Википедија

Igor Sikorski

Igor Ivanovič Sikorski (ukr. І́гор Іва́нович Сіко́рський, rus. Игорь Иванович Сикорский; Kijev, 25. maj 1889. – Iston, 26. oktobar 1972)[1] bio je međunarodno poznati ruski i američki pionir vazduhoplovstva, poljsko-ruskog porekla.[2][3] Za života je stekao rusko i američko državljanstvo. Projektovao je i leteo sa prvim svetskim višemotornim vazduhoplovom i razvio prvi Pan Am leteći brod daleke 1930. godine.

Igor Sikorski
Ime po rođenjuIgor Ivanovič Sikorski
Datum rođenja(1889-05-25)25. maj 1889.
Mesto rođenjaKijev, Ruska Imperija
Datum smrti26. oktobar 1972.(1972-10-26) (83 god.)
Mesto smrtiIston, SAD
Državljanstvorusko i američko
NarodnostRus
ObrazovanjeKijevsko politehničko sveučilište
Zanimanjevazduhoplovstvo
RoditeljiMarija i Ivan Sikorski

Sikorski je imao vrlo veliki uticaj u razvoju helikoptera, njegova Vazduhoplovna korporacija Sikorski osnovana 1925. godine[4] i danas je jedna od vodećih proizvođača helikoptera. 1942. godine Sikorski R-4 postaje prvi serijski proizvođen helikopter, sa rasporedom ugradnje rotora kakav se i danas koristi na većini helikoptera.

Biografija uredi

Igor Sikorski je rođen u Ruskoj Imperiji, u gradu Kijevu kao najmlađi od pet sinova.[5] Njegov otac Ivan Sikorski, rođen je u Kijevskoj oblasti, bio je ugledan profesor psihologije[6], dok je njegova majka bila doktor, ali u struci nije profesionalno radila[7][8]. Majka Marija Sikorska je u kućnom vaspitanju mladom Igoru dala veliku ljubav za umetnost, posebno za život i rad Leonarda da Vinčija i priče Žil Verna. Sa 11 godina Igor prati svog oca u Nemačku i kroz razgovore sa njim postaje zainteresovan za prirodne nauke. Nakon povratka kući, Sikorski je počeo da eksperimentiše sa modelima letećih mašina. Već sa 12 godina izrađuje maketu helikoptera pokretanog zatezanjem gume[9].

Sikorski je započeo studiranje 1903. godine na "Carskoj akademiji brodogradnje" Sankt Peterburg kada je imao samo 14 godina. 1906. godine zaključuje da njegova budućnost leži u inženjerstvu, napušta Akademiju u kojoj ima vrlo dobar uspeh i nastavlja studiranje u Parizu. Već 1907. se vraća u Rusku Imperiju i upisuje Kijevsko politehničko sveučilište u Kijevu koje će završiti 1914. godine. Nakon akademske godine, 1908. godine, Sikorski ponovo u pratnji svoga oca odlazi u Nemačku gde saznaje za postignuća braće Rajt i za cepelin Ferdinand fon Cepelina [9] nakon čega je izjavio :

“U roku od dvedeset i četiri sata, odlučio sam da promenim svoj život i rad. Studiraću vazduhoplovstvo”

Projektovanje vazduhoplova uredi

 
"Ruski Vitez", 1915.

Uz novčanu pomoć sestre Olge, Sikorski se vraća u Pariz 1909. godine, studira aeronautiku i kupuje delove vazduhoplova. U to vreme Pariz je bio središte vazduhoplova u svetu i Sikorski to koristi za susrete i razgovore sa pionirima vazduhoplova. U maju 1909. godine se vraća u Rusiju i započinje sa projektom svog prvog helikoptera koji je počeo da testirata već u julu iste godine. Uprkos njegovom napredku u rešavanju tehničkih problema kontrole Sikorski zaključuje da taj vazduhoplov nikad neće leteti, pa ga u mesecu oktobru rastavlja[10]. Sledeći projekat Sikorskog je letelica sa dva sedala, nazvana Sikorski S-5, njegov prvi dizajn koji nije bio temeljen na drugim evropskim vazduhoplovima. Leteći na svom originalnom vazduhoplovu Sikorski dobija pilotsku dozvolu No 64 Međunarodne vazduhoplovne federacije koju je izdao Carski aeroklub Rusije 1911. godine[11]. Tokom jedne demonstracije na modelu Sikorski S-5 otkazuje motor, pa je Sikorski bio prisiljen da sleti prinudno. Kasnije je ustanovljeno da je komarac uleteo u benzin, pa je dospevši u karburator začepio dovod goriva. Sam događaj je uverio Sikorskog kako vazduhoplov mora nastaviti let i nakon otkaza motora[12]. Njegov sledeći vazduhoplov Sikorski S-6 koji je mogao povesti tri putnika bio je pobednik vazduhoplovne izložbe Ruske vojske u februaru 1912. godine u Moskvi[13].

U proleće 1912. godine, Igor Sikorski postao je glavni inženjer u odeljenju vazduhoplovstva Ruskog Baltičkog železničkog zavoda[14] u Sankt Peterburgu [15] Prvi radovi Sikorskog uključuju izgradnju prvog četvoromotornog vazduhoplova kojeg je nazvao Le Grand. Kao probni pilot Sikorski je na svom vazduhoplovu poleteo 13. maja 1913. godine. Njegove avione Rusija je kao bombardere koristila u Prvom svetskom ratu.

Nakon Prvog svetskog rata, Igor Sikorski za vreme Ruskog građanskog rata nakratko radi kao inženjer za francuske snage u Rusiji . Kako ne vidi svoju budućnost kao dizajner vazduhoplova u ratom pogođenoj Evropi (a posebno u Rusiji nakon Oktobarske revolucije), Sikorski emigrira u Sjedinjene Američke Države, a u Njujork dolazi 30. marta 1919. godine[16].

Rad u Americi uredi

 
Leteći brod S-42
 
Sikorsky Skycrane

U SAD Sikorski je prvo radio kao školski predavač i lektor, tražeći priliku ulaska u vazduhoplovnu industriju. 1925. godine uz pomoć nekoliko oficira bivše ruske vojske osniva Vazduhoplovnu korporaciju Sikorski. Jedan od najvećih sponzora bio je ruski pijanista Sergej Rahmanjinov, koji je ispisao ček na 5.000 dolara. Iako je njegov prototip oštećen u svom prvom probnom letu Sikorski nagovara svoje ulagače za dodatnih 2.500 dolara sa čime izrađuje jedan od prvih američkih dvomotornih aviona S-29. Vazduhoplov je mogao leteti brzinom od 115 km/h i prevesti 14 putnika[17].

Godine 1929. firma Sikorski postaje deo Ujedinjene avio-proizvodinje korporacije . Firma proizvodi tada popularne leteće brodove kao što je S-42 kojeg Pan Am koristi za preko-okeanske letove.

Osim na avionima Sikorski je radio i na razvoju helikoptera što 14. septembra 1939. godine rezultira prvim probnim (ograničenim) letom letelice Vought-Sikorsky VS-300 helikoptera sa trokrakim glavnim rotorom i manjim, repnim rotorom. Prvi slobodni let bio je 26. maja 1940. godine. Sledeći uspeh bio je R-4 koji u 1942. godini postaje prvi masovno proizvođeni helikopter u svetu. Konfiguracija rotora na VS-300 se pokazala kao jedna od najpogodnijih konfiguracija i koristi se na većini današnjih helikoptera.

Sikorski je preminuo u svom domu u Istonu 26. oktobra 1972. Vazduhoplovna korporacija Sikorski u Stafordu nastavila je svoj rad i danas je još uvek jedna od vodećih svetskih korporacija za proizvodnju helikoptera. U istom gradu, aerodrom novi ime po njemu.

Izdana dela uredi

  • Sikorsky, Igor Ivan. The Message of the Lord's Prayer. New York: C. Scribner's sons, 1942. OCLC 2928920
  • Sikorsky, Igor Ivan. The Invisible Encounter. New York: C. Scribner's Sons, 1947. OCLC 1446225
  • Sikorsky, Igor Ivan. The Story of the Winged-S; Late Developments and Recent Photographs of the Helicopter, an Autobiography. New York: Dodd, Mead, 1967. OCLC 1396277

Reference uredi

  1. ^ Fortier, Rénald. Igor Sikorsky: One Man, Three Careers Arhivirano na sajtu Wayback Machine (16. oktobar 2013). 1996. Accessed on 29. oktobra 2008.
  2. ^ „Poznati Ukrajinci: Sіkorsьkiй Іgor Іvanovič (1889, m. Kiїv — 1972, m. Іston, štat Konnektikut, SŠA) (ukr.)”. Ukrainians-world.org.ua. 26. 10. 1972. Arhivirano iz originala 06. 03. 2016. g. Pristupljeno 23. 9. 2017. 
  3. ^ „Sіkorsьkiй Іgor Іvanovič. Lюdina, яka vtіlila mrію Leonardo da Vіnčі (ukr.)”. Arhivirano iz originala 16. 12. 2010. g. Pristupljeno 22. 9. 2017. 
  4. ^ About Sikorsky Arhivirano na sajtu Wayback Machine (26. novembar 2008), Sikorsky Aircraft, accessed 11. novembra 2008.
  5. ^ „Igor Sikorsky | Aviation Pioneer, Helicopter Inventor | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-01-28. 
  6. ^ „Sіkorsьkiй Іgor Іvanovič”. Tour2kiev.com.ua. Arhivirano iz originala 04. 03. 2016. g. Pristupljeno 23. 9. 2017. 
  7. ^ „VIVOS VOCO: V. R. Miheev, "Igorь Ivanovič Sikorskiй"[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 08. 02. 2012. g. Pristupljeno 22. 09. 2017.  Sukob URL—vikiveza (pomoć)
  8. ^ я│я┌. я│я┌. p╫p╬p╡. я│я┌. (31. 10. 2007). „MAX.RU - internet portal”. Pravmir.ru. Pristupljeno 23. 9. 2017. 
  9. ^ a b "Scientific Interest" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. septembar 2008). The Case Files: Igor Sikorsky. Franklin Institute. Accessed on 29. oktobar 2008.
  10. ^ Woods 1979, str. 255
  11. ^ Woods 1979, str. 256
  12. ^ Current Biography (1940). str. 734-36
  13. ^ Woods 1979, str. 256.
  14. ^ Murphy 2005, str. 180.
  15. ^ Oliver 2002.
  16. ^ Woods 1979, str. 257.
  17. ^ Id. at pp. 735.

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Igor Sikorski na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Игор_Сикорски&oldid=27172630”