Kraljevska akcionarska štedionica

Kraljevska akcionarska štedionica bila je najstariji novčani zavod osnovan u Kraljevu. Njen rad je započeo 1885. godine. U vlasništvu Štedionice su se nalazile i nekretnine, od kojih je najznačajniji bio hotel „Pariz”, smešten u centru Kraljeva. Štedionica je poslovala do izbijanja Prvog svetskog rata, tokom kog su bili uništeni njena dokumentacija i arhiva. Po okončanju rata, Štedionica je obnovila svoj rad. Uprkos izbijanju Velike krize tokom tridesetih godina, najstariji kraljevački novčani zavod je uspeo da nastavi svoje poslovanje bez stavljanja pod zaštitu države. Aprilski rat i nemačka okupacija su izazvali trajno gašenje ove ustanove.

Istorijat

Osnivanje

Kraljevska akcionarska štedionica osnovana je 15. marta 1885. godine. Njenom osnivanju je prethodilo održavanje zbora 27. januara, na kom su zainteresovani izabrali odbor od 7 članova za izradu statuta i obavljanje potrebnih radnji za osnivanje banke. Odbor su činili: Mijat Đ. Radosavljević, prota; Jovan Novaković; Jovan P. Sarić; Nikola Knežević; Ilija Kolaković, lekar; Ljuba Novaković i Miloš Ristić. Cilj osnivanja Štedionice je bio da se novac može pohraniti na sigurno mesto, uz odgovarajuću kamatu, ali i da ulagači mogu doći do povoljnih zajmova. Kapital je povećavan postepeno, uplatom nedeljnih kola, a nove štediše je privlačilo i to što je kamata isplaćivana dva puta godišnje. Do 1902. godine uplaćena bančina glavnica iznosila je 100.000 dinara i bila je podeljena na 2000 akcija od po 50 dinara, koje su glasile na donosioca.

Kuponski talon Kraljevske akcionarske štedionice

Upravni odbor je imao 7 članova i oni su birani svake godine. Nadzorni odbor je imao naziv Kontrolni odbor i on je imao 4 člana. Poslovnica Kraljevske akcionarske štedionice nalazila se u hotelu „Pariz”, koji je bio u njenom vlasništvu. Prednost u uzimanju zajma su imali akcionari, a pre svega oni koji su tražili zajam do 500 dinara. Maksimalni iznos kredita je bio 15.000 dinara. Za Kraljevčane su zajmovi davani na menice, sa dva žiranta i na založne papire od vrednosti (državne račune). Klijentima van Kraljeva, zajmovi su odobravani samo na akcije Narodne banke i državne papire.

Prekid poslovanja zbog ratova

Povećanje obima posla i želja Kraljevine Srbije da se ekonomski osamostali intenzivnije podižući domaću industriju nagnali su akcionare Akcionarske štedionice da 2. februara 1912. godine donesu odluku o povećanju glavnice za još 100.000 dinara. Nedovoljna finansijska snaga akcionara uticala je da povećanje bude uplaćeno u dva kola akcija vrednosti po 50.000 dinara. Međutim, izbijanje Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata omelo je uobičajne tokove ekonomskog života u zemlji. Svi novčani zavodi su drastično smanjili obim posla, a nakon okupacije 1915. godine njihov rad je bio potpuno obustavljen. Dan pred ulazak austrijske vojske u Kraljevo, Nikola Knežević, koji nije zbog godina bio u stanju da napusti grad, sakrio je dokumenta i hartije od vrednosti u svoj podrum. Međutim, austrougarska vojska je sve ovo pronašla. Dokumentacija i arhiva banke su uništeni, a hartije od vrednosti i menice su odneti. Vojnici su koristili i hotel „Pariz” tokom tri godine okupacije, a prilikom napuštanja grada odneli su deo hotelskog nameštaja, kao i sav nameštaj i kasu Štedionice.

Poslovanje između dva svetska rata

Zbog štete koju je pretrpela tokom okupacije, Kraljevska akcionarska štedionica je svoj rad nastavila tek 1. juna 1920. godine. Zakonom o likvidaciji moratornog stanja ukinuta je naplata kamate od momenta početka ratnog stanja, što se negativno odrazilo na poslovanje banaka, a u slučaju Akcionarske štedionice ona je iznosila preko polovine vrednosti njene imovine. Mnogi od bančinih dužnika su preminuli, a iza sebe nisu ostavili imovinu, dok su mnogi učestvovali u ratu, pa im je imovina propala, te nisu bili u stanju da otplate svoja dugovanja. Pored ovoga, članom 90 istog zakona novčani zavodi bili su dužni da svojim službenicima isplate polovinu plate i za vreme dok zavodi, usled ratnih događaja, nisu radili.

Kako je nedostatak kapitala predstavljao problem i za druga dva novčana zavoda u Kraljevu, javila se ideja o njihovom spajanju. Uprave sve tri banke su pristale na fuziju, a potom su istu odluku odneli i zborovi akcionara Kraljevske privredne banke i Kraljevske akcionarske zadruge. Međutim, zbor akcionara Kraljevske akcionarske štedionice se ovome usprotivio. Najverovatniji razlog je taj što su se akcionari Štedionice plašili premoći grupe oko predsednika Upravnog odbora Privredne banke Petra Bogavca i predsednika Upravnog odbora Akcionarske zadruge Stevana Milosavljevića. Kako je Bogavac bio u upravi Akcionarske zadruge, Milosavljević u upravi Privredne banke, a obojica su bili i akcionari Štedionice, spajanjem novčanih zavoda broj njihovih akcija postao bi dominantan i njih dvojica bi nesmetano upravljali novonastalim zavodom.

U želji da poveća količinu svog kapitala Štedionica je nastojala da proda hotel „Pariz”, procenivši ga na pola miliona dinara. Na oglas se javio samo jedan ponuđač, koji je ponudio 300.000 dinara. Kako su akcionari ovaj predlog odbili, hotel je i dalje ostao u vlasništvu Štedionice. Uprkos nedovoljnom kapitalu, novčani zavodi su u prvim posleratnim godinama uspešno poslovali zahvaljujući velikim potražnjama za kreditima i plasmanu kapitala po visokim kamatama koje je tolika potražnja omogućavala. Uspešno poslovanje Štedionice se videlo i po tome što je 1922. godine ona konačno mogla da isplati dividendu, prvi put po okončanju rata. Uspešna poslovna godina donekle je ostala u senci smrti dugogodišnjeg počasnog predsednika Upravnog odbora Nikole Kneževića. Od 1923. godine novčani zavodi beležili su stalan rast uloga na štednju, a povećanje je bilo utoliko značajnije što nije bilo samo u nominalnom iznosu, već i u efektivnom. O uspešnosti rada Akcionarske štedionice u 1925. godini najbolje govori visina dividende od 20%, što je bilo osetno više od prosečne dividende u Srbiji, koja je te godine iznosila 13%.

Kraljevska akcionarska štedionica i Velika kriza

„Zlatni period” poslovanja Kraljevske akcionarske štedionice trajao je do 1931. godine. Te godine je Štedionica uvela i neke izmene u svom poslovanju, odlučivši da svaka akcija nosi jedna glas, da se broj članova Upravnog odbora smanji sa 7 na 5, da se članovi biraju na godinu dana, a da Kontrolni odbor broji 3 člana. Međutim, krajem te godine kriza koja je započela krahom na njujorškoj berzi 1929. godine stigla je i u Jugoslaviju. Ekonomska kriza je naočito pogodila agrarne države, kakava je bila i Jugoslavija. Veliki pad cena poljoprivrednih proizvoda teško je pogodio prezaduženo seljaštvo. Kako oni nisu bili u stanju da vrate kredite bankama, one su se počele suočavati sa ogromnim teškoćama u poslovanju. Zbog ovih teškoća mnogi su počeli da povlače svoje uloge iz banaka, ali se ubrzo ova kriza poverenja smirila. Kraljevska akcionarska štedionica upravo u ovo vreme doživela je vrhunac svoga poslovanja. Kako je bila najstariji gradski zavod, koji je do tada stabilno poslovao, Štedionica je uživala veliko poverenje i 1931. godinu je završila sa većim uspehom nego prethodnih godina.

Uprkos ovom uspehu, i Kraljevsku akcionarsku štedionicu je, kao i sve druge banke, teško pogodilo donošenje Zakona o zaštiti zemljoradnika, donetog 19. aprila 1932. godine. Ovaj zakon je uveo moratorijum na isplatu seljačkih dugova, što je paralisalo rad banaka. Najveći broj banaka bio je prinuđen da pređe u stanje likvidacije dotadašnjih poslova, po čemu je 1932. godina postala najteža za poslovanje banaka. Pored toga, ponovo se počeo širiti stah i nepoverenje u bankarski sistem, što je dovelo do novog talasa povlačenja novca, koje je ovog puta bilo trajno. Zbog ovih teškoća, mnoge banke su zatražile zaštitu države. Kraljevska privredna banka je to učinila 1936. godine. Međutim, Kraljevska akcionarska štedionica je uspevala da nastavi poslovanje ne tražeći ovu zaštitu. Godine 1938. svega 28,3% novčanih zavoda je uspevalo da posluje normalno, bez državne zaštite. Svoje poslovanje Štedionica je nastavila sve do 1941. godine i početka Drugog svetskog rata u Jugoslaviji, čije je izbijanje označilo definitivni kraj rada najstarijeg novčanog zavoda u Kraljevu.