Википедија

Edvard VIII

краљ Уједињеног Краљевства (20.01—11.12.1936)

Edvard VIII (engl. Edward VIII; Ričmond, 23. jun 1894 — Pariz, 28. maj 1972) bio je kralj Ujedinjenog Kraljevstva i britanskih prekomorskih dominiona, car Indije od očeve smrti do svoje abdikacije, a zatim princ Edvard, vojvoda od Vindzora.[1]

Edvard VIII
Lični podaci
Datum rođenja(1894-06-23)23. jun 1894.
Mesto rođenjaRičmond, London, Ujedinjeno Kraljevstvo
Datum smrti28. maj 1972.(1972-05-28) (77 god.)
Mesto smrtiNeji na Seni, Francuska
Porodica
SupružnikVolis Vorfild
RoditeljiDžordž V
Marija od Teka
DinastijaVindzor
Kralj Ujedinjenog Kraljevstva, car Indije
Period20. januar – 11. decembar 1936.
PrethodnikDžordž V
NaslednikDžordž VI
Potpis

Detinjstvo i obrazovanje uredi

Rođen je za vreme vladavine svoje prababe, kraljice Viktorije, kao prvi sin princa Džordža i princeze Marije, tada vojvode i vojvotkinje od Jorka. Njegov otac je bio drugi sin Edvarda i Aleksandre, tada princa i princeze od Velsa.

Ubrzo nakon dolaska Edvardovog oca na tron, Edvardu je data tradicionalna prestolonaslednička titula — princa od Velsa. Po prvi put od 1616. godine, ceremonija u kojoj je prestolonasledniku data titula princa održana je u samom Velsu.

 
Edvard VIII kao dečak

Edvardovi roditelji bili su isključeni iz sinovljevog obrazovanja, koje je bilo poveravano raznim guvernantama, kao što je bio običaj među ondašnjom aristokratijom. Kao što je bilo uobičajeno među muškim članovima britanske kraljevske porodice, princ Edvard je završio vojnu školu. Kada je izbio Prvi svetski rat, dvadesetogodišnji kraljević je bio kvalifikovan za služenje vojske, pa joj se i pridružio.[2][3] Njegove želje da učestvuje u otvorenim sukobima nisu uzimane u obzir zbog straha od reakcija u slučaju otmice prestolonaslednika.[4][5] Edvard često nije obraćao pažnju na ove zabrane, zbog čega je među veteranima nakon rata bio veoma popularan. Godine 1918. završio je obuku i dobio dozvolu za upravljanje vojnim avionom.

Po završetku rata počeo je da preuzima neke od očevih dužnosti i tako se pripremao za svoju buduću ulogu kralja. Išao je na turneje širom Britanskog carstva i stekao veliku popularnost, iako su se već tada mogle osetiti njegove buduće nacionalističke zamisli. Na vrhuncu svoje popularnosti bio je modna ikona i najfotografisanija osoba na svetu.[6]

Godine 1930. dobio je vlastitu rezidenciju van Bakingemske palate. Imao je veze sa nekoliko udanih žena, a poslednja od njih, glumica Mildred Haris, upoznala ga je sa Amerikankom Volis Simpson. Vezu sa Volis započeo je još tokom njenog drugog braka, koji je nedugo zatim završio razvodom, baš kao i prvi. Njegovi roditelji nisu bili zadovoljni ovim načinom Edvardovog života, a Volis je cela kraljevska porodica gledala sa prezirom i nepoverenjem. Edvardova veza sa Volis, uprkos neodobravanju cele porodice, je napredovala i par se sve više zbližavao.

Vladavina uredi

 
Kraljevski monogram Edvarda VIII
 
Edvard VIII i Volis Simpson tokom odmora u Jugoslaviji, uslikano avgusta 1936. godine

Kralj Džordž V umro je 20. januara 1936. godine i kruna je automatski pripala Edvardu, koji je u trenutku očeve smrti postao kralj Edvard VIII. Na Edvardov pad popularnosti među političarima nije uticala samo napredujuća veza sa Volis, već i njegovo uplitanje u politiku i kritikovanje vlade zbog njenog neuspeha u osiguravanju životnih sredstava za nezaposlene rudare u Velsu. Smatra se da je Edvard pogrešno shvatio svoju ulogu ustavnog monarha i da je želeo aktivno da učestvuje u vođenju države, što su članovi vlade gledali sa negodovanjem. Pored toga, Edvard je po dolasku na tron prekršio brojne kraljevske tradicije. Irac Džordž Endru Maknam pokušao je da izvrši atentat na Edvarda 16. jula 1936. godine, ali bez uspeha. Maknam je na sudu tvrdio da je neuspeli atentat sproveo pomoću britanske kontraobaveštajne i bezbednosne agencije MI5.[7]

 
Dokument o abdikaciji Edvarda VIII

Uprkos nepopularnosti među članovima vlade, Edvard je zadržao veliku podršku u narodu sve do objavljivanja njegovih namera da oženi Volis Simpson nakon što njen razvod bude ozakonjen. Međutim, Edvardov premijer, Stanli Boldvin, upozorio je kralja da narod neće prihvatiti Volis kao kraljicu, budući da je ona Amerikanka čija dva razvoda nije priznavala Anglikanska crkva, čiji je Edvard bio vrhovni poglavar.[8] Edvard je zatim predložio morganatski brak, prema kojem bi Edvard ostao kralj, a Volis ne bi postala kraljica, niti bi Edvarda mogla naslediti deca rođena iz njihovog braka. Ova opcija je takođe odbijena.[9] Premijer Boldvin je zatim kralju predstavio tri opcije: da zaboravi na ideju o braku sa Volis, da je oženi protiv želja svojih ministara, ili da abdicira.[10] Edvard je izabrao treću opciju.[11]

Posle vladavine uredi

Edvard je potpisao dokumente kojima je potvrdio svoju abdikaciju 10. decembra 1936. u prisutnosti trojice braće. Njegova posljednja odluka kao kralja bilo je davanje „kraljevskog pristanka“ na objavljivanje akta o njegovoj abdikaciji. Sve Krunske zemlje Komonvelta priznale su ovaj dokument istog dana kada je potpisan, osim Irske, pa je zakonski, Edvard ostao kralj Irske do 11. decembra 1936. godine. Nedugo nakon abdikacije Edvard se pojavio uživo na televiziji, gde je predstavljen kao princ Edvard, a svoju odluku o napuštanju dužnosti monarha objasnio je rekavši da bi to bilo nemoguće bez podrške žene koju voli.[12] U trenutku njegove abdikacije kruna je prešla na glavu najstarijeg od troje njegove mlađe braće, Džordža VI, čija je kćerka Elizabeta postala presumirana naslednica.

Nova titula i brak uredi

Dva dana nakon abdikacije Edvard je od brata, novoga kralja, dobio novostvorenu titulu vojvode od Vindzora.[13] Posebnom zakonskom odredbom vraćeno mu je oslovljavanje sa etiketom „kraljevsko veličanstvo“, ali je određeno da njegova supruga i deca neće biti tako oslovljavana, kao i da njegova deca neće imati mesto u naslednom nizu. Edvard se protivio ovakvoj odluci, ističući da je njegova buduća supruga i prema tradiciji i prema zakonu kvalifikovana za kraljevsko oslovljavanje, ali na njegove zahteve se nije obaziralo.

Edvard i Volis sklopili su brak 3. juna 1937. godine na privatnoj ceremoniji blizu Tura, kojoj članovi kraljevske porodice, na zahtev kralja Džordža VI, nisu prisustvovali.[14] Edvardov odnos sa članovima njegove familije naglo se pogoršao, a pogotovo odnos sa majkom. Edvard i Volis su otišli u Francusku, odakle se Edvard nameravao da vrati nakon dve godine virtualnog egzila. Ovoj odluci suprotstavili su se njegov brat i snaha uz podršku Edvardove majke, preteći da će mu prestati da isplaćuju dogovoreni iznos novca za izdržavanje. Novi kralj je takođe morao da plaća Edvardu za kuću Sandringemu i zamak Balmoral, koji su bili u Edvardovom privatnom vlasništvu, nasleđenom od oca, koje nije prešlo u vlasništvo Džordža VI. zajedno sa krunom.[15]

Optužbe za nacizam uredi

Godine 1937, pred sami početak Drugog svetskog rata, vojvoda i vojvotkinja od Vindzora bili su u poseti Nemačkoj i Adolfu Hitleru, uprkos negodovanju britanske vlade. Tokom ove posete Edvard je nacistički salutirao Hitleru[16]. Nakon ove kontroverzne posete nacističkom vođi, vojvodski par se vratio u Francusku, odakle su 1939. godine vraćeni u Britaniju.

 
Vindzori sa Adolfom Hitlerom 1937.

Godine 1940. nemački veleposlanik u Hagu tvrdio je da je vojvoda od Vindzora izdao britanske planove o odbrani Belgije.[17] Nakon nemačke invazije na jug Francuske, Edvard i Volis su se sklonili u Portugaliji. Premijer Vinston Čerčil zapretio je vojvodi od Vindzora vojnom tužbom ukoliko se ne vrati na tlo Komonvelta.[18] Edvard je zatim preseljen na Bahame i tu postavljen za guvernera. Bahame je nazivao trećerazrednom britanskom kolonijom, mada se trudio da pomogne njegovom siromašnom stanovništvu.[19]

Edvardovi savremenici verovali su da je on preferirao fašizam umesto komunizma, kao i da je podržavao alijansu sa Nemačkom. Hitler je Edvarda smatrao prijateljem njegove ideologije nacizma i nacističkog državnog uređenja, a Edvardovu abdikaciju nazivao je svojim velikim gubitkom.[20] Mnogi istoričari smatraju da je Hitler bio spreman da vrati Edvarda na britanski tron ukoliko mu se ukaže prilika, pa na taj način da uvede fašizam u Ujedinjeno Kraljevstvo. Rasprostranjeno je verovanje da je Edvard, a pogotovo nepopularna Volis, bio sklon fašizmu još mnogo pre izbijanja rata, kao i da su poslani na Bahame kako bi se onemogućilo njihovo fašističko delovanje u Britaniji. Sam Čerčil je verovao da vojvoda od Vindzora predstavlja opasnost po svoja bivša kraljevstva. Nakon rata Edvard je u svojim memoarima priznao da ga je fascinirala ondašnja Nemačka, ali je poricao svoje težnje ka nacizmu, a Hitlera je opisao kao smešnu figuru predramatičnog smisla za izražavanje i prevelikim očekivanjima.[21]

Poslednje godine i smrt uredi

 
Edvard i Volis kod Niksona 1970.

Po završetku rata Edvard i Volis vratili su se u Pariz, gde im je bila dodeljena privatna rezidencija. Edvard više nije preuzimao nikakvu profesionalnu ulogu nakon one bahamskog guvernera. Neko vreme odsedao je i u Njujorku, a gostovao je i u Beloj kući kod predsednika Niksona.[22]

Edvardova familija nije nikada prihvatila Volis i formalno se nije nikada sastala sa njom. Edvard je posećivao majku i brata, a prisustvovao je i bratovoj sahrani, ali njegov odnos sa majkom nije nikada bio popravljen. Edvard je umro od raka grla 28. maja 1972. godine, ne ostavivši iza sebe potomke.

Porodično stablo uredi

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Ernest I od Saks-Koburg i Salfelda
 
 
 
 
 
 
 
8. Albert fon Saksen-Koburg i Gota
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Lujza od Saks-Koburg i Altenburga
 
 
 
 
 
 
 
4. Edvard VII
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Edvard, vojvoda od Kenta i Strathorna
 
 
 
 
 
 
 
9. Viktorija Hanoverska
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Viktorija, vojvotkinja od Kenta i Strathorna
 
 
 
 
 
 
 
2. Džordž V
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Fridrih Vilhelm od Šlezvig-Holštajn-Zonderburg-Gliksburga
 
 
 
 
 
 
 
10. Kristijan IX
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Lujza Karolina od Hesen-Kasela
 
 
 
 
 
 
 
5. Aleksandra od Danske
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Vilhelm od Hesen-Kasela
 
 
 
 
 
 
 
11. Lujza od Hesen-Kasela
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Lujza Šarlota od Danske
 
 
 
 
 
 
 
1. Edvard VIII
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Ludvig od Virtemberga
 
 
 
 
 
 
 
12. Aleksandar od Virtemberga (1804—1885)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Henrijeta od Nasau-Vajlburga (1780—1857)
 
 
 
 
 
 
 
6. Frensis od Teka
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Count László Rhédey von Kis-Rhéde
 
 
 
 
 
 
 
13. Claudine Rhédey von Kis-Rhéde
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Baroness Ágnes Inczédy von Nagy-Várad
 
 
 
 
 
 
 
3. Marija od Teka
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Džordž III
 
 
 
 
 
 
 
14. Adolf, vojvoda od Kembridža
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Šarlota od Meklenburg-Štrelica
 
 
 
 
 
 
 
7. Marija Adelajda od Kembridža
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Fridrih od Hesen-Kasela
 
 
 
 
 
 
 
15. Augusta od Hesen-Kasela
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Karolina od Nasau-Uzingena
 
 
 
 
 
 

Porodica uredi

Supružnik uredi

ime slika datum rođenja datum smrti
Volis Simpson, vojvotkinja od Vindzora 19. jun 1896. 24. april 1986.

Reference uredi

  1. ^ „Edward VIII | Abdication, Siblings, Wife, & Death | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). 2023-12-06. Pristupljeno 2024-01-29. 
  2. ^ Windsor, str. 106–107.
  3. ^ Ziegler, str. 48–50.
  4. ^ Roberts, str. 41.
  5. ^ Windsor, str. 109.
  6. ^ Broad, Lewis (1961), The Abdication: Twenty-five Years After. A Re-appraisal, London: Frederick Muller Ltd, str. 4—5 
  7. ^ „The plot thickens | Politics | The Guardian”. Pristupljeno 14. 02. 2011. 
  8. ^ Windsor, str. 330–331.
  9. ^ Windsor, str. 346.
  10. ^ Windsor, str. 354–355.
  11. ^ Windsor, str. 387.
  12. ^ „Broadcast after his abdication, 11 December 1936” (PDF). Pristupljeno 14. 02. 2011. 
  13. ^ „Viewing Page 8111 of Issue 34349”. Pristupljeno 14. 02. 2011. 
  14. ^ „The historical significance of the Abdication files by Dr Susan Williams, Historical Adviser to The National Archives | The National Archives”. Arhivirano iz originala 09. 10. 2009. g. Pristupljeno 14. 02. 2011. 
  15. ^ Ziegler, str. 376–378.
  16. ^ Donaldson, str. 331–332.
  17. ^ Bradford 1989, str. 434.
  18. ^ Bloch 1982, str. 93.
  19. ^ Bloch 1982, str. 364.
  20. ^ Ziegler, str. 392.
  21. ^ Love conquers all in Books and Bookmen, vol. 20 (1974). str. 50.
  22. ^ „Radio: Peep Show - TIME”. Arhivirano iz originala 07. 10. 2011. g. Pristupljeno 14. 02. 2011. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Edvard VIII na Vikimedijinoj ostavi.


kralj Ujedinjenog Kraljevstva
1936.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Едвард_VIII&oldid=27209537”