Edit Sedergran

Edit Sedergran (šved. Edith Irene Södergran; Sankt Peterburg, 4. april 1892 — 24. jun 1923) je bila jedna od prvih modernista u švedskoj literaturi. Volela je da čita sopstvene pesme, ali ne i da ih rimuje, jer je smatrala da reči poseduju sopstvenu rimu. Imala je veliki uticaj na dolazeće generacije pesnika.

Edit Sedergran
Lični podaci
Datum rođenja	(1892-04-04)4. april 1892.
Mesto rođenja	Sankt Peterburg,
Datum smrti	24. jun 1923.(1923-06-24) (31 god.)
Mesto smrti	Raviola,

Biografija

Rođena je u Sankt Peterburgu u građanskoj porodici. Najveći deo života Edit je provela u Finskoj. Njeni roditelji, Helena Mats, rodom su iz Finske, ali pripadali su manjini sa švedskim poreklom. Mats Sedergran putovao je po celom svetu zbog svog posla. U Sankt Peterburgu je upoznao svoju buduću ženu i Editinu majku Helenu Holmorus.

Nekoliko meseci nakon Editinog rođenja porodica Sedergran se preselila u malo selo Raviola, nadomak Sankt Peterburga, preko finske granice. U ovom selu Edit je provela detinjstvo i veći deo života.

Editin otac bio je gotovo nepismen, ali je majka bila veljiki ljubitelj književnosti i podsticala je Editinu želju za pisanjem. Edit je bila vrlo vezala za majku i ta veza ostala je jaka sve do Editine smrti. Njen otac je, pak, uspeo da navuče bes sopstvene majke prodavši staro porodično imanje, te ga je ona proklela da mu se desi “najgora nesreća”. Ispostavilo se da se kletva kasnije i ostvarila kada je postepeno proćerdao ženino nasledstvo, odao se alkoholizmu i zarazio tuberkulozom ne samo sebe, već i sopstvenu ćerku.

Godine 1902, sa deset godina Edit je započela svoje školovanje u Sankt Peterburgu u nemačkoj školi ,,Die deutsche Hauptschule zu Sankt-Petri". Ovo je bila vrlo prestižna škola koju je pohađalo svega 1.600 učenika sa svih strana sveta, najviše iz Nemačke i Rusije. Škola je veliku pažnju posvećivala učenju savremenih jezika i književnosti. Časovi i konverzacija među učenicima bila je na nemačkom jeziku. Sa 15 godina Edit je stekla kvalitetno i vrlo raznovrsno obrazovanje. Za vreme školovanja njeno zdravlje već je počelo da se pogoršava, patila je od trahome i na kratko je obolela od tifusa. Sa 16 godina Edit je završila svoje školovanje.

U periodu između 14 i 16 godina napisala je oko 225 pesama, većinu na nemačkom jeziku. Oko 20 pesama napisala je na švedskom jeziku, ali ne zna se tačno da li se tokom svog dotadašnjeg života susrela sa švedskom književnošću. Njena majka je živela u ruskoj sredini, otac se nije zanimao za književnost, a celokupno školovanje je stekla na nemačkom jeziku i omiljeni autori su joj bili Hajne i Gete, čiji je uticaj osetan u njenoj poeziji iz školskih dana. Tokom Editinog školovanja vrlo veliki uticaj na njen intelektualni razvoj i tadašnje stvaralaštvo imao je njen profesor francuskog jezika Anri Kotije, koji je imao reputaciju anarhiste i buntovnika. Edit mu je posvetila veliki broj svojih ljubavnih pesama, iako njihova ljubav, naravno, nikada nije ostvarena.

Godine 1904. Editin otac je oboleo od tuberkuloze i smešten je u sanatorijum u Numeli u Finskoj. Edit je bila užasnuta onim što je videla kada je posetila oca, što je dovelo do mračnijeg perioda u njenom stvaralaštvu. Otac je umro 1907. u kući.

Pesme koje je pisala po završetku školovanja 1909. godine su isključivo na švedskom jeziku, izuzev jedne koja je na francuskom. Njeno prvobitno stvaralaštvo na švedskom je bilo umetnički slabije od onog na nemačkom jeziku i sadržalo je gramatičke greške.

Godine 1908. Edit je obolela od tuberkuloze, najverovatnije se zarazivši u kontaktu sa ocem, iako je njena majka svim silama pokušala to da spreči. Sledećih pet godina je provela u sanatorijumima, prvo u Finskoj zatim u Švajcarskoj. Do 1911. godine lečila se u sanatorijumu u Numeli, kao i njen otac pre nje. Ovaj period predstavlja period krize u njenom životu. Zapostavila je svoj izgled i ponašala se krajnje ekscentrično prema doktorima i drugim pacijentima. Tokom lečenja nije provodila sve vreme u sanatorijumu, napuštala ga je i vraćala se oko pet puta. Čim bi se osećala bolje vratila bi se u selo Raviole u kuću, u kojoj je odrasla. Iako je ovo bio vrlo težak period, njena ljubav prema književnosti nikada nije prestala i ona je veći deo svog boravka u Numeli provela u biblioteci sanatorijuma.

Početkom 1912. godine Edit i njena majka krenule su za Švajcarsku. U Švajcarskoj su odsele u hotelu Majnerhof, dok se Edit lečila u sanatorijumu Davos-Dorf. U sanatorijumu Edit se vrlo vezala za lekara Ludviga fon Muralta, koji se brinuo o njoj. Međutim, i ovaj ljubavni nalet bio je neostvariv, kao i njena prethodna zaljubljenost u profesora francuskog jezika. Tokom svog boravka u Davosu, Edit se zainteresovala za književnost na engleskom jeziku. Čitala je Dikensa, Svinburnea i Šekspira. Poseban uticaj na njeno tadašnje stvaralaštvo imala su Vitmanova dela.

Godine 1913. se vratila u Finsku. Godinu dana kasnije počeo je Prvi svetski rat i granice centralne i južne Evrope bile su zatvorene. Početkom rata Editino zdravstveno stanje se ponovo naglo pogoršalo. Uprkos ratu uspela je da izda svoju prvu zbirku pesama Dikter 1916. godine, koja nije stekla veću popularnost.

Godine 1917. počela je Oktobarska revolucija, a napetost između finske i ruske zajednice je rasla. Iste godine, uprkos sve lošijem zdravlju, sa majkom je posetila Sankt Peterburg (tada Petrograd). Događaji koje je videla tokom svog boravka tamo ostavili su veliku utisak na nju. Čitala je Ničeove knjige i kroz njegovu filozofiju tumačila svet oko sebe, što joj je pomoglo da prebrodi ovaj težak period. Godine 1918. se vratila ponovo u Raviolu gde je ostala do smrti.

Edit i njena majka živele su vrlo blizu ratne granice i nakon što je Bela garda zaustavila snabdevanje hranom iz Helsinkija i Sankt Peterburga, zavladala je glad u Ravioleu. Ovaj težak ratni period između 1918. i 1919. godine doveo je do revolta u Editinom stvaralaštv, koje javnost nije prihvatila, a njen rad je smatran kontroverznim, dok su joj pesme iz ovog perioda bile tema žustrih debata. Edit je tražila od svojih prijatelja iz književnog sveta da „ustanu“ i da je brane od oštrih kritika. Ovo je podstaklo književnicu, kritičarku i njenu prijateljicu Hagar Ulson da napiše članak u novinama, koji je javno branio Edit i njeno stvaralaštvo. U narednih nekoliko meseci njih dve su razmenile brojna pisma, mada je većinu napisala Edit.

Pred kraj svog života Edit je takođe zapostavila svoj izgled, o kome je ranije vodila dosta računa, te je tako postala poznata kao ”luda gospođica” u Ravioli. Njeni stanovnici nisu ni znali da se bavi pesništvom, pa su je stalno ismevali i imitirali dok bi nepomično stajala i posmatrala nebo.

Godine 1920. Edit je napustila svoje stvaralaštvo, sve do 1922. godine, kada je napisala svoje poslednje pesme, podstaknute kritikom napisanom od strane Ulson i drugih mladih finskih književnika, koji su u Edit videli pionira modernističke poezije.

Umrla na Ivanjdan 1923. godine, u svojoj kući iz detinjstva u Ravioli i sahranjena je u seoskoj crkvi. Njena majka nastavila je da živi u selu do smrti, 1939. godine.

Njena majka je, po smrti svoje ćerke, spalila sva pisma koja je uspela da nađe, poštujući tako Editinu želju. Edit je u jednom pismu mladom finsko-švedskom pesniku Elmeru Diktoniusu molila da njena pisma nikada ne dospeju u ruke ”lešinara koji pišu biografije”. Ironijom sudbine, upravo se to i dogodilo i ono je jedno od retkih koja su sačuvana (a kasnije i objavljena).

Stvaralaštvo

Edit Sedergran je bila pionir švedske modernističke poezije i uzor brojnim švedskim i finskim pesnicima među kojima su bili Gunar Ekelef, Karin Boje, Elmer Diktonijus i Rabe Enkel. Međutim, ona je svetsku slavu dostigla tek nakon svoje smrti. Njene pesme su pored engleskog i nemačkog prevedene na kineski, španski, ruski i mnoge druge jezike. Tri pravca koja su najviše uticala na njeno stvaralaštvo su: francuski simbolizam (književnost), nemački ekspresionizam i ruski futurizam.

Tokom svog kratkog života, Sedergranova je objavila čak četiri zbirke pesama. Prva od njih izašla je na jesen 1916. godine, pod nazivom „ Pesme’’(,, Dikter"), koja privukla pažnju publike i književnih kritičara. Opisi pojedinih detalja umesto čitavih pejzaža i pesme pisane u slobodnom stihu su glavne karakteristike ove zbirke. Pogled na svet jednog mladog, modernog i pre svega ženskog uma prisutan u pesmama šved. Dagen svalnar i šved. Vierge moderne je sasvim nova pojava u švedskog poeziji.

Druga zbirka pesama Septembarska lirika, objavljena 1918. godine, takođe prolazi nezapaženo u umetničkim krugovima tadašnje Švedske. Na Sedergranovu je u velikoj meri uticao Fridrih Niče, ali i Oktobarska revolucija, koja je izbila u Rusiji 1917. godine i zato su se njene pesme bavile teškim temama, kao što su glad, bolest, izolacija i smrt.

Oltar ruža, njena treća zbirka pesama, objavljena je 1919. godine u Helsinkiju. Sve pesme iz ove zbirke, sem šved. Fragment av en stämning (prema Gunaru Tidestremu pesma je inspirisana smrću Ludviga fon Muralta, lekara Edit Sedergran, 1917. godine u Švajcarskoj) napisane su u periodu između leta 1918. i proleća 1919. godine. Neke pesme su čak bile deo rukopisa ,,Septemberlyran’’, ali su odbijene i izbačene iz konačne verzije zbirke. Raspoloženje i glavni motivi koji vladaju u pesmama podsećaju velikim delom na ,,Septemberlyran’’, ali je ton ove zbirke znatno topliji i manje napet. To je svakako povezano sa bliskim prijateljstvom sa Hagar Ulson, finskom kritičarkom koja je branila prethodnu zbirku Edit Sedergran, posetila je 1919. godine i postala njen najvažniji sagovornik. Ciklus pesama ,,Fantastique’’ posvećen je baš Hagar, koju Sedergranova čak naziva „ sestrom’’ – bićem koje lebdi između sveta mašte i stvarnosti.

U sledećoj zbirci „Senka iz budućnosti“ (prvobitno nazvanoj šved. Köttets mysterier) kulminiraju vizije o obnovi sveta razorenog i opustošenog u ratu. Često se pominju princeza, prorok ili jednostavno impozantno „ ja’’, koje projektuje svoja osećanja, želje i viziju kroz stihove pesme (kao u pesmi šved. Eros hemlighet gde sam bog Eros ima ulogu proroka). Međutim, Edit Sedergran, čak i pored vizionarskih i spiritualnih tonova, u ovom periodu svog stvaralaštva bila ateista.

Od leta 1920. pa nadalje Sedergranova napušta svoju poeziju sve do jeseni 1922. kada piše svoje poslednje pesme, podstaknute recenzijom ,,Ultra’’ koju su osnovali Elmer Diktonijus, Hagar Ulson i drugi mladi pisci. ,,Ultra’’ je prva publikacija u Finskoj koja je prihvatila književni modernizam u celosti, slavila Edit Sedergran kao poetskog genija i objavila njene nove pesme.

Bibliografija

• „Pesme“ - šved. Dikter (1916)
• „Septembarska lirika“ — šved. Septemberlyran (1918)
• „Oltar ruža“ — šved. Rosenaltaret (1919)
• „Šarolika zapažnja“ — šved. Brokiga iakttagelser (1919) aforizmi
• šved. Tankar om Naturen (1920) (aforizmi objavljeni u Ultri 1922)
• „Senka iz budućnosti“ — šved. Framtidens skugga (1920) –
• „Zemlja koja ne postoji“ — šved. Landet som icke är (1925) posthumno

Literatura

• Edith Södergran - Modernist Poet in Finland. стр. 107, George C. Schoolfield, 1984, приступљено 11.11.2013.
• Tideström, Edith Södergran, 1991 ; Olsson, Ediths brev 1973 (1955), приступљено 10.11.2013.
• Tideström 1991, приступљено 11.11.2013.

Spoljašnje veze

• Litteraturbanken