Dušan Mravljak
Dr Dušan Mravljak – Mrož (Ljubljana, 21. februar 1914 — Osankarica, 8. januar 1943), doktor medicine, učesnik Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije.
| dušan mravljak | |
|---|---|
 Dušan Mravljak | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 21. februar 1914. |
| Mesto rođenja | Ljubljana, Austrougarska |
| Datum smrti | 8. januar 1943. (28 god.) |
| Mesto smrti | Osankarica, Nacistička Nemačka |
| Profesija | lekar |
| Delovanje | |
| Član KPJ od | 1941. |
| Učešće u ratovima | Narodnooslobodilačka borba |
| Služba | NOV i PO Jugoslavije |
| Heroj | |
| Narodni heroj od | 22. jula 1953. |
Biografija uredi
Rođen je 1914. godine u Ljubljani, kao sin sudskog činovnika i trgovca u Šoštanju. Imao je tri mlađa brata i jednu sestru. Njegov tri godine mlađi brat Božo bio je poznati revolucionar, učesnik građanskog rata u Španiji i organizator NOP-a u Saleškoj dolini 1941. godine (streljan je kao talac 3. aprila 1943. godine u Mariboru).
Dušan je svoje detinjstvo proveo u roditeljskoj kući u Šoštanju. Tamo je pohađao osnovnu školu, a gimnaziju u Celju, gde je maturirao 1933. godine. Posle mature se upisao na Medicinski fakultet u Ljubljani, gde je završio četiri semestra, a zatim studije nastavio na Medicinskom fakultetu u Zagrebu. Rano se opredelio za komunizam, odrastajući u krugu šoštanjskih komunista Janka i Olge Vrabič, te medicinara Franca Polha i Blaža Reka. U Ljubljani je bio aktivan u studentskom društvu medicinara, a u Zagrebu u levičarskom studentskom društvu „Triglav“, u kome je 1937. i 1938. bio član uprave. U novembru 1939. bio je osumnjičen za rasturanje komunističkih letaka u Zagrebu i bio uhapšen, ali je zbog nedostatka dokaza posle nekoliko dana pušten.
Neposredno pred napad Nemačke na Jugoslaviju se oženio, a maja 1941. je i diplomirao. Sa suprugom Majdom se potom preselio u njenu kuću u Dolenjskoj, a odande su već u leto 1941. preselili u Ljubljanu. U Ljubljani se u tolikoj meri uključio u Narodnooslobodilački pokret da je posle nekoliko meseci prešao u ilegalnost, a aprila 1942. otišao u Dolenjsku gde se pridružio Drugoj grupi partizanskih odreda. S ovom grupom je učestvovao od 19. do 22. maja 1942. u borbama na Jančama, kad je Druga grupa odreda pokušavala da se probije u Štajersku, a s njom je isto tako krenuo na pohod 20. juna 1942, kad se grupa uputila preko Notranjske i Gorenjske u Štajersku.
Mravljak je tokom boravka u Drugoj grupi odreda prolaskom kroz sela, kao lekar, pregledavao i lečio ljude. Tokom pohoda kroz Gorenjsku, lečio je ljude u improvizovanim bolničkim punktovima. Kad se Druga grupa odreda na Jelovici, 10. avgusta 1942, podelila na dva dela, Mravljak se pridružio Prvom bataljonu Savinjskog odreda i s njim pošao preko Karavanki u Korušku i dalje u Štajersku. U Štajerskoj je ostao u sastavu Pohorskog bataljona i s njim, krajem septembra 1942, posle reorganizacije štajerskih odreda otišao na Pohorje. U žestokom sukobu s nemačkom policijom i vermanima (domobranima) 7. novembra 1942. na padini Rogle, Mravljak je spasao političkog komesara odreda, Jožeta Meniha, da ga Nemci živa ne uhvate.
Pohorski bataljon bio je 8. januara 1943. godine na Pohorju kod Osankarice opkoljen od strane brojnijih nemačkih snaga. Posle dvoipočasovne borbe, u obruču od preko 2000 neprijateljskih vojnika ostalo je opkoljeno 69 boraca NOVJ. Odbacivši poziv na predaju, preostali borci su krenuli u juriš da probiju obruč, prilikom čega je poginuo i Dušan Mravljak. Njegovo telo sahranjeno je na centralnom groblju u Gracu.
Ukazom predsednika Federativne Narodne Republike Jugoslavije Josipa Broza Tita, 22. jula 1953. godine, proglašen je za narodnog heroja.
Literatura uredi
- Narodni heroji Jugoslavije. Ljubljana - Beograd - Titograd: Partizanska knjiga - Narodna knjiga - Pobjeda. 1982.