Википедија

Ermitaž

највећи уметнички и културно-историјски музеј у Русији

Ermitaž ili Državni ermitaž (rus. Государственный Эрмитаж, od franc. hermitage — utočište) je najveći umetnički i kulturno-istorijski muzej u Rusiji i jedan od najvećih u svetu. Nalazi se u Sankt Peterburgu. To je najveći muzej umetnosti na svetu po galerijskom prostoru.[3] Osnovan je 1764. godine kada je carica Katarina Velika nabavila impresivnu kolekciju slika od berlinskog trgovca Johana Ernsta Gockovskog. Muzej svake godine obeležava godišnjicu svog osnivanja 7. decembra, na Dan Svete Katarine.[4] Otvoren je za javnost od 1852. Novine Art Newspaper svrstale su ovaj muzej na 6. mesto na svojoj listi najposećenijih muzeja umetnosti, sa 1.649.443 posetilaca u 2021. godini.[2]

Ermitaž
Zimski dvorac, glavna zgrada Ermitaža
Osnivanje1764.
LokacijaSankt Peterburg
 Rusija
Vrstamuzej umetnosti i kulture[1]
Posetioci1.649.443 (2021)[2]
DirektorMihail Pjotrovski
Veb-sajtwww.hermitagemuseum.org
Stepenište Jordan unutar Zimskog dvorca, izgrađeno je u rokoko stilu i nazvano po reci Jordan, mestu krštenja Isusa Hrista.

Predstavlja jedan od najvećih, najlepših i najstarijih umetničkih i kulturno-istorijskih muzeja u ljudskoj istoriji i kulturi. Njegova ogromna zbirka izložena je u 6 zgrada na obali reke Neva, s tim što je glavna zgrada Zimski dvorac koji je nekada bio zvanična rezidencija ruskih careva.[5] U više od 350 sala izloženo je 60.000 eksponata. Kolekcija ovog muzeja je začeta 1764. kao zbirka umetničkih predmeta carice Katarine II, koja je od 1852. otvorena za javnost. Za dva i po veka u ovom muzeju je sakupljeno oko tri miliona umetničkih i istorijskih eksponata, iz epoha od kamenog do savremenog doba. Danas je muzej Ermitaž prvorazredna turistička atrakcija koju godišnje obiđe 3 do 4 miliona posetilaca.

Njegove zbirke, od kojih je samo mali deo u stalnoj postavci, čine preko tri miliona predmeta (numizmatička zbirka čini oko jedne trećine njih).[6] Zbirke zauzimaju veliki kompleks od šest istorijskih zgrada duž Dvorskog nasipa, uključujući Zimski dvorac, bivšu rezidenciju ruskih careva. Pored njih, u sklopu muzeja su i Menšikovljeva palata, Muzej porcelana, Skladište u Staroj Derevnji i istočno krilo zgrade Generalštaba. Muzej ima nekoliko izložbenih centara u inostranstvu. Ermitaž je vlasništvo savezne države. Od jula 1992. godine direktor muzeja je Mihail Piotrovski.[7]

Muzej uredi

Najznačajnija zbirka ovog muzeja je zbirka zapadnoevropskog slikarstva sa delima: Mikelanđela Buonarotija, Leonarda da Vinčija, Rubensa, Rembranta, Pusena, Kloda Lorena, Kanaleta, Vinsenta van Goga, Pabla Pikasa, Anrija Matisa i drugih. Pored zbirki italijanskog, francuskog, španskog i holandskog slikarstva, muzej je poznat po svojoj arheološkoj zbirci, zbirci srednjovekovne evropske umetnosti, zbirci skulptura i primenjene umetnosti. Tu je i kolekcija ruske umetnosti svih epoha, mada je njen veći deo izmešten u Ruski muzej.

Muzej Ermitaž ima svoje filijale u: Amsterdamu, Kazanju, Las Vegasu, Los Anđelesu i Ferari. Ermitaž je deo gradskog područja Sankt Peterburga koje je kao spomenik Svetske baštine pod zaštitom Uneskoa.

Zgrade uredi

Prvobitno, jedina zgrada u kojoj se nalazila zbirka bila je „Mali ermitaž”. Muzej Ermitaž danas obuhvata mnoge zgrade na Dvorskom nasipu i njegovim susedstvima. Osim Malog ermitaža, muzej sada uključuje i „Stari ermitaž“ (koji se naziva i „Veliki ermitaž“), „Novi ermitaž“, „Ermitaž teatar“ i „Zimski dvorac“, nekadašnju glavnu rezidenciju ruskih careva. Poslednjih godina Ermitaž se proširio na zgradu Generalštaba na Dvorskom trgu prema Zimskom dvoru i Menšikovljevu palatu.[8]

 
Kompleks muzeja Ermitaž. S leva na desno: Pozorište Ermitaž – Stari Ermitaž – Mali Ermitaž – Zimski dvorac („Novi Ermitaž“ se nalazi iza Starog Ermitaža)

Istorija uredi

Poreklo: Katarinina kolekcija uredi

Katarina Velika je započela svoju umetničku kolekciju 1764. godine kupovinom slika od berlinskog trgovca Johana Ernsta Gockovskog. On je sastavio kolekciju za Fridriha II Pruskog, koji je na kraju odbio da je kupi. Tako je Gockovski pružio ruskoj kruni 225 ili 317 slika (različiti izvori navode te brojeve, uglavnom flamanskih i holandskih, kao i drugih, uključujući 90 koji nisu tačno identifikovani.[9] Kolekciju su činili Rembrant (13 slika), Rubens (11 slika), Jakob Jordans (7 slika), Entoni van Dajk (5 slika), Paolo Veroneze (5 slika), Frans Hals (3 slike, uključujući Portret mladića sa rukavicom), Rafael (2 slike), Holbajn (2 slike), Ticijan (1 slika), Jan Stin (Besposličari), Hendrik Golcijus, Dirk van Baburen, Hendrik van Balen i Gerard van Honthorst.[10] Možda su neka od najpoznatijih i najznačajnijih umetničkih dela koja su bila deo Katarine prvobitne kupovine od Gockovskog bila Danae, koju je naslikao Rembrant 1636; Silazak sa krsta, koju je naslikao Rembrant 1624; i Portret mladića koji drži rukavicu, koji je naslikao Frans Hals 1650. Ove slike se i danas nalaze u kolekciji Ermitaža.[11]

Zavisnosti uredi

 
Jelenova zlatna ploča iz Krasnodara, početak 6. veka pre nove ere

Poslednjih godina, Ermitaž je pokrenuo nekoliko zavisnosnih postavki u inostranstvu i u zemlji.

Amsterdamski ermitaž uredi

Glavni članak: Amsterdamski ermitaž

Zavisni muzej Ermitaž u Amsterdamu je poznat kao Ermitaž Amsterdam i nalazi se u bivšoj zgradi Amstelhof. Otvoren je 24. februara 2004. u maloj zgradi u ulici Nieuwe Herengracht u Amsterdamu, u iščekivanju zatvaranja penzionerskog doma koji je i dalje bio u zgradi Amstelhof do 2007. Između 2007. i 2009. godine, Amstelhof je renoviran i prilagođen za smeštaj Amsterdamskog ermitaža. Amsterdamski ermitaž su otvorili 19. juna 2009. predsednik Dmitrij Medvedev i kraljica Holandije Beatriks.[12]

Izložbeni centar Ermitaž-Kazanj uredi

Departman Ermitaža u Kazanju (Tatarstan, Rusija), otvoren je 2005. Nastao je uz podršku predsednika Republike Tatarstan Mintimera Šajmijeva i deo je Državnog istorijsko-arhitektonskog muzeja-parka Kazanjskog Kremlja. Muzej se nalazi u Kazanjskom Kremlju u zdanju koje je ranije zauzimala Junkerska škola izgrađena početkom 19. veka.[13]

Ermitaž Italija, Ferara uredi

Nakon prethodnih iskustava u Londonu, Las Vegasu, Amsterdamu i Kazanju, fondacija Ermitaž odlučila je da otvori još jednu filijalu u Italiji uz pokretanje nacionalne ponude. Interesovanje je izrazilo nekoliko gradova na severu Italije, kao što su Verona, Mantova, Ferara i Torino. Godine 2007, ta čast je dodeljena gradu Ferari koji je predložio svoj dvorac Estensa kao bazu. Od tada je nova institucija pod nazivom Ermitaž Italija započela istraživačku i naučnu saradnju sa fondacijom Ermitaž.[14]

Centar Ermitaž-Viborg uredi

Glavni članak: Ermitaž-Viborg center

Centar Ermitaž-Viborg otvoren je juna 2010. godine u Viborgu, Lenjingradska oblast.

Izložbeni centar Ermitaž, Vladivostok uredi

Ogranak Ermitaža je otvoren u Vladivostoku do 2016. godine, a regionalna vlada je izdvojila više od 17,7 miliona Rb (558.000 dolara) za preliminarne radove na rekonstrukciji vile u istorijskom centru Vladivostoka za smeštaj satelita.[15]

Ermitaž-Sibir, Omsk uredi

Ermitaž-Sibir je otvoren u Omsku 2016. godine.[15]

Muzej Ermitaž Gugenhajm, Vilnjus uredi

Poslednjih godina bilo je predloga da se otvori muzej Ermitaž Gugenhajm u Viljnusu u glavnom gradu Litvanije. Poput nekadašnje postavke u Las Vegasu, muzej treba da kombinuje umetnička dela iz Ermitaža u Sankt Peterburgu sa delima iz njujorškog Gugenhajm muzeja.[16]

Ranije zavisne postavke uredi

Muzej Gugenhajm Ermitaž u Las Vegasu otvoren je 7. oktobra 2001. i zatvoren 11. maja 2008. godine.[17] Ermitažove prostorije u londonskom Samerset Hausu otvorene su 25. novembra 2000. godine.[18] Izložba je trajno zatvorena u novembru 2007. godine zbog nedovoljnog broja posetilaca.[19]

Galerija uredi

  •  
    Skitski zlatni češalj
  •  
    Leonardo da Vinči: Madona Beonoa
  •  
    Rafael: Bogorodica sa detetom
  •  
    Karavađo: Svirač na lauti
  •  
    Rembrant: Danaja
  •  
    Antonio Kanova: Tri gracije
  •  
    Zlatna kočija
  •  
    Kandinski: Kompozicija VI

Reference uredi

  1. ^ „Hermitage in Figures and Facts”. Hermitagemuseum.org. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  2. ^ a b The Art Newspaper annual survey, March 28, 2022.
  3. ^ „Hermitage in Figures and Facts”. State Hermitage Museum. Pristupljeno 3. 8. 2021. 
  4. ^ „Page 7” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 22. 10. 2016. g. Pristupljeno 6. 5. 2022. 
  5. ^ Radio-televizija Republike Srpske: Ermitaž (reportaža) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (12. januar 2012) (jezik: srpski)
  6. ^ „Page 20” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 22. 10. 2016. g. Pristupljeno 6. 5. 2022. 
  7. ^ „Mikhail Piotrovsky”. The State Hermitage Museum. Pristupljeno 19. 6. 2016. 
  8. ^ „Gosudarstvennый Эrmitaž” [The State hermitage Museum] (na jeziku: ruski). Culture.ru. Pristupljeno 9. 2. 2020. 
  9. ^ Norman 1997, str. 28–29
  10. ^ Frank 2002
  11. ^ “Hermitage History,” www.hermitagemuseum.org.
  12. ^ Reuters.com - Russia's Hermitage museum opens Amsterdam branch
  13. ^ „The Hermitage-Kazan Exhibition Center, Tatarstan”. www.hermitagemuseum.org. Arhivirano iz originala 8. 8. 2014. g. 
  14. ^ „ErmitageItalia Homepage”. Ermitageitalia.com. Arhivirano iz originala 16. 3. 2012. g. Pristupljeno 7. 9. 2012. 
  15. ^ a b Sophia Kishkovsky (6 November 2013), Launch (museum) satellites, says Putin Arhivirano 7 novembar 2013 na sajtu Wayback Machine The Art Newspaper.
  16. ^ Ben Sisario (12. 6. 2008). „ARTS, BRIEFLY; Lithuania Approves Guggenheim Project”. The New York Times. Pristupljeno 30. 5. 2012. 
  17. ^ „Guggenheim Hermitage Museum in Las Vegas concludes seven-year residency at the Venetian Hotel-Resort-Casino” (Saopštenje). Guggenheim Foundation. 9. 4. 2008. Arhivirano iz originala 4. 1. 2013. g. Pristupljeno 29. 11. 2012. 
  18. ^ „The Hermitage Rooms in Somerset House, London”. www.hermitagemuseum.org. Arhivirano iz originala 8. 8. 2014. g. 
  19. ^ Philippa Stockley (30. 10. 2007). „Josephine's farewell from the Hermitage”. The Evening Standard. standard.co.uk. Pristupljeno 29. 11. 2012. 

Literatura uredi

  • Frank, Christoph (2002), „Die Gemäldesammlungen Gotzkowsky, Eimbke und Stein: Zur Berliner Sammlungsgeschichte während des Siebenjährigen Krieges.”, Ur.: Michael North, Kunstsammeln und Geschmack im 18. Jahrhundert (na jeziku: nemački), Berlin: Berlin Verlag Spitz, str. 117—194, ISBN 3-8305-0312-1 
  • Norman, Geraldine (1997), The Hermitage; The Biography of a Great Museum , New York: Fromm International, ISBN 0-88064-190-8 
  • Dutch and Flemish paintings from the Hermitage . New York: The Metropolitan Museum of Art. 1988. 
  • Bolshakov, Andrey O. (2005). Studies on Old Kingdom Reliefs and Sculpture in the Hermitage. Wiesbaden: Harrassowitz. ISBN 3-447-05184-1. 
  • Golénischeff, Wladimir. Ermitage Impérial. Inventaire de la collection égyptienne. Leipzig, 1891.
  • Lieblein, Jens Daniel Carolus. Die ägyptischen Denkmäler in St. Petersburg, Helsingfors, Upsala und Copenhagen. Christiania, 1873.
  • Lapis I.A., Matьe M.Э. Drevneegipetskaя skulьptura v sobranii Gosudarstvennogo Эrmitaža. Moskva: Nauka, 1969.

Spoljašnje veze uredi

Spoljašnji video-zapis
  Presentation by Geraldine Norman on The Hermitage: The Biography of a Great Museum, April 2, 1998, C-SPAN
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ермитаж&oldid=27551194”