Википедија

Златна птица

„Zlatna ptica (nem. Der goldene Vogel) je bajka koju su sakupila braća Grim (KHM 57) o potrazi za zlatnom pticom od strane tri sina baštovana.[1]

Zlatna ptica
Bajka
ImeZlatna ptica
Podaci
DržavaNemačka
Objavljeno uBajke braće Grim

To je narodna priča Aarne–Thompson–Uther tipa 550, "Zlatna ptica", natprirodni pomagač (životinja kao pomagač). Postoje mnoge priče ove vrste.[2]

Poreklo uredi

Slična verzija priče prethodno je prikupljena 1808. godine i objavljena kao Der weisse Taube („Bela golubica“), koju je obezbedila gospođa Grečhen Vild i objavljena je uz Zlatnu pticu u prvom izdanju kompilacije braće Grim. U originalnoj bajci najmlađi kraljev sin poznat je kao Dummling,[3] tipično ime za naivne ili glupe likove u nemačkim bajkama.[4] U novijim izdanjima koja obnavljaju prvobitnu priču, poznata je pod nazivom „Prostak“.[5]

Sadržaj uredi

Svake godine sa kraljeve jabuke tokom noći opljačkaju po jednu zlatnu jabuku. Postavlja sinove svog baštovana da paze, a iako prva dvojica zaspu, najmlađi ostaje budan i vidi da je lopov zlatna ptica. Pokušava da je upuca, ali samo dobije pero.

 
Najmlađi sin vrtlara vidi Zlatnu pticu u kraljevoj bašti.

Pero je toliko vredno da kralj odlučuje da mora imati pticu. Šalje tri sina svog baštovana, jednog za drugim, da uhvate neprocenjivu zlatnu pticu. Sinovi sreću lisicu koja govori, koja im daje savete za njihovu potragu: da odaberu lošu i mračnu gostionicu umesto vedre, osvetljene i vesele. Prva dva sina ignorišu savet i u prijatnoj gostionici napuštaju potragu.

Treći sin se pokorava lisici, a lisica mu savetuje da pticu ne preseli iz drvenog kaveza u kome živi, u zlatni kavez. Ali on ne posluša, premesti je, a zlatna ptica kriknu, probudi dvorac, što je rezultiralo njegovim zarobljavanjem. Poslat je da nađe zlatnog konja kao uslov za poštedu života. Lisica mu savetuje da koristi kožno sedlo, a ne zlatno, ali on ne posluša i opet ne uspeva. Poslat je da nađe princezu iz zlatnog zamka. Lisica mu savetuje da joj ne dozvoli da se oprosti od roditelja, ali on to ne posluša, a princezin otac mu naređuje da za kaznu ukloni brdo, kako bi spasao svoj život.

Lisica ga uklanja, a zatim, kako su krenuli, savetuje princa kako da zadrži sve stvari koje je do tada osvojio. Zatim traži od princa da je upuca i odseče joj glavu. Kada princ odbije, lisica ga upozorava da ne kupuje ono što je iza vešala i da ne sedi na obodu reke.

Otkrio je da njegovu braću, koja su u međuvremenu bančila u gostionici i živela grešno, treba da obese na vešalima i kupuje njihovu slobodu. Otkrivaju šta je uradio. Kad sedne na rub reke, gurnu ga unutra. Uzimaju stvari i princezu i donose ih ocu. Međutim, ptica, konj i princeza tuguju za najmlađim sinom. Lisica spasava princa. Kada se vrati u zamak svog oca obučen u prosjački ogrtač, ptica, konj i princeza prepoznaju ga kao čoveka koji ih je osvojio i ponovo postaju srećni. Njegova braća su usmrćena, a on se ženi princezom.

Konačno, treći sin odseče lisici glavu na njen zahtev. Otkriva se da je lisica muškarac, brat njegove princeze.

 
Ilustracija za bajke braće Grim, 1916

Analiza uredi

Tip bajke karakteriše lanac potraga, jedne za drugom, koje junak mora izvršiti pre nego što odnese nagrade ocu. U mnogim varijantama prvi predmet je ptica koja krade zlatne jabuke iz kraljeve bašte; u drugima je to čarobno voće ili magična biljka, koja postavlja sledeće delove potrage: konja i princezu.[6]

Životinja pomagač uredi

 
Princ jaše na lisičjim leđima. Ilustracija Džordža Krukšanka za Grimm's Goblins, Edgar Tejlor (1823).

Pomoćnik junaka razlikuje se među verzijama: obično je lisica ili vuk u većini verzija, ali vrlo retko postoji druga vrsta životinje, poput lava,[7] medveda,[8] gavrana [9] ili zeca.[10] U nekim varijantama zahvalni duh pomaže junaku zbog dobrog dela glavnog junaka.[11]

Ptica kao objekat potrage uredi

Zapaženo je da lik Zlatne ptice podseća na mitološku pticu feniks.[4] Zaista, u mnogim varijantama heroj traži pticu Feniks.[11]

Priča o Zlatnoj ptici braće Grim može se u mnogim bajkama videti kao pandan Žar ptici slovenskog folklora, ptici za koju se kaže da poseduje magične moći i blistav sjaj.[12] Slovenska žar ptica može biti poznata i pod imenom Ohnivak[13] Zhar Bird [14] ili Bird Zhar;[15] Sjajna ptica,[16] ili Ptica svetlosti.[17]

Ponekad kralj ili herojev otac pošalju heroja u potrazi za pticom da ga izleči od bolesti ili slepila, umesto da sazna ko mu je uništavao baštu i/ili krao dragocene zlatne jabuke.[11] Tako, bajka se približava ATU 551, „Vodi života“ (Sinovi u potrazi za lekom za svog oca), koju su takođe sakupila braća Grim.[18]

U mnogim varijantama razlog za potragu je dovođenje ptice da ukrasi novoizgrađenu crkvu,[19] hram ili džamiju[20], na predlog prosjaka ili pustinjaka koji je prolazio i koji je obavestio kralja o njenom postojanju.[21] [22] [23]

U mađarskoj varijanti Az aranymadár („Zlatna ptica“), kralj želi da poseduje basnoslovnu zlatnu pticu. Princ uhvati pticu i otkriva da je to princeza koju je veštica proklela u ptičji oblik.[24]

Varijante uredi

Primećeno je da je priča „ispričana na Bliskom istoku i u Evropi“,[25] ali njene varijante su prisutne u tradicijama iz celog sveta,[26] uključujući Indiju, Indoneziju i Centralnu Afriku.[27]

Švedski sakupljači narodnih priča Džordž Stivens i Gunar Ulof Hilten-Kavalius sugerisali su poreklo priče sa Istoka.[28]

Adaptacije uredi

Mađarska varijanta priče adaptirana je u epizodu mađarske televizijske serije Mađarske narodne priče (Magyar népmesék). Nazvana je Princeza lisica (A rókaszemü menyecske).[29]

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ Ashliman, D. L. (2020). „Grimm Brothers' Children's and Household Tales (Grimms' Fairy Tales)”. University of Pittsburgh. 
  2. ^ „SurLaLune Fairy Tales: Tales Similar To Firebird”. surlalunefairytales.com. Arhivirano iz originala 05. 02. 2009. g. Pristupljeno 24. 03. 2021. 
  3. ^ Bolte, Johannes; Polívka, Jiri. Anmerkungen zu den Kinder- u. hausmärchen der brüder Grimm. Erster Band (NR. 1-60). Germany, Leipzig: Dieterich'sche Verlagsbuchhandlung. 1913. pp. 503-504.
  4. ^ a b Grimm, Jacob & Grimm, Wilhelm; Taylor, Edgar; Cruikshank, George (illustrator). Grimm's Goblins: Grimm's Household Stories. London: R. Meek & Co.. 1877. p. 289.
  5. ^ Grimm, Jacob; Grimm, Wilhelm; Zipes, Jack; Dezsö, Andrea (2014). „The Simpleton”. The Original Folk and Fairy Tales of the Brothers Grimm. Princeton: Princeton University Press. str. 207–215. ISBN 9780691160597. JSTOR j.ctt6wq18v.71. .
  6. ^ Sorlin, Evelyne (1989). „Le Thème de la tristesse dans les contes AaTh 514 et 550”. Fabula. 30: 279—294. S2CID 162323830. doi:10.1515/fabl.1989.30.1.279. 
  7. ^ "Der Goldvogel". In: Löwis of Menar, August von. Finnische und estnische Volksmärchen. Jena: Eugen Diederichs. 1922. pp. 12-16.
  8. ^ "Der Vogel Phönix". In: Wolf, Johann Wilhelm. Deutsche Hausmärchen. Göttingen/Leipzig: 1851. pp. 229-242.
  9. ^ Kolberg, Oskar. Lud: Jego zwyczaje, sposób życia, mowa, podania, przysłowia, obrzędy, gusła, zabawy, pieśni, muzyka i tańce. Serya VIII. Kraków: w drukarni Dr. Ludwika Gumplowicza. 1875. pp. 48-52.
  10. ^ "The Golden Bird and the Good Hare". In: Groome, Francis Hindes. Gypsy folk-tales. London: Hurst and Blackett. 1899. pp. 182-187.
  11. ^ a b v Bolte, Johannes; Polívka, Jiri. Anmerkungen zu den Kinder- u. hausmärchen der brüder Grimm. Erster Band (NR. 1-60). Germany, Leipzig: Dieterich'sche Verlagsbuchhandlung. 1913. pp. 503-515.
  12. ^ Ralston, William Ralston Shedden. Russian fairy tales: a choice collection of Muscovite folk-lore. New York: Pollard & Moss. 1887. pp. 288-292.
  13. ^ Harding, Emily J. Fairy tales of the Slav peasants and herdsmen. London: G. Allen. 1886. pp. 265-292.
  14. ^ Pyle, Katherine. Fairy Tales of Many Nations. New York: E.P. Dutton & Co. 1911. pp. 118-139.
  15. ^ Bain, R. Nisbet. Cossack fairy tales and folk tales. London : G.G. Harrap & Co.. 1916. pp. 95-104.
  16. ^ "Tzarevich Ivan, the Glowing Bird and the Grey Wolf" In: Wheeler, Post. Russian wonder tales: with a foreword on the Russian skazki. London: A. & C. Black. 1917. pp. 93-118.
  17. ^ Russian Folk-Tales by Alexander Nikolaevich Afanasyev. Translated by Leonard Arthur Magnus.New York: E. P. Dutton and Company. 1916. pp. 78-90.
  18. ^ Hyltén-Cavallius, Gunnar Olof och Stephens, George. Svenska Folk-Sagor och Äfventyr. Förste Delen. Stockholm: pa A. Bohlins Förlag. 1844. pp. 151-152.
  19. ^ Pop-Reteganul, Ion. Împăratul cu trei feciori (na jeziku: rumunski) — preko Vikizvornika. 
  20. ^ "The Nightingale in the Mosque". In: Fillmore, Parker. The Laughing Prince: a Book of Jugoslav Fairy Tales And Folk Tales. New York: Harcourt, Brace and Company, 1921. pp. 171-200.
  21. ^ "Der Prinz und der Wundervogel". In: Heller, Lotte. Ukrainische Volksmärchen; uebertragen und erzählt von Lotte Heller und Nadija Surowzowa. Illustriert von Jury Wowk. Wien: Rikola Verlag. 1921. pp. 55-63.
  22. ^ "The Fairy Nightingale". In: Seklemian, A. G. The Golden Maiden and Other Folk Tales and Fairy Stories Told in Armenia. Cleveland and New York: The Helman-Taylor Company. 1898. pp. 33-39.
  23. ^ "Der goldne Vogel". In: Haltrich, Joseph. Deutsche Volksmærchen aus dem Sachsenlande in Siebenbürgen. Berlin: 1856. pp. 31-39.
  24. ^ György Gaal. Gaal György magyar népmesegyujteménye (2. kötet). Pesten: Pfeifer Ferdinánd Sajátja. 1857. pp. 149-156.
  25. ^ Ramanujan, A. K. A Flowering Tree and Other Oral Tales from India. Berkeley London: University of California Press. 1997. p. 248. ISBN 0-520-20398-4
  26. ^ Elijah's Violin and Other Jewish Fairy Tales. Selected and retold by Howard Schwartz. New York, Oxford: The Oxforn University Press. 1994 [1983]. p. 301. ISBN 0-19-509200-7
  27. ^ Garry, Jane. "Choice of Roads. Motif N122.0.1, and Crossroads, Various Motifs". In: Jane Garry and Hasan El-Shamy (eds.). Archetypes and Motifs in Folklore and Literature. A Handbook. Armonk / London: M.E. Sharpe, 2005. p. 334.
  28. ^ Hyltén-Cavallius, Gunnar Olof och Stephens, George. Svenska Folk-Sagor och Äfventyr. Förste Delen. Stockholm: pa A. Bohlins Förlag. 1844. p. 151
  29. ^ „Animated Hungarian folk tales.”. Magyar népmesék (TV Series 1980-2012). Magyar Televízió Müvelödési Föszerkesztöség (MTV) (I), Pannónia Filmstúdió. 18. 9. 1980. Pristupljeno 28. 12. 2020. 

Literatura uredi

  • Bolte, Johannes; Polívka, Jiri. Anmerkungen zu den Kinder- u. hausmärchen der brüder Grimm. Erster Band (NR. 1-60). Germany, Leipzig: Dieterich'sche Verlagsbuchhandlung. 1913. pp. 503–515.
  • Cosquin, Emmanuel. Contes populaires de Lorraine comparés avec les contes des autres provinces de France et des pays étrangers, et précedés d'un essai sur l'origine et la propagation des contes populaires européens. Tome I. Paris: Vieweg. 1887. pp. 212–222.
  • Hyltén-Cavallius, Gunnar Olof och Stephens, George. Svenska Folk-Sagor och Äfventyr. Förste Delen. Stockholm: pa A. Bohlins Förlag. 1844. pp. 151–152 and 164-168.
  • Hyltén-Cavallius, Gunnar Olof och Stephens, George. Svenska Folk-Sagor och Äfventyr. Förste Delen. Stockholm: pa A. Bohlins Förlag. 1849. pp. 488–489.
  • Schott, Arthur and Schott, Albert. Walachische Maehrchen. Stuttgart: J. G. Cotta. 1845. pp. 368–370.

Dodatna literatura uredi

  • Blecourt, Willem. (2008). 'The Golden Bird', 'The Water of Life' and the Walewein. Tijdschrift Voor Nederlandse Taal-en Letterkunde. 124. 259-277.
  • De Blécourt, Willem. "A Quest for Rejuvenation." In: Tales of Magic, Tales in Print: On the Genealogy of Fairy Tales and the Brothers Grimm. pp. 51–79. Manchester: Manchester University Press, 2012. http://www.jstor.org/stable/j.ctv6p4w6.7.

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Златна_птица&oldid=26886525”