Википедија

Dirigent

музички предводник ансамбла

Dirigent je muzički predvodnik ansambla kao što su hor, orkestar, kamerni orkestar i slično.

Zubin Mehta diriguje Izraelskim filharmonijskim orkestrom u Mumbaju.

Istorija uredi

Rani oblik dirigovanja zvao se heironomija, upotreba gesta rukama kako bi se indicirao melodijski oblik. Taj način dirigovanja praktikovao se najkasnije od srednjeg veka. U crkvi je osoba koja je ukazivala na muzičke oblike držala štap, kako bi se označila njegova uloga. Kako je ritam u muzici postajao sve izraženiji, štap se počeo micati gore-dole, funkcionišući kao rani oblik dirigentskog štapića.

U 17. veku ulaze u upotrebu druga sredstva za označavanje protoka vremena. Papir u rolnama, manji štapići, kao i same ruke vidljivi su na slikama iz tog perioda. Veliki štap za dirigovanje ostao je u upotrebi u kući Opera Garnijea u Pariz u, gde je uzrokovao smrt Žan-Baptista Lulija - dok je dirigovao, štapom je povredio stopalo, a rana se inficirala i razvila se gangrena. Umro je dva meseca kasnije, nakon odbijanja operacije uklanjanja zahvaćenog prsta.

U instrumentalnoj muzici je jedan izvođač obično delovao i kao dirigent. To je mogao biti prvi violinista koji bi koristio gudalo i kao dirigentskom štapić, lautista koji bi pomerao vrat instrumenta zajedno s ritmom muzike. Bilo je uobičajeno u to doba dirigovati sa čembala, u delima koja su imala basso continuo deonicu. U operskim izvođenjima katkad je bilo i dva dirigenta - klavijaturista za pevače, a prva violina za orkestar.

Do ranog 19. veka postala je norma da je jedna osoba zadužena isključivo za dirigovanje. Orkestar se u to vreme širio brojem instrumenata i štapić je postajo sve uobičajeniji jer je bio lakše vidljiv od golih ruku ili smotka papira. Među prvim važnijim dirigentima bili su Luis Špor, Karl Marija fon Veber, Luj-Antoan Žilijen i Feliks Mendelson, koji su svi takođe bili i kompozitori. Mendelson je poznat kao prvi dirigent koji je štapić koristio za označavanje mere (doba), inovacija koja je u upotrebi do danas. Hans fon Bulov se obično smatra prvim profesionalnim dirigentom neskladateljem.

 
 
Hektor Berlioz i Rihard Vagner

Hektor Berlioz i Rihard Vagner takođe su bili dirigenti i autori su dva najstarija eseja o toj temi. Berlioz se smatra prvim dirigentom virtuozom. Vagner je uveliko bio odgovoran za oblikovanje dirigentske uloge kao čoveka koji nameće svoju interpretaciju dela u izvedbi, radije nego osoba koja samo obezbeđuje da se kompozicija svira usklađeno i kako je komponovana.

U kasnom 20. veku, njujorški kompozitor Valter Tompson stvorio je znakovni jezik za komponovanje uživo, poznat kao „zvučno slikanje“ (soundpainting), a koji se koristi kao medij u strukturiranoj improvizaciji. Trenutno se taj jezik sastoji od preko 750 različitih gestova koje kompozitor / dirigent koristi kao komunikacioni alat za indikaciju tipa interpretacije koji se traži od izvođača.

Tehnika dirigovanja uredi

 
Dirigentski pult

Dirigovanje je sredstvo direktne komunikacije s izvođačima. Ne postoje apsolutna pravila kako dirigovati ispravno, i postoji širok raspon raznolikih dirigentskih stilova. Primarna odgovornost dirigenta je utvrđivanje tempa, izvršavanje jasnih priprema i doba, kao i slušanje i oblikovanje zvuka ansambla.

Razumevanje osnovnih elemenata muzičkog izražavanja, kao što su tempo, dinamika, artikulacija i sposobnost njihovog efektnog prenošenja ansamblu za dirigovanje je neophodna. Sposobnost prenošenja informacija o nijansama muzičkih fraza i izražajnosti kroz gestove takođe je korisna. Gestovi u dirigovanja mogu biti koreografirani dok se dirigent priprema za izvođenje uz notni zapis, a mogu biti i spontani.

Držanje štapića je nešto po čemu se većina dirigenata razlikuje. Uprkos velikom broju različitih stilova, u dirigovanju su se razvile neke standardne konvencije.

Ritam i tempo uredi

Muzičke dobe obično dirigent označava desnom rukom, sa štapićem ili bez njega. Ruka u vazduhu svaki takt ocrtava određeni oblik koji zavisi o muzičkoj meri u kojoj se delo u tom trenutku izvodi, označavajući svaku dobu promenom kretanja prema dole u ​​kretanje prema gore.

Ako je tempo spor ili usporava, ili ako je mera podeljena, dirigent će ponekad pokazivati "poddobe". Dirigent to čini dodavanjem svakoj dobi gestu „i“, koja se sastoji od jednog manjeg pokreta, ali u istom smeru kao i doba kojoj pripada.

Promene u tempu prikazuju se promenom brzine doba. Kako bi izveo kontrolu rallentanda (usporavanje) npr, dirigent može uvesti poddobe.

Neki dirigenti koriste obe ruke za naznačavanje ritma, pri čemu leva ruka čini isto što i leva, iako drugi ovo smatraju suvišnim i zbog toga to izbegavaju. Neki to smatraju i neispravnom praksom. Druga ruka treba da se koristi za naznačivanje ulaska pojedinih instrumenata ili sekcija, i za pomoć pri naznačivanju dinamike, fraziranja, izražajnosti i ostalih muzičkih elemenata.

Dinamika uredi

Dinamika se naznačava na različite načine, npr. veličinom pokreta: što je veći oblik, zvuk je glasniji. Promene u dinamici mogu biti signalizirane rukom koja se ne koristi za održavanje ritma: pokret gore (obično dlanom prema gore) označava crescendo; pokret prema dole (obično dlanom prema podu) označava diminuendo . Promena veličine pokreta može rezultovati neželjenim promenama u tempu jer veći pokreti zahtevaju od ritma prelazak većeg prostora u istom vremenu.

Dinamika se može fino ugađati raznim gestovima: pokazivanje dlana izvođačima ili naginjanje na suprotnu stranu od njih može naznačivati smanjivanje jačine zvuka. Kako bi se podesila ravnoteža raznih instrumenata ili glas ova, ovi signali mogu biti usmereni prema određenoj sekciji ili pojedinom izvođaču.

Predznak za ulazak uredi

Naznačivanje za „ulazak“, kada novi instrument ili sekcija počinje svirati mora sasvim tačno predskazati trenutak u kome dolazi trzaj, tako da svi svirači i pevači mogu početi istovremeno. To se postiže tako da se izvođači pripreme gestom uz održavanje vizuelnog kontakta. Udisaj od strane dirigenta, koji može i ne mora biti lagano čujan, uobičajen je element u tehnici davanja predznaka mnogih dirigenata. Jednostavni kontakt očima ili pogled u smeru ponekad mogu biti dovoljni, kao kad više od jedne sekcije svirača ulaze u izvedbu u istom trenutku. Veće muzičke izvedbe ponekad traže upotrebu odgovarajućih i izražajnijih predznaka smišljenih kako bi stvorili emocije i energiju.

Drugi muzički elementi uredi

Artikulacija se može naznačiti prirodom trzaja, od kratkog i oštrog za staccato, do dugog i fluidnog za legato. Mnogi dirigenti menjaju napetost ruku: napeti mišići i grubi pokreti označavaju marcato, dok su opuštene ruke i meki pokret prikladni za legato ili espressivo.

Fraze se mogu izraziti širokim lukovima iznad glave, ili mekim pokretima ruke bilo prema napred ili sa leve na desnu stranu i obrnuto. Zadržana nota često se označava raširenim dlanom nagore. Kraj ili otpuštanje note pokazuje se kružnim pokretom, zatvaranjem šake ili pokretom kažiprsta i palca nalik štipanje. Otpuštanju obično prethodi priprema, a završava se potpunim prekidom pokreta.

Dirigenti pokušavaju održavati kontakt očima sa ansamblom koliko god je moguće, i podstičući ga, kao i povećavanju sveukupnog dijaloga između sebe i svirača / pevača. Izrazi lica takođe mogu biti značajni u demonstriranju karaktera muzike, kao iu ohrabrivanju svirača.

Znameniti dirigenti uredi

Poznati orkestarski i horski dirigenti koji deluju u Srbiji i Crnoj Gori:

Dirigenti koji deluju u Republici Srpskoj:

Poznati svetski dirigenti:

Spoljašnje veze uredi

 
Dirigent na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Диригент&oldid=26867970”