Kikladi

Kikladi (grč. Κυκλάδες) su ostrvlje u južnom delu Egejskog mora, jugoistočno od obale grčkog kopna, a u blizini većeg ostrva Evbeje i obale Atike. Kikladi su svi u okviru države Grčke i svi su do 2011. godine bili ustrojeni u okviru jednog okruga — periferije Kikladi u okviru Periferiji Južni Egej, koja je tada podeljena na 8 okruga. Upravno središte prefekture bio je najvažniji grad ostrvlja Kikladi, Ermopoli na Sirosu.

Okrug Kikladi Νομός Κυκλάδες
Država	Grčka
Periferija	Južni Egej
Admin. centar	Ermoupolis
Površina	2.572 km2
Stanovništvo	2005.
— broj st.	119.549
— gustina st.	46,48 st./km2
— ISO 3166-2	GR-82
Poštanski broj	84x xx
Registarske tablice	ΕΜ
Oblasna oznaka	228h0
Broj opština	20
www.cyclades.gr

Kiklade čini veliki broj relativno malih ostrva — čak 220, od čega je veliki broj mali i nenaseljen (pogledati Manja ostrva Santorinija i Mali istočni Kikladi).

Najznačajnija ostrva su:

Amorgos Anafi Andros Antimilos Antiparos Delos Jaros Ios

Kea Kimolos Kitnos Makronisos Milos Mikonos Naksos Paros

Santorini Serifos Sifnos Sikinos Siros Tinos Tirazija Folegandros

Poreklo imena

Kikladi su dobili ime po grčkoj reči „oko“ ili „okolo“ (grč. κυκλάς), a koja je označavala sva ostrva „oko“ ostrva Delos, svetog u doba antike.

Prirodne odlike

Plaža na ostrvu Andros

Kikladi su ostrvlje u središnjem delu Egejskog mora, jugoistočno od obale grčkog kopna, a u blizini većeg ostrva Evbeje i obale Atike. Istoimena prefektura je jedna od ostrvskih prefektura u Grčkoj. Južno od Kilada nalazi se Krit.

Najveće ostrva Kiklada je Naksos, a veća su: Andros, Milos i Paros.

Sva ostrva su planinska, često kamenita i sušna. Jedino su manje kotline i doline plodne i zelene tokom cele godine.

Klima na Kikladima je sredozemna. Ostrva spadaju u sušni deo Grčke, gde su leta duga i žarka, bez većih padavina, dok su zime blage. Bogatsvo podzemnih voda zavisi od blizine kopna, pa se ka jugu oseća sve veći nedostatak vode.

Biljni i životinjski svet je onaj tipičan za Sredozemlje. Zbog ograničene dostupnosti vode, dominira uzgajanje masline i vinove loze. U navodnjavanim područjima gaje se i agrumi, krompir i duvan.

Istorija

Tipičan predeo na Kikladima

Statua iz vremena Kikladske civilizacije

Santorini-tipična arhitektura Grčkih ostrva

Glavno mesto Kiklada, Ermoupolis

Za Kiklade je neobično važno razdoblje kasne praistorije, tzv. Kikladska civilizacija, zavisna i bliska Kritskoj. Obe civilizacije propale su posle velike erupcije vulkana na Santoriniju, koji uništio veći deo ovog ostrva. Iza Kikladske civilizacije su danas ostale brojne figurine-idoli, vezane za zagrobni život. Ove figurine, nađene u 19. veku, imale su veliki uticaj na moderno vajarstvo (Brankuši).

Tokom stare Grčke Kikladi su bili organizovani u niz malih, ali važnih polisa. Za pojedina ostrva vezani su i važni pojmovi, poput Deloskog saveza. Posle toga ostrvljem je vlada stari Rim, a zatim i Vizantija. 1204. g. posle osvajanja Carigrada od strane Krstaša Kikladi potpadaju pod vlast Mlečana, pod kojima ostaju vekovima, do sredine 16. veka. Duga vladavina Mlečana ostavila je jednu posebnost mesnog stanovništva, a to je veliki postotak Grka-katolika i dan-danas na nekim ostrvima (Siros, Tinos).

Novi gospodar Kikiladima bilo je osmansko carstvo. Vlast osmanlija zbog posebnog položaja Kiklada nije bila preterano kruta i imala je osobine mesne autonomije. Postojanje autonomije i katolički element u stanovništvu bili su glavni činilac nevelikog učestvovanja mesnog stanivništva u Grčkom ustanku 20ih godina 19. veka, što je ostrva spasilo većeg razaranja. Zahvaljujući tome posle stvaranja savremene grčke države Kikladi, kao njegov deo, bili su veoma privlačni za nove grčke doseljenike i brzo su se razvijali zahvaljuući svom položaju „pomorskih vrata ka Istoku“. Međutim, u 20. veku, posle širenja Grčke i gubljenja ove pogodnosti, Kikladi gube na značaju i polage dolazi do iseljavanja, mahom seoskog stanovništva. Posldnjih decenija ovo je zaustavljeno razvojem turizma.

Stanovništvo

Kikladi kao važna turistička oblast u Grčkoj imaju visok rast stanovništva, čine se polako popravlja demografsko stanje napravljeno u prvoj polovini 20. veka, kada se veliki broj ostrvljana odselio na kopno (najviše u Atinu) ili u inostranstvo. Dominira gradsko stanovništvo. Nekoliko velikih ostrva su najgušće naseljena i tu živi nakjveći deo stanovnišztva prefekture.

Privreda

Danas su Kikladi spadaju u najprivlačnija turistička odredišta na Sredozemlju, a neka su postala statusni simboli (Mikonos, Santorini). Zbot toga turizam posldnjih decenija čini najvažniju privrednu delatnost.

Tradicionalno pomorsto je i dalje je razvojeno, ali se sve više okreće ka potrebama turista. Slično je i sa tradicionalnim zanatima, koji su sve više vezani za izradu suvenira.

Zbog ograničene dostupnosti vode i golog reljefa poljoprivreda nikada nije bila dominantno zanimanje ostrvljana, ali je uzgajanje masline i vinove loze bilo i ostalo tradicinalno. U navodnjavanim područjima gaje se i agrumi i duvan.

Vidi još

• Sporadi — grupa grčkih ostrva severno od Kiklada
• Dodekanez ili Dodekani — grupa grčkih ostrva nekada poznata kao „Južni Sporadi“
• Manja ostrva Santorinija
• Mali istočni Kikladi
• Kikladske figurice

Spoljašnje veze

• Jeremy B. Rutter, "The Prehistoric Archaeology of the Aegean" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (1. januar 2009): istorija Kikladske civilizacije
• Cyclades News portal: Portal za vesti sa Kiklada