Википедија

Zastava Rusije

Zastava Rusije (rus. Флаг России), ili službeno Državna zastava Ruske Federacije (rus. Госуда́рственный флаг Росси́йской Федера́ции), jedan je od nacionalnih simbola Rusije, pored grba i himne. To je trobojna zastava koja se sastoji od tri jedna horizontalna polja: gornjeg bijelog, srednjeg plavog i donjeg crvenog. Odnos širine zastave naspram njene dužine je 2:3.[4]

Državna zastava Ruske Federacije
Državna zastava Ruske Federacije
Trobojka (rus. Триколор)
UpotrebaDržavna zastava, trgovinska i vladina zastava Normalna ili zvanična zastava, ili prednja strana zastave
Proporcije2:3
Usvojena11. decembar 1993.[1]
DizajnHorizontalna trobojka bijele, plave i crvene boje
Državna zastava Ruske Federacije od 22. avgusta 1991.[a][2][3] do 11. decembra 1993. godine.[b][1]
Proporcije1:2

Preporučene boje zastave

uredi
 
Proporcija zastave Rusije.

Federalni ustavni zakon o državnoj zastavi Ruske Federacije ne određuje nijanse boja.

Prema GOST R 51130-98 „Zastava državna Ruske Federacije. Opšti tehnički uslovi”, boja svakog polja zastave mora da odgovara broju boje iz Atlasa boja Svesaveznog centra za razvoj asortimana lake industrije, mode i kulture odjeće (VCAMlegproma) ili Atlasa boja Pantone,[5] međutim brojevi boja prema atlasima nisu naznačeni. Ruski državni organi, kada naručuju izradu panela državne zastave Rusije, navode sljedeće boje Pantone: bijela (boja bez dodatnih tonova), plava (pantone 286S) (solid coated) i crvena (pantone 485S) (solid coated).[6]

Boja Bijela Plava Crvena
Pantone White 286C 485C
CMYK 0,0,0,0 100,68,0,37 0,81,87,15
RGB 255, 255, 255 (#ffffff) 0, 57, 166 (#0039a6)[7] 213, 43, 30 (#d52b1e)[8]
HTML #FFFFFF #0039A6 #D52B1E

Norme boja Državne zastave Ruske Federacije primjenjuju se i na registarske tablice vozila, usaglašene prema standardu (dodatak G k GOSTu R 50577-93).

Album nacionalnih zastava, koje izdaje Pomorska hidrografska i okeanografska služba Francuske prikazuje sljedeće nijanse boja Pantone:[9]

Boje Bijela Plava Crvena
Pantone White 293C 485C

Istorija

uredi
 
Bitka na Kulikovom polju 1380. godine. Vidljive su stegovi ruske vojske (lijevo). Uz rukopisa „Priča o Mamajevom boju”, 17. vijek.

Preteče savremene ruske državne zastave u Drevnoj Rusi bile su kneževski stegovi u vidu dugih motki sa granama drveća, snopovima bilja ili konjskom grivom na vrhu, a zatim sa klinastim komadima tkanina jarkih boja. Steg, na čijem se platnu od 14. vijeka nalazio prikaz svetitelja (Isus Hristos, Bogorodica i sveci, pravoslavni krstovi), počeo se nazivati znamenjem.[3][10][11]

Riječ флаг (od hol. vlag — „zastava”) ušla je u široku upotrebu u Rusiji još od vremena imperatora sveruskog Petra I. Do tada su se koristili samo izrazi знамя, стяг, хоругвь, прапор. U dokumentima iz druge polovine 17. vijeka, koji se odnose na izgradnju prvog ruskog plovila „Orao”, govori se o znamenjima plovila. Petar I je značajno proširio ruski sistem znamenja: pored znamenja armijskih pukova, javljaju se carske, zatim imperatorske, standarte, zastave vojne i trgovačke flote.[12]

Prva zvanična državna (nacionalna) zastava Ruske Imperije bila crno-žuto-bijela zastava, odobrena ukazom imperatora sveruskog Aleksandra II 1858. (faktički od 18. vijeka do 1858. funkciju nacionalne zastave obavljala je bijelo-plavo-crvena zastava, koja se češće smatrala nacionalnom zastava kako u Rusiji, kao i u inostranstvu). Međutim, imperator sveruski Aleksandar III je 1883. naredio da se zgrade u svečanim prilikama ukrašavaju isključivo bijelo-plavo-crvenom ruskom zastavom. Već 1896, imperator sveruski Nikolaj II je potvrdio status bijelo-plavo-crvene zastave kao „nacionalne” (istovremeno, crno-žuto-bijela zastava nije zvanično ukinuta).[3][13]

Ruska znamenja od 16. do 17. vijeka

uredi
 
Znamenje Svemilostivig Spasitelja, 1552. godina.
 
Veliki steg Ivana Groznog. Original iz 1560. godine.
 
Grbovno znamenje cara Alekseja Mihailoviča, 1666. (ili 1669.) godina.
 
Grbovno znamenje cara Petra I, 1696. godina.

Ruska znamenja od 16. do 17. vijeka obično su bila napravljena od damasta — kineske svilene tkanine sa razvodima, kao i od tafte — glatke tanke svilene tkanine. Pravougaoni dio platna zvan je sredina, a na njega prišiven pravougli trougao — nagib, kosina. Znamenja su tada uglavnom bila velikih razmjera: znamenje Svemilosnog Spasitelja, sa kojim je car Ivan Grozni krenuo u pohod na Kazanj 1552, bilo je dugo oko 3 m i visine uz držač oko 1,5 m. Bio je to duguljasti panel sa nagibom, sačinjen od grimizne tkanine (prema starim opisima — „crvolike”) boje. U sredini znamenja nalazio se lik Spasitelja Nerukotvorenog, a osovina znamenja bila je ovjenčana pozlaćenim srebrnim krstom. U 16. i 17. vijeku ovo znamenje Ivana Groznog uzimale su ruske trupe u raznim pohodima, a početkom 18. vijeka, već pod Petrom I, predato je Borisu Šeremetjevu, koji je krenuo u pohod protiv Šveđana.[14]

Još veći je takozvani Veliki steg Ivana Groznog.[15] Napravljen je od kineskog tafta; sredina stega je azurna (svijetloplava), nagib je šećerni (bijela). Bordura uz obod stega je boje brusnice, a oko kosine je dopunjen bojom maka (prema opisu — blijedo zelena). U azurnoj sredini ušiven je krug od tamnoplavog tafta u kome je na bijelom konju prikazan Isus Hristos. Po obimu kruga su zlatni heruvimi i serafimi, kao i nebeska vojska na bijelim konjima. U nagibu se nalazi krug od bijelog tafta, a u njemu lik arhanđela Mihaila na zlatnom krilatom konju.[14]

Znamenje kneza Dmitrija Požarskog vijorilo se nad narodnim opolčenijem, koje je marširalo od Nižnjeg Novgoroda do Moskve. Bilo je grimizne boje, a na jednoj strani se nalazio lik Gospoda Svedržitelja, a na drugoj biblijskog vojskovođe Isusa Navina, koji kleči pred arhanđelom Mihailom, arhistratigom nebeske vojske. Narodno opolčenije koje su predvodili Kuzma Minjin i Dmitrij Požarski okončalo je Smutno vrijeme i oslobodilo Moskvu od poljsko-litvanskih okupatora. Znamenje Dmitrija Požarskog je postavljeno u seoskoj crkvi u kneževim posjedima, gdje poštovano uporedo sa ikonama. Tokom Napoleonove invazije 1812, napravljena je istovjetna kopija znamenja kneza Požarskog, koja je potom predata Nižnjegorodskom opolčeniju.[14]

Za vrijeme cara Alekseja Mihailoviča, čiji je dvor sprovodio mnoge zapadne inovacije, rusko društvo je počelo da se upoznaje sa „haraldičkim ukusom”: npr. opis državnog grba Rusije je pravno određen. Neobično svečano znamenje napravljeno je 1666,[16] ili prema drugim izvorima 1669, prema imenskom carskom ukazu, koja se razlikovala od prethodnih državnih znamenja, po tome što je povezivala crkvenu simboliku sa svetovnom. Ovo tzv. „grbovno znamenje” bilo je „sačinjeno” od bijelog tafta, a obod znamenja je bio grimizne boje. U sredini u krugu nalazio se zlatni dvoglavi orao pod tri krune sa skiptarom i šarom, a na grudima orla u štitu „car na konju kopljem ubada zmiju”. Ispod orla je bio prikaz Moskovskog kremlja i natpis „Moskva”. Na gornjoj ivici je prikazan Isus Hristos i dva pravoslavna krsta sa podnožjem. Pored toga, na znamenju su naslikani amblemi zemalja pomenutih u carskoj titulu, kao i sama puna carska titula. Autor prikaza bio je poljski slikar Stanislav Loputski, a u radu su mu pomogli ruski učenici Ivan Bezminov i Dorofej Emolajev.[14]

Grbovno znamenje Petra I 1696. nastalo je po prethodnom obrascu sa sredinom i nagibom. Rađeno je od crvene tkanine sa bijelim rubom. U sredini znamenja nalazio se zlatni dvoglavi orao koji lebdi nad morem (na moru su prikazani jedrenjaci), a na grudima orla u krugu — Spasitelj na konju. Pored orla su bili apostoli Petar i Pavle, koji drže „kamen vjere”; iznad kamena je simbolični prikaz Svetog Duha u vodu goluba. Navedeno znamenje je napravljeno za drugi Azovski pohod.[17][18]

Grbovna znamenja bila su namijenjena za svečane državne i crkvene ceremoniju; u vojnim pohodima označavali su prisustvo gospodara u vojsci.[19]

Zastava broda „Orao”

uredi
 
Brod „Frederik” kod Nižnjeg Novgoroda 1636. godine. Gravura iz knjige Adama Olearijusa „Detaljan opis putovanja u Moskoviju i Persiju”, Šlezvig, 1656. godine.

Prema istoričaru Evgeniju Pčelovu, pojava ruske državne zastave usko je povezana sa nastankom ruske flote.[20]

Nisu sačuvane nikakve manje-više pouzdane informacije o postojanju pomorskih zastava u Rusiji do druge polovine 17. vijeka, izuzev slike zastave broda „Frederik” na gravuri iz knjige Adama Olearijusa „Detaljan opis putovanja u Moskoviju i Persiju”. Na ovom brodu 1636. ruski poslanici su otputovali u Persiju zajedno sa holštajnskim poslanstvom.[21]

Pod carem Aleksejem Mihajlovičem, počela je gradnja prvog ruskog vojnog broda u selu Dedinovo u Kolomenskog okruga na rijeci Oki,[22] namijenjen za plovidbu u Kaspijsko jezero („za posjede od Astrahanja do Hvalinskog mora”). Radove je nadgledao poznati državni djelatnik Atanasije Ordin-Naščokin, a u njima su učestvovali holandski majstori. Brod je porinut u maju 1668. godine. Kapetan broda je bio Holanđanin David Butler.[23]

Holandski trgovac Jan van Sveden,[24] koji je učestvovao u organizaciji gradnje brodova (pored glavnog broda izgrađena su još četiri manja broda[v]) i za to izvršio neophodne nabavke, još 1667. sastavio je „Spisak šta je još potrebno za brodsku konstrukciju, osim onoga što je sada kupljeno preko mora”.[26] Ova slika je, između ostalog, uključivala „kindjake” (pamučne tkanine) za šivenje brodskih zastava („znamenje”). Istovremeno, Jan van Sveden je pitao rusku vladu, kakve bi trebalo da budu ove zastave, budući da će „… boje svih tih kindjaki ukazivati kako je veliki suveren; koliko na brodu bude, čije države je brod, te države stoji i znamenje”.[g][27]

Ovom prilikom su za cara Alekseja Mihajloviča pripremili „Pismo o začeću znaka i znamenja ili zastave”, koje je uključivalo prikaze znamenja biblijskih dvanaest plemena Izrailja, kao i zastave pomorskih sila tog vremena — Engleske i Škotske, Holandije, Švedske i Danske.[28]

Za izradu zastava 9. (19) aprila 1668

Vidi još

uredi

Napomene

uredi
  1. ^ U rezoluciji Vrhovnog sovjeta Ruske SFSR od 22. avgusta 1991. imenovana je kao Nacionalna zastava Ruske Federacije, međutim u vladinom telegramu od 25. avgusta 1991. imenovana je kao Državna zastava Ruske SFSR (pravno, ovaj status je fiksiran od 1. novembra 1991, a od 16. maja 1992. kao Državna zastava Ruske Federacije).
  2. ^ Moguće da se koristila do 1. januara 1995. godine.
  3. ^ Rukovodilac izgradnje broda „Orao” i drugi brodova bio je dvorjanin moskovski Jakov Poluektov.[25]
  4. ^ Prema drugim izvorima, kapetan broda Butler se obratio Boljarskoj dumi sa molbom „… da zamoli Njegovo Carsko Veličanstvo za naređenje: kako, kao što je običaj među drugim državama, da se podigne zastava na brodu”. Na ovaj zahtjev Dvorski prikaz je odgovorio da se u praksi takva okolnost nije dešavala, a car je naredio da pita Butlera „kakav je običaj u njegovoj zemlji”.

Reference

uredi
  1. ^ a b „Ukaz Prezidenta Rossiйskoй Federacii ot 11.12.1993 g. № 2126”. Prezident Rossii (na jeziku: ruski). 11. 12. 1993. Pristupljeno 18. 7. 2023. 
  2. ^ Postanovlenie Verhovnogo Soveta RSFSR ot 22 avgusta 1991 goda № 1627/I-I «Ob oficialьnom priznanii i ispolьzovanii Nacionalьnogo flaga RSFSR» (na jeziku: ruski). 22. 8. 1991 — preko Vikizvornika. 
  3. ^ a b v „GOSUDÁRSTVENNЫЙ FLAG”. Germafrodit — Grigorьev. Bolьšaя rossiйskaя эnciklopediя : [v 35 t.]. M.: Bolьšaя rossiйskaя эnciklopediя. 2007. str. 540—542/. ISBN 978-5-85270-337-8. 
  4. ^ Federalьnый konstitucionnый zakon Rossiйskoй Federacii ot 25 dekabrя 2000 g. № 1-FKZ «O Gosudarstvennom flage Rossiйskoй Federacii» (na jeziku: ruski). 25. 12. 2000 — preko Vikizvornika. 
  5. ^ GOST R 51130-98. Flag Gosudarstvennый Rossiйskoй Federacii. Obщie tehničeskie usloviя. M: Gosstandart Rossii. 1998. str. 4. Pristupljeno 22. 7. 2023. 
  6. ^ „Gosudarstvennый flag Rossii”. www.vexillographia.ru. Pristupljeno 22. 7. 2023. 
  7. ^ „PANTONE 286 C – Find a Pantone Color | Quick Online Color Tool”. www.pantone.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 28. 8. 2018. 
  8. ^ „PANTONE 485 C – Find a Pantone Color | Quick Online Color Tool”. www.pantone.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 28. 8. 2018. 
  9. ^ France Service hydrographique et océanographique de la marine (2013). Albums Des Pavillons Nationaux Et Des Marques Distinctives: National Flags and Distinctive Markings (na jeziku: engleski). SHOM. 
  10. ^ „ZNÁMЯ”. Železnoe derevo — Izlučenie. Bolьšaя rossiйskaя эnciklopediя : [v 35 t.]. M.: Bolьšaя rossiйskaя эnciklopediя. 2008. str. 518—519/. ISBN 978-5-85270-341-5. 
  11. ^ Singaevskiй 2008, str. 74—88.
  12. ^ Vilinbahov 1990, str. 88—91.
  13. ^ Ivanovič 1911, str. XXXI, Materialы. — V. Kniga o flagah. Sočinenie Karla Alяrda. Izdannaя v Amsterdame v 1705 g. i v Moskve v 1709 g.; Raskin 1990, str. 41—45; Vilinbahov 2003.
  14. ^ a b v g Soboleva 2006, str. 300—314.
  15. ^ „Znamena russkoй armii”. www.vexillographia.ru. Pristupljeno 20. 7. 2023. 
  16. ^ Pčelov 2021, str. 12–21.
  17. ^ Soboleva & Artamonov 1993, str. 107; Soboleva 2006, str. 300—314.
  18. ^ „Znamena russkoй armii”. www.vexillographia.ru. Pristupljeno 21. 7. 2023. 
  19. ^ Singaevskiй 2008, str. 37—47.
  20. ^ Pčelov 2017.
  21. ^ Oleariй 2003, «Vvedenie».
  22. ^ S. L. Tašlыkov (2014). „«ORЁL»”. Okeanarium — Oяsio. Bolьšaя rossiйskaя эnciklopediя : [v 35 t.]. M.: Bolьšaя rossiйskaя эnciklopediя. str. 380/. ISBN 978-5-85270-361-3. 
  23. ^ Pčelov 2017; Pčelov 2021, str. 12—21.
  24. ^ Pčelov 2021, str. 12—21.
  25. ^ Solovьev & 1820—1879, str. 561—564.
  26. ^ Dopolneniя 1853, str. 218—220.
  27. ^ Pčelov 2017; Pčelov 2021, str. 12—21; Dopolneniя 1853, str. 218—220; Ivanov 1971, str. 38; Dыgalo 1993, str. 113.
  28. ^ Uspenskiй 1904, str. 27; Pčelov 2021, str. 12–21.
  29. ^ Soboleva 2006, str. 284.

Literatura

uredi
knjige
časopisi

Spoljašnje veze

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Застава_Русије&oldid=28505575”