Википедија

Ilon Mask

јужноафричко-амерички бизнисмен

Ilon Riv Mask (engl. Elon Reeve Musk; Pretorija, 28. jun 1971) je južnoafričko-američki preduzetnik i inženjer.[9][10][11] Osnivač je, direktor i glavni inženjer/dizajner kompanije Spejs eks;[12] saosnivač, direktor i dizajner proizvoda u kompaniji Tesla;[13] saosnivač i direktor Neuralinka; i saosnivač Pejpala. U decembru 2016. zauzeo je 21. mesto na Forbsovoj listi najmoćnijih ljudi sveta.[14] Od januara 2019. godine, njegovo neto bogatstvo procijenjeno je na 21,4 milijardi dolara, a 2018. godine bio je na 54. mestu na Forbsovoj listi najbogatijih ljudi na svetu.[15] Od januara 2021. godine, zauzeo je 1. mesto najbogatijih ljudi na svetu. [16]

Ilon Mask

FRS
Mask na samitu u Dablinu, 2013. godine
Ime po rođenjuIlon Riv Mask
Datum rođenja(1971-06-28)28. jun 1971. (52 god.)
Mesto rođenjaPretorija, Transval, Južnoafrička Republika
PrebivališteBel Er, Los Anđeles
Kalifornija, SAD[1][2]
DržavljanstvoJAR (1971 – danas)
Kanada (1989 – danas)
SAD (2002 – danas)
UniverzitetUniverzitet Kvins u Kingstonu
Univerzitet Pensilvanije[3][4]
Zanimanje
  • Preduzetnik
  • inženjer
Aktivni period1995 – danas
DelovanjePayPal
SpaceX
Tesla
Twitter
Neto vrednost264,6 milijardi dolara (2022)[5]
SupružnikŽastin Vilson
(2000 — 2008)
Talula Rajli
(2010 – 2012)
(2013 – 2016)[6]
PartnerAmber Herd (2016 – 2018)[7]
Grajms (2018)[8]
Deca10 (1 preminulo)
RoditeljiMej Mask (majka)
Erol Mask (otac)
NagradeČlan Kraljevskog društva (2018)
Potpis

Rođen je i odrastao u Pretoriji u Južnoafričkoj Republici, a preselio se u Kanadu kad je imao 17 godina, kako bi se školovao na Univerzitetu Kvins u Kingstonu. Dve godine kasnije, prebačen je na Univerzitet Pensilvanije, gde je diplomirao ekonomiju u Varton školi i fiziku na Fakultetu za umetnost i nauku. Godine 1995. započeo je doktorske studije iz primenjene fizike i nauka o materijalima na Univerzitetu Stanford, ali je odustao nakon 2 dana kako bi započeo preduzetničku karijeru. Kasnije je osnovao softversku kompaniju Zip2, koju je 1999. godine kupio Compaq za 340 miliona dolara. Mask je tada osnovao X.com, internet banku, koja je spojena sa Confinity 2000. godine, a kasnije te godine je postala Pejpal. Ibej je kupio Pejpal u oktobru 2002. godine za 1,5 milijardi dolara.[17][18][19][20]

Maja 2002. godine, Mask je osnovao aeronautičku kompaniju Spejs eks, čiji je direktor i glavni dizajner. Pomogao je u finansiranju kompanije Tesla motors, proizvođača električnih vozila i solarnih panela, a 2003. godine postao je njen direktor i arhitekta proizvoda. Inspirisao je stvaranje SolarCity-a 2006. godine. Mask je 2015. godine suosnovao OpenAI, neprofitnu istraživačku kompaniju koja ima za cilj promovisanje prijateljske veštačke inteligencije. Jula 2016. godine, suosnovao je Neuralink, neurotehnološku kompaniju fokusiranu na razvoj interfejsa između mozga i računara, i njen je glavni izvršni direktor. Decembra 2016. godine, Mask je osnovao The Boring Company, kompaniju za izgradnju infrastrukture i tunela.

Osim ovih poslova, osmislio je super-brzi transportni sistem poznat pod nazivom Hajperlup, a predložio je vertikalno uzletanje i sletanje supersoničnih aviona sa električnim propulzijama ventilatora, poznatim kao Maskov električni mlaz.[21][22] Mask je izjavio da je njegova vizija da promeni svet i čovečanstvo smanjivanjem globalnog zagrevanja, korišćenjem održive energije[23] i smanjivanje rizika „ljudskog istrebljenja” kolonizacijom Marsa.[24]

Kupio je Tviter oktobra 2022. za 44 milijarde dolara.[25]

Biografija

Detinjstvo

Mask je rođen 28. juna 1971. godine u Pretoriji, gradu provincije Transval u Južnoafričkoj Republici[26] kao sin kanadskog modela i nutricioniste Meje Mask i Erola Maska - južnoafričkog elektromehaničara, pilota i mornara. Ima mlađeg brata Kimbala (rođenog 1972. godine) i mlađu sestru Tosku (rođenu 1974. godine).[27][28][29] Baka sa očeve strane bila je Britanka, a deda sa majčine strane bio je Amerikanac iz Minesote.[30] Nakon razvoda roditelja 1980. godine, uglavnom je živeo sa ocem u predgrađu Pretorije,[31] kojeg je Mask izabrao dve godine nakon što su se njegovi roditelji rastali, ali sada kaže da je to bila greška.[32] Kao odrasla osoba, prekinuo je sve odnose sa ocem, kojeg naziva „užasnim ljudskim bićem”.[32] Ima polusestru[31] i polubrata.[33]

Tokom detinjstva bio je strastven čitalac.[34] Sa deset godina razvio je interesovanje za računare uz Komodor VIC-20.[35] Samostalno je naučio programiranje sa 10 godina, a do 12. godine prodao je video-igru, koju je nazvao Blastar, magazinu PC and Office Technology za oko 500 američkih dolara.[36][37] Verzija ove igre dostupna je na internetu.[36][38][39] U detinjstvu je čitao ciklus knjiga Ajzaka Asimova, Zadužbina, iz kojih je izvukao poruku da „treba pokušati preduzeti niz akcija koje bi mogle produžiti civilizaciju, smanjiti mogućnost dolaska mračnog doba i smanjiti dužinu trajanja mračnog doba ako ono postoji”.[32]

Mask je bio teško zlostavljan tokom detinjstva[32] i jednom je bio hospitalizovan kada ga je grupa dečaka bacila niz stepenice, a zatim tukla sve dok nije izgubio svest.[34][40]

Pohađao je osnovnu i srednju školu u Pertoriji.[40] Iako je Maskov otac insistirao da Ilon ide na fakultet u Pretoriji, Mask je bio odlučan da se preseli u SAD. Kako navodi: „Sećam se da sam razmišljao i video da je Amerika mesto gde su velike stvari moguće, više nego bilo koja druga zemlja na svetu”.[41] Znao je da će iz Kanade lako stići u SAD, te se juna 1989. godine, sa sedamnaest godina,[42] preselio u Kanadu gde je dobio kanadsko državljanstvo preko svoje majke.[43][44]

Obrazovanje

Sa sedamnaest godina preselio se u Kanadu kako bi pohađao Univerzitet Kvins u Kingstonu, Ontario, te je tako izbegao obaveznu službu u južnoafričkoj vojsci. Prebacio se na Univerzitet Pensilvanije 1992. godine, gde je diplomirao fiziku i ekonomiju.[34][45]

Preselio se u Kaliforniju 1995. godine i tamo počeo doktorsku disertaciju iz oblasti primenjene fizike i nauke o materijalima na Univerzitetu Stanford koju je napustio dva dana kasnije da bi otpočeo svoju preduzetničku karijeru iz oblasti interneta, održivih energija i svemira.[37][46] Dobio je američko državljanstvo 2002. godine.[47][48]

Karijera

Zip2

Godine 1995. Mask i njegov brat Kimbal osnovali su softversku internet kompaniju, Zip2, od novca koji su sakupili od dobrovoljnih investitora.[32] Kompanija je napredovala i uspeli su da dobiju ugovore sa časopisima Njujork tajms i Čikago tribjun.[49] Dok je bio u Zip2, Mask je hteo da postane glavni izvršni direktor; međutim, nijedan od članova odbora to nije dozvolio.[34] Kompanija Compaq kupila je Zip2 za 307 miliona američkih dolara u gotovini i 34 miliona u berzanskim opcijama februara 1999. godine.[50] Mask je dobio 22 miliona dolara za svojih sedam procenata od prodaje.[49]

X.com i Pejpal

Glavni članak: Pejpal

U martu 1999. godine, Mask je sa 10 miliona dolara od prodaje Zip2 učestvovao u osnivanju X.com, kompanije za onlajn finansijske usluge i plaćanje putem elektronske pošte.[51][52] Godinu dana kasnije kompanija se spojila sa kompanijom Confinity,[49][53] koja je imala uslugu za prenos novca pod nazivom Pejpal. Sjedinjene kompanije usredsredile su se na Pejpal usluge i 2001. godine promenili su naziv u Pejpal. Ubrzani rast kompanije bio je vođen viralnom marketinškom kampanjom gde su novi korisnici regrutovani kada bi primili novac putem usluge.[traži se izvor] Mask je svrgnut sa mesta glavnog izvršnog direktora u oktobru 2002. godine (iako je ostao u odboru), zbog neslaganja sa ostalim rukovodstvom kompanije, posebno zbog njegove želje da premesti Pejpal usluge sa Juniks bazirane infrastrukture na Microsoft Windows.[54] U oktobru 2002. godine, Pejpal je kupljen od strane Ibeja za 1,5 milijardi dolara, od kojih je Mask dobio 165 miliona.[55] Pre prodaje, Mask, koji je bio najveći akcionar u kompaniji, posedovao je 11,7% deonica Pejpala.[56]

Jula 2017. godine, Mask je kupio domen x.com od Pejpala za neobjavljen iznos, navodeći da to za njega ima sentimentalnu vrednost.[57]

Spejs eks

Glavni članak: Spejs eks

Mask je, 2001. godine, osmislio Mars Oasis, projekat za spuštanje minijaturne eksperimentalne staklene bašte na Mars, koja sadrži useve koji rastu na Marsovom regolitu, u pokušaju da povrati interes javnosti za istraživanje svemira.[58][59] Oktobra 2001. godine, Mask je otputovao u Moskvu sa Džimom Kantrelom i Adiom Resijem, kako bi kupio obnovljene Dnjepar interkontinentalne balističke rakete koje bi mogle poslati predviđeni teret u svemir. Grupa se sastala sa kompanijama kao što su NPO Lavočkin i Kosmotras; međutim, prema Kantrelu, Mask je viđen kao početnik i zbog toga ga je jedan od glavnih ruskih dizajnera pljunuo,[60] a grupa se vratila u SAD praznih ruku. U februaru 2002. godine, vratili su se u Rusiju kako bi potražili tri interkontinentalne balističke rakete, a ovaj put su poveli i Majka Grifina. Grifin je radio za CIA-inu podružnicu rizičnog kapitala, In-Q-Tel, kao i za Nasinu Laboratoriju za mlazni pogon, a upravo je napuštao Orbital Sciences, tvorca satelita i svemirskih letelica. Grupa se ponovo sastala sa Kosmotrasom i ponuđena im je jedna raketa za 8 miliona dolara; međutim, Mask je to smatrao preskupim, te je zbog toga izjurio sa sastanka. Na povratku iz Moskve, Mask je shvatio da bi mogao osnovati kompaniju koja bi mogla da pravi pristupačne rakete koje su mu potrebne.[60] Prema ranom Teslinom i Spejs eksovom investitoru Stivu Jurvetsonu,[61] Mask je izračunao da su sirovine za izgradnju rakete zapravo bile samo 3% od prodajne cene rakete u to vreme. Zaljučeno je da, teoretski, uz primenu vertikalne integracije i modularnog pristupa iz softverskog inženjerstva, Spejs eks može smanjiti početnu cenu za deset puta i još uvek dobiti 70% bruto marže.[62] Na kraju je Mask osnovao Spejs eks sa dugoročnim ciljem stvaranja prave civilizacije koja putuje svemirom.[63]

 
Mask i bivši američki predsednik Barak Obama na lansiranju Falkon 9 rakete 2010. godine

Sa 100 miliona dolara svog bogatstva,[64] Mask je osnovao Space Exploration Technologies, odnosno Spejs eks, u maju 2002. godine.[65] Mask je glavni izvršni direktor i glavni tehnološki direktor preduzeća, sa sedištem u Hotornu, u Kaliforniji. Spejs eks razvija i proizvodi svemirske rakete-nosače sa naglaskom na unapređivanje stanja raketne tehnologije. Kompanijine prve dve lansirane rakete su Falkon 1 i Falkon 9 (po svemirskom brodu „Millenium Falcon” iz filma Zvezdani ratovi), a prva letelica je Dragon (referenca iz animiranog filma „Puff the Magic Dragon”).[66] Za sedam godina, kompanija je dizajnirala seriju Falkon raketa-nosača i Dragon višenamensku letelicu. U septembru 2008. godine, Falkon 1 raketa postala je prva privatno finansirana letelica na tečno gorivo koja je postavila satelit u Zemljinu orbitu.[34] Dragon letelica se, 25. maja 2012. godine, spojila sa Međunarodnom svemirskom stanicom (MSS), i tako je Spejs eks postala prva komercijalna kompanija koja je lansirala i spojila letelicu sa Međunarodnom svemirskom stanicom.[67]

Godine 2006, Spejs eks je dobio ugovor sa NASA-om za nastavak razvoja i ispitivanja Falkon raketa-nosača i Dragon letelice za prevoz tereta na Međunarodnu svemirsku stanicu.[68][69] Usledio je ugovor sa NASA-om od 1,6 milijardi dolara 23. decembra 2008. godine za dvanaest letova Falkon 9 raketa i Dragon letelice, čime je zamenjen američki spejs-šatl koji je povučen iz upotrebe 2011. godine.[70] Transport astronauta na MSS trenutno obavlja Sojuz, ali Spejs eks je jedna od dve kompanije koja ima ugovor sa NASA-om kao deo Commercial Crew Development programa, koji ima za cilj da razvije mogućnost transporta američkih astronauta do 2018. godine.[71]

Mask je verovao da je ključ pristupačnih svemirskih putovanja u pravljenju raketa koje se ponovo mogu iskoristiti, iako većina stručnjaka u svemirskoj industriji nije verovala da su rakete za višekratnu upotrebu moguće ili izvodljive.[72] Spejs eks je uspešno sleteo prvu fazu Falkon rakete nazad na lansirnu rampu 22. decembra 2015. godine. To je bio prvi put u istoriji da je takav poduhvat postignut sa orbitalnom raketom i predstavlja značajan korak ka ponovnoj upotrebi raketa snižavajući troškove pristupa svemiru.[73] Ova prva faza oporavka je ponovljena nekoliko puta 2016. godine, sletanjem na autonomni svemirski bespilotni brod, na platformu za oporavak koja pluta u okeanu,[74] a do kraja 2017. godine, Spejs eks je sleteo i oporavio prvu fazu u 16 misija u nizu gde je pokušano sletanje i oporavak, uključujući svih 14 pokušaja u 2017. godini. Oporavljeno je 20 od 42 prve faze Falkon 9 pojačivača od početka leta Falkon 9 rakete u 2010. godini.[75] U 2017. godini, Spejs eks lansirao je 18 uspešnih letova Falkon 9, više nego udvostručujući najviši broj od 8 letova iz prethodne godine.[76]

Spejs eks je, 6. februara 2018. godine, uspešno lansirao Falkon Hevi, četvrtu po redu raketu sa najvećim kapacitetom ikada napravljenu (posle Saturn V, Energija i N1) i najmoćniju raketu koja je u funkciji od 2018. godine. Na inauguralnoj misiji, raketa je nosila Maskov elektronski sportski automobil Tesla rodster kao probni teret.[77]

Spejs eks je najveći privatni proizvođač raketnih motora na svetu, a ujedno i nositelj rekorda za najviši omer potiska i težine za raketni motor (Merlin 1D).[78][79] Proizveo je više od 100 operativnih Merlin 1D motora. Svaki Merlin 1D motor može vertikalno da podigne težinu od 40 prosečnih porodičnih automobila. U kombinaciji, 9 Merlin motora u prvoj fazi Falkon 9 proizvode negde od 5,8 do 6,7 meganjutna potiska, u zavisnosti od nadmorske visine.[80]

Na Maska je uticao ciklus Zadužbina pisca Ajzaka Asimova[81] i istraživanje svemira smatra važnim korakom u očuvanju i širenju svesti ljudskog života.[82] Mask je rekao da multiplanetarni život može da služi kao zaštita od pretnji za opstanak ljudske vrste.

Maskov cilj je da smanji cenu putovanja u svemir za faktor 10.[83] U intervjuu 2011. godine, rekao je da se nada da će poslati ljude na površinu Marsa za 10 do 20 godina.[84] U biografiji koju je napisao Ešli Vens, Mask je rekao da želi da uspostavi koloniju na Marsu do 2040. godine sa populacijom od 80 hiljada[85], a da zbog nedostatka kiseonika u Marsovoj atmosferi sva transportna sredstva treba da budu električna.[86] Mask je, u junu 2016. godine, izjavio da će prvi let bez posade Marsovog kolonijalnog transportera biti 2022. godine, a pri let sa posadom 2024. godine.[87] U septembru 2016. godine, Mask je otkrio detalje svog Međuplanetarnog transportnog sistema.[88] Do 2016. godine, Maskov priatni fond drži 54% deonica Spejs eksa, što odgovara 78% deonica sa pravom glasa.[89]

Krajem 2017. godine, Spejs eks je predstavio dizajn svoje nove generacije lansirnih vozila i sistema svemirskih letelica - BFR („Big Falcon Rocket”) - koji će podržati sve mogućnosti pružanja usluga lansiranja Spejs eksa, sa jednim skupom veoma velikih vozila: Zemljina orbita, Lunarna orbita, međuplanetarne misije, pa čak i interkontinentalni prevoz putnika na Zemlji i potpuno zameniti Falkon 9, Falkon Hevi i Dragon vozila u 2020-im. BFR će imati prečnik jezgra 9 m. Značajan razvoj vozila počeo je 2017. godine, dok je razvoj raketnih motora počeo 2012. godine.[90][91]

Tesla

Za više informacija pogledajte: Tesla (kompanija)

Februara 2004. godine, Mask je investirao u kompaniju Tesla Motors i pridružio se upravnom odboru kao njegov predsednik.[92] Mask je imao aktivnu ulogu u kompaniji i detaljno je nadgledao dizajn Rodster vozila, ali nije bio dobro uključen u svakodnevno poslovanje.[93] Nakon finansijske krize 2008. godine,[94] Mask preuzima rukovodstvo nad kompanijom kao generalni izvršni direktor i arhitekta proizvoda, pozicije koje drži i danas.

Kompanija je prvo konstruisala električni sportski automobil, Tesla Rodster, 2008. godine i prodala oko 2500 vozila u 31 zemalja. Kompanija je počela isporuku Modela S sedana sa četvoro vrata 22. juna 2012. godine. Zatim je predstavljen treći proizvod, Model iks, koji je bio usmeren ka SUV tržištu u februaru 2012. godine. Lansiranje Modela iks ipak je odloženo za septembar 2015. godine.[95][96][97] Osim sopstvenih automobila, Tesla prodaje električne pogonske sklopove Daimler-u za Smart EV, Mercedesu B-klase na električni pogon i Mercedesu A-klase kao i Tojoti za RAV4 EV. Mask je uspeo da dovede obe kompanije kao dugoročne investitore u Tesla kompaniju.[98]

Mask je favorizovao proizvodnju kompaktnog Tesla modela u vrednosti od 30 hiljada američkih dolara i proizvodnju i prodaju komponenata električnih pogonskih sklopova tako da drugi proizvođači automobila mogu proizvoditi električna vozila po povoljnim cenama bez potrebe da proizvode sopstvene pogonske sklopove. To je dovelo do proizvodnje Modela 3 koji ima planiranu osnovnu cenu od 35 hiljada dolara.[92]

SolarCity

Mask je obezbedio osnovni koncept i finansijski kapital za SolarCity koji su 2006. godine suosnovali njegovi rođaci Lindon i Piter Riv.[99][100] Do 2016. godine kompanija je bila drugi najveći snabdevač solarnih sistema u Sjedinjenim Američkim Državama.[101] Kompaniju je kupio Tesla motors 2016. godine i trenutno je u potpunosti u njegovom vlasništvu.[102][103][104] Osnovni motiv za osnivanje SolarCity i Tesla motors bila je pomoć u borbi protiv globalnog zagrevanja.[105]

Hajperlup

 
Koncept unutrašnjosti Hajperlup putničke kapule

Mask je, 1. avgusta 2013. godine, predstavio koncept za sistem brzog transporta koji uključuje cevi sa smanjenim pritiskom u kojima kapsule lebde na tankom sloju vazduha koje pokreću linearni indukcioni motor i kompresori.[106] Istaknuta je i fiktivna ruta gde bi ovakav transportni sistem mogao da bude izgrađen: između Los Anđelesa i zalivske oblasti San Franciska.[107]

Ilon Mask je dodelio desetak inženjera iz Tesle i Spejs iksa koji su devet meseci radili, uspostavljajući koncepcijske osnove i kreiranje dizajna za transportni sistem.[108][109] Rani dizajn sistema objavljen je na blogovima Tesle i Spejs iksa.[110][111][112] Maskov predlog, ukoliko je tehnološki izvodljiv po ceni koju je naveo, bi učinio Hajperlup jeftinijim od bilo kog drugog načina transporta na velikim razdaljinama. Preliminarne procene troškova za ovu LA-SF predloženu rutu su 6 milijardi dolara - premda su analitičari za transport iskazali sumnju da bi se sistem mogao izgraditi u okviru tog budžeta.[113]

Neki stručnjaci su skeptični, rekavši da predlozi ignorišu troškove i rizike razvoja tehnologije i da je ideja „potpuno nepraktična”. Takođe su izložene tvrdnje da je sistem previše podložan poremećajima zbog prekida napajanja ili terorističkih napada kako bi se smatrao pouzdanim.[114]

OpenAI

U decembru 2015. godine, Mask je najavio otvaranje OpenAI, neprofitne kompanije za istraživanje veštačke inteligencije. Kompanija ima za cilj razvoj veštačke inteligencije na način koji je bezbedan i koristan za čovečanstvo.[115]

Omogućavajući da veštačka inteligencija bude dostupna za sve, OpenAI želi da „neutrališe velike korporacije koje mogu dobiti preveliku moć posedujući super-inteligentne sisteme posvećene profitu, kako i vlade koje mogu da koriste veštačku inteligenciju da steknu moć i da čak potlače svoje građane”.[116] Mask je rekao da želi da izbegne koncentraciju moći.[32] 2018. godine napustio je odbor OpenAI da bi izbegao „potencijalni budući sukob” sa ulogom izvršnog direktora Tesle.[117]

Neuralink

Godine 2016., Mask je suosnovao Neuralink, kompaniju za neurotehnologiju, koja ima za cilj da integriše ljudski mozak sa veštačkom inteligencijom. Kompanija, koja je u ranoj fazi, je koncentrisana na stvaranje uređaja koji mogu da budu implementirani u ljudski mozak, sa svrhom da poveže ljude sa softverom i da se održava korak sa napretkom veštačke inteligencije. Ova poboljšanja bi mogla da unaprede memoriju ili da omoguće direktnije povezivanje sa računarskim uređajima.[118] Mask vidi Neuralink i OpenAI kao povezane kompanije: „OpenAI je neprofitna kompanija posvećena smanjenju opasnosti od veštačke inteligencije, dok Neuralink radi na načinima da usadi tehnologiju u naš mozak i tako napravi interfejs mozak-računar... Neuralink dozvoljava našem mozgu da održava korak u trci inteligencije. Mašine ne mogu da nas nadmudre ako imamo sve što one imaju plus sve što imamo mi. Barem ako pretpostavite da je ono što mi imamo zapravo prednost”.[32]

Politički stavovi

Mask je sebe opisao kao „polu demokrata, polu republikanac”.[119] U decembru 2016. godine postao je član dve tadašnje savetodavne komisije novoizabranog predsednika Donalda Trampa,[120][121][122][123][124] ali je podneo ostavku iz obe kao znak protesta zbog odluke američkog predsednika da povuče SAD iz Pariskog sporazuma o klimatskim promenama.[125][126] Podstaknut nastankom samoupravljajućih automobila i veštačke inteligencije, Mask je izrazio podršku univerzalnom osnovnom dohotku.[127]

Pre izbora Donalda Trampa za predsednika Sjedinjenih Država, Mask je kritikovao kandidata.[128] Nakon Trampove inauguracija Mask je izrazio odobrenje izbora predsednika da postavi Reksa Tilersona na poziciju državnog sekretara i prihvatio poziv da se pojavi na komisiji koja savetuje predsednika. Povodom saradnje sa Trampom naknadno je komentarisao da „što više glasova razuma predsednik čuje, to bolje”.[129]

Lični život

Filantropske aktivnosti

Mask je predsednik Fondacije Mask, koja usredsređuje svoje filantropske napore ka snabdevanju područja katastrofa solarnom energijom. U julu 2011. godine, Fondacija Mask je donirala 250.000 američkih dolara za projekt solarne energije u Somi (Japan), gradu koji je nedavno opustošio cunami.[130] U julu 2014. godine, Maska su karikaturista Metju Inman i Vilijam Terbo, unuk Nikole Tesle, pitali da donira 8 miliona američkih dolara za konstrukciju Naučnog Centra Tesla u Vordenklifu.[131] Na kraju, Mask se složio da donira 1 milion za projekat i dodatno se obavezao da izgradi Tesla Superpunjač na parkingu ispred muzeja.[132] Mask je donirao 10 miliona američkih dolara institutu Budućnost života u januaru 2015. godine kako bi vodio globalni istraživački program koji ima za cilj da održi veštačku inteligenciju korisnom za čovečanstvo.[133][134][135]

Od marta 2015. godine, Mask je poverenik Fondacije X Prize[136] i potpisnik kampanje The Giving Pledge[137].

Porodica

Mask je upoznao svoju prvu ženu, kanadsku književnicu Džastinu Mask, dok su oboje studirali na Univerzitetu Kvins u Ontariju. Venčali su se 2000. godine, a razveli 2008. godine.[138] Njihov prvi sin, Nevada Aleksandar Mask, umro je od sindroma iznenadne smrti odojčeda kada je imao 10 nedelja.[139] Kasnije su putem vantelesne oplodnje dobili pet sinova[140]- blizance 2004. godine i trojke 2006. godine. Mask i Džastina dele starateljstvo nad svom petoricom sinova.[141]

Godine 2008. Mask je otpočeo vezu sa engleskom glumicom Talulom Rajli sa kojom se venčao 2010. godine. Par se razišao 2012. godine[142][29], a 2013. su se ponovo venčali. Mask je popunio papire za drugi razvod u decembru 2014. godine, međutim, zahtev je povučen.[143] Mediji su objavili u martu 2016. godine da je razvodni postupak ponovo u toku, ali je ovoga puta Rajlijeva podnela papire za razvod od Maska.[144] Razvod je završen krajem 2016. godine.[145]

Mask je otpočeo vezu sa američkom glumicom Amber Herd 2016. godine, ali su se rastali godinu dana kasnije.[146] 7. maja 2017. godine Mask i kanadska umetnica Grajms otkrili su da su otpočeli vezu.[147]

Mask i kanadska muzičarka Grajms su 7. maja 2018. godine otkrili da su u vezi.[148][149][150] Grajms je 8. januara 2020. godine objavila da ona i Mask očekuju svoje prvo dete,[151][152] a 4. maja 2020. godine rodila je sina.[153][154] Mask je sinu dao ime „X Æ A-12”, koje nije legalno ime u Kaliforniji jer sadrži karakter koji nije deo engleskog alfabeta (Æ).[155]

Reference

  1. ^ Trulia. „Billionaire Tesla CEO Elon Musk Buys Neighbor's Home in Bel Air For $6.75 Million”. Forbes (na jeziku: engleski). Pristupljeno 23. 1. 2019. 
  2. ^ „Inside Elon Musk's $17M Bel Air Mansion - Bloomberg Business”. web.archive.org. 7. 2. 2015. Arhivirano iz originala 07. 02. 2015. g. Pristupljeno 23. 1. 2019. 
  3. ^ „Timeline: Elon Musk’s accomplishments”. The Mercury News (na jeziku: engleski). 10. 4. 2014. Pristupljeno 23. 1. 2019. 
  4. ^ Staff, C. S. Q. (10. 1. 2013). „Elon Musk: Patriarchs and Prodigies”. CSQ | Magazine, Events, Community (na jeziku: engleski). Pristupljeno 23. 1. 2019. 
  5. ^ „Elon Musk”. Forbes. Pristupljeno 25. 11. 2020. 
  6. ^ „Actor Talulah Riley files to divorce billionaire Elon Musk, again”. The Guardian. 21. 3. 2016. Pristupljeno 20. 4. 2016. „"The pair first married in 2010 and divorced in 2012. They remarried 18 months later."” 
  7. ^ „Elon Musk and Amber Heard Call it Quits ... Again”. PEOPLE.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 23. 1. 2019. 
  8. ^ Halls, Eleanor (30. 11. 2018). „Is Elon Musk behind his girlfriend Grimes's AI-loving new single?”. The Telegraph (na jeziku: engleski). ISSN 0307-1235. Pristupljeno 23. 1. 2019. 
  9. ^ CalmX, some as; Artist, Was an Experimental; Director, Film; producer; Creator, Video Game Content; inventors, freelance writer for some 18 years She specialized in writing about; inventions; March 2015, in particular Bellis died in. „A Sort Bio on Elon Musk”. ThoughtCo. Pristupljeno 23. 1. 2019. 
  10. ^ Albergotti, Reed (21. 3. 2014). „Zuckerberg, Musk Invest in Artificial-Intelligence Company”. WSJ (na jeziku: engleski). Pristupljeno 23. 1. 2019. 
  11. ^ Love, Dylan. „Elon Musk And Mark Zuckerberg Have Invested $40 Million In A Mysterious Artificial Intelligence Company”. Business Insider. Pristupljeno 23. 1. 2019. 
  12. ^ Shanklin, Emily (27. 3. 2017). „Elon Musk”. SpaceX. Arhivirano iz originala 2. 5. 2020. g. Pristupljeno 23. 1. 2019. 
  13. ^ „Elon Musk | Tesla”. www.tesla.com. Pristupljeno 23. 1. 2019. 
  14. ^ Ewalt, David M. „The World's Most Powerful People 2016”. Forbes (na jeziku: engleski). Pristupljeno 23. 1. 2019. 
  15. ^ „The World's Billionaires”. Forbes (na jeziku: engleski). Pristupljeno 23. 1. 2019. 
  16. ^ Business, Chris Isidore, CNN. „Elon Musk overtakes Jeff Bezos to become world's richest person”. CNN. Pristupljeno 2021-01-07. 
  17. ^ LaMonica, Martin. „Tesla Motors founders: Now there are five”. CNET (na jeziku: engleski). Pristupljeno 23. 1. 2019. 
  18. ^ „A brief history of Tesla”. TechCrunch (na jeziku: engleski). Pristupljeno 23. 1. 2019. [mrtva veza]
  19. ^ Hardy, Quentin; Bilton, Nick (16. 3. 2014). „Start-Ups Aim to Conquer Space Market”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 23. 1. 2019. 
  20. ^ Tobak, Steve (11. 4. 2014). „Trust Your Own Focus Group of One”. Entrepreneur (na jeziku: engleski). Pristupljeno 23. 1. 2019. 
  21. ^ „Elon Musk 'Toying' with Designs for Electric Jet”. Aviation.com (na jeziku: engleski). 11. 11. 2014. Pristupljeno 23. 1. 2019. 
  22. ^ „YouTube”. www.youtube.com. Pristupljeno 23. 1. 2019. 
  23. ^ „Youtube Video - Elon Musk: The mind behind Tesla, SpaceX, SolarCity”. 
  24. ^ Andersen, Ross (30. 9. 2014). „Elon Musk puts his case for a multi-planet civilisation”. Aeon. 
  25. ^ „Društvene mreže: Kraj sage- Mask kupio Tviter za 44 milijarde dolara”. B92. Bi Bi Si. 28. 10. 2022. Pristupljeno 28. 10. 2022. 
  26. ^ „"Elon Musk (South African entrepreneur)"”. Britannica Online Encyclopedia. Pristupljeno 23. 12. 2012. 
  27. ^ Friend, Tad (2009). „Plugged In”. The New Yorker 85 (23–30): 53. Pristupljeno 23. 12. 2012. 
  28. ^ Masia, Seth (maj 2011). „A Family Leads to the Installer Universe”. Solar Today. Pristupljeno 23. 12. 2012. 
  29. ^ a b Elliott, Hannah (3. 3. 2012). „At Home With Elon Musk: The (Soon-to-Be) Bachelor Billionaire”. Forbes. Arhivirano iz originala 20. 05. 2018. g. Pristupljeno 12. 8. 2013. 
  30. ^ Musk, Elon (5. 2. 2017). „I love Canada! I'm half Canadian. My Mom was born in Regina. My grandfather (her Dad) was American, born in Minnesota.”. @elonmusk (na jeziku: engleski). Pristupljeno 23. 1. 2019. 
  31. ^ a b „2014: Rocket Man: The otherworldly ambitions of Elon Musk”. The Mercury News (na jeziku: engleski). 10. 4. 2014. Pristupljeno 23. 1. 2019. 
  32. ^ a b v g d đ e Strauss, Neil (15. 11. 2017). „Elon Musk: The Architect of Tomorrow”. Rolling Stone. Arhivirano iz originala 17. 08. 2020. g. Pristupljeno 15. 11. 2017. 
  33. ^ Crilly, Rob (25. 3. 2018). „Elon Musk's father has baby with step-daughter he has known since she was four”. The Telegraph (na jeziku: engleski). ISSN 0307-1235. Pristupljeno 23. 1. 2019. 
  34. ^ a b v g d Vance 2015 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFVance2015 (help)
  35. ^ „How games helped make Elon Musk the real-life Tony Stark”. VentureBeat (na jeziku: engleski). 7. 4. 2015. Pristupljeno 23. 1. 2019. 
  36. ^ a b „Play the PC game Elon Musk wrote as a pre-teen”. 
  37. ^ a b Belfiore 2007, str. 166–95 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFBelfiore2007 (help)
  38. ^ Belfiore, Michael P. (2007). Rocketeers : how a visionary band of business leaders, engineers, and pilots Is boldly privatizing space (1. izd.). New York: Smithsonian Books. ISBN 9780061149023. OCLC 123029746. 
  39. ^ „Blastar for HTML5”. blastar-1984.appspot.com. Pristupljeno 4. 11. 2015. 
  40. ^ a b Etheridge, Jenna (23. 7. 2017). „Bryanston High School saddened by Elon Musk bullying”. news24.com. Arhivirano iz originala 10. 02. 2018. g. 
  41. ^ shazmosushi, Elon Musk Profiled: Bloomberg Risk Takers, Pristupljeno 23. 1. 2019 
  42. ^ Staff (14. 2. 2014). „37 Interesting Facts about Elon Musk, One of the Most Innovative Entrepreneurs of Our Time”. BOOMSbeat (na jeziku: engleski). Pristupljeno 23. 1. 2019. 
  43. ^ Davis, Johnny (4. 8. 2007). „One more giant leap”. The Daily Telegraph. London. Pristupljeno 1. 11. 2013. 
  44. ^ Diggelen, Alison van (7. 2. 2013). „Iron Man, Growing up in South Africa”. Fresh Dialogues. Pristupljeno 1. 11. 2013. „I actually filled out the forms for her and got her a Canadian passport, and me too. Within three weeks of getting my Canadian passport, I was in Canada.” 
  45. ^ Keats, Robin (2013). „Rocket man”. Queen's University. Arhivirano iz originala 04. 05. 2015. g. Pristupljeno 4. 5. 2015. 
  46. ^ „Inspirations with Elon Musk”. OnInnovation. Arhivirano iz = Inspirations originala Proverite vrednost parametra |url= (pomoć) 18. 8. 2013. g. Pristupljeno 24. 6. 2010. 
  47. ^ Junod, Tom (15. 11. 2012). „Triumph of His Will”. Esquire. Pristupljeno 1. 11. 2013. 
  48. ^ Clark, Steve (27. 9. 2014). „SpaceX chief: Commercial launch sites necessary step to Mars”. Brownsville Herald. Arhivirano iz originala 18. 05. 2017. g. Pristupljeno 30. 9. 2014. 
  49. ^ a b v „Elon Musk Biography”. Advameg. 23. 8. 2005. 
  50. ^ Junnarkar, Sandeep (16. 2. 1999). „Compaq buys Zip2”. CNET. 
  51. ^ Friedman, Josh (22. 4. 2003). „Entrepreneur Tries His Midas Touch in Space”. Los Angeles Times. 
  52. ^ David & Hoffman 2013, str. 2224–228.
  53. ^ Erik 2004, str. 40, 69, 130, 163.
  54. ^ „The PayPal Mafia”. Fortune. Pristupljeno 4. 7. 2015. 
  55. ^ „SEC 10-K” (PDF). eBay. 31. 12. 2002. Arhivirano iz originala (PDF) 08. 04. 2016. g. 
  56. ^ „SEC 10-K”. Paypal. 31. 12. 2001. 
  57. ^ Musk, Elon (10. 7. 2017). „Thanks PayPal for allowing me to buy back http://X.com ! No plans right now, but it has great sentimental value to me.”. @elonmusk (na jeziku: engleski). Pristupljeno 23. 1. 2019. 
  58. ^ „MarsNow 1.9 Profile: Elon Musk, Life to Mars Foundation”. www.spaceref.com. Arhivirano iz originala 18. 04. 2023. g. Pristupljeno 23. 1. 2019. 
  59. ^ Elon, Musk. „Risky Business”. IEEE Spectrum. Arhivirano iz originala 8. 1. 2016. g. 
  60. ^ a b „Elon Musk’s Space Dream Almost Killed Tesla”. www.bloomberg.com. Pristupljeno 23. 1. 2019. 
  61. ^ Bort, Julie. „Here's Why Investor Steve Jurvetson Saved Elon Musk's Space Dreams”. Business Insider. Pristupljeno 23. 1. 2019. 
  62. ^ DraperTV, SpaceX and Why they are Daring to Think Big | Investor Steve Jurvetson, Pristupljeno 23. 1. 2019 
  63. ^ SpaceX. „News”. SpaceX (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 6. 1. 2019. g. Pristupljeno 23. 1. 2019. 
  64. ^ Wayne, Leslie (5. 2. 2006). „A Bold Plan to Go Where Men Have Gone Before”. The New York Times. Pristupljeno 16. 2. 2015. 
  65. ^ „California Business Search (C2414622 - Space Exploration Technologies Corp)”. Arhivirano iz originala 23. 02. 2018. g. 
  66. ^ „SpaceX”. 
  67. ^ Harwood, William (31. 5. 2012). „SpaceX Dragon returns to Earth, ends historic trip”. CBS News. Pristupljeno 3. 8. 2013. 
  68. ^ „COTS 2006 Demo Competition”. NASA. Arhivirano iz originala 22. 06. 2017. g. Pristupljeno 26. 8. 2014. 
  69. ^ „Commercial Orbital Transportation Services Demonstrations” (PDF). 18. 1. 2016. Arhivirano iz originala (PDF) 29. 06. 2017. g. Pristupljeno 26. 8. 2014. 
  70. ^ „NASA Awards Space Station Commercial Resupply Services Contracts”. nasa.gov. NASA. 23. 12. 2008. Arhivirano iz originala 02. 12. 2017. g. Pristupljeno 30. 6. 2016. 
  71. ^ „Boeing And SpaceX Win Billion in NASA Contracts”. NPR.org. National Public Radio. Pristupljeno 30. 6. 2016. 
  72. ^ Verfasser, Schilling, Melissa A. Quirky the remarkable story of the traits, foibles, and genius of breakthrough innovators who changed the world. ISBN 9781610397926. OCLC 1023496009. 
  73. ^ „SpaceX rocket in historic upright landing”. BBC News. Pristupljeno 30. 6. 2016. 
  74. ^ O'Kane, Sean (27. 5. 2016). „SpaceX successfully lands a Falcon 9 rocket at sea for the third time”. The Verge. Pristupljeno 23. 1. 2019. 
  75. ^ „SpaceX concludes 2017 with fourth Iridium Next launch”. SpaceNews.com (na jeziku: engleski). 22. 12. 2017. Pristupljeno 23. 1. 2019. 
  76. ^ Wall, Mike; December 22, Space com Senior Writer |; ET, 2017 08:40pm. „Used SpaceX Rocket Launches 10 Communications Satellites Once Again”. Space.com. Pristupljeno 23. 1. 2019. 
  77. ^ Gebhardt, Chris. „Falcon Heavy success paves the way for open access to space beyond Earth – NASASpaceFlight.com”. NASASpaceFlight.com. Pristupljeno 19. 2. 2018. 
  78. ^ Chaikin, Andrew. „Is SpaceX Changing the Rocket Equation?”. Air & Space Magazine (na jeziku: engleski). Pristupljeno 25. 1. 2019. 
  79. ^ Clark, Stephen. „100th Merlin 1D engine flies on Falcon 9 rocket – Spaceflight Now” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 25. 1. 2019. 
  80. ^ Post, Hannah (22. 10. 2014). „SPACEX COMPLETES 100TH MERLIN 1D ENGINE”. SpaceX. Arhivirano iz originala 16. 4. 2019. g. Pristupljeno 25. 1. 2019. 
  81. ^ Carroll, Rory (17. 7. 2013). „Elon Musk's mission to Mars”. The Guardian (na jeziku: engleski). ISSN 0261-3077. Pristupljeno 25. 1. 2019. 
  82. ^ „Elon Musk”. Esquire (na jeziku: engleski). 1. 10. 2008. Pristupljeno 25. 1. 2019. 
  83. ^ „Space Exploration Technologies Corporation Press Release”. SpaceX. Arhivirano iz originala 3. 11. 2013. g. Pristupljeno 15. 12. 2012. 
  84. ^ „Elon Musk: I'll Put a Man on Mars in 10 Years”. Market Watch. New York. 22. 4. 2011. Arhivirano iz originala 02. 09. 2011. g. Pristupljeno 1. 12. 2011. 
  85. ^ Haski, Pierre (2015). „Elon Musk (Tesla, SpaceX): génie ou prédateur de la Silicon Valley?”. rue89.nouvelobs.com. (na jeziku: francuski). 
  86. ^ „Elon Musk speaks at the Hyperloop Pod Award Ceremony (2016.1.30)”. 31. 1. 2016. Pristupljeno 21. 2. 2016. 
  87. ^ Davenport, Christian (13. 6. 2016). „Elon Musk provides new details on his 'mind blowing' mission to Mars”. Washington Post. Pristupljeno 14. 6. 2016. [mrtva veza]
  88. ^ Chang, Kenneth (27. 9. 2016). „Elon Musk’s Plan: Get Humans to Mars, and Beyond”. New York Times. Pristupljeno 27. 9. 2016. 
  89. ^ Lambert, Fred (17. 11. 2016). „Elon Musk’s stake in SpaceX is actually worth more than his Tesla shares”. Electrek (na jeziku: engleski). Pristupljeno 23. 1. 2019. 
  90. ^ SpaceX, Making Life Multiplanetary, Pristupljeno 23. 1. 2019 
  91. ^ „Elon Musk's Mars dream hinges on a giant new rocket”. Engadget (na jeziku: engleski). Pristupljeno 23. 1. 2019. 
  92. ^ a b Musk, Elon (2. 8. 2006). „The Secret Tesla Motors Master Plan (just between you and me) No. 124”. Tesla Motors. Pristupljeno 3. 10. 2010. 
  93. ^ Musk, Elon. „CEO Elon Musk”. Tesla Motors. Arhivirano iz originala 14. 02. 2017. g. Pristupljeno 20. 10. 2010. 
  94. ^ Morrison, Chris (15. 10. 2008). „Musk steps in as CEO”. The New York Times. 
  95. ^ Ruddick, Graham. „Tesla's Model X electric car spreads falcon wings at US launch”. the Guardian. Pristupljeno 4. 11. 2015. 
  96. ^ „Tesla Model X: Not a model launch”. Fortune. Pristupljeno 4. 11. 2015. 
  97. ^ „Model X”. Tesla Motors. Pristupljeno 29. 10. 2012. 
  98. ^ Muller, Joann (1. 6. 2013). „What Do Toyota And Mercedes See in Tesla? A Bit of Themselves”. Forbes.com. Arhivirano iz originala 20. 05. 2018. g. 
  99. ^ „Management Team”. SolarCity. 
  100. ^ Kanellos, Michael (15. 2. 2008). „Newsmaker: Elon Musk on rockets, sports cars, and solar power”. CNET. 
  101. ^ „2013 Top 250 Solar Contractors”. Solar Power World. Pristupljeno 13. 9. 2013. 
  102. ^ „Tesla’s Acquisition of SolarCity Receives Shareholder Approval”. Pristupljeno 17. 11. 2016. 
  103. ^ „Early Christmas Present For Elon Musk As Shareholders Bless Tesla-SolarCity Merger”. Forbes. 17. 11. 2016. Pristupljeno 22. 11. 2016. 
  104. ^ „Tesla - Current Report”. ir.tesla.com. Arhivirano iz originala 20. 6. 2018. g. 
  105. ^ „The unveiling of the Tesla Motors Electric Car”. Autoblog. Pristupljeno 26. 7. 2006. 
  106. ^ „Beyond the hype of Hyperloop: An analysis of Elon Musk's proposed transit system”. Gizmag.com. 22. 8. 2013. Pristupljeno 23. 8. 2013. 
  107. ^ Vance, Ashlee. „Revealed: Elon Musk Explains the Hyperloop, the Solar-Powered High-Speed Future of Inter-City Transportation”. Bloomberg BusinessWeek. Pristupljeno 17. 4. 2016. 
  108. ^ „Hyperloop Update: Elon Musk Will Start Developing It Himself”. Forbes.com. Arhivirano iz originala 20. 05. 2018. g. Pristupljeno 22. 3. 2016. 
  109. ^ „Musk announces plans to build Hyperloop demonstrator”. gizmag.com. Pristupljeno 4. 11. 2015. 
  110. ^ Musk, Elon (12. 8. 2013). „Hyperloop Alpha” (PDF). SpaceX. Arhivirano iz originala (PDF) 28. 1. 2016. g. Pristupljeno 13. 8. 2013. 
  111. ^ Musk, Elon (12. 8. 2013). „Hyperloop”. Tesla. Pristupljeno 13. 8. 2013. 
  112. ^ „Hyperloop Designed for Quick, Convenient Commute”. ABC News. 9. 3. 2013. Pristupljeno 15. 8. 2013. 
  113. ^ „Hyperloop”. SpaceX. Arhivirano iz originala 15. 8. 2013. g. Pristupljeno 13. 8. 2013. 
  114. ^ Bilton, Nick (15. 8. 2013). „Could the Hyperloop Really Cost $6 Billion? Critics Say No”. The New York Times. 
  115. ^ Markoff, John (11. 12. 2015). „Artificial-Intelligence Research Center Is Founded by Silicon Valley Investors”. The New York Times. Pristupljeno 15. 12. 2015. 
  116. ^ Levy, Steven (11. 12. 2015). „How Elon Musk and Y Combinator Plan to Stop Computers From Taking Over”. Medium/Backchannel. 
  117. ^ „Elon Musk, who has sounded the alarm on AI, leaves the organization he co-founded to make it safer”. CNBC. 21. 2. 2018. Pristupljeno 28. 2. 2018. 
  118. ^ „Elon Musk launches Neuralink, a venture to merge the human brain with AI”. The Verge. 27. 3. 2017. Pristupljeno 10. 4. 2017. 
  119. ^ „Elon Musk: The Way Of The Future”. YouTube. Pristupljeno 4. 11. 2015. 
  120. ^ Team, The Transition (14. 12. 2016). „President-Elect Trump Announces Additional Members of President's Strategic and Policy Forum”. Pristupljeno 20. 12. 2016. 
  121. ^ „Elon Musk and the chief executive of Uber are now advising Donald Trump”. Pristupljeno 20. 12. 2016. 
  122. ^ „Donald Trump Adds Elon Musk, Travis Kalanick, and Indra Nooyi to His Team of Advisers”. 14. 12. 2016. Pristupljeno 20. 12. 2016. 
  123. ^ OConnell, Justin (23. 12. 2016). „Elon Musk, Appointed to Trump's Team of Advisories, Thinks Bitcoin Is a "Good Thing" - CryptoCoinsNews”. CryptoCoinsNews. Pristupljeno 16. 4. 2017. 
  124. ^ „Elon Musk just got more involved with Trump's administration”. businessinsider.com. Pristupljeno 29. 1. 2017. 
  125. ^ „US quits Paris climate pact: Reaction from around the world following the US president's decision on the Paris accord”. Pristupljeno 1. 6. 2017. 
  126. ^ „Elon Musk announcing departing presidential councils on Twitter”. Pristupljeno 1. 6. 2017. 
  127. ^ Strange, Adario (5. 11. 2016). „Elon Musk thinks universal income is answer to automation taking human jobs”. mashable.com. Pristupljeno 6. 2. 2017. 
  128. ^ „Elon Musk on Trump presidency: 'I don't think he's the right guy'”. businessinsider.in. Pristupljeno 21. 3. 2017. 
  129. ^ Lee, Dave (26. 1. 2017). „Elon Musk: I'm Trump's voice of reason”. BBC News. Pristupljeno 29. 1. 2017. 
  130. ^ „Elon Musk Donates Solar Power Project to Soma City in Fukushima Prefecture, Japan”. BusinessWire.com. Pristupljeno 27. 4. 2014. 
  131. ^ „What it's like to own a Tesla Model S – Part 2 – The Oatmeal”. theoatmeal.com. 
  132. ^ Kumparak, Greg. „Elon Musk Donates Million to the Oatmeal's Nikola Tesla Museum”. TechCrunch. AOL. Pristupljeno 14. 11. 2015. 
  133. ^ „Elon Musk donates M to keep AI beneficial”. Future of Life Institute. 2015. Arhivirano iz originala 28. 02. 2018. g. Pristupljeno 20. 1. 2015. 
  134. ^ „Elon Musk Donates M To Make Sure AI Doesn't Go The Way of Skynet”. Mashable. 2015. Pristupljeno 21. 6. 2015. 
  135. ^ Kosoff, Maya (15. 1. 2015). „Elon Musk Is Donating $10 Million To Keep Killer Robots From Taking Over The World”. Business Insider. Pristupljeno 15. 12. 2015. 
  136. ^ „Elon Musk”. XPRIZE. Pristupljeno 19. 4. 2015. 
  137. ^ Kroll, Luisa (19. 4. 2015). „The Giving Pledge Signs On 12 More Wealthy Americans Including Tesla's Elon Musk And Home Depot's Arthur Blank”. Forbes. 
  138. ^ Durand Streisand, Elizabeth. „A Look at Elon Musk's Rocky Romantic History”. Yahoo. Pristupljeno 29. 5. 2017. 
  139. ^ Junod, Justine (14. 11. 2012). „Elon Musk: Triumph of His Will”. Esquire. Pristupljeno 28. 11. 2012. 
  140. ^ „Justine Musk | TEDxUIUC”. 1. 6. 2017. 
  141. ^ Elliott, Hannah. „Elon Musk – In Photos: Forbes Life Elon Musk”. Forbes. Arhivirano iz originala 20. 05. 2018. g. Pristupljeno 4. 11. 2015. 
  142. ^ Lai, Jennifer (19. 1. 2012). „Elon Musk Divorce: Announces Split From Talulah Riley On Twitter”. The Huffington Post. Pristupljeno 23. 7. 2013. 
  143. ^ „Elon Musk withdraws Talulah Riley divorce papers after being spotted at Allen & Company conference”. Mail Online. 5. 8. 2015. 
  144. ^ „Billionaire Elon Musk's wife files for divorce”. Mashable.com. 21. 3. 2016. 
  145. ^ Kimble, Lindsay (18. 11. 2016). „Elon Musk and Talulah Riley Are Divorced for a Second Time”. People. Pristupljeno 24. 8. 2017. 
  146. ^ Ross, Martha (6. 8. 2017). „Tesla CEO Elon Musk breaks up with Amber Heard, report says”. The Mercury News. Pristupljeno 24. 8. 2017. 
  147. ^ „Grimes is dating Elon Musk”. Consequence of Sound. 7. 5. 2018. Pristupljeno 8. 5. 2018. 
  148. ^ „Grimes is dating Elon Musk”. Consequence of Sound. 7. 5. 2018. Pristupljeno 8. 5. 2018. 
  149. ^ Darville, Jordan (20. 3. 2019). „Grimes talks new music, Elon Musk, plans to publicly execute her musical persona”. The Fader. 
  150. ^ Antonelli, William (14. 12. 2019). „Elon Musk made a surprise appearance at one of the biggest gaming events of the year to support his girlfriend, Grimes”. Business Insider (na jeziku: nemački). Pristupljeno 14. 12. 2019. 
  151. ^ „Grimes Announces She's 'Knocked Up' and Shares Photo of Her Pregnant Belly”. yahoo.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 7. 3. 2020. 
  152. ^ Hiatt, Brian; Hiatt, Brian (5. 3. 2020). „Grimes: Live From the Future”. Rolling Stone (na jeziku: engleski). Pristupljeno 7. 3. 2020. 
  153. ^ Kiefer, Halle (4. 5. 2020). „Grimes and Elon Musk's Baby Has Arrived, Just As Legend Foretold” . Vulture. Pristupljeno 5. 5. 2020. 
  154. ^ Trepany, Charles (5. 5. 2020). „Elon Musk shares first photo of his and Grimes' new baby boy: 'Mom and baby all good'”. USA Today. Pristupljeno 5. 5. 2020. 
  155. ^ Schwedel, Heather (5. 5. 2020). „What Does Elon Musk and Grimes’ Baby Name Actually Mean?”. Slate Magazine (na jeziku: engleski). Pristupljeno 5. 5. 2020. 

Literatura

Spoljašnje veze

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Илон_Маск&oldid=27672493”