Ivica i Marica
Ivica i Marica (nem. Hänsel und Gretel) je nemačka narodna bajka koju su adaptirala Braća Grim.[1][2] Takođe je poznat kao Hansel i Gretel, ili Mali polubrat i mala polusestra.
| Ivica i Marica | |
|---|---|
 Hänsel und Gretel | |
| Bajka | |
| Ime | Hänsel und Gretel („Ivica i Marica“) |
| Podaci | |
| Država | Nemačka |
Ivica i Marica su brat i sestra napušteni u šumi, gde padaju u ruke veštice koja živi u kući napravljenoj od medenjaka, kolača i slatkiša. Kanibalska veštica namerava da ugoji decu pre nego što ih na kraju pojede, ali Ivica nadmudri vešticu i ubije je. Dvoje dece tada beži da bi spasle svoje glave i vraćaju se kući sa veštičinim blagom.[3]
„Ivica i Marica“ je priča o tipa 327A u ATU katalogu.[4][5] Takođe uključuje epizodu tipa 1121 ('Spaljivanje veštice u sopstvenoj pećnici').[2][6] Radnja se odvija u srednjovekovnoj Nemačkoj. Priča je prilagođena različitim medijima, a posebno operi Hänsel und Gretel (1893) Engelbert Humperdink.
Priča
urediIvica i Marica su bili deca siromašnog stolara. Bojeći se gladi, njihova maćeha nagovori njihovog oca, stolara, da se reše dece na taj način što će ih odvesti u šumu i tamo ostaviti. Ivica i Marica su nekako saznali za taj plan te se dogovore da bacaju bele kamenčiće na putu i tako nađu nazad put do kuće. Tako i bi, te se njih dvoje vratiše kući ali stolar reši da ih po drugi put ostavi u šumi, te njih dvoje ne imajući vremena da sakupe kamenčiće, poneše sa sobom mrvice hleba kako bi obeležili put. Nažalost gladne životinje šume pojedoše mrvice i Ivica i Marica ostadoše u šumi izgubljeni.[7]
Tako lutajući u šumi, odjednom naiđoše na kuću napravljenu od hleba (u kasnijim verzijama materijal varira, od čokolade pa do marcipana), sa šećernim prozorima, i onako izgladneli počeše da jedu kuću. Utom izađe iz kuće stara žena i pozva ih da uđu, rekavši im da će da napravi pravu gozbu za njih. Međutim to beše stara i zla veštica koja je napravila kuću od čokolade da bi namamila decu, uhvatila ih i pojela. Veštica dakle, zatvori Ivicu kako bi ga utovila i potom spremila ručak od njega, a Maricu pretvori u služavku. Ivicu je terala da jede do iznemoglosti, a Marica je morala da čisti i sprema po ceo dan. Kad je veštica odlučila da je Ivica dovoljno debeo kako bi od njega bio jedan lep ručak, založi rernu u kojoj je nameravala da ga ispeče. Nedugo zatim, reče Marici da se popne u rernu i da vidi da li je spremna za pečenje, međutim, Marica reče da ne može da dohvati rernu, te na prevaru dovede vešticu i natera je da ona uđe u rernu. Kad je veštica bila cela u rerni, Marica hitro zatvori vratašca i zabravi ih, kako veštica ne bi mogla da izađe, oslobodi brata te zajedno pobegoše iz veštičine kuće, a veštica osta goreti u rerni.[8]
Animirani i igrani filmovi
uredi| Film | Godina | Režiser |
|---|---|---|
| The Story of 'Hansel and Gretel | 1951 | Rej Harihausen |
| Hänsel und Gretel | 1954 | Volter Jansen |
| Hänsel und Gretel | 1954 | Fric Genšo |
| Hänsel und Gretel | 1954 | Džon Pol |
| Hansel & Gretel | 1984 | Piter Medak |
| Hansel And Gretel | 1987 | Len Talan |
| Hansel and Gretel | 1987 | Hiroši Sajto |
| Hansel & Gretel | 1997 | Ričard Slapčinski |
| Hansel and Gretel | 2002 | Gari Dž. Taniklif |
| Witchslayer Gretl | 2012 | Mario Filip Azopardi |
| Hansel & Gretel: Witch Hunters | 2013 | Tomi Virkola |
| Hansel & Gretel Get Baked | 2013 | Duan Džurni |
| Hansel & Gretel | 2013 | Anthoni C. Ferant |
| Gretel & Hansel | 2020 | Oz Perkins |
| Secret Magic Control Agency | 2021 | Aleksej Cicilin |
Analiza
urediPriča Braće Grim je trebalo da bude bajka za ljude srednje klase sredinom 19. veka, međutim, takođe govori i o teškom životu i gladi kroz koju je prolazilo mnogo ljudi u 19. veku. Zbog konstantne gladi koja je tada vladala, uopšte nije bilo neuobičajeno da roditelji napuste svoju decu i to najčešće u šumama gde bi deca ili umrla od gladi ili bi ih rastrgle divlje zveri.[9]
U prvom izdanju Grimovih kolekcija priča, nije postojala maćeha; majka je lično ubedila oca da ostave decu u šumi. To se promenilo kao i u bajci: Snežana i sedam patuljaka, kako bi deci bile prijatnije za čitanje.
Poreklo
urediIzvori
urediIako su Jakob i Vilhelm Grim za svoj izvor pripisali „različite priče iz Hesena“ (područja u kojem su živeli), naučnici tvrde da su braća čula priču 1809. od porodice Vilhelmove prijateljice i buduće žene, Dorthen Vild, i delimično od drugih izvora.[10] Rukopisna beleška u ličnom primerku Grimovih prvog izdanja otkriva da je Vajld 1813. godine doprineo dečjem stihovnom odgovoru veštici „Vetar, vetar,/ Nebesko dete“, koji se rimuje na nemačkom: „Der Wind, der Wind,/ Das himmlische Kind.“[2]
Prema folkloristi Džeku Zajpsu, priča je nastala u Nemačkoj kasnog srednjeg veka (1250–1500). Ubrzo nakon ovog perioda, počele su da se pojavljuju bliske pisane varijante poput Gartengesellschaft Martina Montanusa (1590).[3] Naučnica Kristin Goldberg tvrdi da epizoda staza obeleženih kamenjem i mrvicama, već pronađena u francuskim „Finet Cendron” i „Dečak palčić” (1697), predstavlja „razradu motiva niti koju Arijadna daje Tezeju da se izvuče iz minojskog lavirinta“.[11] Kuća napravljena od slatkiša nalazi se i u rukopisu iz 14. veka o Zemlji Kokejn.[12]
Izdanja
uredi
Od rukopisa pre objavljivanja iz 1810. (Das Brüderchen und das Schwesterchen) do šestog izdanja Kinder- und Hausmärchen (Grimove bajke) 1850. godine, braća Grim su napravila nekoliko izmena u priči, koja je progresivno dobijala na dužini, psihološkoj motivaciji, i vizuelnim slikama,[13] ali je takođe poprimala više hrišćanski ton, prebacujući krivicu za napuštanje sa majke na maćehu povezanu sa vešticom.[1][3]
U originalnom izdanju pripovetke, drvosečina supruga je biološka majka dece,[14] ali je od 4. izdanja (1840) zvana i „maćeha“.[5][15] Braća Grim su zaista uvela reč „maćeha“, ali su u nekim pasusima zadržali „majka“. Čak i njihova konačna verzija u 7. izdanju (1857) ostaje nejasna o njenoj ulozi, jer se u njoj žena drvoseče dva puta spominje kao „majka” i jednom kao „maćeha”.[2]
Sekvenca u kojoj im patka pomaže da pređu reku takođe je kasniji dodatak. U nekim kasnijim verzijama, majka je umrla od nepoznatih uzroka, napustila porodicu ili je ostala sa mužem na kraju priče.[16] U rukopisu pre objavljivanja iz 1810. deca su nazvana „mali brat“ i „mala sestra“, a zatim su u prvom izdanju (1812) nazvana Hensel i Gretel.[13] Vilhelm Grim je takođe izmenio tekst alzaškim dijalektima, „ponovno prisvojenim“ iz alzaške verzije Avgusta Štrebera (1842) kako bi priči dao „narodniji“ ton.[5][a]
Goldberg napominje da, iako „nema sumnje da su Grimsovi Hänsel und Gretel sastavljeni iz više delove, oni su, međutim, sastavljeni od tradicionalnih elemenata“, a sami njeni prethodni naratori su „aranžirali ovu malu priču zajedno sa drugim tradicionalnim motivima tokom vekova."[6] Na primer, patka koja pomaže deci da pređu reku može biti ostatak starog tradicionalnog motiva u kompleksu narodnih bajki koji su Grimovi ponovo uveli u kasnijim izdanjima.[6]
Vidi još
urediNapomene
uredi- ^ Zipes words it as "re-appropriated" because Ströber's Alsatian informant who provided "Das Eierkuchenhäuslein (The Little House of Pancakes)" had probably read Grimm's "Hansel and Gretel".
Reference
uredi- ^ a b Wanning Harries 2000, str. 225.
- ^ a b v g Ashliman, D. L. (2011). „Hansel and Gretel”. University of Pittsburgh.
- ^ a b v Zipes 2013, str. 121.
- ^ Goldberg 2008, str. 440.
- ^ a b v Zipes 2013, str. 121–122.
- ^ a b v Goldberg 2000, str. 51.
- ^ „Ivica i Marica”. Najlepše bajke sveta. Pristupljeno 19. 1. 2020.
- ^ „Ivica i Marica”. SurLaLune Fairy Tales. Arhivirano iz originala 21. 03. 2007. g. Pristupljeno 19. 1. 2020.
- ^ Bajke braće Grim i narodne pripovetke Vuka Karadžića : odnos prema izvornom materijalu / Slobodan Ž. Marković. - U: Treći program - Radio Sarajevo. - ISSN 0351-0913. - God. 15, br. 55 (1987), str. 268-272
- ^ Opie & Opie 1974, str. 236; Goldberg 2000, str. 42; Wanning Harries 2000, str. 225; Zipes 2013, str. 121
- ^ Goldberg 2008, str. 439.
- ^ Opie & Opie 1974, str. 236.
- ^ a b Goldberg 2008, str. 438.
- ^ Zipes (2014) tr. "Hansel and Gretel (The Complete First Edition)", pp. 43–48; Zipes (2013) tr., pp. 122–126; Brüder Grimm, ur. (1812). „15. Hänsel und Grethel”. Kinder- und Haus-Märchen (na jeziku: nemački). 1 (1 izd.). Realschulbuchhandlung. str. 49—58 — preko Vikizvornika.
- ^ Goldberg 2008, str. 438: "in the fourth edition, the woodcutter’s wife (who had been the children’s own mother) was first called a stepmother."
- ^ Tatar 2002, str. 45
Literatura
uredi- Delarue, Paul (1956). The Borzoi Book of French Folk-Tales. Alfred A. Knopf, Inc.
- Goldberg, Christine (2000). „Gretel's Duck: The Escape from the Ogre in AaTh 327”. Fabula. 41 (1–2): 42—51. S2CID 163082145. doi:10.1515/fabl.2000.41.1-2.42.
- Goldberg, Christine (2008). „Hansel and Gretel”. Ur.: Haase, Donald. The Greenwood Encyclopedia of Folktales and Fairy Tales (na jeziku: engleski). Greenwood. ISBN 978-0-313-04947-7.
- Jacobs, Joseph (1916). European Folk and Fairy Tales. G. P. Putnam's sons.
- Lüthi, Max (1970). Once Upon A Time: On the Nature of Fairy Tales
. Frederick Ungar Publishing Co. ISBN 9780804425650. - Opie, Iona; Opie, Peter (1974). The Classic Fairy Tales . Oxford University Press. ISBN 978-0-19-211559-1.
- Tatar, Maria (2002). The Annotated Classic Fairy Tales. BCA. ISBN 978-0-393-05163-6.
- Thompson, Stith (1977). The Folktale (na jeziku: engleski). University of California Press. ISBN 978-0-520-03537-9.
- Vajda, Edward (2010). The Classic Russian Fairy Tale: More Than a Bedtime Story (Govor). The World's Classics. Western Washington University.
- Vajda, Edward (2011). The Russian Fairy Tale: Ancient Culture in a Modern Context (Govor). Center for International Studies International Lecture Series. Western Washington University.
- Wanning Harries, Elizabeth (2000). „Hansel and Gretel”. Ur.: Zipel, Jack. The Oxford Companion to Fairy Tales (na jeziku: engleski). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-968982-8.
- Zipes, Jack (2013). „Abandoned Children ATU 327A―Hansel and Gretel”. The Golden Age of Folk and Fairy Tales: From the Brothers Grimm to Andrew Lang. Hackett Publishing. str. 121ff. ISBN 978-1-624-66034-4.
- Zipes, Jack (2014). „Hansel and Gretel (Hänsel und Gretel)”. The Original Folk and Fairy Tales of the Brothers Grimm: The Complete First Edition. Jacob Grimm; Wilhelm Grimm (orig. eds.); Andrea Dezsö (illustr.) (Revised izd.). Princeton University Press. str. 43—48. ISBN 978-0-691-17322-1.
- De Blécourt, Willem (2008). „On the Origin of Hänsel und Gretel”. Fabula. 49 (1–2): 30—46. S2CID 201095129. doi:10.1515/FABL.2008.004.
- Böhm-Korff, Regina (1991). Deutung und Bedeutung von "Hänsel und Gretel": eine Fallstudie (na jeziku: nemački). P. Lang. ISBN 978-3-631-43703-2.
- Freudenburg, Rachel (1998). „Illustrating Childhood—"Hansel and Gretel"”. Marvels & Tales. 12 (2): 263—318. JSTOR 41388498.
- Gaudreau, Jean (1990). „Handicap et sentiment d'abandon dans trois contes de fées : Le petit Poucet, Haensel et Gretel, Jean-mon-Hérisson”. Enfance. 43 (4): 395—404. doi:10.3406/enfan.1990.1957.
- Harshbarger, Scott (2013), „Grimm and Grimmer: "Hansel and Gretel" and Fairy Tale Nationalism”, Style, 47 (4): 490—508, JSTOR 10.5325/style.47.4.490
- Mieder, Wolfgang (2007). Hänsel und Gretel: das Märchen in Kunst, Musik, Literatur, Medien und Karikaturen (na jeziku: nemački). Praesens. ISBN 978-3-7069-0469-8.
- Taggart, James M. (1986). „"Hansel and Gretel" in Spain and Mexico”. The Journal of American Folklore. 99 (394): 435—460. JSTOR 540047. doi:10.2307/540047..
- Zipes, Jack (1997). „The rationalization of abandonment and abuse in fairy tales: The case of Hansel and Gretel”. Happily Ever After: Fairy Tales, Children, and the Culture Industry (na jeziku: engleski). Routledge. ISBN 978-1-135-25296-0.
Spoljašnje veze
uredi
- Priča u elektronskom formatu na projektu Gutenberg
- The complete set of Grimms' Fairy Tales, including Ivica i Marica na sajtu Standard Ebooks
- Hansel and Gretel fairy tale[mrtva veza]
- Original versions and psychological analysis of classic fairy tales, including Hansel and Gretel
- The Story of Hansel and Gretel Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. septembar 2010)
- Collaboratively illustrated story on Project Bookses