Википедија

Izbeglička kriza

Za nedavnu migrantsku krizu u Evropi pogledajte stranicu Evropska migrantska kriza.

Izbeglička kriza obuhvata teškoće u prijemu velikih grupa prisilno raseljenih lica. To mogu biti: interno raseljena lica, izbeglice, tražioci azila ili bilo koja druga skupina migranata.

Izbeglice 2015.[1]
Ukupna populacija
otprilike 21.300.000 (16.100.000 pod Unrvinim mandatom; sveukupan broj prisilno raseljenih lica je 70.300.000)
Regioni sa značajnom populacijom
Afrika4.456.000
Evropa4.391.000
Azija-Pacifik3.831.000
Srednji istok i Severna Afrika2.739.000
Amerike746.800

Kriza može nastati unutar zemlje prilikom pokušaja njenog napuštanja, prilikom kretanja k odredišnoj zemlji ili nakon dolaska u zemlju azila. Situaciju mogu proglasiti krizom i država prijema i sama prisilno raseljena lica. Prema podacima Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR), zaključno s januarom 2019. godine, približno 70.800.000 ljudi je raseljeno širom sveta. Od tog broja 41.300.000 osoba su interno raseljene, 25.900.000 su registrovane izbeglice (20.400.000 pod UNHCR-om i 5.500.000 pod Unrvom), dok su 3.500.000 tražioci azila.[2]

Procenjuje se da su 2016. otprilike 362.000 izbeglica prešle Sredozemno more pokušavajući da stignu do Evrope zbog opasnosti u svojim matičnim zemljama.[3] U prvoj polovini 2017. više od 105.000 izbeglica i migranata ušlo je u Evropu preko Sredozemnog mora.[3] Između 2014. i 2021. najmanje 158.000 ljudi je pokušalo da pređe spomenuto more idući prema Evropi, a najmanje 22.845 ljudi je poginulo u poduhvatu.[4]

Uzroci

uredi

Uzroci izbegličke krize su mnogobrojni. Tu spadaju: ratovi, povrede ljudskih prava, ekološki problemi, globalno zagrevanje i ekonomske teškoće.

Ratovi

uredi

U junu 2015. UNHCR je izvestio da su ratovi i progoni glavni razlozi izbegličkih kriza na svetu. Prema podacima iz 2005. svakog minuta je šest ljudi prinudno napuštalo svoje domove. Godine 2015. tekući ratovi su povećali prosek prisilno raseljenih ljudi po minutu na dvadeset četiri.[5] U seriji Border Wars Transnacionalni institut (TNI) istražuje ulogu vojne industrije u izvlačenju profita iz prisilnog raseljavanja. Institut navodi: „Neki od beneficijara ugovora o bezbednosti granica jesu jedni od najvećih prodavaca oružja u regionu Bliskog istoka i Severne Afrike.” TNI smatra da oni „raspiruju sukobe koji su uzrok mnogih izbeglica”. Institut takođe smatra da „kompanije koje doprinose izbegličkoj krizi sad profitiraju od njenih posledica”.[6]

Povrede ljudskih prava

uredi

Diskriminacija i neravnopravnost mogu navesti pojedince i porodice da napuste matičnu zemlju i odsele se u druge regije.

Ekološki problemi i globalno zagrevanje

uredi
 
Karta pokazuje u kojim se delovima sveta mogu dogoditi prirodne katastrofe uzrokovane ili pojačane globalnim zagrevanjem. Ljudi koji žive u obojenim područjima mogu eventualno postati ekološki migranti.

Iako se ne uklapaju u definiciju izbeglica datu u Konvenciji UN, ljudi raseljeni zbog posledica globalnog zagrevanja često se nazivaju klimatskim izbeglicama.[7][8] Takođe se upotrebljava pojam ekološka izbeglica.[9][10] Procene Normana Majersa iz devedesetih godina 20. veka navode da se najmanje 25.000.000 ljudi mogu svrstati u tu kategoriju.[11][12][13] Ujedinjene nacije, dobrotvorne organizacije i pojedini ekolozi predviđaju da bi od dvesta miliona do jedne milijarde ljudi moglo preplaviti međunarodne granice kako bi izbegli posledice globalnog zagrevanja do 2050.[14] Milioni ljudi žive u područjima koja su ranjiva na posledice globalnog zagrevanja. Oni se suočavaju s ekstremnim vremenskim prilikama, poput suša i poplava. Vremenski ekstremi i ostale pojave uzrokovane globalnim zagrevanjem ugrožavaju njihove živote direktno, ali i indirektno ostavajući ih bez osnovnih sredstava za život.[15]

Posle udara uragana Katrina 2005. godine pojam izbeglica se katkad upotrebljavao za označavanje ljudi raseljenih zbog oluje i njenih naknadnih dejstava. UNHCR se protivi nazivanju ekoloških migranata izbeglicama jer potonji izraz ima strogu zakonsku definiciju.[16]

Ekonomske teškoće

uredi
 
Severnoafrički imigranti na italijanskom ostrvu Siciliji

Ekonomski migrant nije istovetan prisilno raseljenom licu. Godine 2008. Kancelarija UN za koordinaciju humanitarnih pitanja je predložila termin prisilni humanitarni migranti za migrante koji su pobegli radi osnovnog preživljavanja i opstanka.[17]

Migracija je selektivan proces; najsiromašniji i najugroženiji su neretko izuzeti zbog nedostatka neophodnih sredstava ili društvene podrške. Čak i ekonomska migracija zahteva određeni stepen imućnosti.[11]

Primer je masovno kretanje Zimbabveanaca k susednim zemljama 2008—2009. godine. Većina migranata se nije uklapala ni u jednu kategoriju i imala je opštije potrebe koje su bile van specifičnog mandata UNHCR-a.[18]

Regionalna kancelarija za južnu Afriku Kancelarije UN za koordinaciju humanitarnih pitanja skovala je termin migranti od humanitarne važnosti 2008. povodom odliva Zimbabveanaca.[19] Većina ljudi koji su prelazili granicu nija podnela zahtev za izbeglički status. S druge strane, oni se ne mogu ni u potpunosti smatrati dobrovoljnim ekonomskim migrantima. Mnogi od njih nisu zakonski zaštićeni niti dobijaju humanitarnu podršku. U Bocvani, Zambiji i Malaviju Zimbabveancima je dostupan azil; u Mozambiku je nekoliko podnosilaca zahteva za azil odbijeno zbog odluke države da Zimbabveance smatra ekonomskim, a ne prisilnim humanitarnim migrantima.[19] Osim u Južnoafričkoj Republici, zaštita i pristup uslugama u većini zemalja u regiji zavise od dobijanja izbegličkog statusa. Pritom, tražioci azila moraju ostati u izolovanim kampovima. Onemogućeno im je da rade i putuju, a time i da šalju novac rođacima koji su ostali u Zimbabveu.

Rodno zasnovano nasilje

uredi

Žene i deca izbeglice se suočavaju s većim rizikom od nasilja tokom migracije i u izbegličkim kampovima.[20] Nasilje usmereno prema ženama koje putuju same ili ženama koje putuju s decom predstavlja rodno zasnovano nasilje.[21] Najčešći oblici rodno zasnovanog nasilja su: silovanje i drugi oblici seksualnog napastvovanja, trgovina ljudima i prisilni seks, često u zamenu za prolazak u Evropu putem krijumčara ljudi.[21]

Izbeglički kamp Morija je bio najveći izbeglički kamp u Evropi. Nalazio se na ostrvu Lezbos u Grčkoj. Prvobitno je modeliran za 3.000 ljudi, ali je u 2020. imao više od 20.000 ljudi.[22] Mnogi članovi međunarodne zajednice smatrali su ga nebezbednim okruženjem za žene i decu. Dana 29. septembra 2019. u kampu je izbio požar u kojem je poginula najmanje jedna osoba.[23] Nakon požara su stanovnici kampa počeli protestovati zbog nehumanih uslova u njemu. Izbili su neredi u kojima su poginuli jedna žena i dete.[23] Nekoliko nevladinih organizacija je nastavilo raditi u okviru izbegličkog kampa radi smanjenja rodno zasnovanog nasilja. Kamp je uništen u požaru u septembru 2020.[24]

Iskorišćavanje raseljenih osoba

uredi

Velike grupe raseljenih lica mogu biti zloupotrebljene kao „oružje” za pretnju političkim neprijateljima i susednim zemljama. „Izbeglice kao oružje” je pojam koji se upotrebljava za masovni egzodus izbeglica iz jedne države u drugu, njoj protivničku, državu kao „oružje” protiv neprijatelja. Takva migracija se događa kada državni ili nedržavni akter iskorišćava migraciju — bilo dobrovoljnu bilo prinudnu — da bi postigao političke, vojne ili ekonomske ciljeve.[25][26]

Politički odgovori

uredi

Godine 1963. Sadrudin Aga-kan, tadašnji zamenik visokog komesara, izjavio je nakon posete Africi da su neke izbeglice „nusproizvod” i da verovatno „neće imati mnogo šanse da se vrate u svoju zemlju”.[27] Razvojna mreža Aga-kan, koju predvodi trenutni ismailijski imam Aga-kan IV, intenzivno sarađuje s UNHCR-om kako bi „pomogala da se prošiti put reakcije međunarodne zajednice na današnje krize”.[28]

Predupređivanje migracije

uredi

Protok migranata se može smanjiti otklanjanjem uzroka migracije, na primer sprečavanjem ratova. Ujedinjene nacije pozivaju države da se dodatno založe za postizanje takve vrste rešenja.[29]

Evropska unija primenjuje brojna sredstva za rešavanje osnovnih uzroka krize. Tu spadaju: poverenički fondovi za Afriku i Sirijsku izbegličku krizu, Fond za izbeglice u Turskoj i Plan EU za spoljna ulaganja.[30] U izveštaju za 2021. TNI je kritikovao Evropu napisavši da „stvara izbeglice putem trgovine oružjem”. Institut navodi: „Ako EU i njene države članice istinski žele da se poduhvate onim što smatraju ’migracionom krizom’, moraju obuzdati izvoz oružja, poboljšati mehanizme odgovornosti i okončati neobuzdane lobističke napore vojnih kompanija u koridorima moći u Briselu i ostalim evropskim prestonicama.”[31]

Nemačka pokušava otkloniti osnovne uzroke migrantske krize u Africi. Napravila je „Maršalov plan s Afrikom” (nem. Marshallplan mit Afrika). Glavni ciljevi plana su: „poboljšanje trgovine i razvoja na kontinentu polažući nadu u smanjenje masovnih migracija k severu preko Sredozemnog mora”. On će se koncentrisati na: „poštenu trgovinu, povećanje privatnih ulaganja, ekonomski razvoj odozdo nagore, razvoj preduzetništva, otvaranje radnih mesta i zaposlenje”. Nemačka nastoji da smanji priliv migranata iz Gane pomažući lokalnom stanovništvu da se zaposli u svojoj zemlji.[32] Evropska unija je ponudila paket pomoći Maliju u zamenu za povratak građana čiji su zahtevi za azil odbijeni.[33]

Još jedan entitet koji se usmerio k otklanjanju osnovnih uzroka krize jeste Mesopotamijski ekološki pokret (MEM). Pokušava očuvati vodne resurse regije različitim metodama, kao što su „povratak tradicionalnim tehnikama obrade zemljišta koje čuvaju vodu” i „komunalna ekonomija”. Politička stabilnost i mir u regiji važni su za postizanje cilja.[34][35] Kurdistan je područje relativno bogato vodom, naročito za region Srednjeg istoka. Odatle dolazi veliki deo vode Iraka, Irana, Sirije i Turske, pa je očuvanje vodnih resursa u Kurdistanu važno za vodosnabdevanje regije. Ono može pomoći u sprečavanju ratova i postizanju stabilnosti te u sprečavanju talasa izbeglica u Evropu i Sjedinjene Američke Države. Kurdistan je do 2015. ugostio 2.250.000 izbeglica koje beže iz zona sukoba u drugim delovima Iraka i Sirije.[5][36][37][38]

Predviđanje kretanja izbeglica

uredi

Predložene su i usvojene različite metode za predviđanje kretanja izbeglica, poput strukturiranja aspekta i Bajesovog semiparametarskog pristupa.[39][40] Predviđanje kretanja izbeglica je korisno za nacionalne i međunarodne imigracione politike, napore za pružanje pomoći i ekonomske projekcije (stopa nezaposlenosti).

Reference

uredi
  1. ^ UNHCR 2016.
  2. ^ Refugees, United Nations High Commissioner for. „Figures at a Glance”. UNHCR (na jeziku: engleski). 
  3. ^ a b Refugees, United Nations High Commissioner for. „Europe situation”. UNHCR (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2019-10-25. 
  4. ^ „Mediterranean | Missing Migrants Project”. missingmigrants.iom.int. Pristupljeno 2021-11-11. 
  5. ^ a b Refugees, United Nations High Commissioner for. „Global forced displacement hits record high”. Pristupljeno 21. 8. 2016. 
  6. ^ „Border Wars”. Transnational Institute (na jeziku: engleski). 2016-07-04. Pristupljeno 2021-11-15. 
  7. ^ Kirby, Alex (24. 1. 2000). „West warned on climate refugees”. BBC News. Pristupljeno 17. 7. 2009. 
  8. ^ Vukasović, Vladimir (5. 1. 2016). „Stižu klimatske izbeglice”. Politika. Pristupljeno 22. 6. 2022. 
  9. ^ „Klimatske izbeglice”. RTS. 23. 2. 2011. Pristupljeno 22. 6. 2022. 
  10. ^ Šekarić, Nevena; Stojanović, Filip (2018). „Ekološke izbeglice - (ne)rešiv problem međunarodne zajednice”. Vojno delo. 70 (4): 38—54. ISSN 0042-8426. doi:10.5937/vojdelo1803038S. 
  11. ^ a b „Climate mass migration fears 'unfounded'”. BBC News. 4. 2. 2011. 
  12. ^ Myers, Norman (1997-11-01). „Environmental Refugees”. Population and Environment (na jeziku: engleski). 19 (2): 167—182. ISSN 1573-7810. doi:10.1023/A:1024623431924. 
  13. ^ Myers, Norman (2002-04-29). „Environmental refugees: a growing phenomenon of the 21st century”. Philosophical Transactions of the Royal Society of London. Series B: Biological Sciences (na jeziku: engleski). 357 (1420): 609—613. ISSN 0962-8436. PMC 1692964  . PMID 12028796. doi:10.1098/rstb.2001.0953. 
  14. ^ „Security and the environment Climate wars Does a warming world really mean that more conflict is inevitable?”. Economist. 8. 7. 2010. 
  15. ^ Bogumil Terminski, Environmentally-Induced Displacement. Theoretical Frameworks and Current Challenges, Universite de Liège, 2012
  16. ^ United Nations High Commissioner for Refugees. „Environmental refugees: myth or reality?, Richard Black” (PDF). UNHCR. Pristupljeno 20. 8. 2012. 
  17. ^ „The Refugees of the World”. UNICEF SFU (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-06-22. [mrtva veza]
  18. ^ „Zimbabwean migration into Southern Africa: new trends and responses (November 2009)”. Polity.org.za. Pristupljeno 2. 8. 2017. 
  19. ^ a b „Zimbabweans test the definition of refugee”. The New Humanitarian (na jeziku: engleski). 2009-12-15. Pristupljeno 2022-06-22. 
  20. ^ Refugees, United Nations High Commissioner for. „Refugee women and children face heightened risk of sexual violence amid tensions and overcrowding at reception facilities on Greek islands”. UNHCR (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2019-10-25. 
  21. ^ a b Freedman, Jane (januar 2016). „Sexual and gender-based violence against refugee women: a hidden aspect of the refugee 'crisis'”. Reproductive Health Matters. 24 (47): 18—26. PMID 27578335. doi:10.1016/j.rhm.2016.05.003  . 
  22. ^ Kingsley, Patrick (2020-09-09). „Fire Destroys Most of Europe’s Largest Refugee Camp, on Greek Island of Lesbos”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2022-06-22. 
  23. ^ a b John, Tara; Labropoulou, Elinda (30. 9. 2019). „Fatal fire at packed refugee camp sparks riots among residents”. CNN. Pristupljeno 2019-10-25. 
  24. ^ „Moria migrants: Fire destroys Greek camp leaving 13,000 without shelter”. BBC News (na jeziku: engleski). 2020-09-09. Pristupljeno 2022-06-22. 
  25. ^ Greenhill, Kelly (21. 4. 2011). „Using Refugees as Weapons”. The New York Times. Pristupljeno 20. 8. 2019. 
  26. ^ Steger, Nathan D. (2017). THE WEAPONIZATION OF MIGRATION: EXAMINING MIGRATION AS A 21st CENTURY TOOL OF POLITICAL WARFARE (PDF). MONTEREY, CALIFORNIA: NAVAL POSTGRADUATE SCHOOL. str. 6. Arhivirano (PDF) iz originala 31. 3. 2019. g. Pristupljeno 20. 8. 2019. 
  27. ^ „Joint Press Conference given by Mr. Felix Schnyder, United Nations High Commissioner for Refugees, and Prince Sadruddin Aga Khan, Deputy High Commissioner, 9 October 1963”. Pristupljeno 6. 1. 2018. 
  28. ^ „Aga Khan visits UNHCR headquarters to discuss enhanced cooperation”. Pristupljeno 6. 1. 2018. 
  29. ^ „Efforts to Tackle Global Displacement Crisis 'Fragmented', Refugee Agency Chief Tells Security Council, Saying They Address Mere Symptoms, Not Root Causes”. United Nations. United Nations. Pristupljeno 26. 5. 2019. 
  30. ^ ARROYO, TEMPRANO (2019). Using EU aid to address the root causes of migration and refugee flows. Florence : European University Institute. ISBN 9789290847458. Pristupljeno 14. 6. 2019. 
  31. ^ „Smoking Guns”. Transnational Institute (na jeziku: engleski). 2021-07-28. Pristupljeno 2021-11-11. 
  32. ^ Blasberg, Marian (21. 2. 2018). „Germany Exports Employment Offices to Africa”. Shpiegel Online. Pristupljeno 26. 5. 2019. 
  33. ^ J. PETER PHAM, J. PETER (23. 1. 2017). „Germany's 'Marshall Plan' for Africa”. Atlantic Council. Atlantic Council. Pristupljeno 26. 5. 2019. 
  34. ^ Keller, Sean (5. 2. 2018). „Agriculture and Autonomy in the Middle East”. Local Futures - Economics of Happiness. International Society for Ecology and Culture. Pristupljeno 24. 5. 2019. 
  35. ^ „Final Declaration of Mesopotamia Ecology Movement: Water is under assault in Mesopotamia”. Mesopotamia Ecology Movement. Arhivirano iz originala 22. 04. 2023. g. Pristupljeno 27. 5. 2019. 
  36. ^ King, Marcus (22. 5. 2018). „A Watershed Moment for Iraqi Kurdistan: Subnational Hydropolitics and Regional Stability”. Environmental Change and Security Program Woodrow Wilson International Center for Scholars. Pristupljeno 24. 5. 2019. 
  37. ^ Whitcomb, Alexander; Aziz, Rekar (17. 5. 2014). „Despite Abundant Water, Kurdistan Prone to Future Shortages”. Rudaw. Pristupljeno 24. 5. 2019. 
  38. ^ Hibbs, Caroline. „How climate change has affected the current global refugee crisis”. Sociedad y cambio climático. Pristupljeno 26. 5. 2019. 
  39. ^ Jacaruso, Lucas Cassiel (decembar 2018). „A method of trend forecasting for financial and geopolitical data: inferring the effects of unknown exogenous variables”. Journal of Big Data. 5 (1): 47. doi:10.1186/s40537-018-0160-5  . 
  40. ^ Milivinti, Alice; Benini, Giacomo (jun 2019). „A Bayesian semiparametric approach for trend–seasonal interaction: an application to migration forecasts”. Journal of the Royal Statistical Society, Series A. 182 (3): 805—830. doi:10.1111/rssa.12436. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Избегличка_криза&oldid=27821407”