Википедија

Kasini—Hajgens

Kasini—Hajgens (engl. Cassini–Huygens) udružena je misija svemirskih agencija NASA / ESA / ASI koja proučava planetu Saturn i njeno mnoštvo prirodnih satelita od 2004. godine. Lansirana 1997. nakon skoro dve decenije gestacije, sastoji se iz Saturnovog orbitera (Kasini) i atmosferske sonde / lendera meseca Titana (Hajgens). Letelica je takođe vratila podatke i o mnogim drugim stvarima uključujući heliosferu, Jupiter i testove teorije relativnosti. Titanova sonda, Hajgens, je ušla u atmosferu Titana i spustila se na njegovu površinu 14. januara 2005. godine. Misija se završila 15. septembra 2017. ulaskom u atmosferu Saturna.[1]

Kasini—Hajgens

Kasinijev ulazak u orbitu Saturna
Kasinijev ulazak u orbitu Saturna

Operator NASA / ESA / ASI
Proizvođač Boing, Lokid Martin
Tip misije Orbiter, lender
Datum lansiranja 15. oktobar 1997. u 08.43 UTC
Kraj misije 15. septembar 2017.
Raketa-nosač Titan IV-B / Kentaur
Mesto lansiranja VS Kejp Kanaveral LK40
Masa orbiter 2.150 kg
sonda 350 kg
gorivo 3.132 kg
Σ 5.600 kg
Izvor napajanja 3 x Radioizotopni termoelektrični generator (RTG)
Snaga napajanja 880 W (1997)
(2010) 670 W
Vrsta orbite polarna
Ulazak u orbitu 1. jul 2004. u 02.48 UTC
Međunarodna oznaka 1997-061A
Vebsajt ESA — Kasini—Hajgens
NASA — Kasini—Hajgens
ASI — Kasini—Hajgens

Kompletirana Kasini—Hajgens sonda je lansirana 15. oktobra 1997. godine raketom Titan IV-B / Kentaur i nakon dugog međuplanetarnog putovanja ušla u orbitu Saturna 1. jula 2004. godine. Hajgens sonda se odvojila od orbitera 25. decembra 2004. u 02.00 UTC; stigla je do Saturnovog meseca Titana 14. januara 2005. i odmah ušla u njegovu atmosferu, lagano se spustila ka površini, šaljući pritom naučne informacije telemetrijom ka Zemlji. Ovo je bilo prvo sletanje na površinu nekog nebeskog tela u spoljašnjem delu Sunčevog sistema (izvan orbite Marsa). NASA je 18. aprila 2008. objavila produžetak finansiranja zemaljskih operacija misije, kada je preimenovana u Kasini ravnodnevnica. Misija je ponovo produžena u februaru 2010. i dobila naziv Kasini kratkodnevnica. Ova faza misije ima finansiranje do kraja 2017. godine. Kasini je četvrta letelica koja je posetila Saturn i prva koja je ušla u orbitu oko njega.[2]

Šesnaest evropskih zemalja i SAD sačinjavaju tim koji je dizajnirao i konstruisao letelicu, i odgovoran je za upravljanje i prijem podataka od strane Kasini orbitera i Hajgens sonde. Misijom rukovodi Laboratorija za mlazni pogon iz SAD u kojoj je orbiter dizajniran i sastavljen. Razvoj Titanove Hajgens sonde poveren je evropskom svemirskom centru za razvoj i tehnologiju čiji je primarni preduzimač za sondu bila francuska kompanija Alkatel. Oprema i instrumenti sonde su dopremljeni iz raznih država. Italijanska svemirska agencija je obezbedila radio antenu visoke frekvencije kao i kompaktan i lagan višenamenski radar (koristi se kao potpovršinski radar, altimetar i radiometar).

Kasini se napaja uz pomoć 32,7 kg[3] plutonijuma-238 — toplota koja nastaje raspadom materijala se pretvara u električnu energiju. Hajgens sonda se tokom međuplanetarnog puta napajala energijom orbitera, a zatim nakon odvajanja standardnim hemijskim baterijama.

Imenovanje uredi

Misija se sastoji iz dva dela: NASA / ASI Kasini orbitera, nazvanog po italijansko—francuskom astronomu Đovaniju Domeniku Kasiniju (poznatom kao Žan-Dominik Kasini kada je postao građanin Francuske) i Hajgens sonde koju je razvila ESA nazvane po holandskom astronomu Kristijanu Hajgensu. Hajgens je otkrio Titan, dok je Kasini otkrio još nekoliko Saturnovih satelita. Tokom razvoja misija je bila poznata pod radnim nazivom „Saturn orbiter Titan sonda” (engl. Saturn Orbiter Titan Probe — SOTP).

Ciljevi uredi

 
Animacija Kasini—Hajgns letelice

Kasini je imao sedam primarnih ciljeva misije:

  1. Utvrđivanje trodimenzionalne strukture i dinamike ponašanja Saturnovih prstenova
  2. Utvrđivanje površinskog sastava satelita i geološke istorije svakog objekta
  3. Utvrđivanje prirode i porekla tamnog materijala na „vodećoj“ polulopti Japeta
  4. Merenje trodimenzionalne strukture i dinamike ponašanja magnetosfere
  5. Proučavanje dinamike ponašanja Saturnove stmosfere na nivou oblaka
  6. Proučavanje promena Titanovih oblaka i izmaglice tokom vremena
  7. Karakterizacija Titanove površine na regionalnom nivou

Ukupni troškovi misije su oko 3,26 milijardi US$, uključujući 1,4 milijarde US$ za razvoj letelice pre lansiranja, 704 miliona US$ za operacije misije, 54 miliona US$ za praćenje i 422 miliona US$ za raketu nosač. SAD učestvuje sa 2,6 milijardi US$ (80%), ESA sa 500 miliona US$ (15%) i ASI sa 160 miliona US$ (5%).

Primarna misija Kasini sonde je završena 30. jula 2008. godine. Nakon toga, misija je produžena do juna 2010. (Kasini ravnodnevnica).[4] Tokom ove produžene misije sonda je proučavala Saturnov sistem tokom ravnodnevnice, koja se dogodila u avgustu 2009. godine.[5] NASA je 3. februara 2010. godine objavila još jedno produženje misije, ovog puta za još 6,5 godina, do 2017. godine, kada se tokom leta na severnoj polulopti događa kratkodnevnica (Kasini kratkodnevnica). Ovo produženje omogućava još 155 orbita oko Saturna, 54 proleta pored Titana i 11 proleta pored Encelada.[6] Tokom proleta pored Titana 2017. godine, orbita sonde će se promeniti tako da će proleteti na samo 3.000 km iznad Saturnovih oblaka, ispod unutrašnje ivice D–prstena. Sledeći susret sa Titanom će poslati letelicu u atmosferu Saturna, gde će biti uništena.

Posećena nebeska tela uredi

Odabrane slike (objekti su poređani po veličini)
 
 
 
 
 
 
 
Titan Mesec Reja Japet Diona Tetida Enceladovi gejziri
 
 
 
 
 
 
 
Mimas Hiperion Feba Jan Epimetej Prometej Pandora
 
 
 
 
Helena Atlas Telesto Meton

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ Clara Moskowitz (3. 2. 2010). „Cassini Saturn Probe Gets 7-Year Life Extension”. Space.com. Pristupljeno 12. 2. 2012. 
  2. ^ „Cassini Solstice Mission”. Arhivirano iz originala 02. 12. 2003. g. Pristupljeno 19. 2. 2012. 
  3. ^ „Russia to develop nuclear-powered spacecraft for Mars mission”. Pristupljeno 19. 2. 2012. 
  4. ^ Dave Mosher, Staff Writer (15. 4. 2008). „NASA Extends Cassini Probe's Mission at Saturn”. Space.com. Pristupljeno 15. 12. 2012. „NASA je produžila Kasini misiju na Saturnu” 
  5. ^ Dave Mosher, Staff Writer (16. 4. 2008). „Cassini receives extension”. Arhivirano iz originala 31. 08. 2012. g. Pristupljeno 15. 12. 2012. „Kasiniju produžena misija” 
  6. ^ Clara Moskowitz (3. 2. 2010). „Cassini Saturn Probe Gets 7-Year Life Extension”. SPACE.com. Pristupljeno 15. 12. 2012. „Kasini misiji produžen život za još 7 godina” 

Spoljašnje veze uredi

 
Kasini—Hajgens na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Касини—Хајгенс&oldid=27368709”