Википедија

Ditrih Fišer Diskau

Ditrih Fišer Diskau (nem. Dietrich Fischer-Dieskau; Berlin, 28. maj 1925 — Berg, 18. maj 2012)[1] bio je nemački lirski bariton i dirigent klasične muzike, jedan od najpoznatijih izvođača Lieda. Najpoznatiji je kao pevač Franca Šubertovog Lieda, posebno Winterreise,[2] sa korepetitorima Džeraldom Murom i Jergom Demusom i danas kritički hvaljeni, posle pola veka nakon objavljivanja.[3]

Ditrih Fišer Diskau
Ditrih Fišer Diskau
Datum rođenja(1925-05-28)28. maj 1925.
Mesto rođenjaBerlin, Nemačka
Datum smrti18. maj 2012.(2012-05-18) (86 god.)
Mesto smrtiBerg, Nemačka
SupružnikIrmgard Poppen, Ruth Leuwerik, Kristina Pugell, Júlia Várady

Muzikolog Alan Blajt tvrdio je da nijedan pevač u to vreme, ili nijedan drugi, nije uspeo da postigne ono što je Diskau. Opera, Lieda i oratorijum na nemačkom, italijanskom ili engleskom jeziku njemu su slični, ali on je svakom doneo preciznost i individualnost koje su odgovarale njegovom pronicljivom uvidu u idiom. Pored toga, snimao je na francuskom, ruskom, hebrejskom, latinskom i mađarskom jeziku. Opisan je kao „jedan od najviših vokalnih umetnika 20. veka”[4] i „najuticajniji pevač 20. veka”.[5]

Classic CD ga je juna 1999. proglasio drugim najuspešnijim pevačem, na osnovu rezultata ankete kritičara. Francuzi su ga prozvali Le miracle Fischer-Dieskau, a Elizabeta Švarckopf „rođenim Bogom koji ima sve”.[6] Veoma su mu se divili zbog njegovih interpretativnih uvida i izuzetne kontrole instrumentima. Izveo je i snimio veliki broj opera. Preko trideset godina dominirao je operskom i koncertnom platformom.[7]

Biografija uredi

Rođen je 28. maja 1925. u Berlinu, kao sin direktora škole i učiteljice. Godine 1934. njegov otac je dodao u prezime Diskau (majčino prezime, za koga Johan Sebastijan Bah napisao Peasant Cantata). Počeo je da peva kao dete, a formalne časove počeo je da pohađa sa šesnaest godina. Kada je tokom Drugog svetskog rata 1943. godine pozvan u Vermaht, da čuva konje na Istočnom frontu, Fišer Diskau je upravo završio srednju školu i jedan semestar na Berlinskom konzervatorijumu. Zime 1944—45. služio je u grenadirskom puku 146, 65. pešadijske divizije južno od Bolonje.[8]

Uhvaćen je u Italiji 1945. godine i proveo je dve godine kao američki ratni zarobljenik. Za to vreme je u logorima pevao Lieda nemačkim vojnicima. Imao je brata Martina, sa smetnjama u razvoju, kojeg je Treći rajh poslao u ustanovu, gde je preminuo od gladi.[9] Njegova porodična kuća je uništena tokom rata.[10]

 
Nadgrobni spomenik Fišera.

Godine 1947. se vratio u Nemačku, gde je započeo profesionalnu karijeru kao pevač u Badenvajleru, pevajući Johanesovu Bramsovu pesmu Ein Deutsches Requiem bez ikakve probe. Svoj prvi Lied održao je u Lajpcigu u jesen 1947, a ubrzo potom je imao vrlo uspešan prvi koncert. Od početka karijere sarađivao je sa poznatim lirskim sopranistima, Elizabetom Švarckopf i Irmgardom Zifridom, i producentom Volter Legom izdajući uspešne albume Franca Šuberta i Huga Volfa.

Godine 1949. oženio se violončelistkinjom Irmgard Popen, sa kojom je imao tri sina: Matijasa (scenograf), Martina (dirigenta) i Manuela (violončelista). Preminula je 1963. od komplikacija nakon porođaja. Diskau se oženio glumicom Rut Lojverik, sa kojom je bio u braku od 1965. do 1967. godine, a zatim Kristinom Pugel (u braku od 1968. do 1975). Godine 1977. oženio se sopranom Julijom Varadi.

Povukao se iz opere 1978. godine, kada je snimio svoju završnu operu Lear, koju je kompozitor napisao na njegov predlog. Povukao se iz koncertne dvorane 1993. godine i posvetio se dirigovanju, podučavanju (posebno tumačenju Lieda), slikanju i pisanju knjiga. I dalje je nastupao kao recitator, čitajući, na primer, Štrausova pisma Hugu fon Hofmanstalu. Postao je počasni član društva Robert Šuman. Preminuo je u snu 18. maja 2012. u Bergu.[11]

Pevačka karijera uredi

Na jesen 1948. bio je angažovan kao glavni lirski bariton u opštinskoj operi, Zapadni Berlin, debitujući kao Posa u Đuzepevoj Verdijevoj operi Don Karlos. Ova kompanija, poznata nakon 1961. godine kao Nemačka opera, ostaće njegovo radno mesto do penzionisanja, 1978. godine.

Gostovao je u operskim kućama u Beču i Minhenu. Posle 1949. je putovao po Holandiji, Švajcarskoj, Francuskoj i Italiji. Godine 1951. debitovao je na festivalu u Salcburgu sa Gustavom Malerom u Pesme dečaka lutalice pod vodstvom Vilhelma Furtvenglera. Te godine je takođe debitovao u Britaniji, u Rojal Albert holu u Londonu tokom britanskog festivala. On se pojavio u Frederikovoj Delijsovoj A Mass of Life.[12] Redovno je učestvovao na festivalu u Bajrojtu, između 1954. i 1961. i na festivalu u Salcburgu od 1956. do početka 1970-ih.

Kao operski pevač je uglavnom nastupao u Berlinu i u bavarskoj državnoj operi u Minhenu. Takođe je gostovao u Bečkoj državnoj operi, Kraljevskoj operi, Hamburškoj državnoj operi u Japanu i Kingovom pozorištu u Edinburgu, tokom festivala. Prva turneja bila mu je u Sjedinjenim Američkim Državama 1955, kada je imao 29 godina, koncertnim debijem u Sinsinatiji 15. aprila (kantata Johana Sebastijana Baha Ich will den Kreuzstab gerne tragen) i 16. aprila (Ein Deutsches Requiem). Njegov prvi američki Lied, pevajući pesme Franca Šuberta, održao se u Sent Polu, 19. aprila. Njegov debi u Njujorku bio je 2. maja u gradskoj kući, gde je pevao Winterreise.

Godine 1951. je sa Džeraldom Murom napravio prve od mnogih Lieda u Londonu, uključujući kompletnu Die schöne Müllerin, a delo su izveli 31. januara 1952.[13] Zajedno su održavali recitale sve dok se Mur nije povukao iz javnog nastupa 1967. godine. Nastavili su, međutim, da snimaju zajedno do 1972. godine, u kojoj su završili svoj masovni projekat Šubertovih Lieda prikladnih za muški glas. Džerald Mur se u potpunosti povukao 1972. i umro 1987. Njihovi snimci Die schöne Müllerin i Winterreise su veoma cenjeni, kao primeri njihovog partnerstva.

Izvodio je mnoga dela klasične muzike, uključujući Bendžamina Britna (koji je Fišera Diskaua izabrao za solistu prilikom pisanja War Requiem), Samjuela Barbera, Hansa Vernera Hence, Karla Amadeusa Hartmana (koji je za njega napisao Gesangsszene), Ernsta Kreneka, Vitolda Lutoslavkog, Zigfrida Matusa, Otmara Šeka, Vinfrida Ziliga, Gotfrida fon Ajnema i Ariberta Rajmana. Učestvovao je u premijeri 1975. i 1993. u snimanju kantate Gotfrida fon Ajnema An die Nachgeborenen, napisanoj 1973. kao komisija Ujedinjene nacije.[14]

Pored Lieda i nemačkog operskog repertoara, Fišer Diskau je snimao i nastupao u italijanskim operama. Njegovi snimci Verdijevog Rigoleta (zajedno sa Renatom Skoto) i Don Karlos, su najpoznatiji.

Nagrade uredi

Tokom svoje karijere kritičari su njegovo muziciranje i tehniku često opisivali kao besprekornu.[15] Naveden je najvećim svetskim pevačem Lieda, redovno je održavao koncertne u salama širom sveta do penzionisanja krajem 1992. godine. Precizno artikulisana tačnost njegovih nastupa, u kojima su tekst i muzika bili predstavljeni kao ravnopravni partneri, uspostavili su standarde koji postoje i danas. Kritičar Joahim Kajzer je naveo da Diskau ima samo jednog zaista ozbiljnog konkurenta, a to je samog sebe, koji je tokom decenija postavljao nove standarde, istraživao nove teritorije i izražavao neočekivana osećanja.[16]

Diskografija uredi

Pesme uredi

  • 75 Cantatas
  • Christmas Oratorio
  • Bluebeard's Castle
  • Bluebeard's Castle
  • Fidelio
  • Fidelio
  • Choral Symphony
  • Wozzeck
  • Lulu
  • Ein Deutsches Requiem
  • Ein deutsches Requiem
  • Ein deutsches Requiem
  • Liebeslieder Walzer
  • Vier ernste Gesänge
  • Die schöne Magelone
  • War Requiem
  • Doktor Faust
  • The Secret Marriage
  • Requiem
  • Orfeo ed Euridice
  • Orfeo ed Euridice
  • Iphigenie in Aulis
  • Iphigenie in Aulis
  • The Creation
  • The Creation
  • Elegie für junge Liebende
  • Cardillac
  • Mathis der Maler
  • When lilacs last in the dooryard bloom'd (Requiem "for those we love")
  • 44 Lieder
  • Carl Loewe Ballads and Lieder
  • Loewe: Balladen & Lieder
  • Das Lied von der Erde
  • Lieder
  • Lieder eines fahrenden Gesellen i Des Knaben Wunderhorn
  • Lieder eines fahrenden Gesellen i Kindertotenlieder
  • Kindertotenlieder
  • Rückert-Lieder
  • The Magic Flute
  • The Magic Flute
  • The Magic Flute
  • The Marriage of Figaro
  • The Marriage of Figaro
  • Don Giovanni
  • Don Giovanni
  • Così fan tutte
  • Requiem
  • Coronation Mass i Vesperae Solennes De Confessore
  • Les contes d'Hoffmann
  • Carmina Burana
  • Lear
  • Gugliemo Tell
  • Lebendig begraben
  • Notturno
  • Lieder
  • Deutsche Messe
  • Winterreise
  • Winterreise
  • Winterreise
  • Die schöne Müllerin
  • Lieder
  • Lieder
  • Missa Solemnis and Masses in C major and E flat major
  • Schwanengesang
  • Schwanengesang
  • Dichterliebe
  • Liederkreise
  • St Matthew Passion[20]
  • Suite on Verses of Michelangelo Buonarroti i Four Verses of Captain Lebyadkin
  • Symphony No. 14
  • The Gypsy Baron
  • Die Fledermaus
  • Elektra
  • Lieder
  • Arabella
  • Die Frau ohne Schatten
  • Salome
  • Der Rosenkavalier
  • Ariadne auf Naxos
  • Capriccio
  • Un ballo in maschera
  • La traviata
  • Otello
  • Falstaff
  • Macbeth
  • Aida
  • Rigoletto
  • Don Carlos
  • Don Carlos
  • Die Meistersinger von Nürnberg
  • Die Meistersinger von Nürnberg
  • Lohengrin
  • Lohengrin
  • Lohengrin
  • The Flying Dutchman
  • Das Rheingold
  • Götterdämmerung
  • Tristan und Isolde
  • Tristan und Isolde
  • Tannhäuser
  • Tannhäuser
  • Tannhäuser
  • Parsifal
  • Parsifal
  • Frühe Lieder
  • Lyric Symphony

Recitator uredi

  • Enoch Arden

Dirigent uredi

  • Harold in Italy
  • Simfonija br. 4
  • Das Lied von der Erde
  • Simfonija br. 5 i 8
  • Salome, Ariadne auf Naxos, Die Liebe der Danae, i Capriccio
  • Wesendonck Lieder

Video uredi

  • Winterreise
  • Winterreise
  • Don Giovanni
  • Erlkönig
  • Le nozze di Figaro
  • Die Zauberflöte
  • Don Carlos

Knjige uredi

  • Texte deutscher Lieder. Deutscher Taschenbuchverlag, Munich, 1968.
  • Auf den Spuren der Schubert-Lieder. Werden – Wesen – Wirkung. F.A. Brockhaus, Wiesbaden, 1971. (ISBN 3-7653-0248-1) Translated by Kenneth S Whitton as Schubert's Songs: A Biographical Study. Alfred A. Knopf, 1977. (ISBN 0-394-48048-1)
  • Wagner und Nietzsche: der Mystagoge und sein Abtrünniger. Deutsche Verlags-Anstalt, Stuttgart, 1974. translated by Joachim Neugroschel as Wagner and Nietzsche. Continuum International, 1976.
  • The Fischer-Dieskau Book of Lieder: The Original Texts of over 750 Songs, translated by Richard Stokes and George Bird. Random House, 1977. (ISBN 0-394-49435-0)
  • Robert Schumann. Wort und Musik. Das Vokalwerk. Deutsche Verlags-Anstalt, Stuttgart, 1981. translated by Reinhard G. Pauly as Robert Schumann Words and Music: The Vocal Compositions. Hal Leonard, 1992. (ISBN 0-931340-06-3)
  • Töne sprechen, Worte klingen: Zur Geschichte und Interpretation des Gesangs. Deutsche Verlags-Anstalt, Stuttgart/Munich, 1985.
  • Nachklang. Deutsche Verlags-Anstalt, Stuttgart, 1988. translated by Ruth Hein as Echoes of a Lifetime, Macmillan, London, 1989, and as Reverberations: The Memoirs of Dietrich Fischer-Dieskau. Fromm International, New York, 1989. (ISBN 0-88064-137-1)
  • Wenn Musik der Liebe Nahrung ist: Kunstlerschicksale im 19. Jahrhundert. Deutsche Verlags-Anstalt, Stuttgart, 1990.
  • Weil nicht alle Blütenträume reifen: Johann Friedrich Reichardt: Hofkapellmeister dreier Preussenkönig. Deutsche Verlags-Anstalt, Stuttgart, 1993.
  • Fern die Klage des Fauns. Claude Debussy und seine Welt. Deutsche Verlags-Anstalt, Stuttgart, 1993.
  • [Paintings and drawings 1962–1994, a selection]. Nicolaische Verlagsbuchhandlung Beuermann, Berlin, 1994.
  • Schubert und seine Lieder. Deutsche Verlags-Anstalt, Stuttgart, 1996.
  • Carl Friedrich Zelter und das Berliner Musikleben seiner Zeit. Nicolai Verlag Berlin, 1997.
  • Die Welt des Gesangs. J.B. Metzler Verlag, Stuttgart, 1999.
  • Zeit eines Lebens – auf Fährtensuche. Deutsche Verlags-Anstalt, Stuttgart, 2000.
  • Hugo Wolf. Leben und Werk. Henschel Verlag, Kassel, 2003.
  • Musik im Gespräch: Streifzüge durch die Klassik mit Eleonore Büning. List Taschenbuch Verlag, Berlin, 2005.
  • Goethe als Intendant: Theaterleidenschaften im klassischen Weimar. Deutscher Taschenbuch Verlag, Stuttgart, 2006.
  • Johannes Brahms: Leben und Lieder. List Taschenbuch Verlag, Berlin, 2008.
  • Jupiter und ich: Begegnungen mit Furtwängler. Berlin University Press, 2009.

Reference uredi

  1. ^ Sänger Dietrich Fischer-Dieskau gestorben Der Tagesspiegel 18 May 2012
  2. ^ „German baritone singer Dietrich Fischer-Dieskau dies – BBC News”. bbc.co.uk. Pristupljeno 3. 4. 2016. 
  3. ^ Gramophone, on Fischer-Dieskau and Winterreise
  4. ^ Ted Libbey. The NPR Listener's Encyclopedia of Classical Music New York: Workman Publishing, 2006
  5. ^ The Guardian, May 2005
  6. ^ Dietrich Fischer-Dieskau: the Baritone of Our Age by Richard Wigmore 6 June 2007
  7. ^ Matthew Boyden. The Rough Guide to Opera 3rd Edition London: Rough Guides Ltd., 2002
  8. ^ Velten, Wilhelm. Vom Kugelbaum zur Handgranate. p. 176.
  9. ^ „Lyrical and Powerful Baritone, and the Master of the Art Song”. The New York Times. 18. 5. 2012. 
  10. ^ Daniel Lewis (18. 5. 2012). „Dietrich Fischer-Dieskau, Lyrical and Powerful Baritone, Dies at 86”. The New York Times. 
  11. ^ „Sänger Dietrich Fischer-Dieskau gestorben” (na jeziku: nemački). ORF. 18. 5. 2012. Pristupljeno 18. 5. 2012. 
  12. ^ Liner notes to Portrait of Dietriech [sic] Fischer-Dieskau, HMV, released by World Record Club
  13. ^ Concert Programme, 31 January 1952.
  14. ^ „Einem, Gottfried von: An die Nachgeborenen”. Boosey & Hawkes. Pristupljeno 29. 6. 2010. 
  15. ^ Greg Sandow. "21 Sides of Fischer-Dieskau" Opera News November 2000
  16. ^ „Dietrich Fischer-Dieskau (Bass-Baritone) – Short Biography”. bach-cantatas.com. Pristupljeno 3. 4. 2016. 
  17. ^ Kawabata, Tai (18. 9. 2002). „JAA's Praemium Imperiale recognizes the world's best”. The Japan Times. Tokyo. Pristupljeno 17. 7. 2018. 
  18. ^ „Dietrich Fischer-Dieskau (baritone)”. Gramophone. Pristupljeno 11. 4. 2012. 
  19. ^ „Dietrich Fischer-Dieskau”. GRAMMY.com. 4. 6. 2019. 
  20. ^ Hans Joachim Moser Heinrich Schütz: a short account of his life and works 1967 – 121 "St. Matthew Passion (SWV 479) Soloists, Hugo-Distler-Chor, Berlin, conducted by Klaus Fischer- Dieskau Archive 198 174 (mono),"

Literature uredi

  • Neunzig, Hans A. Dietrich Fischer-Dieskau Trans. Kenneth S Whitton. Gerald Duckworth & Co, 1998. (ISBN 0-7156-2818-6)
  • Whitton, Kenneth S. Dietrich Fischer-Dieskau: Mastersinger Holmes & Meier Publishers, 1981. (ISBN 0-8419-0728-5)

Spoljašnje veze uredi

  Mediji vezani za članak Ditrih Fišer Diskau na Vikimedijinoj ostavi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дитрих_Фишер_Дискау&oldid=27452590”