Википедија

Dora Gabe

Dora Petrova Gabe (bug. Дора Габе; Dabovnik, 16. avgust 1888[1] — 16. novembar 1983)[2] bila je bugarska jevrejska pesnikinja.[3] Objavljivala je poeziju za odrasle i decu, kao i putopisne knjige, pripovetke i eseje. U kasnijim godinama bavila se opsežnim prevodilačkim radom.

Dora Gabe
Dora Gabe
Datum rođenja(1888-08-16)16. avgust 1888.
Mesto rođenjaDabovnik, Bugarska
Datum smrti16. novembar 1983.(1983-11-16) (95 god.)
Mesto smrtiSofija, Bugarska
SupružnikBoyan Penev
RoditeljiPetar Gabe

Biografija uredi

 
Piter Gabe, Dorin otac.

Rođena je 16. avgusta 1888. u Dabovniku,[1] kao ćerka Pitera Gabea, imigranta iz Rusije, koji je postao prvi Jevrejin koji je izabran u narodnu skupštinu Bugarske. Kada mu je zabranjeno da preuzme dužnost, okrenuo se novinarstvu i postao poznata javna ličnost u Bugarskoj.[4] Dora je pohađala srednju školu u Varni, a zatim je diplomirala prirodne nauke na univerzitetu u Sofiji 1904.[5] Kasnije je studirala francusku filologiju u Ženevi i Grenoblu (1905—1906).[5] Predavala je francuski jezik u Dobriču 1907.[6] Od 1911. do 1932. godine boravila je u inostranstvu u Poljskoj, Nemačkoj, Švajcarskoj, Austriji, Češkoj, Francuskoj, Ujedinjenom Kraljevstvu sa suprugom prof. Bojanom Penevom.[5] Dvadesetih i tridesetih godina održala je brojna predavanja o političkim i kulturnim pitanjima kao što su razvoj bugarske književnosti i sudbina regije Dobrudža.

Ministarstvo obrazovanja u Bugarskoj je 1925. dodelilo Dori Gabe da uređuje seriju biblioteke za najmlađe (bug. Библиотека за най-малките).[6] Takođe je bila urednica časopisa za decu „Prozor” 1939—1941.[5]

Bila je jedna od osnivača bugarsko-poljskog komiteta 1922. i bugarskog PEN kluba 1927, čija je bila dugogodišnja predsednica.[7] Bila je savetnik za kulturna pitanja u bugarskoj ambasadi u Varšavi 1947—1950. i predstavnica Bugarske u međunarodnom kongresu PEN klubova.[6]

Godine 1968. dodeljena joj je titula počasnog građanin Dobriča.[5]

Široko je priznata kao jedna od najuspešnijih bugarskih pesnikinja, a Bugari je vole ne samo zbog njenog rada, već i zbog dubokog poštovanja prema svim umetnostima i dobrotvornom duhu. Popularna anegdota tvrdi da su nakon državnog udara 9. septembra Partizani poslati da žive u njenom stanu. Pesnikinja se preselila u nedovršenu vilu svoje sestre gde je morala da spava sa ogrtačem ispod ćebadi, jer nije bilo grejanja, i morala je da uključi peć da zagreje ruke kako bi mogla da piše. Kasnije u životu, Gabe otvara stan kao dom za sve mlade pesnike koji traže gde mogu da žive i stvaraju. Preminula je 16. novembra 1983. u Sofiji.

Književna karijera uredi

 
Dora Gabe 1943. godine.

Godine 1900. u Šumenu je objavila jednu od svojih prvih pesama pod nazivom „Proleće” u književnom časopisu „Mladost”.[5] Ubrzo nakon toga, objavila je niz pesama u časopisima „Misao”, „Demokratska smotra” i „Novo društvo” 1905—1906. Ovo je označilo početak njene književne karijere.[6]

Objavljivala je 20-ih i 30-ih poeziju za odrasle i decu, putopise, priče, esejističku fantastiku, utiske, pozorišne kritike, članke o pitanjima inostrane i bugarske književnosti, biografske skice pesnika i pisaca u časopisima kao što je „Savremena misao” Zlatorog, „Poljsko-bugarska revija”, „Demokratska revija”, „Padajuće lišće”, „Dobrudjanski pregled”, „Umetnost i kritika”, „Slovo”, „Starost”, „Ženski žurnal”, „Slobodni govor”, „Zora”, „Ženski glas”, „Misao”, „Savremeni”, „Časopis novina”, „Dnevnik”, „Vatromet”. Doprinosila je raznim dečjim časopisima poput „Krijesnica”, „Dečja radost”, „Dečji svet”, „Drugarče”, „Dečji život”, „Iveta”, „Slavuj”, „Veseli bend”, „Prozor” i drugi.[7]

Posle 1944. objavljena je u najpopularnijim bugarskim novinama i časopisima, kao i u dečijem časopisu „Slavuj”, „Odred”, „Deca, umetnost, knjige” i drugima. „Ljubičice”, prva Gabeova knjiga o lirskoj poeziji, pokazuje secesionistički sentimentalizam i duboko razumevanje simbolizma.[5]

Njena dela su prevođena u Argentini, Austriji, Velikoj Britaniji, Vijetnamu, Nemačkoj, Grčkoj, Kanadi, Kubi, Libanu, Peruu, Poljskoj, Rumuniji, Rusiji, Slovačkoj, Ukrajini, Francuskoj i Češkoj.[5]

Prevod uredi

 
Autogram

Od 1917. do kraja života, Dora Gabe se aktivno bavila prevođenjem. Prevodila je dela Adama Mickjeviča, Marije Konopničke, Stanislava Vispjanjskija, Julijuša Slovacki, Vladislava Rejmonta, Jana Kasproviča, Henrika Sjenkjeviča, Adolfa Digašinjskog, Julijana Tuvima, Viteslava Nezvala, Karela Čapeka, Samuila Maršaka, Janisa Ricosa i mnogih drugih. Tečno je govorila poljski, češki, ruski, francuski i grčki jezik.[5] Njena najpoznatija prevodilačka dela uključuju:

  • seriju antologije „Poljski pesnici” (1921)
  • „Himne” Jana Kasproviča (1924)
  • „Anđeo” J. Slovačkog (1925)

Rad na engleskom uredi

Nagrade uredi

 
Spomenik Gabe u Dabovniku.
  • 27. avgusta 1927. — Zlatni krst za zasluge (Poljska)[8]
  • 20. aprila 1929. — počasna diploma Mirovnog saveta[9]
  • 30. decembra 1946 — nagrada „9. septembra 1944”, III stepen[10]
  • 1. oktobar 1963. — nagrada koalicije bugarskih pisaca za pesmu „Otadžbina”[11]
  • 21. maja 1966. — počastvovana titula za istaknutog agenta kulture u oblasti poezije[12]
  • 28. avgusta 1968. — orden „George Dimitrov” povodom njenog 80. rođendana[13]
  • 23. maja 1969 — počastvovana titula „Nadareni agent kulture”[14]
  • 16. juna 1972. — počasna diploma centralne unije profesionalnih sindikata za tradicionalnu epsku priču „Majka Paraškeva”[15]
  • 9. jula 1978. — počastvovana titula „Laureat Dimitrovljeve nagrade” za zbirke pesama „Čekaj sunce”, „Dubine” i „Zgušnjena tišina”[16]
  • 25. avgusta 1978. — počastvovana titula „Heroj socijalističkog napora” povodom njenog 90. rođendana[16]
  • 25. decembra 1978. — počastvovana znakom Sofije, I stepen[17]
  • Juna 1979. — posebna nagrada saveza bugarskih kompozitora za njenu lirsku pesmu „Svojeglav”[18]
  • Aprila 1979. — nagrada „Petko Slavejkov” za njen književni i umetnički doprinos književnosti za decu i mlade[19]

Reference uredi

  1. ^ a b „Regionalna biblioteka Dora Gabe - gr. Dobrič :: :: Maraton na četeneto”. libdobrich.bg. Arhivirano iz originala 15. 06. 2018. g. Pristupljeno 04. 05. 2021. 
  2. ^ Me!, Don't Come Near. „Dora Gabe - Poems by the Famous Poet - All Poetry”. allpoetry.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-05-04. 
  3. ^ „Bulgarian Literature”. www.jewishvirtuallibrary.org. 
  4. ^ Baeva, Iskra. „Incomprehension of the Nature of the Race Question": Saving the Bulgarian Jews from the Holocaust” — preko www.academia.edu. 
  5. ^ a b v g d đ e ž z „Dora Gabe - Dora Gabe Poems”. Poem Hunter (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-05-04. 
  6. ^ a b v g „Dora Gabe”. www.europeana.eu (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-05-04. 
  7. ^ a b „Who was Dora Gabe? Everything You Need to Know”. www.thefamouspeople.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-05-04. 
  8. ^ Central National Archives (CDA, F. 1771K, op. 1, a.e. 17, l. 1)
  9. ^ Central National Archives (CDA, F. 1771K, op. 1, a.e. 21, l. 1)
  10. ^ Central National Archives (CDA, F. 1771K, op. 1, a.e. 20, l. 1)
  11. ^ Central National Archives (CDA, F. 1771K, op. 1, a.e. 22, l. 1)
  12. ^ Central National Archive (CDA, F. 1771K, op. 1, a.e. 23, l. 1)
  13. ^ Central Administrative Authority (CDA, F. 1771K, op. 1, a.e. 24, l. 1)
  14. ^ Central National Archive (CDA, F. 1771K, op. 1, a.e. 33, l. 1)
  15. ^ Central National Archives (CDA, F. 1771K, op. 1, a.e. 34, l. 1)
  16. ^ a b Central National Archives (CDA, F. 1771K, op. 1, a.e. 37, l. 1)
  17. ^ Central National Archives (CDA, F. 1771K, op. 1, a.e. 49, l. 1)
  18. ^ Central National Archives (CDA, F. 1771K, op. 1, a.e. 52, l. 1)
  19. ^ Central National Archives (CDA, F. 1771K, op. 1, a.e. 54, l. 1)

Spoljašnje veze uredi

  Mediji vezani za članak Dora Gabe na Vikimedijinoj ostavi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дора_Габе&oldid=27512018”