Diznilend (Pariz)
Diznilend Pariz, (franc. Disneyland Paris) je turistički i urbani kompleks izgrađen u opštini Šesi (Sena i Marna), trideset dva kilometra istočno od Pariza . Turistički kompleks uključuje dva tematska parka - Diznilend Park i Valt Dizni Studios Park - kao i 7 hotela i jedan golf teren. Pored navedenog, postoji i gradski kompleks koji se pripaja za park i sadrži jedan od najvećih tržnih centara u Francuskoj.
 | |
| Mesto | Pariz,  Francuska |
|---|---|
| Tema | bajke i Diznijevi karakteri |
| Vlasnik | The Walt Disney Company |
| Otvoreno | 12. april 1992. |
| Operativna sezona | tokom cele godine |
| Br. posetioca godišnje | 9,84 miliona (2018) |
| Površina | 22,3 km² |
| Veb-sajt | disneylandparis |
Kompleksom upravlja grupa Euro Dizni,[1] kotirana na pariskoj berzi od 1989. do 2017. godine, kada je Volt Dizni kampani otkupila 97,08% akcija i posle toga je uklonila sa kotacije. Od 12. decembra 2018. direktorka kompleksa je Nataša Rafalski koja je zamenila Katarinu Povel.
Istorija uredi
Stvaranje projekta uredi
Zahvaljujući uspehu Dizneiland parka u Kaliforniji, otvorenog 1955. godine, Volt Dizni kampani je počela tražiti nove lokacije kako bi uspostavila druga " začarana kraljevstva " i njeno proširenje van Kalifornije. To je dovelo do otvaranja svetskog letovališta Valt Dizni u Floridi 1971. godine, zatim tokijskog letovališta Dizni u Japanu 1983. godine.[2].
Osnivanje Diznilend parka u Francuskoj je veoma star projekat kada je 1976. kompanija Valt Dizni započela pregovore sa Datarom, koji na žalost nije uspeo. 1984. godine, u Americi sastali su se Patrik Subremon, šef kabineta ministarstva spoljašnjih trgovina i turizma, Rai Vatsona, predsednik Valt Diznia i Frank Stanek, sponzor Tokio Disneilanda, kako bi porazogvarali o planu Diznilenda. Na kraju tog sastanka Amerikanci predaju Francuzima različite dokumente na razmatranje o stvaranju novog kompleksa u Francuskoj. Edit Kreson, obavještava predsednika Republike Francuske Fransoa Miterana, ali se broj ljudi koji znaju o projektu svodi na minimum: sekretar "Novih gradova", investiciona banka Lazar koja je angažovana za finansijska pitanja i kabinet Bourdis za razmotravanje i pronalaženje lokacija. Ministar unutrašnjih poslova, Gaston Defer, je obavešten tek u proleće 1984. godine, kada američki helikopteri, počinju u više navrata, da lete iznad potencijalnih teritorija izgradnje, ali ova neobična aktivnost ne prolazi nezapaženo i stanovnici koji su ih uočili zamišljali su da će park biti blizu Marseja.
Javni projekat uredi
Početkom 1985. francuske novine otkrile su projekat i popularizovale ga, dok je Carl G. Bongino, potpredsednik Valt Diznia primljen je od strane premijera i dostavio mu je dokument sa Disneijevim namerama uključujući tri potencijalna nalazišta u Francuskoj: jedno u Ardešu, jedno u Varu i poslednje na istoku pariske regije koja je po Francuzima najbolje mesto. Od januara do juna, Francuzi umnožavaju putovanja u Sjedinjene Države, ali bez velikih formalnosti i ne uspevaju da formiraju pravi tim što Amerikanci to koriste kako bi povećali pritisak i traže konkretne zaključke.
Između Francuske i Španije uredi
Dana 20. januara, nakon prve selekcije, samo dve španske i dve francuske regije se zadržavaju kao potecijalni kandidati. U međuvremenu, Francuzi, koji se međusobno razdvajaju oko finansiranja proširenja RER-a za budući park, nisu u stanju da se konkretno uključe u projekat i pokušavaju po svaku cenu da dobiju više vremena, ali Amerikanci su imali već u vidu da prekinu pregovore početkom leta 1985. U Španiji vlasti i štampa su oduševljeni idejom da ugoste budući park i dovedu Miki Mausa u Španiju.
Suočene sa povećanjem konkurencije, četiri glavna člana francuske radne grupe odlučila su da ponovo uspostave pregovore sa odgovornim predstavnikom Dizni projekta. Jedan od njih odlazi u Kaliforniju, ali Amerikanci ga slušaju samo u potpunoj i ledenoj tišini. Španci su tada sigurni u svoju pobedu ali trunkom upornosti i ubeđenja, francuski pregovarač uspeva da ponovo uspostavi pregovore i Amerikanci cene njegovu dinamičnost. 20. januara, Francuzi se reorganizuju i odlučuju da ih predstavlja samo jedan čovek, Žan Pejrelevade tada predsednik finansijskog preduzeća kompanije Suez.[3].
Francuski pregovarač je uspeo da odloži rok do kraja septembra koji je Dizni dogovorio za predstavljanje solidnog finansijskog predloga. Shodno tome, Francuzi, odlažući svoje političke senzibilitete, napreduju udarcima ustupka, ovaj put čak i prebrzo. Mikael Giraud, predsednik regije Il de Frans, daje ozbiljan podsticaj u korist produženja RER-a, a francuska vlada daje subvencije za kredite na 9,75% - u vreme kada je inflacija bila vrlo visoka - i obećava poreske olakšice.
Lokaliteti u Španiji su imale prednost klime i blizina Mediterana. Lokacija u blizini Alikante je odstranjena kada je ustanovljeno da svake godine tokom nekoliko nedelja duvaju jaki vetrovi. Slično tome, francusko nalazište u blizini Tulona je takođe odstranjena zbog geologije zemljišta. Konačno, Barselona nije izabrana zbog svoje previše udaljene evropske lokacije koje su atraktivne leti ali premalo zimi.
Bitka do poslednjeg dana uredi
Francuzi su zadovoljni radom i smatraju da poslednji detalji neće sprečiti konačno potpisivanje toliko čekanog ugovora pre Božića. Dan nakon njihovog dolaska, u petak 13. decembra, Amerikanci zahtevaju finansijsko produženje od Seine-et-Marne-a, a predsednik Generalnog saveta Paul Serami, branilac projekta, pristaje da uloži nekoliko desetina miliona dodatnih franaka, posebno kada Francuzi otkrivaju da Dizneijev predsednik Mikael Eisner još uvek pregovara direktno sa Špancima. 18. decembra, Eisner dolazi u Pariz i potpisuje memorandum o razumevanju sa francuskom vladom i regionom Il-de-Frans za izgradnju parka Dizneilanda u Marn-la-Vale.
Američka kompanija je namerno stvorila konkurenciju između Francuske i Španije kako bi dobila pomoć od vlasti koje su neki smatrali preteranim. 12. marta 1987. Robert Fitzpatrik imenovan je predsednikom Euro Ditneiland-a ali je tek 24. marta francuska država potpisala 30-godišnji ugovor za razvoj kompleksa "Euro Diznei Resorta" i od tada radovi počinju. Tako je novi Diznilend rođen u Marne-la-Vale, manje od 40. minuta od Pariza.
Početak parka uredi
Kompleks otvara svoja vrata 12. aprila 1992. godine. Pored prvog zabavnog parka, uključuje i nekoliko hotela i jedan zabavni centar: Dizni festival (preimenovan u Dizni Vilaž 1996. godine). U optimizmu, 1995. godine najavljeno je otvaranje drugog parka.
Kompleks uredi
Ime kompleksa je promenjen više puta:
- Euro Dizni resort 5 od otvaranja pa sve do 1994. godine.
- Diznilend Pariz od prvog oktobra 1994. godine.
- Diznilend resor Pariz od 1. januara 2002. do septembra 2009. godine.
- Diznilend Pariz od septembra 2009. godine pa do danas.
Organizacija kompleksa uredi
Do 2010. godine površina parka je 19,43 km² ( 1 943 ha) i proširen je na 22,30 km² ( 2 230 ha ) nakon integracije projekta Vilaž Natur. Kompleks je uglavnom organizovan u krugu puta zvanim Cirkularni bulevar (fr Boulevard circulaire), koji se nalazi severno od kompleksa. Upravo u tom krugu se nalazi većina parka. Težište kompleksa nije centar tog kruga, već se nalazi 500. metara severozapadno, na osi autoputa koja dolazi od A4 i naziva se avenija Paul Serami. Tematski parkovi se nalaze levo od avenije dok su hoteli sa desne strane. Iako je sve bilo isplanirano, tragovi Dizneijevih finansijskih problema na trenutnoj organizaciji kompleksa duboko su vidljivi. Tako je trgovački centar Val d'Europe, koji je morao biti izgrađen da bi doneo neophodan novac i izvor zarade Euro Dznea, izgrađen unutar oboda kružnog bulevara, koji je prvobitno trebalo da sadrži samo elemente "Diznei magije".
Pristup Diznilend Parizu uredi
Kompleks je pristupan svim vidovima prevoza zahvaljujući specijalnoj stanici koja je izgrađena baš za park zvanom "Marn la vale-Šesi-Park Diznilend.
Drugi vidovi pristupa su:
- Kolima: Autoputem A4
- TŽV: Stanicu Marn la vale-Šesi posebno prelazi TŽV koji povezuje druge gradove u Francuskoj i Severnoj Evropi
- RER (regionalni voz): regionalni voz koji vodi do parka svakih 13-15 minuta.
- Autobus: Mnoge autobuske linije iz različitih mreža takođe služe kompleksu Diznilend Pariz, preko autobuske stanice Marn la vale-Šesi.
- Avion: Aerodromi Šarl de Gol Pariz i Orli dostupni su Dizni busevima koji ih povezuju sa parkom.
Otvaranje drugog parka uredi
Dana 1. januara 2002. godine, u iščekivanju otvaranja drugog parka, kompleks je preimenovan u "Diznilend resor Pariz". Prvi tematski park preimenovan je u "Diznilend Park". 16. marta 2002. godine, park je obogaćen drugim parkom pod nazivom Valt Dizni Studios. Smešten južno od prvog parka, duž linije RER, otvaranjem, park doprinosi 10. atrakcija i mnoštvo predstava.[4]
Ciljevi učestalosti, nakon ovog proširenja, nisu postignuti i kompanija je prošla kroz nove finansijske poteškoće. U leto 2003. godine, Euro Dizni, prvi put od 1994. godine, objavlja da ne može ispuniti svoje finansijske obaveze. Da bi ojačao svoju atraktivnost, od 2007. godine, Valt Disnei Studios Park prolazi kroz duboke promene. Pojavljuju se nove atrakcije a jedna od napjpoznatijih je i čuveni hotel kule straha koji je otvoren 2007. godine.
Pored svih novih atrakcija park se penje na novi nivo pogotovu tokom proslave petnaestog rođendana. 2007. godine promet je iznosio 1,22 milijarde evra uz povećanje od 12 odsto. Ovim rastom Dizni otvara novu atrakciju pod nazivom ’’Ratatuj” stvorena direktno iz istoimenovanog crtanog filma. Sveukupno, nova atrakcija predstavlja investiciju od 250 miliona evra.
Proširenje parka Valt Dizni Studios uredi
Robert Iger u poseti Elizeju upoznao je Emanuel Makrona i najavio ulaganje od 2 milijardi evra za unaprđenje Diznilend Pariza, uključujući udvostručenje Valt Dizni Studiosa izgradnjom tri novih zonlj između 2021. i 2025. godine. Tim proširenjem Valt Dizni Studios bi trebalo da dobije tri nove tematike kao i veštačko jezero.[5] [6]
Zatvaranje parka uredi
Diznilend Park je zatvorio svoja vrata tri puta:
- 27. decembra 1999. godine zbog velike oluje koja je pogodila regiju.
- Nakon Napada u Parizu 13. novembra 2015. Diznilend zatvara 14. novembra i otvara 18. novembra.[7]
- Park Valt Dizni Studios i Diznilend Park zatvaraju zbog Pandemije virusa korone od 14. do 31. marta 2020. godine.[8]
Reference uredi
- ^ „EURO DISNEY ASSOCIES SAS à CHESSY (397471822), CA, bilan, KBIS - Infogreffe”. www.infogreffe.fr (na jeziku: francuski). Arhivirano iz originala 13. 09. 2016. g. Pristupljeno 17. 2. 2020.
- ^ Sébastien Roffat, Disney et la France : les 20 ans d'Euro Disneyland, p. 53
- ^ „Le jour où Disneyland a bien failli ne pas s'installer à Paris”. Le Huffington Post. Arhivirano iz originala 02. 03. 2017. g. Pristupljeno 2017-02-25.
- ^ „Parc Walt Disney Studios”. Disneyland Paris (na jeziku: francuski). Pristupljeno 13. 3. 2020.
- ^ „Disney investit €2 mds dans le développement de Disneyland Paris”.
- ^ „Kompanija Disney investira dvije milijarde eura u Disneyland u Parizu”. federalna.ba. Arhivirano iz originala 28. 02. 2018. g. Pristupljeno 13. 3. 2020.
- ^ „Attentats à Paris : la liste des lieux fermés et des événements annulés ce week-end”. Franceinfo (na jeziku: francuski). 14. 11. 2015. Pristupljeno 13. 3. 2020.
- ^ „Coronavirus: Disneyland Paris va fermer jusqu'à fin mars « par principe de précaution »”. BFMTV (na jeziku: francuski). Pristupljeno 13. 3. 2020.