боја који се користе у сликарству и штампању у боји, настаје комбинацијом жуте и плаве, и жуте и цијан. У РГБ колор моделу, који се користи на телевизијским и компјутерским екранима, то је једна од адитивних примарних боја, заједно са црвеном и плавом, које се мешају у различитим комбинацијама да би се створиле све остале боје. Далеко највећи допринос зеленој боји у природи је хлорофил. Неколико минерала има зелену боју, укључујући и смарагд, који је обојен зеленом бојом по садржају хрома.

Зелена боја
Spanish jewellery-Gold and emerald pendant at VAM-01.jpgRotbugara 2010.JPGVan Eyck - Arnolfini Portrait.jpg
First three female Marines graduate Infantry training course 131121-M-JR212-165.jpgLimes.jpgBilliard table1.JPG
Champ de blé Côte-d'Or Bourgogne avril 2014.jpg
Спектралне координате
Таласна дужина495–570 nm
Фреквенција~575–525 THz
Кординате боје
Хексадецимални#00FF00
РеференцаsRGB апроксимација на NCS S 2060-G[а]
Зелена
 
Рачунарски записи боје
Хексадецимални запис: 008001
РГБ запис (r, g, b): (0, 128, 1)
ЦМИК запис (c, m, y, k) *: (100, 0, 99, 50)
ХСВ запис (h, s, v): (120°, 100%, 50%)
*: Пројектовано са интервала [0 - 100] на [0 - 255].
Нијансе боје

ИсторијаУреди

 
У уметности XV века Ђаво се повезивао са зеленом бојом

Од почетка времена, уметници, шамани и вође користили су земаљске пигменте за производњу различитих нијанси. Већ пре 40.000 година, први пигменти, комбинација земље, животињске масти, спаљеног угља и креде створили су основну палету од пет боја, црвене, жуте, црне и беле. Од тада, историја боја, као што је прича о плавом сликарском пигменту, одражава историју и главна открића света. За неке, траг плавог пигмента нас води у репрезентацију потпуно новог света који заувек остаје изван досега и улази у свет магије и визионарске уметности. Колико год је плава боја типично повезана са најдуховнијим, мистериозним и филозофским темама, зелена боја за различите културе је и сена која илуструје божанске и религиозне ликове.[1]

Историчар Мишел Пастуро (Michel Pastoureau) је објавио књигу о историји боја („The History of a Color“), награђену 2009. бронзаним одликовањем независних издавача у категорији лепих уметности. У тој књизи је обрадио и историју зелене боје. По његовом мишљењу, зелена боја се издваја од других, на шта указују многобројне анкете. У Европи, зелена је отприлике свакој шестој особи омиљена боја; али их има готово исто толико који презиру зелену, како међу мушкарцима тако и међу женама. Зелена је двосмислена, па чак и противречна боја: симбол живота, изгледа у успех и наде, с једне стране, док с друге стране асоцира на отров, несрећу и ђавола у свим његовим обличјима. Књига приказује дуготрајну друштвену, уметничу и симболичку историју зелене у европским друштвима, од античке Грчке до наших дана. Зелену боју је дуго било тешко произвести, а још теже фиксирати.[2]

Симболика и психологијаУреди

Зелено означава равнотежу, природу, пролеће, здравље, младост и поновно рођење.[1] Зелена је такође и боја љубави, или барем љубави у зачетку, ране љубави, пуне надања, а исто тако и љубавне чежње.[2] Она је симбол просперитета, свежине и напретка. Асоцира на далеко и хладно. Зелена странка у САД је нераскидиво везана за еколошке и прогресивне узроке. Еколошки покрети се другачије називају „зелени” јер том бојом означавају своју борбу за заштиту природе. У јапанској култури, зелено се повезује са вечним животом, и то је света боја ислама, представљајући поштовање и пророка Мухамеда. У Енглеској боја има херојска значења и повезана је са причама Робина Худа; у Кини боја представља срамоту, док у Јапану зелена означава вечни живот. Зелена боја, која се сматра једном од најлепших боја из палете боја, такође ствара атмосферу спокојства и смирености. Због тога је многи архитекти и дизајнери имплементирају у своје пројекте, посебно у ентеријере болница, на пример.[1] Не утиче битније на физиолошке функције човека. Делује умирујуће и нешто мало утиче на повећање радне способности на радном месту.

Зелена боја је боја Духа Светога у хришћанству. Православни патријарси потписују се зеленим мастилом. Као знак, зелена боја представља да је нешто допуштено (пример: семафор), или слободно (пример: такси-возило), за разлику од црвене која представља забрану. Зелена је боја природе, здравља и младости. Људима са оштећеним видом се препоручује да гледају у њу. Такође, у школама, табла је најчешће зелене боје баш због тога што најмање замара очи.

Позитивне и негативне асоцијацијеУреди

Позитивне асоцијацијеУреди

Зелено повезујемо са виталношћу, свежим растом, богатством, равнотежом, здрављем и младошћу. Зелена се користи у дизајну за просторе намењене за подстицање креативности и продуктивности и повезује се са напретком.[3]

Негативне асоцијацијеУреди

Оно што је фасцинантно је то што је већина асоцијација са зеленим позитивна, али такође носи и неке снажне негативне конотације. Неко ко се осећа болесним може изгледати „зелено”. Зелена се повезује са завишћу и похлепом, па чак и налепница господина Јука (Mr.Yuk) која треба да упозори децу од потенцијално опасних хемикалија је светла, привлачна зелена.[3]

Религијске и митолошке асоцијацијеУреди

У науциУреди

Боја Фреквенција
(THz)
Галасна дужина
(nm)
668–789 380–450
606–668 450–495
  зелена
526–606 495–570
508–526 570–590
484–508 590–620
400–484 620–770

У оптици, перцепцију зелене изазива светлост која има спектар којим доминира енергија са таласном дужином од отприлике 495–570 nm. Осетљивост људског ока прилагођеног тами је највећа на око 507 nm, плаво-зелене боје, док је око прилагођено светлости најосетљивије око 555 nm, жуто-зелене боје; ово су вршне локације штапића и конуса (скотопске и фотопичне, респективно) функције осветљења.[4]

Перцепцију зеленила (у супротности са црвенилом које формира један од противничких механизама у људском виду боја) изазива светлост која више покреће конусне ћелије М средње таласне дужине у оку него дуготаласне L конусе. Светлост која покреће ову реакцију зелене боје више него жутост или плаветнило механизма противника друге боје назива се зелена. Зелени извор светлости обично има спектралну дистрибуцију снаге којом доминира енергија са таласном дужином од отприлике 487–570–570 nm.[5]

 
Зелена, плава и црвена су адитивне боје. Све боје које се виде настају мешањем у различитим интензитетима.

Људске очи имају рецепторе за боју познате као конусне ћелије, које постоје у три типа. У неким случајевима, један недостаје или је неисправан, што може изазвати слепило за боје, укључујући уобичајену немогућност разликовања црвене и жуте од зелене, познату као деутеранопија или црвено-зелено слепило за боје.[6] Зелена је мирна за око. Студије показују да зелена околина може смањити умор.[7]

ЗанимљивостиУреди

  • Зелена је била омиљена боја Џорџа Вашингтона, првог председника САД.
     
    Зелене очи
  • Зелена боја означава мистичне или магичне особине у причама краља Артура.
  • Зелена је боја која се користи за наочаре за ноћно гледање, јер је људско око најосетљивије и способније да разабере већину нијанси те боје.
  • Светлозелена је боја астролошког знака „Рак”.
  • Зелене траке су коришћене од стране низа еколошких група како би симболизовале донирање и трансплантацију органа, свест о биполарном поремећају, солидарност са Чеченијом и подршку фармера у Америци.[3]
  • Нема зеленог пигмента у зеленим очима, попут боје плавих очију, то је оптичка илузија. Ова појава је узрокована комбинацијом јантарне или светлосмеђе пигментације строме, коју даје ниска или умерена концентрација меланина, са плавим тоном који даје Рејлијево расејање рефлектоване светлости. Зелене очи су најчешће у северној и централној Европи. Могу се наћи у јужној Европи, западној, централној и јужној Азији. На Исланду, 89% жена и 87% мушкараца има или плаву или зелену боју очију. Студија је показала да су на Исланду и у Холандији зелене очи много чешће присутне код жена него код мушкараца. Међу европским Американцима, зелене очи су најчешће међу онима који су недавно имали келтско и германско порекло, око 16%.

Види јошУреди

НапоменеУреди

  1. ^ The sRGB values are taken by converting the NCS color 2060-G using the "NCS Navigator" tool at the NCS website.

РеференцеУреди

  1. ^ а б в „The History of The Color Green in a Nutshell”. widewalls.ch. 17. 3. 2018. Приступљено 10. 5. 2019. 
  2. ^ а б Мишел Пастуро, Зелена, историја једне боје, ЈП Службени гласник, 2015.
  3. ^ а б в г „All About the Color GREEN”. sensationalcolor.com. Приступљено 10. 5. 2019. 
  4. ^ „Human Vision and Color Perception”. Olympus Microscopy Resource Center. Архивирано из оригинала на датум 15. 01. 2011. Приступљено 19. 9. 2007. 
  5. ^ More specifically, "blue green" 487–493 nm, "bluish green" 493–498 nm, "green" 498–530 nm, "yellowish green" 530–559 nm, "yellow green" 559–570 nm Kelly, Kenneth L. (1943). „Color Designations for Lights”. Journal of the Optical Society of America. 33 (11): 627—32. doi:10.1364/josa.33.000627. 
  6. ^ The New Encyclopædia Britannica. Chicago: Encyclopædia Britannica, 2002. ISBN 0-85229-787-4
  7. ^ Laird, Donald A. "Fatigue: Public Enemy Number One: What It Is and How to Fight It." The American Journal of Nursing (Sep 1933) 33.9 pp. 835–41.

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди