Дудовац
Dudovac (Broussonetia papyrifera (L.) L'Hert. еx Vent.) prvi je opisao Line kao vrstu duda Morus papyrifera Linnaeus, Sp. Pl. 2: 986. 1753; Hu Ksiansu (胡先驌) daje naziv Smithiodendron artocarpioideum Hu. Današnji naziv rod je dobio po francuskom prirodnjaku Brusoneu (Pierre Marie Auguste Broussonet, 1761-1807). Godine 1798. Ortega je bezuspešno pokušao da u slavu Brusonea današnjem rodu Sophora da naziv Broussonetia, a Lerite (Charles Louis L'Héritier de Brutelle, 1746–1800) 1799. u tome uspeva dajući naziv rodu iz familije Moraceae. Epitet vrste znači ona koja nosi papir (papironosna). Kineski naziv je gou šu (构树), a u srpskom se naziva i papirasti dudovac, japanski dud, morski dud, papirni dud, papirnjak, smokovača, brusonecija[1]
| Dudovac | |
|---|---|
| |
| Četiri sezonska aspekta stabla dudovca u Malom Tašmajdanu u Beogradu . | |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Divizija: | |
| Klasa: | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Rod: | |
| Vrsta: | B. papyrifera
|
| Binomno ime | |
| Broussonetia papyrifera (L.) L'Hert. еx Vent.
| |
Areal
urediPrirodno je rasprostranjena u istočnoj Aziji u Kini, Japanu, Tajvanu, Koreji, Laosu, Kambodži, Tajlandu, Burmi, Vijetnamu, Indiji i Pacifičkim ostrvima. Introdukovana je širom sveta u severnu i srednju Evropu, Mediteran, Afriku, Južnu Ameriku, Australiju i Novi Zeland[2]. U Srbiji postoje samo muški primerci, a vrsta je introdukovana krajem XIX veka[3].
Opis vrste
urediListopadno dvodomo drvo koje dostiže visinu do 10-20 m i prečnik debla do 40 sm. Kruna je gusta i pravilna. Kora debla dugo vremena glatka, kasnije prugasta, višebojna zelenosiva do sivocrna. Grančice gusto dlakave. Korenov sistem veoma razgranat i plitak pa može da strada od vetroizvala pri jakim vetrovima.
Listovi su spiralno raspoređeni, promenljivog oblika (čak i na istoj grani), često nesimetrični po obodu krune, celi ovalno jajasti do izduženo eliptični, na vrhu zašiljeni, po obodu dvostruko testerasti, u osnovi asimetrično srcasti, bez režnjeva ili sa 3-5 dubokih režnjeva. Liska duga 6-18 sm, široka 5-9 cm, tamnozelena i grubo kožasta na licu, na naličju fino dlakava, sa 6 do 7 bočnih nerava sa obe strane glavnog. Lisna drška 2,3-8 cm.
Muški cvetovi sa četvorozubom čašicom i loptastim anterama su grupisani u izduženim cvastima – dlakavim resama 3-8 cm dugim sa lancetastim priperkom.
Ženski cvetovi četvoročlani slobodanog perijanta sa jajastim plodnikom i linearnim dlakavim žigom u loptastim cvastima prečnika 2 sm. Cveta u aprilu i maju posle olistavanja.
Plod je skupna, narandžastocrvena, sočna dudinja, prečnika 1,5-3 cm, na dugoj peteljci; vrlo je slatak i nije jestiv ali je važna hrana za divlje životinje. Sazreva u junu-julu. U Srbiji plodonošenja nema jer nema ženskih stabala[2][4][5].
Bioekološke karakteristike
urediPrirodno se javlja u blizini vode, na vlažnom, dobro dreniranom zemljištu ali uspeva i na mnogo vlažnijem. Dobro podnosi i sušu. Uspeva na većini tipova zemljišta, uključujući krečnjačka. Za uspešan razvoj potrebna je toplija klima. U mestima sa hladnijom klimom izdanci stradaju od ranih jesenjih i kasnih prolećnih mrazeva, ali se uspešno regeneriše jer ima izraženu izdanačku snagu. Do desete godine naraste do 8 m. Retko živi duže od 140 godina. Vrsta je osteljiva na nedostatak gvožđa, pri uzgajanju na alkalnim zemljištima dolazi do hloroze usled nedostatka ovog elementa koji u ovakvim uslovima postaje nedostupan[4].
Značaj
urediKoristi kao ukrasno drvo zbog brzog rasta, otpornosti na negativne uslove sredine i lake proizvodnje u rasadniku, ali treba ga koristiti ograničeno zbog potencijalne invazivnosti. Kada se nastani na neko stanište, može brzo da ga ugrozi jer postaje vrlo invazivna i menja prirodni ekosistem. Ovo je utvrđeno na mnogim područjima, uključujući delove Latinske Amerike, SAD i južne Azije, a posebno izraženo u blizini Islamabada, gde je vrsta uvedena zbog svojih dekorativnih vrednosti, a sada je potisnula autohtonu vegetaciju do alarmantnih razmera. Brusonecija potiskuje domaću floru jer usvaja velike količine vode i onemogućava opstanak ostalim biljkama. U Podgorici je utvrđeno da potiskuje čak i kiselo drvo[4].
Može da bude opasan alergen i da izazove ozbiljne probleme kod stanovnika u periodu cvetanja jer može da proizvede i do 40 000 polenovih zrna po m³. Koren je agresivan i može da se probija kroz pločnik i izaziva oštećenja podzemnih instalacija.
Unutrašnji deo kore je sastavljena od veoma jakih vlakana koja se koristite za pravljenje visokokvalitetnog papira i za proizvodnju tkanina. Drvo se upotrebljava za nameštaj, a list, plod i kora se koriste u farmaciji. Listove i grančice jedu jeleni, pa ovo drvo ponekad zovu „jelenovo drvo”. Na odrezanim delovima stabla i grana luči se veoma lepljiv sok koji sadrži lateks[2].
Razmnožavanje
urediU našim uslovima razmnožava se isključivo vegetativno, korenskim izbojcima, poleganjem kao i ožiljavanjem reznica koje se uzimaju sa mladih izdanaka u junu ili julu. Reznica treba da ima 2 - 3 lista i pupoljke u njihovoj osnovi. Ožiljavanje je bolje ako se ukloni deo kore u osnovi i koristi hormon za ožiljavanje.
Seme obično klija odmah po sazrevanju, epigeično i do kraja leta klijavac ima formirano stabaoce sa nekoliko listova.
Reference
uredi- ^ Simonović, D. (1959): Botanički rečnik, imena biljaka. Srpska akademija nauka - posebna izdanja, knjiga CCCXVIII
- ^ a b v Kolesnikov, A. I. (1974): Dekorativnaя dendrologiя, Izdatelьstvo Lesnaя promыšlennostь, Moskva.
- ^ Petrović, D. (1951): Strane vrste drveća (egzoti) u Srbiji. Srpska akademija nauka, posebna izdanja knjiga CLXXXII. Beograd.
- ^ a b v Vukićević E. (1996): Dekorativna dendrologija, Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd
- ^ Jovanović, B. (1985): Dendrologija. IV izmenjeno izdanje. Univerzitet u Beogradu. Beograd
Spoljašnje veze
uredi
Japanski dud - BioRas Arhivirano na sajtu Wayback Machine (8. март 2022)