Elvis Presli

Elvis Aron Presli (engl. Elvis Aaron Presley; Tupelo, 8. januar 1935 — Memfis, 16. avgust 1977) bio je američki pevač i glumac. Poznat je pod nadimkom „Kralj Roka”, a smatra se jednom od najznačajnijih kulturnih ličnosti 20. veka. Prodao je više od 700 miliona ploča i igrao u 33 filma. Umro je 1977. od posledica srčanog udara.

Elvis Presli
Presli (1954)
Lični podaci
Puno ime	Elvis Aron Presli
Datum rođenja	(1935-01-08)8. januar 1935.
Mesto rođenja	Tupelo, Misisipi, SAD
Datum smrti	16. avgust 1977.(1977-08-16) (42 god.)
Mesto smrti	Memfis, Tenesi, SAD
Zanimanje	pevač glumac
Porodica
Supružnik	Prisila Bolije (v. 1967 —  r. 1973)
Deca	Lisa Mari Presli
Porodica	Rajli Kio (unuka)
Muzički rad
Aktivni period	1953—1977.
Žanr	rokenrol pop kantri gospel ritam i bluz bluz
Instrumenti	vokal gitara klavir
Izdavačke kuće	Sun RCA Victor HMV Allied Artists Music Group
Veb-sajt	www.elvis.com,%20www.elvisthemusic.com/
Potpis

Elvis je kulturna ikona, i jedan od simbola popularne muzike dvadesetog veka. Svojim nastupima i popularnošću napravio je revoluciju u popularnoj kulturi, postavši prva muzička zvezda koja je stekla nesvakidašnju slavu na globalnom nivou, uz to uživajući status seks simbola i izvođača koji je napravio prekretnicu u sferi muzike kao kulturološke grane.

Rođen je u Tupelu, Misisipi. Sa 13 godina se sa porodicom preselio u Memfis, Tenesi. Svoju muzičku karijeru je počeo kada je vlasnik „Sun Records”-a Sem Filips, željan da širem auditorijumu približi zvuk Afro-američke muzike, video u Elvisu potencijal da to ostvari. U pratnji gitariste Skotija Mura i basiste Bila Bleka, Elvis je jedan od začetnika rokabilija, ubrzanog spoja kantrija i R&B-a. RCA Victor je sa njim potpisala ugovor po kome će pukovnik Tom Parker biti njegov menadžer sledeće dve decenije. Njegov prvi singl za tu izdavačku kuću, „Heartbreak Hotel” izašao je u januaru 1956. i odmah je postao hit broj jedan. Postao je vodeća figura novog rokenrol zvuka sa više javnih pojava na televiziji i velikih hitova. Njegov način izvođenja i energični pokreti učinili su ga jednim od najpopularnijih izvođača, ali i najkontroverznijih.

Filmsku karijeru započeo je 1956. filmom „Voli me nežno”. Uglavnom je igrao u muzičkim filmovima osrednje vrednosti, ali s naslovnim pesmama koje su redovno postajale hit. U periodu od 1957. do 1966. Presli se nalazio na listi deset najkomercijalnijih američkih glumaca.

Godine 1975. nastaju ozbiljni zdravstveni problemi, dijabetes, gastritis, a pridružuje se i droga od koje je Presli postao zavisan. Godine 1977. doživljava srčani udar, ali ne menja način života. Dana 16. avgusta 1977. Elvis pada u duboku komu zbog prekomerne upotrebe droge. Doktori pokušavaju da mu spasu život ali ne uspevaju. U trenutku smrti je imao 43 godine.

Elvis je još za života postao legenda: za dvadesetak godina rada objavio je 97 ploča, a na vrhovima top-lista proveo je čak 996 nedelja.

Njegova ćerka je Lisa Mari Presli.

Biografija

Rane godine (1935—1953)

Elvis Presli se rodio 8. januara 1935. u gradu Tupelo, u saveznoj državi Misisipi. Majka mu je bila 22-godišnja Gladis Lav Presli, a otac 18-godišnji Vernon Elvis. Jese Garon Presli, Elvisov brat i identični blizanac, rodio se 35 min ranije kao mrtvorođenče. Kao jedinac, Elvis je bio vrlo blizak s oba roditelja, a izrazito s majkom. Rev. Rex Humbard officiated at his funeral, as Presley had been an admirer of Humbard's ministry.

Elvisovi preci bili su zapadnoevropskog porekla. S majčine strane škotsko-irskog porekla, te delomično francusko-normanskog porekla, a jedna pra-pra-prabaka bila je Čeroki indijanka. Očevi koreni su bili škotski i nemački. Majku su većina prijatelja i rodbine smatrali dominantom osobom porodice, dok je Vernon menjao poslove, ne pokazujući ambicije. Porodica je često zavisila o pomoći prijatelja, šire porodice i države. Godine 1938. Vernon je završio u zatvoru na osam meseci zbog krivotvorenja čekova za plaćanje stanarine, pa su to vreme Gladis i Elvis proveli kod rođaka. U septembru 1941. Elvis je krenuo u prvi razred osnovne škole „Istočni konsolidovani Tupelo”, gde su ga učitelji smatrali prosečnim učenikom. Nakon što je pevanjem Red Folejeve kantri pesme Old Shep tokom jutarnje molitve, impresionirao učitelje, Elvisa su nagovorili da nastupi na pevačkom takmičenju. Tako je 3. oktobra 1945. na Misisipi-Alabama sajmu Elvis prvi put javno nastupio. Desetogodišnji Elvis odeven u kauboja, stojeći na stolici kako bi dosegao mikrofon, pevao je pjesmu Old Shep i osvojio peto mesto. Nekoliko meseci kasnije dobio je za rođendan svoju prvu gitaru, a prema različitim izvorima nadao se nečemu drugome, biciklu ili puški. Tokom nekoliko sledećih godina dva ujaka i sveštenik u crkvi dali su mu prve pouke iz sviranja gitare.

Krenuvši u novu školu (Milam) u šesti razred, u septembru 1946. Elvisa su smatrali samotnjakom. Sledeće godine počeo je da svakodnevno u školu nosi gitaru, te je tokom odmora svirao. U to vreme porodica je stanovala u naselju gde je prevladavala afroamerička zajednica. Presli je u to vreme bio ljubitelj radio emisije „Mississippi Slim's show” na radio stanici WELO, iz Tupela. Mlađi brat Slima išao je s Elvisom u razred, te je često znao da povede Elvisa u radio stanicu, gde je Slim Elvisu pokazivao trikove sviranja gitare. Kada je Elvis imao 12 godina, Slim je svome štićeniku osigurao dva nastupa uživo na radio stanici. Prvi nastup nije uspeo zbog Elvisove treme, dok je drugi bio uspešan.

Srednjoškolski život u Memfisu

U novembru 1948. porodica se seli u Memfis, u saveznoj državi Tenesi. Nakon što su se gotovo godinu dana selili i stanovali kao podstanari, dodeljen im je dvosoban stan u stambenom kompleksu koji je u to vreme naziva Korts.

Elvis je upisao srednju školu Humes High School, gde je na kraju osmog razreda iz muzičkog dobio samo ocenu C (što je slično oceni 3 u našim školama). Sledećeg dana na čas je došao s gitarom i nastavnici otpevao tadašnju aktuelnu pesmu Keep Them Cold Icy Fingers Off Me, kako bi dokazao suprotno. Jedan od kolega iz razreda seća se da se učiteljica složila s Elvisom kako ne ceni njegov načina pevanja. Sramežljiv da bi javno nastupao, Elvisa su često maltretirali u školi, te ga pogrdno nazivali „maminim dečkićem”. Godine 1950. dve i po godine stariji komšija Džesi Li Denson, učio ga je da svira gitaru. Njih dvojica zajedno s još tri mladića, od kojih su dvojica bili budući pioniri rokabilija, braća Dorsi i Džoni Burnet činili su muzički sastav koji je često nastupao po komšiluku. U septembru te godine počeo je da radi kao vratar u pozorištu Loew's State Theater, a tokom školske godine radio je i u predizećima Precision Tool i MARL Metal Products.

Tokom svoje predzadnje godine srednje škole (engl. junior) Elvis se značajno razlikovao od ostalih učenika frizurom. Pustio je zaliske, te u kosu stavljao ružino ulje i vazelin. Često je boravio u srcu tada rastuće bluz scene u Memfisu, u ulici Beale, gledajući požudno na divnu i šarenu odeću izloga dućana Lansky Brothers. U zadnjoj godini srednje škole počeo je i da nosi takvu odeću. U aprilu 1953. je savladao strah od nastupanja izvan stambenog kompleksa Korts, te je nastupio na godišnjem Humes's Annual „Minstrel” šouu, svirajući i pevajući. Nastup je započeo tadašnjim hitom Tereze Bru Till I Waltz Again with You. Kasnije se Presli prisećao kako je nakon tog nastupa postao popularan u srednjoj školi.

Elvis koji nikada nije formalno učio muziku ili naučio da čita muziku, učio je i svirao po sluhu. Često je pohodio trgovine s gramofonskim pločama koje su imale džuboksove i kabine za slušanje. Znao je sve pesme Hanka Snoua, te je voleo muziku drugih kantri izvođača, kao što su npr. Roj Akuf, Ernest Tub, Ted Dafan, Ximi Roxers, Ximi Dejvis, i Bob Vils. Značajan uticaj na njegov način pevanja imao je i gospel pevač Džejk Hes. Voleo je i pesme gospel izvođačice sestre Rozete Tarp. Često je slušao i bluz muziku uživo, u večerima koje su bile određene samo za belačku publiku, kao što je tada bio običaj na jugu SAD. Mnoge Elvisove pesme nadahnute su muzikom lokalnih afroameričkih izvođača kao što su npr. Artur Krudup i Rufus Tomas. Često je slušao radio emisije s muzikom afroamerikanaca, tadašnjim njihovom duhovnim, bluz, blekbit-hevi zvukom ritam i bluza. B. B. King se prisetio da je Elvisa poznavao pre njegove slave, te da su oboje često boravili u ulici Beale. Do kraja srednje škole u junu 1953. Presli je odlučio da se bavi muzikom.

Prva snimanja ploča (1953—1955)

U avgustu 1953. Elvis je posetio studio preduzeća Sun Records. Nameravao je da plati za nekoliko minuta u studiju kako bi snimio dvostrani acetat disk (vrsta gramofonske ploče koje se odmah nakon snimanja mogla reprodukovati) sa pesmama: My Happiness i That's When Your Heartaches Begin.

Kasnije je tvrdio kako je ploču nameravao pokloniti majci ili kako ga je samo zanimalo kako će zvučati zapis, iako je u susedstvu postojao mnogo jeftiniji amaterski način snimanja ploča. Njegov biograf, Peter Guralnik, tvrdi da je odabrao Sun u nadi da će ga tako otkriti. Kada ga je recepcionerka Marion Keisker pitala koju vrstu muzike peva, odgovorio je da peva sve vrste. Dalje je insistirala s pitanjem kome sliči, na što je odgovorio da ne sliči nikome. Nakon snimanja, šef preduzeća Sun Sam Phillips, rekao je Keisker da zapiše ime mladića, na šta je ona dodala vlastiti komentar da je dobar pevač balada. (engl. Good ballad singer. Hold.) Drugi acetat je snimio u januaru. 1954. s pesmama I'll Never Stand In Your Way i It Wouldn't Be the Same Without You. Ova snimanja nisu proizvela rezultate.

Nedugo nakon toga neuspešno je pokušao na audiciji za lokalni vokalni kvartet Songfellows. U aprilu je počeo da vozi kamion za preduzeće Crown Electric. Jedan od članova Džim Hamil kasnije je tvrdio da su ga odbili, zbog nedostatka sluha za harmoniju, a ne zbog toga što nije znao da peva. Elvisev prijatelj Roni Smit nakon što je s Elvisom nastupio nekoliko puta, preporučio mu je da pokuša da razgovora sa Edi Bondom, vođom Smitovog profesionalnog banda, koji je tada tražio pevača. Nakon probe Bond ga je odbio, te mu preporučio da se drži vožnje kamiona.

Za to vreme šef preduzeća Sun, Filips tražio je pevača koji bi zvuk afroameričkih umetnika mogao približiti široj publici. Keisker je kasnije navodila kako je Filips znao govoriti kako bi zaradio milijardu dolara kada bi pronašao belca s crnačkim zvukom i crnačkim osećajem. U junu, dobio je snimak balade Without You", koja je pripadala nekom mladom pevaču. Presli je došao u studio, ali nije uspeo da otpeva dovoljno dobro. Uprkos toga, Filips je zamolio Preslija da otpeva koliko god pesama zna. To je bilo dovoljno da Filips pozove dva lokalna muzičara, gitaristu Vinfilda „Skoti” Mura i basistu Bil Bleka, kako bi odradili nešto za snimak. Snimanje koje se odvijalo 5. jula nije teklo po volji muzičara, sve do kasno u noć, kada su već hteli da odustanu. Tada je Elvis uzeo gitaru i počeo da svira pesmu Artura Krudupa iz 1946. That's All Right. Njegovom plesu i sviranju pridružili su se ostali muzičari, a Filips je uspeo da snimi zvuk koji je tražio. Tri dana kasnije na popularnom DJ Djui Filipsu pustio je snimak u svojoj emisiji Red, Hot, and Blue show, a slušaoci su počeli da pozivaju i da se raspituju o pevaču. Zanimanje je bilo takvo da je DJ puštao pesmu neprekidno sledeća dva sata. Tokom intervjua s Prislijem DJ je pitao u koju srednju školu je išao, kako bi ljudima prikazao boju kože pevača, budući da su mnogi nagađali da je pevač Afroamerikanac.

Sljedeća tri dana trio je snimao pesmu Bluegrass Bila Monroa Blue Moon of Kentucky, u njihovom posebnom stilu uz poseban eho efekt koji je Sam Filips nazvao „slapback”. Izdan je singl na čijoj A strani se nalazila „That's All Right”, a na B strani „Blue Moon of Kentucky”.

Prvi javni nastup je bio 17. jula u klubu Bon Air. Na kraju meseca nastupili su kao predgrupa Slimu Vitmanu, u Overton Park Šelu.

Kombinacija naglih pokreta prema ritmu, te nervoze pre nastupa pred publikom, kod Elvisa je izazvala trzanje nogu dok je nastupao. Sve to uz njegove pantalone širokog kroja, koje su naglašavale njegove pokrete, kod mladih žena u prvim redovima izazivale su vriskove.

Ubrzo su Mur i Blek napustili svoje grupe te nastupali uz Elvisa, a DJ i promotor Bob Nil postao je menadžer trija. Od avgusta do oktobra trio je često nastupao u klubu, te snimao u studiju Sun, Presli je postupno prerastao tremu. Prema Muru, Elvisove kretnje bile su prirodne, ali je bio svestan reakcija publike, te je vrlo brzo razvijao ono što je delovalo.

Jedini nastup u Grand Ole Opry u Nešvilu, Elvis je imao 2. oktobra. Nakon prvog nastupa upravnik Dim Deni rekao je Filipsu da pevač nije loš, ali nije prikladan za program. Dve nedelje kasnije Elvis je nastupio u radio emisiji Louisiana Hayride, glavnom konkurentu. Emisiju je prenosilo 198 radio stanice u 29 država. Prvi izlazak obeležila je Elvisova nervoza, dok je drugi izlazak bio smireni i energičan nastup kojim je oduševio publiku. Bubnjar emisije D.J. Fontana doneo je novi element u nastup, naglašen ritam koji je usavršio svirajući u strip klubovima, što je nadopunilo Elvisove kretnje. Nakon prvog nastupa Presli je angažiran da se godinu dana svake subote pojavljuje u emisiji. Svoju staru gitaru prodao je za 8, američkih dolara a kupio je Martin za 175, američkih dolara a trio je počeo da nastupa u različitim mestima u Hjustonu, Teksas, i Teksarkana, Arkansas.

Do rane 1955. nastupi u emisiji Hayride, stalne turneje i dobro prihvaćene ploče, učinile su Elvisa regionalnom zvezdom.

U januaru Nil je potpisao ugovor s Preslijem, te je pevač zaokupio pažnju pukovnika Tom Parkera, koji se smatran najboljim promotorom u muzičkoj industriji. Nakon što je uspešno vodio karijeru vodeće kantri zvezde Edi Arnold, vodio je i novu zvezdu Hank Snoua. Parker je poveo Preslija na Snouovu turneju februaru. U gradu Odesa, Teksas, tada 19-godišnji Roy Orbison video je prvi put nastup Preslija. Presli je prvi put nastupio na televiziji 3. marta u Louisiana Hayride. Ubrzo nakon toga nije uspeo na audiciji za emisiju Artura Godfrija Talent Scouts (CBS televizijska mreža).

Do avgusta preduzeće Sun je izdalo više od deset ploča s glavnim sastavom Elvis Prisli, Skoti i Bil. Mešavina muzičkih izražaja koji je krasio Elvisa, zadavao je poteškoće u početku. Kantri radio stanice nisu puštale Elvisove pesme, jer su imale previše sličnosti muzikom afroameričkih umetnika, dok ritam i bluz radio stanice ga nisu puštale zbog toga što je previše zvučao kantri (kao engl. hillbilly). Ta mešavina je postala poznata kao rokabili.

Presli je u avgustu 1955. obnovio ugovor sa menadžerom Nilom, a time je i Parker postao njegov savetnik. Grupa je nastavila da dalje intenzivno nastupa tokom druge polovine godine. Trio je postao kvartet kada se za stalno pridužio bubnjar iz šoa Hayride, Fontana. Sredinom oktobra nekoliko nastupa su imali uz Bil Hejlija, čija je pesma Rock Around the Clock bila broj jedan prethodne godine. Hejli je primetio da Presli ima prirodni osećaj za ritam i savetovao ga je da manje peva balade.

Na konvenciji kantri DJ u novembru, Presli je za tu godinu proglašen izvođačem koji najviše obećava. Nekoliko izdavača je pokazalo interes da s njime potpiše ugovor. Nakon što je nekoliko većih ponudilo 25000, američkih dolara Parker i Filips dogovorili su se s preduzećem RCA Victor 21. novembra da otkupe Elvisov ugovor za 40000, američkih dolara tada jedinstvenu cenu. Dvadesetogodišnji Presli je još uvek je bio maloletan, te je njegov otac potpisao ugovor. Parker je s vlasnicima preduzeća Hill and Range Publishing„, Džin i Džulijan Aberbač, dogovorio da stvore dva nova entiteta, Elvis Presley Music i Gladys Music, preko kojih bi se upravljalo svim novim snimljenim materijalima. Pisci pesama bili su dužni da se unapred odreknu trećine uobičajenog honorara, ako bi želeli da Elvis izvodi njihove pesme. Do decembra RCA je počela žestoku promociju novog pevača, i do kraja meseca izdala brojna reizdanja njegovih materijala.

Komercijalni uspeh

Prvo snimanje za novo preduzeće RCA, bilo je 10. januara 1956. u Našvilu. Redovnoj postavi Mur, Blek i Fontana, preduzeće je dodalo Flojda Krejmera za klavirom, gitaristu Het Atkinsa, i tri pevačka vokala, od kojih je jedan bio Gordon Stoker iz tada popularnog kvarteta Jordanaires. Saradnjom je nastala pesma Heartbreak Hotel, izdana kao singl 27. januara. Parker je uspeo da ugovori za Elvisa šest pojavljivanja tokom dva meseca na nacionalnoj televiziji u CBS-ovom Stage Show. Program koji je sniman u Njujorku vodili su naizmenično Tomi i Džimi Dorsi, obojica vođe orkestra (tj. big banda). Nakon prvog nastupa 28. januara ostao je u Njujorku, gde je snimao u tamošnjem RCA studiju. Od snimaka iz tog vremena izdano je osam pesama, uključujući i obradu pesme Karl Perkinsa Blue Suede Shoes. U februaru, je Preslijeva pesma I Forgot to Remember to Forget, snimljena za Sun prethodnog avgusta došla do vrha Bilbordova kantri liste. Istekao je menagerski ugovor s Nilom, te je od 2. marta, Parker postao Preslejev menadžer.

RCA Viktor je 23. marta izdala debi album, naslova Еlvis Presley na kojem se nalazilo pet starih pesama (iz snimaka za Sun i sedam novih.

Prvi nastup u NBC-ijevom Milton Berle Show Elvis je odradio 3. aprila. Nekoliko dana nakon toga, avionu kojim su Elvis i njegovi kolege putovali iz Našvila, otkazao je u letu motor, te su umalo doživeli nesreću iznad Arkanzasa, što je vidno potreslo putnike.

Dvanaest nedelja nakon izdavanja, pesma Heartbreak Hotel postao je prvi Elvisov pop hit koji je došao do vrha liste popularnosti. U aprilu dve nedelje je nastupao u Las Vegasu u New Frontier Hotel and Casino. Njegovi nastupi nisu izazvali preterani uspeh kod sredovečnih posetitelja. Tokom boravka u Las Vegasu gledao je nekoliko nastupa Freddie Bell and the Bellboys i njihovu obradu pesme Hound Dog” iz 1953. bluz pevačice Big Mama Tornton, autora Džeri Lejbera i Majka Stolera. Takvo izvođenje postalo je završna pesma na njegovim nastupima. Nakon nastupa u gradu La Kros, savezna država Viskonsin, hitna poruke je poslata šefu FBI-a J. Edgar Huveru u kojoj se navodilo kako je Elvis opasnost za sigurnost SAD zato što njegove pesme i nastupi uzburkavaju seksualne strasti mladih ljudi.

Drugi nastup 5. juna u Milton Berle Show, usred haotične turneje, postao je kontroverzan. Elvis je usred izvođenja brze pesme Hound Dog prekinuo muziku pokretima ruke, te nastavio sporiju, stenjajuću verziju, naglašenu energetskim i preteranim pokretima tela. To je kod većine tadašnjih kritičara izazvalo negodovanje.

Nastup u emisiji bio je odlično gledan, te je upkos svemu Elvis dobio nastup 1. jula u NBC-ijevom Steve Allen Show u Njujorku. Alen koji nije bio ljubitelj rokenrola, najavio je „novog Elvisa” koji je s belom kravatom i crnim odelom otpevao Hound Dog. Alen je kasnije objasnio da je Elvisa samo uklopio u humoristični aspekt svoje emisije. Sledećeg dana je Elvis snimio pesmu Hound Dog, uz Any Way You Want Me„ i Don't Be Cruel. The Jordanaires su otpevali harmoniju za pesmu, kao i u nastupu u Alena Šoa, te se ta saradnja nastavila tokom 1960-ih.

Alenov šou prvi put je u gledanosti nadmašio CBS-ov Ed Sulivan Šou. Nakon toga je Ed Salivan ugovorio tri nastupa pevača za tada rekordnih 50000 USD, iako se ranije u junu negativno izrazio o Elvisovom nastupu i plesu u Milton Berl šou. Glumac Čarls Loton vodio je prvu emisiju umesto Salivana, koji se oporavljao od saobraćajne nesreće. Elvisova izvođenje balade Love Me Tender, podstakla je rekordne narudžbine tada još neobjavljene pesme, te se smatra da je prvi nastup u Ed Salivanovom šou Elvisa učinio nacionalnom zvezdom.

Vojni rok i smrt majke

Presli je 23. marta regrutovan u američku vojsku u bazu Fort Čejfi, u blizini grada Fort Smit, Arkansas. Njegov dolazak bio je veliki medijski događaj. Stotine ljudi skupile su se oko Elvisa kada je izašao iz autobusa, a fotografi su ga ispratili do baze. Presli je izjavio kako se raduje služenju i da ne želi poseban tretman. Ubrzo nakon što je započeo osnovnu obuku u Fort Hudu u Teksasu, posetio ga je Edi Fadal, koji je tvrdio da je Elvis smatrao kako mu je karijera gotova. Tokom dvonedeljnog odsustva u junu, ošišao je kosu. U avgustu je njegovoj majci dijagnoziran hepatitis i njeno stanje se naglo pogoršalo. Elvis je dobio odsustvo kako bi posetio majku. Došao je u Memfis 12. avgusta, a dva dana kasnije majke je preminula od srčanog zatajenja u 46 godini života. Presli je bio skrhan.

Nakon obuke, Elvis je 1. oktobra stigao u američku bazu u Nemačkoj, Fridberg. Tada je započeo da koristi amfetamine, kao i mnogi u njegovoj jedinici, te je verovao u njihovu korist. Počeo se baviti i karateom. Svoju platu koju je dobijao kao vojnik donirao je u dobrotvorne svrhe, a za bazu je kupio TV. Dok je bio u Fridbergu, upoznao je tada 14 godišnju Prisilu, koju je sedam godina kasnije i oženio. U svojoj autobiografiji Prisila navodi kako je Parker uverio Elvisa da bi važnije za njegovu karijeru bilo da služi kao običan vojnik, nego da je u posebnoj službi (engl. Special Services), što bi mu tokom vojnog roka omogućilo da povremeno nastupa. Njegovi producenti u RCA posebno su se pripremili za njegov dvogodišnji izostanak sa scene. S dovoljno neobjavljenih snimljenih materijala, redovno su izdavali njegove hitove. Tako je Elvis od početka do kraja vojnog roka imao deset pesama među prvih 40, kao što su npr. Wear My Ring Around Your Neck, Hard Headed Woman i One Night 1958. godine, te (Now and Then There's) A Fool Such as I i A Big Hunk o' Love 1959. RCA je izdala i četiri kompilacije starih materijala.

Elvis se vratio u SAD 2. marta 1960. godine, a časno je otpušten s činom narednika 5. marta. Voz koji ga je prevozio iz Nju Džerzija do Tenesija opsedalo je mnoštvo, te je na dogovornim mestima nastupio za obožavatelje.

Filmska karijera (1960—1967)

U noći 20. marta počeo je da snima u RCA studiju u Nešvilu, te je singl Stuck on You izdan i ubrzo osvojio prvo mesto. Posle dve nedelje, nakon ponovnog snimanja, izdate su još dve uspešne balade It's Now or Never i Are You Lonesome Tonight?, a kasnije i album Elvis Is Back!. Album izdat tek nekoliko dana nakon što je završeno snimanje pesama ubrzo je postao broj dva na listi popularnosti.

Povratak na TV ekrane bio je u emisiji The Frank Sinatra Timex Special, koja je emitovana 12. maja. Emisija je snimljena u martu, a Parker je za osmominutno pevanje u emisiji dogovorio cenu od 125000 USD. Bio je to jedini Elvisov nastup pred publikom te godine.

G.I. Blues, saundtrek Preslijevog prvog filma nakon povratka bio je broj jedan album u oktobru. Njegov prvi gospel LP Хис Ханд ин Мине” izdan je dva meseca kasnije. Album je bio 13. na SAD pop listama dok je u Velikoj Britaniji bio 3.

U februaru 1961. godine Presli je nastupio na dve dobrotvorne priredbe u Memfisu, u korist 24 lokalne dobrotvorne organizacije. Pre nastupa, RCA je Elvisu uručila plaketu za 75 miliona prodanih ploča širom sveta. Sav materijal za Elvisov sledeći studijski album Something for Everybody, snimljen je tokom dvanaestosatnog snimanja u martu. Album je bio šesti broj jedan LP za Elvisa. Dana 25. marta humanitarni koncert za Perl Harbor memorijal, na Havajima, bio je zadnji Elvisov javni nastup u sledećih sedam godina.

Parker je već Elvisu dao gusti raspored snimanja filmova, uglavnom muzičkih komedija. Presli je insistirao na ozbiljnijim ulogama, ali ti filmovi su bili manje komercijalno uspešni, pa se vratio proverenoj formuli. Tokom 1960-ih snimio je 27 filmova, koji su svi bili loše primljeni od kritičara, ali vrlo isplativi. Od tih filmova 15 je pratio album s filmskom muzikom, a 5 EP. Njegova gluma u gotovo tri filma godišnje uticala je na kvalitet njegove muzike.

U prvoj polovini dekade, tri albuma s filmskom muzikom postala su broj jedan na pop listama, a najpopularnije pesme su bile Can't Help Falling in Love (1961) i Return to Sender (1962), dok je pesma Viva Las Vegas postala pravi hit kasnije. Od 1964. do 1968. Elvis je imao samo jednu pesmu među prvih deset i to gospel pesmu koji je snimio 1960. godine Crying in the Chapel„ objavljenu 1965. Od nefilmske muzike, nakon što je u junu 1962. izdao album Pot Luck, jedini drugi novi materijal je bio gospel album How Great Thou Art (1967), kojim je osvoji prvi Grami, i to za duhovnu muziku. Nakon Božića 1966. Elvis je zaprosio Priscilu Bolije. Venčali su se 1. maja 1967. na kratkoj svečanosti u Aladin hotelu u Las Vegasu.

Povratak

Preslijevo jedino dete Lisa Mari, rođena je 1. februara 1968. u vreme kada je Elvis bio vrlo nezadovoljan svojom karijerom. Parker je njegovu karijeru ponovno usmerio prema televiziji. Ugovorio je za njega TB emisiju u produkciji NBC-a, koja je snimljena u junu 1968. godine, a emitovana 3. decembra 1968. Emisija je nazvana Elvis. Bio je to njegov prvi nastup pred publikom od 1961. Delovi Elvisovog nastupa uživo pred publikom obučenog u crnu kožu, podsetili su na Elvisove najbolje dane. Do kraja januara 1969. singl If I Can Dream, napisan posebno za emisiju došao je do broja 12 na listama, dok je album s muzičkim zapisom došao među prvih deset.

Ohrabren uspehom emisije Elvis je započeo niz snimanja u studiju American Sound Studio, iz kojih je nastao hvaljeni album From Elvis in Memphis objavljen u junu 1969. na kojem se nalazi hit In the Ghetto izdan u aprilu. Od te serije snimaka u American Sound Studio” izdati su i uspešni singlovi: Suspicious Minds, Don't Cry Daddy i Kentucky Rain.

Nakon uspeha, Presli je nameravao da nastavi s redovnim nastupima uživo.

U maju je, novi „Internacional hotel” u Las Vegasu, objavio da je rezervirao 57 Elvisovih nastupa tokom četiri nedelje s početkom od 31. jula. Mur, Fontana i the Jordanaires su odbili da učestvuju, zbog toga što su se bojali da će izgubiti postojeće dobro plaćene poslove u Nešvilu. Presli je skupio novu muzičku pratnju, koju su predvodili gitarista Džejms Barton i dve gospel grupe The Imperials i Sweet Inspirations.

Elvisov prvi nastup došlo je da vidi 2200 osoba, među kojima brojne poznate osobe tog vremena. Na pozornicu je izašao bez najave, te je doživeo ovacije pre nego što je zasvirao, te na kraju nastupa. Nakon nastupa na konferenciji za novinare, jedan od novinara ga je oslovio s titulom kralja „The King” na što je Elvis prstom pokazao na Fats Domina, koji je u tom trenutku izlazio na pozornicu. Parker je sledećeg dana s upravom hotela ugovorio petogodišnji ugovor po kojem bi Elvis nastupao svakog februara i avgusta za godišnju platu od milion USD. U novembru je počeo da se prikazuje zadnji igrani film u kojem Elvis nastupao kao glumac Change of Habit, a iste godine izdan je i dvostruki album From Memphis To Vegas/From Vegas To Memphis koji je sadržao nastupe uživo u hotelu, te snimke iz studija American Sound Studio. Pesma Suspicious Minds došla je na broj jedan pop listi, prva nakon sedam godina, a ujedno i poslednja.

Prisli se na početku 1970. vratio u hotel Internacional na prvi od mesečnih dogovornih nastupa. Nastupao je dva puta u večeri, a snimci tih nastupa su izdani u albumu On Stage.

U februaru je nastupao na šest rekordno posećenih nastupa u Hjustonu, u dvorani Astrodom. U aprilu je izdan single The Wonder of You, koji je postao broj jedan u Velikoj Britaniji, te je bio pri vrhu američkih listi. MGM je snimao probe i nastupe u hotelu Internacional tokom avgusta za dokumentarni film Elvis: That's the Way It Is. Presli je tada već nastupao u trikou, što je postao zaštitni znak njegovih nastupa uživo. Tokom ovog angažmana Elvisu su pretili ubistvom ako ne plati 50000 USD. Elvis je od 1950-ih često dobijao pretnje smrću, često i ne znajući za njih. FBI je ove pretnje shvatio ozbiljno te je na sledeća dva nastupa pojačano osiguranje. Presli je na nastupima nosio pištolj Derindžer u desnoj čizmi, te još jedan za remenom. Nastupi su prošli bez incidenta.

Album That's the Way It Is napravljen je tako da prati dokumentarni film, te je sadržavao studijske i snimke nastupa uživo. Nakon kraja angažmana u hotelu, 7. septembra Elvis se zaputio na nedelju dana dugu turneju po američkom jugu, prvi put nakon 1958. U novembru je usledila još jedna nedelju dana duga turneja po zapadnoj obali.

Dana 21. decembra 1970. Elvis se susreo s američkim predsednikom Ričardom Niksonom u Beloj kući, kojom prilikom je izrazio svoj patriotizam i prezir hipi kulture uzimanja droga. Presli je rekao Niksonu da Bitlsi, čije je pesme izvodio na svojim nastupima, predstavljaju trend antiamerikanizma i zlouporabe droga u popularnoj kulturi. Godine 1971. izašla su tri Elvisova albuma s nefilmskom muzikom. Kritičari su najbolje prihvatili Elvis Country, konceptualni album koji se usredotočio na standarde žanra. Najbolje prodavan je bio Elvis Sings the Wonderful World of Christmas.

Rastava braka

MGM je ponovno snimao Elvisa u aprilu 1972, za dokumentarni film Elvis on Tour, koji je dobio nagradu Zlatni globus za dokumentarni film te godine.

Njegov gospel album He Touched Me, izdat tog meseca, doneo je Elvisu drugi Grami.

Četrnaestodnevna turneja započela je s tada nezabeležena četiri rasprodana koncerta u njujorškom Madison Skver Gardenu. Koncert održan 10. jula je snimljen, te je nedelju dana kasnije izdat Elvis: As Recorded at Madison Square Garden„, koji je postao jedan od Elvisovih najbolje prodavanih albuma. Nakon turneje izdat je singl Burning Love koji je ušao među najboljih deset na američkim listama, te je bio i posljednji među deset. U međuvremenu Elvis i njegova supruga su se sve više udaljavali, te su jedva zajedno stanovali. Rezultat je bila njegova vanbračna veza s Džojs Bova koje je završila trudnoćom i pobačajem, bez Elvisovog znanja.

Elvis i Prisila razdvojili su se 23. februara 1972. nakon što je Prisila objavila svoju vezu s Majkom Stonom, instruktorom karatea kojeg joj je Elvis preporučio. Pet meseci nakon toga, Elvisova nova devojka, Linda Tompson, počela je da živi s njim. Presli i njegova supruga podneli su papire za rastavu braka 18. avgusta.

U januaru 1973. Presli je nastupio na dva dobrotvorna koncerta u korist fundacije Kui Lee Cancer Fund i TV emisije Aloha from Hawaii. Prva emisija je snimljena i iskorištena kao proba i rezerva za drugi nastup, koji je emitovan putem satelita 14. januara. Bilo je to prvo globalno emitiranje koncerta putem satelita. Elvisov kostim s tog nastupa postao je jedan od najprepoznatljivijih primeraka njegove raskošne koncertne garderobe. U februaru je izdat i prateći dvostruki album koji je postao broj jedan, te je prodan u preko 5 miliona primeraka u SAD. To je ostao poslednji Elvisov broj jedan album, koji je izdat za njegova života.

U noćnom nastupu istog meseca na pozornici su ga napala četiri muškarca. Elvis se obranio uz pomoć osoblja obezbeđenja. Iako su ti muškarci bili samo preuzbuđeni obožavatelji, Elvis je bio uveren da su to napadači, koje je Majk Ston poslao da ga ubiju, te je bio vidno uzrujan nekoliko dana, čak i pretio da Stona treba ubiti. Lekari nisu mogli da ga smire uprkos primene velikih doza lekova.

Rastava braka je postala konačna 9. oktobra 1973. Dva puta tokom godine predozirao se barbituratima, te je nakon prvog puta, ležao tri dana u komi u apartmanu u hotelu. Pred kraj 1973. hospitalizovan je polukomatozan usled zavisnosti od leka Demerol (opoidni analgetik petidin). Uprkos zdravstvenih problema 1974. nastavio je da nastupa po intenzivnom rasporedu. Nastupi su često bili loši usled zavisnosti i lošeg zdravlja, mada su uvek bili rasprodati.

Vernon Presli koji je postao sve više upleten u sinove finansije 13. jula 1976. otpustio je Elvisove telesne čuvare iz Memfisške mafije, Red Vesta, Soni Vesta i Dejvida Heblera. Presli i Linda Tompson su se razišli u novembru, te je Elvis našao novu devojku Džindžer Olden, koju je zaprosio i dao joj zaručnički prsten, iako prema mnogim izvorima nije imao ozbiljne namere prema njoj.

Nakon snimanja u studiju u decembru 1973. iz kojeg je proizašlo 18 pesama, nije ušao u studio sve do 1974. Parker je prodao RCA koncertnu ploču Elvis: As Recorded Live on Stage in Memphis”, snimljenu 20. marta, na kojoj se nalazila verzija pesme How Great Thou Art za koju je Elvis dobio treću Grami nagradu. Presli se vratio u studio u Holivudu u martu 1975. godine, ali Parkerovi pokušaji da ugovori nastavak snimanja krajem godine nisu uspeli. Godine 1976. RCA je poslala mobilni studio u Grejsland, Elvisov dom, gde su snimili nešto materijala. Od svih studijskih materijala koje je Elvis snimio između jula 1973. i oktobra 1976, napravljeno je šest albuma, od kojih je pet ušlo među prvih pet kantri albuma, a tri su bila broj jedan: Promised Land (1975), From Elvis Presley Boulevard, Memphis, Tennessee (1976) i Moody Blue (1977). Slično je bilo i sa singlovima koji iako nisu bili na vrhovima listi, beležili su dobre rezultate.

Zadnja godina i smrt

Nastupi tokom 1977. postali su sve lošiji. Tako na koncertu u gradu Aleksandrija, Luizijana, na pozornici je bio manje od jednog sata, a niko ga nije mogao razumjeti, a za nastup u Baton Ružu nije uspeo da izađe iz kreveta, te je turneja otkazana. Zadnji singl izdat tokom njegovog života bio je Way Down, izdat 9. juna, a zadnji koncert je održao u Indianapolisu u Market Skver Areni, 26. juna.

Knjiga Elvis: What Happened?, koju su zajedno napisali otpušteni telohranitelji izišla je 1. avgusta. Bilo je to prvo detaljno prikazivanje Elvisove zlouporabe droga. Knjiga ga je uništavala, te je pokušao da spreči njeno izdavanje nudeći novac izdavačima. U to vreme već je bolovao od više bolesti (glaukom oka, povišen krvni pritisak, oštećenje jetre). Po rasporedu je trebalo da odleti iz Memfisa 16. avgusta 1977. na još jednu turneju. Tog poslepodneva Džindžer Olden ga je pronašla na podu kupatila. Uprkos pokušaja da ga ožive, smrt je proglašena 3:30 poslepodne u Baptist memorijalnoj bolnici.

Američki predsednik Džimi Karter je dao izjavu kojom je odao počast Presliju kao osobi koja je zauvek promenila lice američke popularne kulture. Hiljade ljudi se okupilo izvan Grejslanda kako bi videli pogreb. Sahranjen je 18. avgusta kraj majke na groblju Forest Hill Cemetery. Na poslednjem ispraćaju i povorci od Grejcelanda do groblja bilo je oko 80 000 ljudi.

Diskografija

Studijski albumi

• Elvis Presley (1956)
• Elvis (1956)
• Elvis' Christmas Album (1957)
• Elvis Is Back! (1960)
• His Hand in Mine (1960)
• Something for Everybody (1961)
• Pot Luck (1962)
• Elvis for Everyone! (1965)
• How Great Thou Art (1967)
• From Elvis in Memphis (1969)
• From Memphis to Vegas / From Vegas to Memphis (1969)
• That's the Way It Is (1970)
• Elvis Country (I'm 10,000 Years Old) (1971)
• Love Letters from Elvis (1971)
• Elvis sings The Wonderful World of Christmas (1971)
• Elvis Now (1972)
• He Touched Me (1972)
• Elvis (1973) (The "Fool" Album)
• Raised on Rock / For Ol' Times Sake (1973)
• Good Times (1974)
• Promised Land (1975)
• Today (1975)
• From Elvis Presley Boulevard, Memphis, Tennessee (1976)
• Moody Blue (1977)

Saundtrek-albumi (originalni materijal)

• Loving You (1957)
• King Creole (1958)
• G.I. Blues (1960)
• Blue Hawaii (1961)
• Girls! Girls! Girls! (1962)
• It Happened at the World's Fair (1963)
• Fun in Acapulco (1963)
• Kissin' Cousins (1964)
• Roustabout (1964)
• Girl Happy (1965)
• Harum Scarum (1965)
• Frankie and Johnny (1966)
• Paradise, Hawaiian Style (1966)
• Spinout (1966)
• Double Trouble (1967)
• Clambake (1967)
• Speedway (1968)

Vidi još

• (Marie's the Name) His Latest Flame

Literatura

• The Girls' Guide to Elvis: The Clothes, the Hair, the Women, and More! Random House; 2002. ISBN 978-0-7679-1188-7.
• Hi-Ho, Steverino!: My Adventures in the Wonderful Wacky World of TV. Thorndike Press; 1992. ISBN 978-1-56054-521-7.
• Arnett, Jeffrey Jensen. Adolescence and Emerging Adulthood: A Cultural Approach. 3rd ed. Pearson Prentice Hall; 2006. ISBN 978-0-13-195071-9.
• How High Should Boys Sing? Ashgate; 2009. ISBN 978-0-7546-6475-8.
• The Top 100. The Atlantic Monthly. December 2006 [Retrieved 29. 12. 2009.].
• TV-A-Go-Go: Rock on TV from American Bandstand to American Idol. Chicago Review Press; 2005. ISBN 978-1-55652-572-8.
• Baden, Michael M.. Unnatural Death: Confessions of a Medical Examiner. Ballantine; 1990. ISBN 978-0-8041-0599-6.
• Baillie, Russell. New Zealand Herald. Album Review: Elvis Presley Viva Elvis The Album; 6. 11. 2010. [Retrieved 9. 11. 2010.].
• The Beatles Anthology. Chronicle Books; 2000. ISBN 978-0-8118-2684-6.
• Race, Rock, and Elvis. University of Illinois Press; 2000. ISBN 978-0-252-02586-0.
• Billboard. Madonna Leads Busy Billboard 200 With 7th No. 1; 7. 5. 2008 [Retrieved 6. 2. 2011.].
• Billboard. The King Reigns Again as Elvis Presley Takes U.K. Album Honors; 28. 10. 2016. [Retrieved 4. 11. 2016.].
• Bloom, Nate. InterfaithFamily.com. The Jews Who Wrote Christmas Songs; 2010 [archived 9. 11. 2011; Retrieved 6. februar 2011.].
• Bouchard, Dany. Toronto Sun. Priscilla Presley Keeps King Alive; 5. 11. 2010. [Retrieved 9. 11. 2010.].
• "Chart Beat". Billboard. 9. 5. 1998.
• "Chart Beat". Billboard. 3. 7. 2004..
• Brown, Peter Harry Down at the End of Lonely Street: The Life and Death of Elvis Presley. Signet; 1997. ISBN 978-0-451-19094-9.
• Burgess, Sonny. Rockabilly : the Twang Heard 'Round the World. Voyageur Press; 2011. ISBN 978-0-7603-4062-2.
• Burke, Ken. The Blue Moon Boys: The Story of Elvis Presley's Band. Chicago Review Press; 2006. ISBN 978-1-55652-614-5.
• Interpreting Rock Movies: The Pop Film and Its Critics in Britain. Palgrave Macmillan; 2005. ISBN 978-0-7190-6538-5.
• "The King of Crossover's No. 1 Hits". Billboard. 18. 9. 2004..
• Rock Music Styles: A History. 5th ed. McGraw-Hill; 2006. ISBN 978-0-07-312162-8.
• Christgau's Consumer Guide. (New York) 24. 12. 1985. [Retrieved 26. 8. 2012.].
• Clayton, Dick. Elvis: By Those Who Knew Him Best. Virgin Publishing; 2003. ISBN 978-0-7535-0835-0.
• CMT. 40 Greatest Men in Country Music; 2005 [Retrieved 29. 12. 2009.].
• Coady, David. Conspiracy Theories and Official Stories. International Journal of Applied Philosophy. 2003;2(17).
• CBS News/Associated Press. "How Big Was The King?"; 7. 8. 2002. [Retrieved 27. 12. 2009.].
• In Search of Elvis: A Journey to Find the Man Beneath the Jumpsuit. Little, Brown; 2008. ISBN 978-0-349-11900-7.
• Graceland National Historic Landmark Nomination Form [PDF]. United States Department of the Interior; 2004.
• Cusic, Don. "Singing with the King". Rejoice! The Gospel Music Magazine. Summer 1988.
• Denisoff, R. Serge. Solid Gold: The Popular Record Industry. Transaction Books; 1975. ISBN 978-0-87855-586-4.
• Discovery Channel. Greatest American; 2005 [archived 6. 7. 2011; Retrieved 29. decembar 2009.].
• Doss, Erika Lee. Elvis Culture: Fans, Faith, and Image. University of Kansas Press; 1999. ISBN 978-0-7006-0948-2.
• Elvis and Gladys. 2nd ed. University Press of Mississippi; 2004. ISBN 978-1-57806-634-6.
• Dyer, Peter John. "The Teenage Rave". Sight and Sound. Winter 1959–60.
• The Columbia History of American Television. Columbia University Press; 2007. ISBN 978-0-231-12165-1.
• Elster, Charles Harrington. The Big Book of Beastly Mispronunciations. Houghton Mifflin; 2006. ISBN 978-0-618-42315-6.
• Elvis Presley. Rock 'N Roll Stars. 1956 [archived 07. 10. 2023; Retrieved 5. 12. 2013.].
• "Elvis Presley". U: Kingsbury, Paul, editor. The Encyclopedia of Country Music. Oxford University Press; 1998. ISBN 978-0-19-517608-7.
• EveryHit. UK Top 40 Hit Database; 2009 [Retrieved 28. 12. 2009.].
• EveryHit. The 'Battle' For Most Number 1s; 2010a [Retrieved 20. 1. 2010.].
• EveryHit. Record Breakers and Trivia: Singles: Artists: Sales/Chart Performance; 2010b [Retrieved 20. 1. 2010.].
• Spectacular Passions: Cinema, Fantasy, Gay Male Spectatorships. 2nd ed. Duke University Press; 2000. ISBN 978-0-8223-2589-5.
• "Elvis at 75: Can We Ever Again See the Performer, Not the Punch Line?" Boston Globe. 3. 1. 2010. [Retrieved 1. 2. 2010.].
• The FBI Files on Elvis Presley. New Century Books; 2001. ISBN 978-0-930751-03-6.
• "A Whole Lotta Elvis Is Goin' to the Small Screen". Washington Post. 3. 8. 2007. [Retrieved 27. 12. 2009.].
• In the Groove: The People Behind the Music. St Martin's Press; 1986. ISBN 978-0-312-01776-7.
• Rock and Roll: A Social History. Westview; 1996. ISBN 978-0-8133-2725-9.
• "Popular Demand". The New York Times. 7. 1. 2008. [Retrieved 1. 1. 2010.].
• Vested Interests: Cross-Dressing and Cultural Anxiety. Routledge; 1997. ISBN 978-0-415-91951-7.
• Gibson, Christine. "Elvis on Ed Sullivan: The Real Story". American Heritage. 6. decembar 2005. [archived 24. 9. 2009; Retrieved 31. decembar 2009.].
• "The Five Styles of Rock'n'Roll". U: McKeen, William, editor. Rock and Roll Is Here To Stay: An Anthology. W. W. Norton; 2000. ISBN 978-0-393-04700-4.
• Gilliland, John (1969). „The All American Boy: Enter Elvis and the rock-a-billies” (audio). Pop Chronicles. Digital.library.unt.edu. 
• Goldman, Lea. Top-Earning Dead Celebrities. Forbes. 29. 10. 2007. [archived 11. 6. 2008.; Retrieved 5. 1. 2010.].
• Goldman, Lea. Top-Earning Dead Celebrities. Forbes. 29. 10. 2007. [Retrieved 5. 6. 2011.].
• The King on the Road. Bounty Books; 2005. ISBN 978-0-7537-1088-3.
• "TV: New Phenomenon—Elvis Presley Rises to Fame as Vocalist Who Is Virtuoso of Hootchy-Kootchy". The New York Times. 6. 6. 1956. [Retrieved 31. 12. 2009.].
• Yahoo! Music. Chart Watch Extra: The Top 40 Christmas Albums; 5. 12. 2008. [Retrieved 1. 2. 2010.].
• The Guardian. Channel 4 show 'discovers cause of Elvis Presley's death'; 25. 3. 2014. [Retrieved 14. 2. 2017.].
• Retro: The Culture of Revival. Reaktion; 2006. ISBN 978-1-86189-290-4.
• "How Did Elvis Get Turned Into a Racist?" The New York Times. 8. 1. 2004. [Retrieved 11. 8. 2007.].
• Last Train to Memphis: The Rise of Elvis Presley. Little, Brown; 1994. ISBN 978-0-316-33225-5.
• Careless Love: The Unmaking of Elvis Presley. Back Bay Books; 1999. ISBN 978-0-316-33297-2.
• Guralnick, Peter. Elvis Day by Day: The Definitive Record of His Life and Music. Ballantine; 1999. ISBN 978-0-345-42089-3.
• "Talking about Graceland". The Guardian. 27. 3. 2006. [Retrieved 4. 1. 2010.].
• Elvis People: The Cult of the King. Fount; 1992. ISBN 978-0-00-627620-3.
• "Doctor Feelgood". The Observer. 11. 8. 2002. [Retrieved 29. 12. 2009.].
• "From the Man Who Would Be King". Los Angeles Times. 6. 2. 2005. [Retrieved 4. 1. 2010.].
• "This Fan of Charts Is No. 1, with a Bullet". Los Angeles Times. 30. 10. 2007. [Retrieved 17. 1. 2010.].
• Elvis: The Final Years. Berkley; 1986. ISBN 978-0-425-08999-6.
• Elvis in Hawaii. Bess Press; 2002. ISBN 978-1-57306-142-1.
• Elvis—The Biography. Plexus; 2007. ISBN 978-0-85965-391-6.
• Top-Earning Dead Celebrities. Forbes. 27. 10. 2008. [Retrieved 5. 6. 2011.].
• Elvis the No. 1 Hits: The Secret History of the Classics. Andrews McMeel Publishing; 2003. ISBN 978-0-7407-3803-6.
• The Dark Ages: Life in the United States 1945—1960. South End Press; 1982. ISBN 978-0-89608-127-7.
• Elvis Presley—A Life in Music: The Complete Recording Sessions. St Martin's Press; 1998. ISBN 978-0-312-18572-5.
• "Elvis and Other Germans: Some Reflections and Modest Proposals on the Study of German-American Ethnicity" (2009). U: Kluge, Cora Lee, editor. Paths Crossing: Essays in German-American Studies. Peter Lang; 2010. ISBN 978-3-0343-0221-0.
• Keogh, Pamela Clarke. Elvis Presley: The Man, The Life, The Legend. Simon & Schuster; 2004. ISBN 978-0-7434-5603-6.
• Kirchberg, Connie. Elvis Presley, Richard Nixon, and the American Dream. McFarland; 1999. ISBN 978-0-7864-0716-3.
• "He Wasn't My King". The Guardian. 15. 8. 2002. [Retrieved 27. 12. 2009.].
• The Complete '68 Comeback Special. CD Booklet RCA/BMG. UPC 88697306262; 2008.
• Fantasy Femmes of 60's Cinema: Interviews with 20 Actresses from Biker, Beach, and Elvis Movies. McFarland; 2000. ISBN 978-0-7864-0868-9.
• "All the King's Men: Elvis Impersonators and White Working-Class Masculinity". U: Stecopoulos, Harry. Race and the Subject of Masculinities. Duke University Press; 1997. ISBN 978-0-8223-1966-5.
• "Elvis Presley, Who Died 34 Years Ago Today, Spurs Fresh Tears". Los Angeles Times. 16. 8. 2011. [Retrieved 17. 8. 2011.].
• Mystery Train: Images of America in Rock 'n' Roll Music. Revised ed. E.P. Dutton; 1982. ISBN 978-0-525-47708-2.
• Dead Elvis: A Chronicle of a Cultural Obsession. Doubleday; 1991. ISBN 978-0-385-41718-1.
• Elvis Presley: The Ed Sullivan Shows. DVD Booklet Image Entertainment. UPC 01438137302; 2006 [Pristupljeno 1. 2. 2010.]. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. децембар 2011)
• "Elvis Presley". У: Marsh, Dave. The Rolling Stone Record Guide. 2nd ed. Virgin; 1980. ISBN 978-0-907080-00-8.
• Elvis. Times Books; 1982. ISBN 978-0-8129-0947-0.
• The Heart of Rock & Soul: The 1001 Greatest Singles Ever Made. Penguin Books; 1989. ISBN 978-0-14-012108-7.
• Marsh, Dave. "Elvis Presley". U: Brackett, Nathan. The New Rolling Stone Album Guide. 4th ed. Simon & Schuster; 2004. ISBN 978-0-7432-0169-8.
• "It's Good To Be King". Pittsburgh Post-Gazette. 15. 8. 2002. [Retrieved 31. 1. 2010.].
• Mason, Bobbie Ann. Elvis Presley. Penguin; 2007. ISBN 978-0-14-303889-4.
• Matthew-Walker, Robert. Elvis Presley. A Study in Music. Midas Books; 1979. ISBN 978-0-85936-162-0.
• Mawer, Sharon. The Official UK Charts Company. Album Chart History—1974; 2007a [archived 17. 12. 2007.; Retrieved 1. 2. 2010.].
• Mawer, Sharon. The Official UK Charts Company. Album Chart History—1977; 2007b [archived 15. 4. 2008.; Retrieved 1. 2. 2010.].
• Miles, Barry. The Greatest Album Covers of All Time. Collins & Brown; 2008. ISBN 978-1-84340-481-1.
• Flowers in the Dustbin: The Rise of Rock and Roll, 1947—1977. Fireside; 2000. ISBN 978-0-684-86560-7.
• Moody, Nekesa Mumbi. "Mariah Carey Surpasses Elvis in No. 1s"; 2. 4. 2008. [Retrieved 14. 4. 2010.].
• Moore, Scotty. That's Alright, Elvis. Schirmer Books; 1997. ISBN 978-0-02-864599-5.
• Go Cat Go!: Rockabilly Music and Its Makers. University of Illinois Press; 1996. ISBN 978-0-252-02207-4.
• The Gospel Side of Elvis. Center Street; 2007. ISBN 978-1-59995-729-6.
• Elvis: The King Remembered. Sports Publishing LLC; 2002. ISBN 978-1-58261-558-5.
• Don't Rhyme for the Sake of Riddlin': The Authorized Story of Public Enemy. Canongate; 2009. ISBN 978-1-84767-182-0.
• The Colonel: The Extraordinary Story of Colonel Tom Parker and Elvis Presley. Simon & Schuster; 2003. ISBN 978-0-7432-1301-1.
• Nash, Alanna, et al. Elvis and the Memphis Mafia. Aurum; 2005. ISBN 978-1-84513-128-9.
• National Park Service. Graceland; 2010 [archived 30. 12. 2011; Retrieved 7. 1. 2010.].
• "Long Live the King". The New York Times. 16. 8. 2002. [Retrieved 30. 12. 2009.].
• Teenagers: An American History. Westview; 1996. ISBN 978-0-465-00766-0.
• Pendergast, Sara. St. James Encyclopedia of Popular Culture. 4th ed. St. James Press; 2000. ISBN 978-1-55862-404-7.
• Pilgrim, David. Jim Crow Museum at Feris State University. Question of the Month: Elvis Presley and Racism; March 2006 [archived 6. 1. 2012; Retrieved 28. decembar 2009.].
• Elvis Presley. U: Frith, Simon, editor. Popular Music: Critical Concepts in Media and Cultural Studies, Volume 3: Popular Music Analysis. Routledge; 2004. ISBN 978-0-415-33269-9.
• The Top-Earning Dead Celebrities. Forbes. 25. 10. 2011. [Retrieved 6. 1. 2012.].
• Pomerantz, Dorothy. Top-Earning Dead Celebrities. Forbes. 27. 10. 2009. [Retrieved 5. 1. 2010.].
• Ponce de Leon, Charles L. Fortunate Son: The Life of Elvis Presley. Macmillan; 2007. ISBN 978-0-8090-1641-9.
• Elvis and Me. G.P. Putnam's Sons; 1985. ISBN 978-0-399-12984-1.
• Ramsland, Katherine. TruTV. "Cyril Wecht: Forensic Pathologist—Coverup for a King"; 2010 [archived 5. 11. 2013; Retrieved 12. mart 2017].
• "Person of the Week: Elvis Presley". Time. 15. 8. 2002. [archived 17. 09. 2011; Retrieved 26. 12. 2009.].
• Elvis Presley: The Complete Guide to His Music. Omnibus Press; 2004. ISBN 978-1-84449-711-9.
• Rock and Roll Hall of Fame. Elvis Presley; 2010 [archived 29. 06. 2016; Retrieved 22. 7. 2010.].
• Elvis After Elvis, The Posthumous Career of a Living Legend. Routledge; 1996. ISBN 978-0-415-11002-0.
• Rock 'n' Roll. Routledge & Kegan Paul; 1982. ISBN 978-0-7100-0938-8.
• The Immortals: The First Fifty. Rolling Stone. 15. 4. 2004. [archived 25. 6. 2008.; Retrieved 29. 12. 2009.].
• 1969 Rolling Stone Covers. Rolling Stone. 2009 [archived 5. 7. 2008.; Retrieved 20. 11. 2015.].
• Top-Earning Dead Celebrities. Forbes. 24. 10. 2006. [Retrieved 5. 6. 2011.].
• Rose, Lacey. In Pictures: The 13 Top-Earning Dead Celebs—No. 2 Elvis Presley. Forbes. 25. 10. 2010. [Retrieved 5. 6. 2011.].
• Elvis: Prophet of Power. Branden; 1985. ISBN 978-0-8283-1898-3.
• U: Sadie, Stanley, editor. The Norton/Grove Concise Encyclopedia of Music. Revised ed. W. W. Norton; 1994. ISBN 978-0-393-03753-1.
• "Presley Records a Craze in Soviet". The New York Times. 3. 2. 1957..
• "Elvis Dies". American Heritage. 16. 8. 2006. [Retrieved 29. 12. 2009.].
• "Le Rite de la Candlelight". Ethnologie française. 2002 [Retrieved 12. 2. 2014.].
• Semon, Roger. elvis.com.au. "Is Elvis the Biggest Selling Recording Artist?"; 12. 2. 2001. [archived 01. 03. 2011; Retrieved 4. 2. 2011.].
• Sherman, Robert B.. Moose: Chapters From My Life. First ed. AuthorHouse; 2013. ISBN 978-1-4918-8366-2.
• BBC. "Sinatra Is Voice of the Century"; 18. 4. 2001. [Retrieved 29. 12. 2009.].
• Slaughter, Todd. The Elvis Archives. Omnibus Press; 2004. ISBN 978-1-84449-380-7.
• Stanley, David. The Elvis Encyclopedia. Virgin Books; 1998. ISBN 978-0-7535-0293-8.
• "Girls! Girls! Girls!" San Francisco Chronicle. 3. 8. 1997. [Retrieved 29. 12. 2009.].
• A Time to Rock: A Social History of Rock 'n' Roll. Schirmer Books; 1996. ISBN 978-0-02-864670-1.
• "Cowgirl Tales". U: Codell, Julie F., editor. Genre, Gender, Race, and World Cinema: An Anthology. Blackwell; 2007. ISBN 978-1-4051-3232-9.
• "Chart Beat". Billboard. 2. 6. 2010. [Retrieved 22. 7. 2010.].
• Turner, John Frayn. Frank Sinatra. Taylor Trade Publications; 2004. ISBN 978-1-58979-145-9.
• 100 Icons of the Century. Variety. 2005 [Retrieved 29. 12. 2009.].
• VH1. 100 Greatest Artists of Rock & Roll; 1998 [Retrieved 29. 12. 2009.].
• The Elvis Encyclopedia. Overlook Duckworth; 2008. ISBN 978-1-58567-598-2.
• Wadey, Paul. "Jake Hess". The Independent. 8. januar 2004. [archived 13. 7. 2010; Retrieved 12. mart 2017].
• Warwick, Neil. The Complete Book of the British Charts: Singles & Albums. 3rd ed. Omnibus Press; 2004. ISBN 978-1-84449-058-5.
• Waters, Lindsay. "Come Softly, Darling, Hear What I Say: Listening in a State of Distraction—A Tribute to the Work of Walter Benjamin, Elvis Presley, and Robert Christgau". Boundary 2. Spring 2003 [Retrieved 25. 2. 2017.].
• Billboard Top 1000 Singles 1955—1992. Billboard Books; 1993. ISBN 978-0-7935-2072-5.
• The Billboard Book of Top 40 Hits. 8th ed. Billboard Books; 2004. ISBN 978-0-8230-7499-0.
• The Billboard Book of Top 40 Country Hits. 2nd ed. Billboard Books; 2006. ISBN 978-0-8230-8291-9.
• Joel Whitburn Presents the Billboard Albums. 6th ed. Record Research; 2007. ISBN 978-0-89820-166-6.
• Joel Whitburn Presents Hot Country Albums: Billboard 1964 to 2007. Record Research; 2008. ISBN 978-0-89820-173-4.
• Elvis Presley: A Southern Life. Oxford University Press; 2015. ISBN 978-0-19-986317-4.
• Amazing Grace: His Greatest Sacred Performances. CD Booklet RCA/BMG. UPC 7863664212; 1994.
• Woolley, John T.. American Presidency Project. University of California, Santa Barbara. Jimmy Carter: Death of Elvis Presley Statement by the President; 17. 8. 1977. [archived 01. 11. 2017; Retrieved 29. 12. 2009.].
• Allen, Lew (2007). Elvis and the Birth of Rock. Genesis. ISBN 978-1-905662-00-5. 
• Ann-Margret and Todd Gold (1994). Ann-Margret: My Story. G.P. Putnam's Sons. ISBN 978-0-399-13891-1. 
• Cantor, Louis (2005). Dewey and Elvis: The Life and Times of a Rock 'n' Roll Deejay. University of Illinois Press. ISBN 978-0-252-02981-3. 
• Dickerson, James L. (2001). Colonel Tom Parker: The Curious Life of Elvis Presley's Eccentric Manager. Cooper Square Press. ISBN 978-0-8154-1267-0. 
• Finstad, Suzanne (1997). Child Bride: The Untold Story of Priscilla Beaulieu Presley. Harmony Books. ISBN 978-0-517-70585-8. 
• Goldman, Albert (1981). Elvis. McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-023657-8. 
• Goldman, Albert (1990). Elvis: The Last 24 Hours. St. Martin's. ISBN 978-0-312-92541-3. 
• Klein, George (2010). Elvis: My Best Man: Radio Days, Rock 'n' Roll Nights, and My Lifelong Friendship with Elvis Presley. Virgin Books. ISBN 978-0-307-45274-0. 
• Marcus, Greil (2000). Double Trouble: Bill Clinton and Elvis Presley in a Land of No Alternative. Picador. ISBN 978-0-571-20676-6. 
• Nash, Alanna (2010). Baby, Let's Play House: Elvis Presley and the Women Who Loved Him. It Books. ISBN 978-0-06-169984-9. 
• Sherman, Robert B. . „Evvis Something” in Moose: Chapters From My Life. AuthorHouse. 2013. ISBN 978-1-4918-8366-2. str. 313—318.
• West, Red, Sonny West, and Dave Hebler (as told to Steve Dunleavy) (1977). Elvis: What Happened?. Bantam Books. ISBN 978-0-345-27215-7. CS1 održavanje: Višestruka imena: spisak autora (veza)

Spoljašnje veze

• Elvis Presli na sajtu Curlie (jezik: engleski)
• Elvis Presli na sajtu IMDb (jezik: engleski) 
• Elvis Presli na sajtu TCMDb (jezik: engleski)
• Elvis Presli na sajtu AllMovie (jezik: engleski)