Korisnik:BrankaVV/pesak

Radosav Čikiriz
Lični podaci
Datum rođenja	1823.
Mesto rođenja	Rti, Kneževina Srbija
Datum smrti	1864.(1864-Nedostaje neophodni parametar 1, mesec!-00) (40/41 god.)
Mesto smrti	Rti, Kneževina Srbija
Umetnički rad
Polje	Klesarstvo
Pravac	Kamenorezaštvo zapadne Srbije
Potpis

Radosav Čikiriz (1823−1864) bio je klesar iz sela Rti. Rodonačelnik i najznačajniji predstavnik Dragačevske škole kamenoreza.

Potpis na groblju u selu Rtari

Uticaj

Život

Rođen je u selu Rti oko 1823. godine.

Delo

Uzori

Prostor delovanja

Čikirizovi radovi sreću se na veoma prostranom području, što je dokaz da je, kao dobar kamenorezac, bio nadaleko tražen. Opsluživao je naručioce od Rudnika do Zlatara i od Žiče do blizu Rače. Klesario je po Dragačevu, rudničkom Pomoravlju i Starom Vlahu. Radio u devet srezova: dragačevskom, moravičkom, ariljskom, zlatiborskom, požeškom, trnavskom, žičkom, ljubićkom i takovskom.

Ima ga u subovorskom Ozremu, moravskom Mojsinju, golijskoj Pridvorici, zlatiborskim Kremnima. Prispevao je i preko granice, u inostranstvo - u Novu Varoš, koja je, u njegovo doba, bila u Otomanskom carstvu. Tamo je izrezao i ispisao krstate mramore Aleksi Kujundžiću, ocu ivanjičkog ekmedžije Vujice (1848), i čuvenom marvenokupcu Đorđu Hadžisimiću, inače Cuci, koji je trgovao sa Dubrovnikom (1862).

Istočnici

pravio istočnike (česme) pored rabadžijsko-kiridžijskih puteva. Pored svakog - korito za napoj umornih konja i volova.

Kremna, kod Moljkovića hana - putnicima između Višegrada i Užica poželeo je pitku vodu a ulagaču novca i majstoru blagoslov: „Pij, brate, i reci fala! Nagradi, Bože, onoga kojije ovo plaplio i svojom rukom radio!”

Ostali su u planini, kraj glavnih karavanskih postaja. Jedai na Katićima pod Mučnjom, drugi u Lisi, na Vijencu, treći - u Rtarima, pri vrhu Jelice.

Česma na konaku kneza Miloša u Gornjoj Dobrinji.

Nadvratnici, ploče

portali, frizovi, nadvratnici i zidne ploče na crkvama, manastirima i konacima koji su u njegovo vreme podizani, popravljani i obnavljani.

Vujan: Sej konak sogradi se pri vladeniju srbskog knjaza Aleksandra Karađorđevića... (1853)

Ježevica: na nadvratniku je štitoliki grb kneževine Srbije, obgrljen dvema lisnatim grančicama i „oglavljen” razvedenom krunom. Desno od grba je šestokrili anđeoserafim, a levo - splet slobodno oblikovanih lovorovih listova. Ispod anđela je ruka koja drži stilizovan krst.

Nadgrobni spomenici

Materijal

izrađivao spomenike, istočnike, nadvratnike.

nadgrobna obeležja u obliku učetvrćenog stuba tesanika, bez kape, na čijim je bokovima ukopavao izdužena pravougaona polja za upisivanje pokojničkih životopisa

Osim ovih stubova od dragačevskog peščara, ispisao je i dosta pljosnatih krstaša od studeničkog mermera

četrdesetak masivnih krstova od tvrđeg kablarskog peskovika ili od bukovičkog crvenkastog ljutika.

nadgrobne ploče - najviše po crkvenim i manastirskim portama. Od svetovnih ljudi one su samo oznake grobnog mesta ponekog stočarskog trgovca, viđenjeg kmeta, predsedatelja primiriteljnog suda, poslanika Svetoandrejske skupštine.

Jezik

Epitafi

Spisak dela

Spomenike sa „kapom” klesao je od živičkog peščara. Tek po neki je sa pridodatom nadgrobnom pločom.

Likove pokojnika rezao je

Figure su izvedene je u plitkom reljefu, sa nešto plastičnije modelovanim glavama. Svi ostali detalji izvedeni su linearno i plošno, samo opisani urezanom linijom. Odeveni su u starinsku nošnju: izvezene anterije, fermene, fesove sa kićankama itd. Ponekad su vidljivi i uplivi gradske nošnje, čime je označavao pomodarstvo mlađih seljaka.

Znatno ređe klesao je ženske likove koje je odevao u kitnjastu nošnju: naborane suknje, libada i jeleke.

Polihromija

Prvobitna polihromija još uvek je prisutna u tragovima. Pojedini spomenici skorije su od strane potomaka farbani u plavo.

Naučen pismu na predvukovskoj azbuci, crkvenom ćirilicom. Slova su mu natprosečne lepote, pravilna i lako čitljiva.

Primenjivao je čudnu interpunkciju: reč je veoma često odvajao zapetama, a ponekad ju je stavljao iza svake reči. Razdvajanje reči na slogove radi penošenja u novi red označavao znakom jednakosti. Radi lakšeg čitanja, možda i radi povećanja likovne privlačnosti, reči je naizmenično bojio.

Potpisi

Potpisivao se dvojako. Ukoliko je sam izrađivao kamene taslake, to je posebno naglašavao sa:

reza i pisa Radosav Čikiriz iz Dragačeva inače sela Rtiju

Ovaj kamen gradio i napisao Radosav Čikiriz iz sela Rtiju

Na spomenicima koje je su izradili drugi kamenoresci, a on samo ukrašavao klesarijama, najčešće potpisivao sa:

Napisa Radosav Čikiriz ot sela Rtiju

Pisa Radosav Čikirizović

Pisatelj bio Radosav Čikiriz Dragačevac

Podpisa ga kamenorezac Radosav Čikriz iz sela Rtiju.

Galerija

• 

Epitafi

Natpise najčešće je počinjao dozivima:

O ljubezni srpski rode,

umoljeno stani malo ovde,

da razumeš koga ova ladna ploča krije!

Radosav Čikiriz je sastavljao „stihove u duhu opela i u duhu gusala” govoreći o prolaznosti i trošnosti čovekovog zemnog života:

Ne divi se, čitatelju, grobu moem,

tako bude i u životu tvoem.

Ovde moje kosti počivajut

i sudbinu Božiju ožidajut.

Koja kosa pokosila mene,

’oće, znaj, i tebe,

samo vreme u koe će niko ne zna,

pamtiti zato: imaj srce čisto.

Ništa večno na ovome svetu:

što je bilo, to je sad prestalo,

što je sada, prestaće ma kada.

Spomenik Stefanu Zategi (†1844) (Lisa – Grobljište)

Ovde počiva rab boži

STEFAN ZATEGA

glavni srb ot sela Lisa

bivši kmet 8 G.

poživijo 42 G :

umre od 30 g noembra 1844 :

pisa radosav Čikiriz iz Rtiju

Spomenik Marinku Iliću (†1846) (Grab – Ilići)

Ovde počiva

rab Boži

MARINKO

sin mijaila ilića

Ž: sela Graba

poživi 27. g:

i prestavise

26. Marta 1846. G:

napisa Radosav čikiriz iz sela rtiju

Spomenik Petru Obradoviću Plazini (†1846) (Guberevci – Plazine)

1846

ovde počiva

PETAR OBRADOVIĆ PLAZINA

požive 42 G.

i umre 13 maija

i ovi plac zemlje svoe

priloži pod groble

za večiti spomen

i prvi grob ovi ovde

pisa radosav Čikiriz iz sela rtiju

Spomenik Jovanu Krsmanoviću (†1848) (Rti – Đekići)

Ovde počiva Rab Boži

IOVAN KRSMANOVIĆ inače Čikiriz

Žitel Rtijanski

koie u vreme rata krabri voinik bio

i na bitke vredno polazio

junački se borio s turcima

za srbsku slavu i slobodu

1806. g ot skoplaka suleman pašine voiske

na Radalevu rana dopanuo

za veru i otečestvo protiv bezakoni tirana

i krvlju svoiom triput pokropio za

krst častni i za Hristov: zakon:

poživi: 74 g.

umre 21 oktombra 1848

Ovai bileg vozdvigošemu

sinovi Vukosav Miloš i Mikail

a spomoću svoeg strica Ilie

a pisaomu i gradio Učenik Radosav sinovac ego

a Petar kovač bratučed ego

sečiva gradio za ovi kamen

Spomenik Jakovu Novičiću (†1849) (Grab – kraj škole)

1849

ovde počiva

JAKOV

sin Mijaila Novičića

iz Sela Graba

požive... G;

i Pogibe za pravdu

Žertvujući Pred kućom,

svoiom

od zlobiva konšije

Pavla Ilića

a i Pregdašnji

krvopilaca Srbski

Spomenik Krsmanu Sretenoviću (†1850) (Rti – Čikirizi)

Ovde počiva rab boži

KRSMAN

đak on e sin bio edinac

Janka sretenovića čikiriza

i matere Paune.

i u 13-oi godini svoioj Mladosti

na preveliku tugu i žalos.

rodu svoemu umoren srdobolom

1. septembra 1850 leta

Bog damu udari raisko nasele

(...)

Spomenik Milovanu Rakoviću (†1850) (Trešnjevica – Polje)

Ovde počiva rab božii

MILOVAN RAKOVIĆ

Žitel S: Crešnjevice

Požive 50. God.

i Bist glavni Kmet primiriteljnog. Suda

i koioi podobiu 12 st G.: Sudio

i pri svakoi Česti Umro Sep: 21-og 1850 G:

MILOVANE

Bog da ti Dušu Oprosti

i lakati Matera Zemlja koja te pokriva:

Ovo kamene dao graditi tvoi Sin Života R:

A pisa i reza Radosav Čikiriz iz Sela Rtiju.

1850. G:

Spomenik Vasiliju Komadini (†1851) (Lisa – Polje)

Ovde počiva rab boži

VASILIE KOMADINA

bivši Presedatel

Primiritelnog Suda

obštine Liške

Poživi 55 God:

umre 12 Fervuara 1851. G:

ovai Bileg Vozdvigošemu

sinovi Glišo i Dmitar i Kosta i Mlađen

pisa Radosav Čikiriz

Spomenik Janku Sret. Čikirizu (†1851) (Rti – Čikirizi)

Premili srbski rode

priđi bliže i reci

Bog Daga Prosti

Ovde počiva Rab Boži

JANKO SRET. ČIKIRIZ

marvenokupac

Žite ovog sela rtiju

koje ot svog rođenja 37-me

a ot hrista 1851 godine

13-ti dan marta

vremenost sa večnostiju promenio

ovai bileg gradišemu braća čikirizi

pod upravlenijem njihova br[ata]

Radosava

Spomenik Simonu Perišiću (†1852) (Vučkovica – Dukanci)

Ovde

SIMON PERIŠIĆ

ot sela Vučkovice

poživi 100. God:

a umre 5. februara 1852. G.

ovai bileg udari mu sin Radisav

a pisa Radosav čikiriz iz sela rtiju

Spomenik Mikailu Milivoeviću (†1855) (Guča – groblje kod škole)

Ovai grob prvi početak

tom grobju dase zna:

Ovde počiva rab božii

MIKAIL MILIVOEVIĆ

ot familie broćića.

bivšij žitel gučki

poživi 46 god;

a prestavise 27 avgusta 1855 . L:

Budi emu večna pamjat:

spomenik ovai podižemu

Ego sin Milutin

a pisa i gradi Radosav Čikiriz iz Rtiju

Spomenik Gavrilu Đorđeviću (†1857) (Dučalovići – Podovčarsko groblje)

ovde počiva rab Boži

GAVRILO

sin poč: Pantelie Đorđevića

Bivši Abadžija

i žitelj dučalovski

poživi 25. G:

a umre 14: ijanuara 1857 =

spomenik ovai Spodiže mu

verna supruga Ego Mara

a sa znanjem i trudom:

eja devera Pavla Aksentievića

iz Tog Sela

i podpisa Radosav Čikiriz ot sela rtiju

Pomeni gospodi v Carstvu tvoem

Spomenik Tomi Krsmanović (†1858) (Rti – Čikirizi)

ovde e ukopato telo

raba božie

TOME

supruge Sretena R. Krsmanovića

inače čikiriza iz Rtiju

a kćeri Antonija aleksića

inače munića starovala iz stragarčine

i stanoike maike ioi

ona e poživela 69 god:

i prestavilase 3 Dekembra 1858. God

Bog da ioi dušu prosti

vo veki vekov amin:

spomen ovai podigoše

njeni Mili Sinovi

Radisav i Radosav i Paun

Spomenik Sretenu Radovanoviću Krsmanoviću (†1859) (Rti – Čikirizi)

Ovde ukopato telo raba božieg.

SRETENA RADOVANO: KRSMANO.

inače čikiriza iz Rtiju

bivšeg voinika Itrog.

u ono vreme Rata karađorđeva.

on e poživio 75 godina

i prestavio se 30 Sept: 1859 Leta

večna mu pamjat i blaženi pokoi:

spomenik ovai mesto počitanija

roditelju svoemu podigoše

blagodarni sinovi Ego

Radisav i Paun i Radosav

koie sve ovo pisao

i gradio svoim rukama

Spomenik Jovanu Vukoliću (†1861) (Pilatovići)

Priđi bliže Mili Srbski rode

umoleno postoj Malo Ovde

i pročitaj nadpis Groba ovog:

U kom mošti moe počivaju,

i sudbinu Božiju Ožidaju:

blaženoupokojenog raba Božieg

IOVANA VUKOLIĆA

Bivšeg učenika Svetog pisma

koi poživio 12 god:

a prestaviose u večnost

10 Marta 1861 G:

Spomen podiže otac

opisaoga radosav Čikiriz s Rtiu

Spomenik Iliji Plaziniću (†1862) (Lapidarijum u Guči)

Koja kosa pokosila mene

oće znam i tebe

samo vreme u koeće

niko nezna pamtiti

zato imai srce čisto

ILIJA PLAZINČIĆ

sin stevana kneževića

od familie kukolske

iz Mirosaljaca

dobrodetelni domaćin

i trgovac

poživi 73. G.

prestavise 9. oktom. 1862.

Bog da ga upo (...)

Amin

Ovai bileg podigoše Ilii

sinovac trivun

i kćer stanisava

A pisa i izreza

radosav čikiriz iz sela rtiju

Literatura

• Marinković, Radovan M (1985). Dragačevski zanati i zanimanja. Čačak: Litopapir. 
• Rosić, Miloš (1995). Rti. Beograd: Odbor za pročavanje sela SANU. 
• Nikolić, Radojko (1989). Kamenorezac Radosav Čikiriz. Gornji Milanovac: Dečje novine. ISBN 86-367-0306-9. 
• Nikolić, Radojko (1991). Seljakova duša na kamenu : (opisi ličnosti na nadgrobnicima zapadne Srbije). Gornji Milanovac: Dečje novine. ISBN 86-367-0494-4. 
• Dudić, Nikola (1995). Stara groblja i nadgrobni belezi u Srbiji. Beograd: Republički zavod za zaštitu spomenika kulture; Prosveta. ISBN 978-86-80879-07-9. 
• Nikolić, Radojko (1998). Kamenoresci narodnog obraza: kamenorezaštvo i kamenoresci zapadne Srbije. Čačak: „Litopapir”. 
• Marinković, Radovan M.; Marinković, Zoran (2010). Pisci iz Dragačeva : [leksikon]. Guča: Biblioteka Opštine Lučani. ISBN 978-86-88197-01-4. 
• Stojić, Nikola Nika (2011). Dragačevski epitafi : zapisi sa nadgrobnika i krajputaša (2. dopunjeno izd.). Čačak: Međuopštinski istorijski arhiv. ISBN 978-86-80609-45-4. 
• Nikolić, Radojko (2018). Kamena knjiga predaka : o natpisima sa nadgrobnih spomenika zapadne Srbije (2, dopunjeno izd.). Čačak: Narodni muzej. ISBN 978-86-84067-63-2. 

...............................................................

Srpsko-turski ratovi (1876-1878) na nadgrobnim spomenicima zapadne Srbije čine važne istorijske izvore značajne za proučavanje sastava Vojske Kneževine Srbije, bitaka, zatim hronika pojedinih naselja, različita genealoška istraživanja itd.

Srpsko-turski ratovi vođeni su sa prekidima od 1876. do 1878. godine sa frontom od Negotina do Drine, na „liniji od preko 1000 kilometara, što je prava retkost u dotadašnjoj ratnoj istoriji uopšte, i to - između jedne male zemlje i velike turske carevine”.

Kneževina Srbija imala je stajaću i narodnu vojsku koja se delila na pešadiju, konjicu, artiljeriju i žandarmeriju. Narodnu vojsku činili su vojni obveznici od 20 do 50 godina, podeljeni po godištima u tri klase. Početkom 1876. godine formirana je Ibarska vojska, sastavljena od Zapadnomoravske divizije i Šabačke brigade I klase. Brigade i bataljoni nosili su nazive po ondašnjim srezovima: Rudnički, Moravički, Dragačevski, Ariljski, Trnavski... Vojnici su u najvećem broju pripadali pešadiji, ali se u epitaf sreće i poneki konjanik − kavaljerist, artiljerac, tobdžija i pionir. Nadgrobni natpisi svedoče o onovremenoj vojničkoj terminologiji: vojnik prve i druge klase, redov, desetar, vodnik, zastavnik, komandir, četovođa, narednik, poručnik, ađutant, komandant. Zatim vojne jedinice: četa, batalion i brigada, pa izrazi koji upućuju na rodove vojske: pjehota, katana, kavaljerist, konjanik, artiljerija, tobdžija, brdska baterija. Petnaestak reči označava pojmove iz oblasti vođenja rata: bitka, boj, borba, megdan, bojno polje, bojna linija, pozicija, borac, ratoborac, šiljbok, vitez, narodna vojska, stojeća vojska, turska sila, žrtva.

Podela spomenika

Ratnicima ovih ratova najviše kamenih obeležja - nadgrobnika i krajputaša sa autentičnim likovnim i pisanim sadržajima podignuto je na području između Javora i Rudnika. Mogu se podeliti u dve grupe grupe:

Kenotafi

Prve predstavljaju kenotafi - „spomenici nad praznim grobom” podizani vojnicima sahranjenim na bojištima duž linije frontaili neznano gde. U Srbiji ova praksa započinje sa podizanjem spomenika učesnicima Prvog i Drugog srpskog ustanka, a svoj puni zamah dobija nakon Balkanskih i Prvog svetskog rata, kada su kenotafi podizani ne samo kraj puteva − takozvani krajputaši, već i u crkvenim portama i na seoskim grobljima, o čemu svedoči natpis:

Evo moj spomen vođe

ali nije moje telo vođe

već sam ga ostavijo na položaju

na bojnoj liniji.

Nadgrobnici

Drugu vrstu čine nadgrobni spomenici podignuti vojnicima koji su preživeli oslobodilačke ratove, a čije je učešće u ratovima posebno isticano uobičajnom epitafnom frazom :

poštovani građanin i žitelj ovog sela (...)

koi časno poživi (...)

bivši vojnik

u srpsko turskom ratu 1876 i 7 i 8 god.

Epitafi

U natpisima se sreće i začetak ratničkog nadgrobnog pesništva, u prvom redu u dozivnim počecima epitafa. Stihovanim dozivima obraćalo se srpskom rodu i putnicima u desetercu, ponekad i u osmercu:

Priđi bliže mili čitatelju

truda svoga nemoj požaliti

tužan ovaj spomen pročitati

te ti vidi ko ovde počiva

mrtvo telo na daljini osta.

Natpisi sa spomenika dati hronološki, po starom, Julijanskom kalendaru:

..........................................................................

Natpisi sa spomenika dati hronološki, po starom, Julijanskom kalendaru.

A B V G D Đ E Ž Z I J K L Lj M N Nj O P R S T Ć U F H C Ć Dž Š

Gornji Milanovac

Lučani

Arilje

Brekovo

Spomenik Blagoju Markoviću (†1876) (Brekovo)

Ovde počiva rab boži

BLAGOE

sin počivšeg

Radoice Markovića

pož. 22 g.

pogibe na boju

na Kalipolju

24. junija 1876.

Ovi krs podiže mu

brat Zdravko

i majka Gospava.

Doneše mu kosti

u obšto groblje.

Trešnjevica

Spomenik Stefanu Pavloviću (†1876) (Trešnjevica)

Oj putničke čekni malo,

ne požali truda svoga

što ćeš stati i čitati

biljeg ovaj.

Reci Bog da prosti dušu

STEFANA PAVLOVIĆA

iz Trešnjevice

hrabrog vojnika druge klase

bataliona dragačevskog

koi je u 42. g. života svoga

junački boreći se

protivu Turaka u ratu

pod knjazom Milanom IV Obrenovićem

braneći slavu i slobodu

svoje braće Srba

ne odstupajući ispred turske sile

pred vojskom srbskom

poginuo na šiljboku na Borju

24. juna 1876. g.

Spomenik Pantu Đorđeviću (†1876) (Banjica)

O mili srbski rode

i braćo vojnici

ne požalite svoga truda

što ćete malo stati i čitati

ovaj večiti spomenik

PANTU ĐORĐEVIĆU

iz Banjice (...)

Bivši četovođa I klase I čete

trnavskog bataliona

koi pod vladom knjaza Milana Obrenovića III

u prvom ratu srbskom turskom

na Čemernici kod Javora

krabro boreći se sa Turcima

za Slobodu i nezavisnost srbsku

poginuo 16. avgus. 1876. g.

Spomenik Milovanu Kandiću (†1876) (Vrnčani)

Ovaj spomen dignut je

krabrom srbskom vojniku

MILOVANU KANDIĆU

iz Vrnčana

koi se za veru i otadžbinu u srbskom ratu

junački s Turcima borijo

kod Aleksinca na Adrovcu

poginuo 20. avgusta 1876. god.

a u 23. god. svog života

pri vladi srbskog gospodara

Milana Obrenovića IVtog.

Valjan bio, junački na megdanu poginuo,

dobroj porodici svojoj spomen ostavio:

da se vere, sloge i ljubavi držite.

Spomenik Milanu Ružičiću (†1876) (Goračići)

O vojnici i putnici,

pogledajte s puta rode

i čitajte podpis ovde,

što ćeš stati i čitati

ne požali truda svoga

no spomente brata svoga

i recite Bog da prosti

brata

MILANA RUŽIČIĆA

žitelja goračkog i vodnika II klase

narodne vojske trnavskog bataliona

poživi 40 g.

a (...) avgusta u 1876. g.

pogibe na Pazaru

braneći sebe i slavu otečestva

od turske sile.

Spomenik Dobrici Kodžopelji (†1876) (Luke)

Spomenik

DOBRICE KODžOPELjE

iz sela Luka

biv. hrabrog vojnika prve klase

bataliona dragačevskog

koji je u 32. god. života svog

za otadžbinu, slavu i slobodu

braće svoje Srba

boreći se protiv Turaka

poginuo u bitci na Šiljegovcu

okrug aleksinački

15. sep. 1876. g.

Vojnici stradali u Drugom srpsko-turskom ratu (1877-1878)

Spomenik Aleksi Radosavljeviću (†1877) (Rtari)

Srbine mili moj rode

ti zastani malo ovde, očekaj

te ovaj spomenik pročitaj.

On pokazuje dičnog Srbina

ALEKSU RADOSAVLjEVIĆA

iz ovog sela Rtara

krabroga vojnika prve klase

četvrte čete trnavskoga bataliona

poživi 29 godina

a pogibe na Samokovu 1877. g.

kada je knjaz Milan Obrenović

ratovao sa Turcima.

Spomenik Jovanu Komadini (†1878) (Sveštica)

Ovaj spomen pokazuje

hrabrog srbskog vojnika

JOVANA

sina Marka Komadine

iz sela Lise

sr. dragačevskog okr. čačans.

biv. artiljeriskog narednika

koi je u srbsko-turskom ratu god. 1876.

u klancima javorski pozicija

na opšte zadovoljstvo junački se borijo

i 1878. g. u bivšoj Staroj

a sada Novoj Srbiji

takođe za oslobođenje i nezavisnost

mile svoje imovine Srbije

u zvanom mestu Prokuplju

14. januara 1878. god.

u 28oj god. života

u najlepšem cvetu svoje mladosti

na veliku tugu i žalost familije,

osobito starog mu oca Marka

dragoceni mu život u ratu okončo.

Vojnici preživeli ratove

...........................

Borci pali u ratovima 1876-1878.

Spomenik Petru Zimonji (†1876) (Goračići – Zimonjića groblje)

Ovde počiva

rab boži

PETAR V. ZIMONjA

vojnik I klase

narodnje vojske

koi poživi 37 g.

a umro 9-og junija 1876 g.

Spomenu ga Gavrilo brat.

Spomenik Vladimiru Stevanoviću (†1876) (Goračići – Čergovište)

Ovai znak pokazue:

krabrog: Srbina

VLADIMIRA STEVANOVIĆA

voinika: II klase :

koie na Pazaru :

24-g iuna: u 1876 : g.

branećise :

od : turaka poginuo :

Bog damu dušu prosti.

Ovai : bileg : udarimu :

ružica : supruga :

radomir edini sin ego

u 1880. g.

Spomenik Vidosavu Stevanoviću (†1876) (Goračići – Sjeničića groblje)

Ovai podpis

pokazue krabrog vojnika

I klase narodne voiske

VIDOSAVA STEVANOVIĆA

od 20 g.

koji pogibeo 27-g iunia u 1876. go[dini]

kod Novog Pazara

sa Turcima boreći se

a spomenu ga g. Dimitrije brat ego

nežaleći truda.

Spomenik Mileti Traševiću (†1876) (Goračići – Zimonjića groblje)

Pogledajte srbski rode

i recite Bog da prosti

MILETU TRAŠEVIĆA

iz Goračića

vojnika II klase

narodne vojske

dragačevskog bataljona 3 čete

koi časno i pošteno poživi 39 god.

a na Tisovici 12 avgusta 1876 god.

za otečestvo i slobodu

hrabro boreći se od Turaka pogibe (...)

Spomenik Glišu Glavonji (†1876) (Goračići – Zimonjići)

[Ovai bileg]

pokazue krabrog Srbina

GLIŠA GLAVONjU

iz Goračića

bivšeg voinika II klase

dragačevskog bataljona [III čete]

koi poživi 40 god.

a na Javoru 16 avgusta 1876 g.

za otečestvo (... ) braneći [se]

od Turaka pogibe.

Bog da mu dušu prosti.

Ovai mu znak podiže

njegov sin Petronije.

Spomenik Milanu Ružičiću (†1876) (Goračići – Ružičića groblje)

Oj vojnici i putnici

pogledajte s puta rode

i čitajte podpis ovde

što ćeš stati i čitati

ne požali truda svoga

no spomente brata svoga

i recite bog da prosti brat

MILANA RUŽIČIĆA

žitelja goračkog

i vojnika II klase narodne vojske

Trnavskog batalijona

poživi 40 g.

a 18-og avgusta u 1876 g.

pogibe na Pazaru

braneći sebe i slavu otečestva

od turske sile (...)

Spomenik Niki Joroviću (†1978) (Goračići – Jakovljevića groblje)

Bog da (...) dušu prosti

NIKU JOROVIĆA

ko[ji] je u svoje starosti 50 g.

učestvovao u turskom ratu

a pogibe 14 avg[usta] u 1876 g.

na Javoru.

KSpomenik Janku Davidoviću (†1876) (Goračići – Jakovljevića groblje)

Ovaj znak

pokazue krabrog Srbina

JANKA DAVIDOVIĆA

iz Goračića

kovača i voinika II klase

Narodne vojske

koi poživi 40.

a pogibe na Pogledi

27-og avgusta 1876 go[dine].

Bog da mu dušu prosti.

Ovai bileg spomenuše mu

Aksentije i Milivoje sinovi.

Spomenik Petroniju Kovačeviću (†1876) (Goračići – Čergovište)

Ovai znak pokazuje

PETRONIJA KOVAČEVIĆA

iz Goračića

vojnika I klase narodnje vojske,

trnavskog bataliona

koi poživi 28 god.

a na Šiljegovcu

6 oktombra 1876 g.

za otečestvo

branećise od turaka pogibe

Bog da mu dušu prosti. (...)

Spomenik Vasiliju Janjiću (†1876) (Goračići – Zimonjića groblje)

O mili srbski rode

ne požali truda svoga

što ćeš stati i čitati

ovai tužni biljeg

koi pokazue tijelo

VASILIJA D. JANjIĆA

iz Goračića

biv[ši] voinik I klase

dragačevskog bataljona

koi e u (...) godini života

poginuo 1876. godine.

Ovaj spomen podigoše mu

sinovi njegovi Ranisav Velisav

i supruga Ljubica.

a pisa Glišo Dmitrić

iz Kotraže.

Spomenik Milivoju Popoviću (†1876) (Goračići – Sjeničića groblje)

MILIVOJE POPOVIĆ

Goračići

pož. 35 g.

pogibe na Javoru

turskog rata 1876 g.

(...)

Bog da mu dušu prosti. (...)

Spomenik Petroniju Radosavčeviću (†1877) (Goračići – Čergovište)

Ovai znak pokazue

PETRONIJA RADOSAVČEVIĆA

iz Goračića

voinika I klase narodne vojske

koi poživi 26 g.

koi e na Kuršumliji

26 de[cembra] u 1877 g.

borećise protiv Turaka poginuo.

Bog da mu dušu prosti. (...)

Spomenik Matiji Zimonji (†1878) (Goračići – Zimonjića groblje)

Ovaj biljeg pokazue tijelo

MATIJA ZIMONjA

iz Goračića

bivš. vojnik II klase

Dragačevskog bataliona

koi e u 38-oj god. života svog

hrabro boreći se u ratu protiv Turaka

za slavu i slobodu naroda srpskoga

poginuo u bitci na Sokolovici

januara 1878. god. (...)

Spomenik Miladinu Vasiljeviću (†1878) (Goračići – Petkovića groblje)

Priđite bliže moja draga braćo

pročitajte spomen moj

mili otac i mati

evo moj spomen vođe

ali nije moje telo vođe

već sam ga ostavijo na položaju

na bojnoj liniji

boreći se sa Turcima

dušmanima našim

koi su i danas

a ja boreći se

za veru i našu slobodu

moj sam život i telo ostavijo nođe

MILADIN VASILjEVIĆ

u 19 godina svog života

žrtvovak [se] za veru i kralja

1 januara 1878 godine.

Bog da mu dušu prosti. (...)

Spomenik Jovanu Glavonji (†1878) (Goračići – Zimonjića groblje)

O mili srbski rode

ne požali truda svoga

što ćeš stati i čitati

ovai tužni biljeg

koi pokazue tjelo poč.

JOVANA GLAVONjU

iz Goračića

bivši voinik i deset[nik]

I klase Trnavskog bataliona

koi u 37 god. života svoga

krabro boreći se protiv Turaka

za slavu i slobodu naroda srbskog

pod vladom knjaza Milana M. Obrenovića

poginuo u bitci na Samokovu

25 decembra 1878. g.

Bog da mu dušu prosti.

Piso Glišo Dmitrić

iz Kotraže.

Umrli od ratnih napora

Spomenik Vićentiju Stevanoviću (†1877) (Goračići – Čergovište)

Obde počiva:

rab + boži:

VIĆENTIJE STEVANOVIĆ

vodnik I : klase narodne : voiske:

koie verno: i usrdno 4 : godine

knijaza i otečestvo: služio:

poživi 31: g.

umre: 5: dec. u 1877: g.

Ovai znak +

podigoše mu

sretan iovan i kosta

poštovana braća i miloe

edini sin: Ego

u 1878.

Spomenik Nikoli Obradoviću (†1878) (Dobrače)

Spomen ovaj

pokazuje krabrog vojnika

i viteza srbskog

NIKOLU OBRADOVIĆA

biv. komandira II klase

bataliona ariljskog

koi se junački borio

i odupro sili turskoj

za otečestvo srb. u 1876. g.

pri knezu Milanu Obrenoviću.

On je služio u stoećoj vojsci 4 g.

a poživi svega 38 g.

Umrie 13g aprila 1878. g.

u Dobračama.

Krajputaš Tanasiju Plazini (†1876) (Guberevci)

Ovaj spomenik pokazuje

TANASIJA PLAZINU

iz Guberevaca

Bivšeg voinika narodne voiske

koi poživi 21 G.

A pogibe na Stupskoi česmi

20 Julija 1876 god.

Ovai spomenik podigoše mu

braća Zdravko i Svetozar.

Krajputaš Nenadu Plazini (†1876) (Guberevci)

Priđi bliže mili srbski rode

kuda itaš, postoi malo ovde

da razumeš spomen ovai

koi pokazue voinika

1-og Bataljona 4-te čete

NENADA

sina Ilie Plazine

iz Guberevaca

koie za vlade knjaza Milana Obrenovića IV

12 avgusta 1876 g. u ratu poginuo.

I bog da mu dušu prosti.

Ovai spomen podigoše mu

bratučed Dimitrije

i supruga Stanika.

Kenotaf Raketi Rakićeviću (†1876) (Guberevci – Rakićevića groblje)

Ovai znak pokazuje krabrog Srbina

RAKETU RAKIĆEVIĆA

iz Guberevaca

bivšeg voinika I klase narodnje voiske

I bataljona I čete

koi časno poživi 30 god.

a na Šiljegovcu u selu Zdravinju

30 septembra 1876 god.

za otečestvo boreći se

od Turaka pogibe.

Bog da mu dušu prosti.

Ovai mu spomen podiže

njegova žena Razumenka sa sinovima.

Spomenik Maksimu Stjepanoviću (†1898) (Guberevci – Stranjančevića/Gornje Kneževića groblje)

U ovom mračnom grobu

počivaju zemni ostatci

MAKSIMA STJEPANOVIĆA

kovača i žitelja Goračkog

biv[ši] kaplar u vojsci ratnog vremena

koi poživi 46 g.

a prestavi se 19 marta 1898 god.

Bog da mu dušu prosti.

Ovaj mu znak podiže

verna supruga Rosa

15 juna 1898 god.

Spomenik Dimitriju Plazini (†1901) (Guberevci – Plazinića groblje)

U ovom mračnom grobu

počivaju zemni ostatci

DIMITRIJA PLAZINE

iz Guberevaca

vojnik ratnog vremena 1876. i 7. i 8. god.

Koi častno poživi 53 g.

A prestavise 7 januara 1901. god.

Bog da mu dušu prosti.

Ovaj spomen podigoše

njegovi sinovi Radojko i Mijat.

Spomenik Janićiju Radosavljeviću (†1923) (Guberevci – Stranjančevića/Gornje Kneževića groblje)

Ovde počiva telo pok.

JANIĆIJA RADOSAVLjEVIĆA

iz Goračića

koji kao časan i poštovan građanin

ratnik starog turskog rata 1876 i 1877 G.

Poživi svog života 92 g.

i umro 1923 god. 3 juna.

Bog da mu dušu prosti.

Ovaj spomenik podiže

sna Katarina

i njegov blagodarni unuk Rajko.

Spomenik Todoru Rakićeviću (†1923) (Guberevci – Rakićevića groblje)

Ovde počiva ratnik

TODOR RAKIĆEVIĆ

iz Guberevaca

bio u ratu turskom

za vlade knjaza Milana Obrenovića IV

u 1875-1877 G.

Rođen 1840

umro 9 decembra 1923 g.

Spomen podiže Miljko.

Spomenik Avramu Ćendiću (†1933) (Guberevci – Ćendića groblje)

U ovom mračnom grobu

večni san boravi

AVRAM ĆENDIĆ

iz Guberevaca

dugogodišnji kmet

i predsednik opštine Goračke

i ratovao je s Turcima 1876-7-8 G.

Odlikovan srebrnim ordenom

i unapređen u čin majora.

Poživi u građanstvu

kao dobar domaćin 84 g.

Umre 24 novembra 1933 g.

Bog da mu dušu prosti (...)

Nadgrobni spomenik Stevanu Joroviću (†1898) (Živica - Brankino brdo)

U ovom Mračnom Grobu

počivaju zemni ostatci

STEVANA JOROVIĆA

uvaženog građanina

i bivšeg kmeta ovog sela Živice

koi časno poživi 56 g.

a umre 13 novembra 1898 g.

Bog da mu dušu prosti.

Stevan je bio Otličan

i u Vojsci kaplar

ratnog vremena :

u : 1876 i 7. i 8. g.

Ovaj mu znak Podiže

njegov sin Mijailo

i unuci Mijat Milić i Adam.

Spomenik Gavrilu Zimonji (†1882) (Goračići – Zimonjića groblje)

Ovde : počiva : rab boži

GAVRILO ZIMONjA :

žitel gorački

bivši vojnik u ratu 1876 i 7 i 8 g.

koi časno poživi 55 g.

a umro je 6 oktombra 1882 g.

Bog da mu dušu prosti. (...)

Spomenik Miljku Petroviću (†1890) (Goračići – Sedlarevića groblje)

Ovde tiko počiva

rab boži

MILjKO PETROVIĆ

žitelj gorački

bivši vojnik u dva rata

koji časno poživi 46 god.

a prestavi se 15 januara 1890 g.

Bog da mu dušu prosti. (...)

Spomenik Savku Ružićiću (†1892) (Goračići – Ružičića groblje)

U ovom mračnom grobu

počivaju zemni ostatci

blaženoupokoeni

SAVKO RUŽIČIĆ

iz Goračića

bivši vojnik u srpsko turskom ratu

koji poživi česno 60 god.

a prestavi se 18 novembra 1892 god.

Bog da mu dušu prosti.

Ovaj mu znak podigoše

njegovi blagodarni sinovi

Radosav i Živko

svome ocu za znak groba

dok je srpskog roda.

Spomenik Iliji Popoviću (†1897) (Goračići – Sjeničića groblje)

U ovom mračnom grobu

počivaju zemni ostatci

dična Srba

ILIJE POPOVIĆA

poštovani građanin

i bivši vojnik u ratu 1876 i 7 i 8 god.

iz ovog sela Goračića

požive 55 god.

a prestavi se 3 aprila 1897 god.

Bog da mu dušu prosti. (...)

Spomenik Janićiju Jeliću (†1903) (Goračići – Petkovića groblje)

Evo groba neizbežna dvora

đe s odmara telo od umora

dična Srba

JANIĆIJA JELIĆA

poštovanog građanina iz Goračića

bivši vojnik

u srpsko-turskom ratu 1876 i 7 i 8 godine.

Poživi 58 god.

a prestavi se 1 novembra 1903 god.

Bog da mu dušu prosti.

Ovaj mu spomen podiže

njegova supruga Cmiljana

i sin Radoica.

Spomenik Stevanu Sedlareviću (†1907) (Goračići – Sedlarevića groblje)

Evo groba neizbežna dvora

đe se odmara telo od umora

dična Srba

STEVANA SEDLAREVIĆA

poštovanog građanina

ovog sela Goračića

bivši vojnik

u srpskom i turskom ratu 1876 i 7 i 8 god.

koi časno poživi 57 god.

a umro 1 maja 1907 god.

Bog da mu dušu prosti (...)

Spomenik Kosti Stevanoviću (†1908) (Spomenik – Čergovište)

Ovde počivaju

zemljni ostatci

KOSTE STEVANOVIĆA

iz Goračića

starog ratoborca

koi časno poživi 67 god.

a prestavi se 13 juna 1908 god.

Bog da mu dušu prosti.

Ovaj mu spomen podigoše

njegov poštovani sin : Milan

i unuci Miljko i Milinko.

Spomenik Savu Kneževiću (†1909) (Goračići – Kneževića groblje)

U ovom mračnom grobu počivaju

zemni ostatci

SAVE KNEŽEVIĆA

poštovanog građanina

ovog sela Goračića

bivši vojnik stalnog kadra

u vreme rata turskog

borac 1877 i 8 god.

koi časno poživi 59 god.

a prestavi se 26 septembra 1909 god.

Bog da mu dušu prosti.

Ovaj spomen podiže

njegova verna supruga Ljubica

sin Pavle i kćer Pauna.

Spomenik Aleksi Stevanoviću (†1909) (Goračići – Čergovište)

Priđi bliže

oj Srbine mili rode

umoljeno postoj malo ovde

i recite Bog da prosti

dična Srbina

ALEKSU STEVANOVIĆA

poštovanog građanina

i žitelja ovog sela Gračića

bivši vojnik

u srpsko turskom ratu 1876 i 7 i 8 god.

koi časno poživi 65 god.

a prestavi se u večnost

16 decembra 1909 godine.

Ovaj mu nadgrobni spomenik

podiže njegov blagodarni sin

Simeun Stevanović.

Spomenik Vućiću Stevanoviću (†1912) (Goračići – Porodično imanje)

U ovom mračnom grobu :

počivaju zemni ostatci

dična srba

VUČIĆA STEVANOVIĆA

poštovanog građanina

ovog sela Goračića

bivšeg ratoborca

u srpsko turskom ratu 1876 i 7 i 8 god.

koi časno poživi 85 god.

a prestavi se u večnost

12 januara 1912 god:

Bog da mu dušu prosti. (...)

Spomenik Čedomiru Kneževiću (†1912) (Goračići)

U ovom mračnom grobu

počivaju kosti

ČEDOMIRA KNEŽEVIĆA

žitelja ovog sela Goračića

koji poživi časno 59 god.

A prestavi se 8-12-1912 god.

Ratovao je 1876 i 7 i 8 god.

Starešina vodnik Trnavskog bataljona

I klase i odlikovat u ratu.

Ovaj znak podigoše mu

njegovi sinovi Bogić i Milan

Kneževići.

Spomenik Čedomiru Stankoviću (†1915) (Goračići – Ružičića groblje)

STANKOVIĆ ČEDOMIR

1843-1915

bivši kmet

i učesnik u turskim ratovima.

Spomenik Milanu Rakoviću (†1916) (Goračići – Rakovića groblje)

Ovde je saranjen

MILAN RAKOVIĆ

iz Goračića

poživi 75 g.

u vreme svog života bijo je prvak

kmetovao je više puta

i kao ratnik odlikovat je

ratnom medaljom 1878 g.

za vrline svoje odlikovat je

kraljevskim ordenom

Takovskog krsta 5 reda 1893 g.

Umro je 11 septembra 1916 g.

Spomenik podiže

sin Veselin Raković

i ostala rodbina.

Spomenik Radivoju Vasiljeviću (†1923) (Goračići – Petkovića groblje)

Evo Groba neizbežna dvora

đe se odmara telo od umora

dična Srba

RADIVOJA VASILjEVIĆA

poštovanog građanina

ovog sela Goračića

koi časno poživi 77 god.

a prestavi se u večnost

3 februara 1923 god.

koi ratova sa Turcima

1876 i 7 i 8 god.

Bog da mu dušu prosti. (...)

Spomenik Panti Glavonji (†1923) (Goračići – Zimonjića groblje)

Priđi bliže srpski rode

te pročitaj ovaj tužni spomen ovde

dična Srba

PANTA GLAVONjIĆA

poštovanog građanina

ovog sela Goračića

koi časno poživi 70 god.

a prestavi seu večnost

4 septembra 1923 god.

i bivši vojnik Trnavskog bataliona

koi ratova sa Turcima 1876 i 7 i 8 god. (...)

Spomenik Miloradu Careviću (†1923) (Goračići – Sjeničića groblje)

Pred ovim spomenikom

leži i odmara se

MILORAD MIŠO CAREVIĆ

iz Goračića

koji poživi 69 god.

a prestavi se u večnost

21 novembra 1923 god.

u turskom ratu 1876 g ratovo ranjen

i odlikovan za hrabrost.

Godine 1885 ratovo sa Bugarima.

U opštini je bio član suda

u istoj uvažavao prvu reč

bio je vredan i poštovan domaćin.

Spomen podigoše sinovi

Mikailo Tikomir Jovica Milenko

i unuci Radomir i Momčilo.

Spomenik Jerotiju Stevanoviću (†1927) (Goračići – Čergovište groblje)

Evo groba neizbežna dvora

gde se odmara telo od umora

JEROTIJA STEVANOVIĆA

iz Goračića

koji časno poživi 80. god.

a ratovo sa Turcima 1876 i 7 i 8 god.

a umro 18 vebruara 1927 god.

Bog da mu dušu pro[sti].

Ovaj spomen podiže

njegov zet Radomir i ćerka Kata

Milićevići.

Spomenik Radenku Joroviću (†1938) (Goračići – Jakovljevića groblje)

Ovde leži telo

RADENKA M. JOROVIĆA

poštena građanina

i bivšeg opštinskog časnika

iz Goračića

koji pož[ivi] 80 god.

a umre 28 de[cembra] 1938 g.

Bog da mu dušu prosti

njemu i njegovog oca

NIKU JOROVIĆA

ko[ji] je u svoje starosti 50 g.

učestvovao u turskom ratu

a pogibe 14 avg[usta]u 1876 g.

na Javoru.

Spomenik Leksu Dragićeviću († ?) (Šume)

Ovde počiva

LEKSO DRAGIĆEVIĆ

iz Šuma

biv. Zastavnik

bataliona moravičkog

1. klase koji je 3 godine

kod knjaza Milana Obrenovića IV

kao katan-perjanik verno služio

a 1876, 1877. i 1878. g.

u ratu s Turcima

za hrabrost odlikovan bio.

Literatura

• Marinković, M. Radovan (1968). „Klesar Mlađen Raković”. Gradac : časopis za književnost, umetnost i društvena pitanja (br. 8). 
• Opačić, Petar; Skoko, Savo (1981). Srpsko-turski ratovi : 1876-1878. Beograd: Beogradski izdavačko-grafički zavod. 
• Marković, Ljubomir M. (1996). Javorski rat 1876. Beograd: Društvo umetnika "Stari grad". ISBN 86-7270-005-8. 
• Marković, Ljubomir M. (1996). Junaci sa Javora : Major Ilić, Petar Borisavljević, Jevrem Vukosavljević. Beograd: Društvo umetnika "Stari grad". ISBN 86-7270-006-6. 
• Ibarska vojska u srpsko-turskim ratovima od 1876. do 1878. godine : naučni skup povodom obeležavanja 120-godišnjice Javorskog rata. Čačak: Narodni muzej. 1997. 
• Nikolić, Radojko (1998). Kamenoresci narodnog obraza: kamenorezaštvo i kamenoresci zapadne Srbije. Čačak: „Litopapir”. 
• Savović, Saša (2009). Srce u kamenu : krajputaši i usamljeni nadgrobnici rudničko-takovskog kraja. Beograd: Službeni glasnik. ISBN 978-86-82877-29-5. 
• Stojić, Nikola Nika (2011). Dragačevski epitafi : zapisi sa nadgrobnika i krajputaša (2. dopunjeno izd.). Čačak: Međuopštinski istorijski arhiv. ISBN 978-86-80609-45-4. 
• Marinković, Radovan M.; Marinković, Zoran (2015). Vekovanja Goračića, Guberevaca i Živice : [monografija]. Guča: Guča : Biblioteka opštine Lučani. ISBN 978-86-88197-15-1. 
• Nikolić, Radojko (2018). Kamena knjiga predaka: o natpisima sa nadgrobnih spomenika zapadne Srbije (PDF) (2. dopunjeno izd.). Čačak: Narodni muzej. ISBN 978-86-84067-63-2.