Ivanjdanski atentat
Ovaj članak sadrži spisak literature, srodne pisane izvore ili spoljašnje veze, ali njegovi izvori ostaju nejasni, jer nisu uneti u sam tekst. |
Ivanjdanski atentat, je neuspeli pokušaj bivšeg vatrogasca Stevana (Đure) Kneževića da 24. juna 1899. oko 18 časova, nedaleko od Kalemegdana, u Beogradu ubije kralja Milana Obrenovića, tada komandanta Aktivne komande vojske, u stvari suvladara sa svojim sinom Aleksandrom Obrenovićem.
 Prikaz atentata u austrijskim novinama das Interessante Blatt. Pogrešno je navedeno da je kralj Milan jurio atentatora sabljom, to je zapravo radio njegov saputnik i ađutant Nikola M. Lukić. | |
| Vreme | oko 19:30 |
|---|---|
| Lokacija | Ulaz u Knez Mihailovu |
| Tip | atentat |
| Organizator(i) | Nije nikad skroz utvrđeno. Sumnja se na karađorđevićevce bliske Aleksi Karađorđeviću, i na pojedine članove ruske tajne policije u Bukureštu. |
| Umrlih | Živko Anđelić |
| Povređenih | 2: armijski general Milan Obrenović i major Nikola M. Lukić |
| Materijalna šteta | jedan metak je ostao u zidu kuće advokata Marka Stojanovića |
| Islednik | Vasilije Simić |
| Uhapšeni | veliki broj članova radikalne stranke, među glavnima Nikola Pašić, Kosta Taušanović i Stojan Protić, atentator Stevan (Đura) Knežević |
| Osumnjičeni | Nikola Pašić i Kosta Taušanović |
Taj atentat ulazi u red prevratničkih akcija protiv lične vladavine Obrenovića i njihovog gušenja političkih sloboda u Srbiji.
Njegova pozadina nije dovoljno rasvetljena, progoni i proces posle atentata bili su usmereni protiv radikala, ali su optuženi radikalni prvaci na procesu odrekli svoje učešće u atentatu, dok je Nikola Pašić izrazio žaljenje zbog antidinastičkih elemenata u Radikalnoj stranci i izjavio lojalnost kralju. Nije dovoljno dokazano mišljenje, koje je zastupao kralj Milan, da je u atentat umešana ruska tajna policija, kao ni pretpostavka da je izvršen u korist dinastije Karađorđevića.
TV serija Kraj dinastije Obrenović počinje izricanjem presude povodom ovog atentata.
Atentat uredi
Milan se sa svojim ađutantom, pešadijskim majorom Nikolom Lukićem, oko pola 8 popodne vraćao iz zgrade aktivne komande vojske u otvorenim zaprežnim kolima, i nadomak kuće advokata Marka Stojanovića u Knez Mihailovoj je atentator iskočio ispred kola, i ispalio 4 metka iz revolvera. Milan je iskočio iz kola i po službenom zapisu je pao na zemlju, dok se po jednom očevicu on sakrio iza kola, dok je major Lukić izvadio sablju i počeo da juri atentatora. Pošto je ustao, Milan je okupljenom narodu rekao da je to sve delo Pašića i njegovih drugova, a u međuvremenu je atentator uspeo da otrči čak do savskog pristaništa i skoči u reku, posle čega je uhvaćen.
Posle atentata je nešto kasnije izvršen lekarski pregled nad kraljem Milanom i majorom Lukićem. Milan je bio lakše ranjen i ugruvan, dok je Lukiću izvađen jedan metak iz levog ramena pod dejstvom kokaina, koji je korišćen kao anestetik, a osim toga ni on nije imao ozbiljne povrede. Atentator je policiji rekao da se zove Đura Knežević, ali je policija utvrdila da je on dao lažno ime, i da se zapravo zove Stevan.
Posledice atentata uredi
Kralj Milan je iskoristio atentat da bi uništio radikalsku opoziciju. Odmah su uhapšeni šef Radikalne stranke Nikola Pašić i nekoliko prvaka stranke. Vršeni su pretresi po stanovima i u redakcijama opozicionih listova Dela i Odjeka. Dana 28. juna je proglašeno vanredno stanje u Beogradu i u podunavskom okrugu i ustanovljen preki sud.
Istražni sudija i kraljevski tužilac u krivičnom postupku bio je Vasilije M. Simić (1866—1931), biv. predsednik beogradskog Varoškog suda i lični prijatelj kralja Milana Obrenovića. Naprednjak po političkoj orijentaciji, optužnica koju je podneo Prekom Sudu iznosila je šezdeset strana.[1] Njegovi savremenici, u prvom redu Živojin Perić (1868—1953) i Slobodan Jovanović (1869—1958) smatrali su da je tekst optužnice odgovarao materijalnoj istini ali i nepogrešivoj Simićevoj proceni o ulogama određenih ličnosti u njoj okvalifikovanih kao neosporni saučesnici atentatora Kneževića. Predmetne Simićeve kvalifikacije donošene su ne na osnovu njegovih subjektivnih osećaja prema tadašnjim političkim prilikama, a još manje prema Srpskom radikalizmu nego iz činjenica hijerarhijski sistematizovanih i pobrojanih u aktu optužbe (v. Perić, Živojin "Beleške o Vasiliju M. Simiću", Arhiv za Pravne Nauke, Beograd, 1931, pp. 478—483 i Jovanović, Slobodan "Vlada Aleksandra Obrenovića", druga knjiga, 1931, pp. 107—132).
Na pretresu koji je počeo 27. avgusta, nije bilo ozbiljnijih dokaza krivice uhapšenih radikalskih prvaka. Presuda je izrečena 13. septembra.
Na smrt je osuđen atentator Knežević (koji je odmah i streljan) i, u odsustvu, bivši narodni poslanik Ranko Tajsić. U nizu osuđenih na 5—20 godina nalazili su se Stojan Protić, Kosta Taušanović, Aleksa Žujović i Nikola Pašić (pomilovan na dan izricanja presude), a Aca Stanojević je oslobođen kao nevin sa još nekolicinom optuženih.
Događaji posle Ivanjdanskog atentata koji je očevidno iskorišćen radi progona protivnika dinastije i režima, izazvali su oštro reagovanje srpske štampe izvan Srbije kao i svetske javnosti, i umnogome su doprineli pojačanom nezadovoljstvu u zemlji.
Vidi još uredi
- Terazijska bomba (1871)
- Smederevski nameštaj (1871)
- Ilkin atentat (1882)
Literatura uredi
- S. K. Iz vladavine Obrenovića i Ivanjdanski atentat Osijek 1900,
- V. Đorđević, Kraj jedne dinastije I—III Beograd 1905/06,
- S. Novaković, Dvadeset godina ustavne politike u Srbiji 1883—1903 Beograd 1912.
- K. Jezdić, Iz uspomena. Ivanjdanski atentat i Nikola Pašić Beograd 1926,
- V. Đorđević, Velikoškolska omladina u borbi protiv ličnog režima kralja Aleksandra Istorijski pregled 1957, 2,
- V. Vinaver, Ivnjdanski teror i Crnogorci, Istorijski glasnik 1958 1—2,
- Tekst dr. Radovana Samardžića, akademika SANU, univ. prof. Filozofskog fakulteta u Beogradu u Enciklopediji Jugoslavije JLZ Zagreb 1988.
- Perić, Živojin "Beleške o Vasiliju M. Simiću", Arhiv za Pravne Nauke, Beograd, 1931, pp. 478-483.
- Jovanović, Slobodan "Vlada Aleksandra Obrenovića", druga knjiga, 1931, pp. 107-132.
- Simić, Vasilije "Islednik po delu atentata na Nj.V. Kralja Milana i veleizdaje Prekom sudu / V.M.Simić",Državna štamparija Kraljevine Srbije, 1899.
- Radojević, Mira (2007). „Ivanjdanski atentat i mlađa inteligencija: Slučaj Božidara V. Markovića” (PDF). Mešovita građa: Miscellanea. 28: 203—223. Arhivirano iz originala (PDF) 10. 10. 2015. g. Pristupljeno 30. 07. 2018.
Reference uredi
- ^ "Vreme", Beograd 8. jul 1928. godine
Spoljašnje veze uredi
- Uroš Stanković: Pravna analiza o prekom sudu za učesnike u Ivanjdanskom atentatu (1899), Istraživanja, broj 21, 2010. godine