Edvard Karpenter

Edvard Karpenter (engl. Edward Carpenter; Houv, 29. avgust 1844 — 28. jun 1929) bio je engleski socijalistički pesnik, filozof, antropolog i rani gej aktivista.

Edvard Karpenter
Lični podaci
Datum rođenja	(1844-08-29)29. avgust 1844.
Mesto rođenja	Houv, Ujedinjeno Kraljevstvo
Datum smrti	28. jun 1929.(1929-06-28) (84 god.)
Ujedinjeno Kraljevstvo
Naučni rad
Polje	pesnik, antropolog, gej aktivista, socijalni filozof

Kao jedna od vodećih figura s kraja 19. i početka 20. veka u Britaniji, bio je važan za osnivanje socijalističkog intelektualnog udruženja, Fabian Society, kao i Laburističke partije. Kao pesnik i pisac, bio je blizak prijatelj sa Voltom Vitmanom i Rabindranatom Tagorom i održavao je prepisku sa istaknutim ličnostima svoga doba, kao što su Eni Bezan, Isidora Dankan, Havlok Elis, Rodžer Fraj, Mahatma Gandi, Džejms Keir Hardi, Dž. K. Kini, Džek London, Edmund Morel, Vilijam Moris, Edvard Pis, Džon Raskin i Oviv Šrajner.

Kao filozof objavio je rad Civilisation, Its Cause and Cure, u kome predlaže tezu da je civilizacija samo oblik bolesti kroz koju prolazi ljudsko društvo. Civilizacije, smatra, retko traju duže od hiljadu godina, pre nego što se uruše i nijedno društvo nije uspešno prošlo kroz civilizaciju. "Lek" koji on predlaže je bolja povezanost sa zemljom i sa sopstvenom prirodom. Premda se oslanja na hinduistički misticizam i često se navodi kao "mistički socijalizam", njegova misao prati nekoliko pisaca iz oblasti psihologije i sociologije s početka 20. veka, kao što su Boris Sidis, Sigmund Frojd i Vilfred Troter, koji svi prepoznaju to da društvo stavlja veliki pritisak na pojedince, što rezultira u mentalnim i fizičkim bolestima, poput neuroza i posebno onoga što se tada opisivalo kao neurostenija.

Kao snažan zagovornik seksualnih sloboda i živeći u gej komuni u blizini Šefilda, imao je jak uticaj na D. H. Lorensa i Edvarda Morgana Forstera.

Biografija

Pohađao je Brajton koledž i sa deset godina pokazao interesovanja za klavir. Svoje slobodno vreme provodio je u šetnjama i jahanju. Ovakav jednostavan život usadio je u njemu ljubav prema prirodi, koju je osećao tokom celog života. Njegov intelekt se ispoljio tek kasnije u njegovoj mladosti, ali dovoljno da dobije mesto na Triniti Holu u Kembridžu. Dok je bio tamo počeo je da primećuje osećanja prema muškarcima. Jedan od značajnijih primera je njegovo blisko prijateljstvo sa Edvardom Entonijem Bekom (kasnije upravnikom Triniti Hola), koje je, prema Karpenterovim rečima, sadržalo „malo romanse”. Bek je u jednom trenutku prekinuo njihovo prijateljstvo, zbog čega je Karpenter patio. Njegovo osećanje odbačenosti reflektovalo je njegovu nekomotnost u vezi sa sopstvenom seksualnošću, što ga je nagonilo da posećuje muške prostitutke u Parizu. Karpenter je diplomirao kao deseti "rengler" (naziv za učenike sa najboljim ocenama na univerzitetu u Kembridžu), 1868. godine. Nakon univerziteta, pridružio se Crkvi Engleske, što je bilo „pre konvencija, nego duboko ubeđenje”. Tamo je bio pod jakim uticajem sveštenika Frederika Denisona Morisa, koji je kasnije bio vođa hrišćanskog socijalističkog pokreta.

Tokom narednih godina jačalo mu se osećanje nezadovoljstva svojim životom u crkvi i na univerzitetu i postao je umoran od hipokrizije koju je prepoznavao u viktorijanskom društvu. Utehu je nalazio u čitanju poezije, kasnije nepominjući da je njegovo otkriće dela gej političkog radikala, Volta Vitmana, izazvalo "duboke promene" u njemu. Čitanje Vitmana inspirisalo je Karpentera da napusti udoban život u crkvi i da posveti život naporima da radnička klasa dobije pravo na obrazovanje.

Odlazak na sever Engleske

Edvard Karpenter 1875. godine

Karpenter je napustio crkvu 1874. godine i postao je predavač astronomije, muzike i života žena u antičkoj Grčkoj u Lidsu, što je bio deo programa širenja univerziteta. Nadao se da će držati predavanja radničkoj klasi, ali predavanja su posećivali uglavnom pripadnici srednje klase, ne mnogo zainteresovani za njegove predmete. Razočaran, preselio se u Česterfild, ali kako mu je gradić bio dosadan, preselio se u obližnji Šefild godinu dana kasnije. Ovde je konačno stupio u kontakt sa radnicima. Tu je, takođe, počeo da piše peoziju. Uprkos njegovom simpatisanju radnika, dobio je poziv da bude tutor budućem kralju Džordžu V, ali je odbio.

U Šefildu je Karpenter postao radikalniji. Pod uticajem Engelsovog učenika, Henrija Hajdmana, pridružio se Socijaldemokratskoj federaciji (SDF), 1883. godine i pokušao je da oformi ogranak u gradu. Grupa je, međutim, odlučila da ostane nezavisna i postala je Socijalističko društvo Šefilda. Dok je bio u gradu, radio je na više projekata, uključujući i isticanje siromašnih uslova života industrijskih radnika. Maja 1889. godine, Karpenter je napisao članak u novinama Sheffield Independent, tvrdeći da se Šefildu civilizovani svet smeje i da je ogroman gusti oblak dima koji se diže iz Šefilda liči na oblak dima Sudnjeg dana i da je taj grad oltar, na kome će mnogi životi biti žrtvovani. Pisao je da 100.000 ljudi i dece se bori da nađe Sunce i vazduh, živeći mizerno, bez mogućnosti da dišu i umirući od bolesti. Takođe, dok je bio u Šefildu napisao je England Arise!, socijalističku koračnicu, koja promoviše levičarske ideje. Godine 1884. napustio je SDF sa Vilijamom Morisom da bi se pridružio Socijalističkoj ligi.

Osećaući sve veću bliskost sa prirodom, Karpenter se preselio sa farmerom Albertom Firbouom i njegovom porodicom u Bredvej, a zatim u Derbišir. Ovde je počeo da razvija srž svoje socijalističke politike. Pod uticajem Džona Raskina, zamišljao je budućnost u formi primitivnog komunizma, koji je nezainteresovano odbacivao industrijalizam Viktorijanske ere. U ovoj utopijskoj zajednici zamišljao je da „međusobna pomoć i udruživanje... postaju spontani i instinktivni”. Kada je njegov otac, Čarls Karpenter, umro 1882. godine, ostavio mu je značajno bogatstvo. To mu je omogućilo da prestane da drži predavanja i da počne da se bavi zemljoradnjom. Do ovog vremena u potpunosti je prihvatio svoju seksualnu orijentaciju i ovo je, zajedno sa prekidanjem mnogih porodičnih veza (njegova majka je umrla 1881) i prihvatanjem života u prirodi, omogućilo period umetničke kreativnosti. Karpenter je pisao u svojoj bašti pesme, koje su se našle u njegovoj zbirci Towards Democracy, koja je pod jakim uticajem istočnjačke spiritualnosti i Volta Vitmana.

Tokom 1886. imao je kratku vezu sa Džordžom Hakinom, koji je radio u Šefildu; i uprkos Hakinovom kasnijem braku, koji ih je razdvojio, njih dvojica su razvili blisko prijateljstvo, koje je trajalo celog života.

Tokom 1880-ih Karpenter je razvio strast prema hinduističkom misticizmu i indijskoj filozofiji. Tokom ovog perida Karpenter je dobio par indijskih sandala od prijatelja iz Indije. „Ubrzo mi je postalo zadovoljstvo da ih nosim”, pisao je, „a posle kratkog vremena počeo sam da ih pravim”. Ovo je bilo prvo uspešno uvođenje sandala u britansko društvo. Godine 1890. putovao je u Cejlon i u Indiju, gde je proveo vreme sa hinduističkim učiteljem, po imenu Gnani. Ovo iskustvo je imalo veliki uticaj na njegovu misao. Karpenter je počeo da veruje da socijalizam ne treba samo da menja spoljn ekonomske uslove, već i da utiče na duboku promenu u ljudskoj svesti. U novoj fazi društva, smatrao je Karpenter, ljudi će se vratiti primitivnom stanju jednostavnog zadovoljstva. Ova vrsta „mističkog socijalizma” inspirisalo je njegove kampanje protiv zagađenosti vazduha, za promovisanje vegetarijanstva i protivljenje vivisekciji.

Život sa Džordžom Merilom

Karpenter i Meril, c. 1900. godine

Po povratku iz Indije, 1891. godine, sreo je Džordža Merila, radnika iz Šefilda, i njih dvojica su započeli vezu i počeli da žive zajedno 1898. godine. Meril je odrastao u straćarama Šefilda i nije imao formalno obrazovanje. Njihova veza je trajala do kraja života, što je postalo još čudnije u svetlu histerije u vezi sa homoseksualnošću, izazvane suđenjem Oskaru Vajldu i amandmanom na krivični zakon, koji je zabranjivao sve vrste homoseksualnog kontakta. Njihova veza ne samo da je prkosila viktorijanskom seksualnom moralu, već i snažno stratifikovanom britanskom klasnom sistemu. Ona je, na mnogo načina, oslikavala Karpenterova shvatanja da istopolna ljubav ima snagu da prevaziđe klasne razlike. Njegova vizija je bila da će nekada u budućnosti gej ljudi biti izvor radikalnih društvenih promena. U svom radu The Intermediate Sex Carpenter Karpenter piše:

Eros je veliki leveler. Možda istina demokratije stoji, čvršće nego drugde, na osećanju koje lako prevazilazi granice klase i kaste i koje ujedinjuje u najbližoj ljubavi, najudaljenije rangove društva. Lako je primetiti da uraniste sa dobrim pozicijama i dobrog odgoja privlače grubi tipovi, kao što su fizički radnici, i često veoma trajne veze izrastaju na ovaj način, koje, iako nisu priznate u javnosti, imaju presudan uticaj na društvene institucije, običaje i političke tendencije.

Edvard Karpenter (1894), autora Rodžera Fraja (1866—1934), ulje na platnu

Uprkos njihovom neobičnom načinu života, Karpenter i Meril su uspeli da izbegnu skandale i hapšenje u neprijateljskoj socijalnoj klimi, zbog izolovanosti koju im je davao Miltorf i zahvaljujući Karpenterovoj značajnoj književnoj diplomatiji. U svojim radovima Karpenter je nastojao da fizički aspekt istopolnog partnerstva stavi u drugi plan, ističući emocionalnu dubinu takvog odnosa. Kao potporu za takve stavove, Karpenter se pozivao na Platonovu idealizovanu sliku istopolne ljubavi, koja je bila popularna kod gejeva Viktorijanske ere, koji su koristili aluzije na „grčku ljubav” kao šifrovani jezik da bi pričali o svojoj seksualnoj orijentaciji. Izolovanost njegovoj i Merilovog života okogućila je Karpenteru nudizam, koji je smatrao simbolom povezanosti sa prirodom. Karpenter je počeo da zagovara filozofiju radikalnog pojednostavljivanja života, fokusirajući se na potrebu za čistim vazduhom, razumnom odećom i zdravom ishranom bez mesa.

Ovakva povučenost je omogućila da Miltorf postane tačka okupljanja socijalista, humanista, intelektualaca i pisaca iz Britanije i inostranstva. Karpenter je među svojim prijateljima imao intelektualca, pisca, naturalistu i osnivača Humanitarian League, Henrija Solta i njegovu ženu, Ketrin; kritičara, esejistu i seksologa, Havloka Elisa i njegovu ženu, Edit; glumca i producenta, Bena Ajdena Pejna, laburističke aktiviste, Džona Brusa i Katarinu Glasijer, pisca i intelektualca, Džona Simondsa, spisateljicu i feministkinju, Oliv Šrajner. E. M. Forster je bio blizak prijatelj sa Karpenterom i Merilom i njegova poseta Miltorfu 1912. godine inspirisala ga je da napiše gej roman pod nazivom Moris (engl. Maurice).

Jasno se može uočiti da je odnos Karpentera i Merila bio šablon za odnos Morisa i Aleka, čuvara u Forsterovom romanu. Karpenter je imao značajan uticaj i na pisca D. H. Lorensa, čiji se roman Ljubav ledi Četerli može posmatrati kao heteroseksualizovan Moris. Karpenter je održavao korespondentske odnose sa velikim brojem gej muškaraca. Jedan od njih je bio i Sigfrid Sason, koji je naišao na Karpenterov rad u Kembridžu, koji je duboko uticao na njegov stav prema sopstvenoj seksualnosti i dao mu odgovore i spokoj.

Politička dela

Tokom 1890-ih Karpenter je napisao svoja najblja politička dela koja se tiču napora da se zaustavi diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije. Čvrsto je verovao da je istopolna privlačnnost prirodna orijentacija ljudi trećeg roda. Njegova knjiga iz 1908. godine, The Intermediate Sex, postala je kasnije jedan od glavnih tekstova LGBT pokreta 20. veka. Može se spekulisati zašto se Karpenter prihvatio tako opasne teme u tako neprijateljsko doba, ali jedna od teorija jeste da je moralnu hrabrost dobio nakon smrti gej intelektualca, Džona Adingtona Simondsa. Tokom 1880-ih Simonds je napisao nekoliko radova u odbranu istopolne orijentacije, koji su bili podeljeni među malim brojem ljudi, uključujući i Karpentera. Nakon Simondsove smrti, 1893. godine, Karpenter je možda video da je odgovornost prešla na njega i u toku narednih par godina napisao je prva dela na ovu temu. Dok se bavio ovim temama, Karpenter je razvio interesovanje za progresivno obrazovanje, posebno za pružanje informacije mladima o seksu. Bio je blizak prijatelj sa reformatorom obrazovanja, Džonom Hejdenom Bedlijem i često je posećivao Badales School, progresivnu školu koju je organizovao Bedli, dok je njegov nećak, Alfred Karpenter bio učenik pomenute.

Seksualno obrazovanje je za Karpentera značilo i analizu načina na koji se pol i rod koriste za opresiju nad ženama, o čemu je pisao u Love's Coming-of-Age. U tom radu je tvrdio da društvo jednakosti mora da promoviše seksualnu i ekonomsku slobodu žena. Srž njegove analize je na negativnim posledicama institucije braka. Brak u Engleskoj posmtra kao prinudnu apstinenciju i formu prostitucije. Smatrao je da žene neće biti slobodne dok se ne uspostavi socijalističko društvo. Za razliku od svojih savremenika, smatrao je da svi radnici moraju da podrže žensku emancipaciju, a ne da prava radnica podrede pravima radnika.

Kasniji politički aktivizam

Edvard Karpenter 1905. godine

Poslednjih 20 godina Karpenterovog života bile su ispunjene političkim radikalizmom, označenim stalnim bavljenjem progresivnim temama, kao što su zaštita životne sredine, prava životinja, seksualna sloboda, ženski pokret i vegeratijanizam. O kapitalizmu je pisao loše, kao i protovit aristokratije koja poseduje zemlju, i pisao je o svojoj viziji socijalizma, novoj eri demokratije, prijateljstva, saradnje i seksualne slobode. Godine 1892. postao je jedan od osnivača Nezavisne laburističke partije, zajedno sa, među ostalima, Džordžom Bernardom Šoom. Radikalan za svoje vreme, mnoge njegove ideje su odbačene, čak i ismevane od strane ljudi levice. Karpentera nisu ometala ovakva neprijateljstva. Stav mnogih socijalista iz ovog vremena može se videti u Orvelovom delu The Road to Wigan Pier (1937), koji napada sve „ispijače voćnih sokova, nudiste, koji nose sandale [i] seksualne manijake” u socijalističkom pokretu.

Nastavio je da radi na početku 20. veka. Objavljivanje njegove antologije pesama, Ioläus: An Anthology of Friendship, imalo je veliki uspeh u zatvorenim krugovima, dovodeći do boljeg razumevanja homoeroticizma. Aprila 1914. godine, Karpenter i njegov prijatelj, Lorens Housman, osnovali su Britansko društvo za ispitivanje seksualne psihologije. Neke od tema kojima su se bavili bile su promocija naučnog istraživanja seksa, racionalniji stav prema pitanjima koja se tiču seksualne psihologije (sa aspekta medicine, prava i sociologije), kontrola rađanja, abortus, sterilizacija, polne bolesti i svi aspekti prostitucije. U to doba držao je predavanja Nezavisnoj laburističkoj partiji i Udruženju novog života, iz koga se razvio Fabrian Society.

Kao pacifista, Karpenter je bio protivnik Drugog burskog rata i Prvog svetskog rata. Godine 1919. objavio je The Healing of Nation and the Hidden Sources of Their Strife, gde je tvrdio da je izvor rata i nezadovoljstva u zapadnjačkom društvu klasni monopol i socijalna nejednakost. Ovu društvenu nepravdu je nazvao „klasnom bolešću” u kojoj svaka klasa deluje iz sopstvenih interesa. Prema Karpenterovom mišljenju, potrebno je radikalno socijalno i ekonomsko restrukturiranje kako bi se okonačlo klasno fragmentisanje.

Karpentereve kasnije godine su obeležene ne samo njegovim pacifističkim pisanjem, nego i aktivnom ulogom u sindikalnom pokretu. Bio je heroj prvoj generaciji laburističkih političara. Tokom kratkotrajne laburističke vlade, 1924. gidine, njegov 80. rođendan je obeležen čestitkom koju su potpisali svi članovi kabineta.

Merilova smrt i Karpenterov kasniji život

Grob Edvarda Karpentera i Džordža Merila, Gilford

Nakon Prvog svetskog rata preselio se u Gilford, Sari, sa Merilom. Juna 1928. godine Meril je iznenada umro, nakon čega je Karpenter bio psihički razoren. Njegovo stanje živo opisuje istaknuti politički aktivista, G. L. Dikinson:

Edvardova tuga kada se to desilo je bila ogromna. Sećam ga se kako, držeći me pod ruku, odlazi do groblja u Gilfordu gde je Džordž sahranjen par dana ranije, i gde je i sam trebalo da bude sahranjen godinu dana kasnije. Kiša je pljuštala tog dana i stajali smo pored groba, dok je Karpenter [plakao] iznova i iznova, 'Stavili su ga u hladnu zemlju'.

Maja 1928. godine, Karpenter je preživeo moždani udar od koga je ostao paralisan i gotovo bespomoćan. Živeo je još trinaest meseci pre nego što je umro u petak, 28. juna 1929. godine. Karpenter je 30. decembra 1910. godine napisao:

Voleo bih ovih par reči napisane na grobu kada budem sahranjen; jer iako prisutan i svestan svega što se dešava, možda neću moći da komuniciram...

Nažalost, ova njegova želja je otkrivena nekoliko dana posle sahrane.

Uticaj

Sahranjen je na groblju u Gilfordu. U vreme smrti, Karpenter je bio uglavnom već zaboravljen, ali njegove knjige su se nalazile u mnogim bibliotekama u sekcijama za odrasle, dajući inspiraciju gej ljudima. Jedan od tih ljudi bio je američki gej aktivista i komunista, Hari Hej. Bio je toliko podstaknut Karpenterovim rečima i njegovim proročanstvom o gej ljudima koji se udružuju u borbi za svoja prava, da je rešio reči da stavi u praksu i osnovao je Mattachine Society, koje je jedno od prvih gej udruženja u SAD. U Britaniji, Karpentera često citiraju gej aktivisti.

Ansel Adams je bio ljubitelj Karpenterovih dela, posebno Towards Democracy.

Dela

Delo	Godina
The Religious Influence of Art	1870.
Narcissus and other Poems	1873.
Moses: A Drama in Five Acts	1875.
Towards Democracy	1883.
Modern Money Lending	1885.
England's Ideal	1887.
Chants of Labour	1888.
Civilisation: Its Cause and Cure	1889.
From Adam's Peak to Elephanta: Sketches in Ceylon and India	1892.
A Visit to Ghani: From Adam's Peak to Elephanta	1892.
Homogenic Love and Its Place in a Free Society	1894.
Sex Love and Its Place in a Free Society	1894.
Marriage in Free Society	1894.
Love's Coming of Age	1896.
An Unknown People	1897.
Angels' Wings: A Series of Essays on Art and its Relation to Life	1898.
The Art of Creation	1904.
Prisons, Police, and Punishment	1905.
Days with Walt Whitman: With Some Notes on His Life and Work	1906.
Iolaus: Anthology of Friendship	1902.
Sketches from Life in Town and Country	1908.
Non-governmental society	1911.
The Intermediate Sex: A Study of Some Transitional Types of Men and Women	1912.
The Drama of Love and Death: A Study of Human Evolution and Transfiguration	1912.
George Merrill, A True History	1913.
Intermediate Types Among Primitive Folk: A Study in Social Evolution	1914.
The Healing of Nations	1915.
My Days and Dreams, Being Autobiographical Notes	1916.
Never Again!	1916.
Towards Industrial Freedom	1917.
Pagan and Christian creeds	1920.
Civilisation, Its Cause and Cure, and Other Essays	1921.
Towards Democracy	1922.
The story of Eros and Psyche	1923.
Some Friends of Walt Whitman: A Study in Sex-Psychology	1924.
The Psychology of the Poet Shelley	1925.

Literatura

• Smith, Helen (2015). Masculinity, Class and Same-Sex Desire in Industrial England, 1895-1957. Palgrave Macmillan UK. str. 242. ISBN 978-1-137-47099-7. 
• Carpenter, Edward. Civilisation, Its Cause and Cure. 
• Aronson, Theo (1994). Prince Eddy and the Homosexual Underworld. London: John Murray. ISBN 978-0-7195-5278-6. 
• Beith, Gilbert (ed), Edward Carpenter: In Appreciation, George Allen & Unwin, 1931.
• Greig, Noël: Dear Love of Comrades: London: Gay Men's Press. 1979..
• Lewis, Edward, Edward Carpenter: An Exposition and an Appreciation, Macmillan, 1915.
• Rowbotham, Sheila (2009). Edward Carpenter: A Life of Liberty and Love. London: Verso. ISBN 9781844674213. 
• Toibin, Colm. „Urning”. London Review of Books. LRB (29 January 2009). Arhivirano iz originala 26. 07. 2009. g. Pristupljeno 14. 09. 2017. 
• Tsuzuki, Chushchi (1980). Edward Carpenter 1844-1929 Prophet of Human Fellowship. Cambridge: Cambridge University Press. .
• Twigg, Julia The Vegetarian Movement in England 1847-1981, PhD (LSE) thesis, 1981, in particular Chapter Six e, i, as on the International Vegetarian Union website.

Dodatna literatura

• Edward Carpenter and Tony Brown (1990). Edward Carpenter and Late Victorian Radicalism. Routledge. ISBN 978-0-71463-400-5. 
• Stanley Pierson, "Edward Carpenter, Prophet of a Socialist Millennium," Victorian Studies, vol. 13, no. 3 (March 1970). pp. 301–318.
• Sheila Rowbotham, "In Search of Edward Carpenter," Radical America, vol. 14, no. 4 (July-Aug. 1980). pp. 48–59.

Spoljašnje veze

• edwardcarpenter.net - A web-based archive of works by Edward Carpenter
• Edward Carpenter na sajtu Projekat Gutenberg (jezik: engleski)
• Edvard Karpenter na sajtu LibriVox (jezik: engleski)
• Information about the Edward Carpenter Collection at Sheffield Archives