Kulturni turizam u Egiptu
Kulturni turizam je dosta značajan kao industrija za Egipat. Ova grana turizma je dosta zastupljena zbog duge istorije Egipta, multikulturalnog stanovništva i značaja zemlje kao regionalnog centra.
Istorija
uredi
Stari Egipat je zbog svoje kulture još od antičkog perioda privlačio posetioce iz Zapadnog sveta. Diodor Sicilijanac je posetio Egipat tokom u 1. veku pre nove ere za vreme vladavine Ptolemeja kako bi istraživao. Razgovarao je sa sveštenicima koji su mu rekli da su mnogi poznati grčki filozofi došli u Egipat da uče. Pitagora i Tales su došli u Egipat da uče, a brojni drugi filozofi kao što su Heraklit, Empedokle, Anaksagora, Demokrit, Ksenofan, Parmenid i Zenon iz Eleje su imali kontekt sa egipatskim filozofskim pogledom na svet.[1] Egipat će od tada uvek fascinirati Zapad: tokom Ptolemejskog perioda kada ljudi počinju da obilaze staroegipatska mesta poput Doline kraljeva gde su posetioci ostavili više od 2.100 grafita na starogrčkom, latinskom, feničanskom, likijskom, koptskom i još nekoliko drugih jezika[2], u Rimskom carstu će biti popularni brojni egipatski kultovi poput kulta Izide, tokom srednjeg veka ljudi će se interesovati za ovu zemlju zbog njene veze sa Biblijom, tokom renesanse zbog interesa antikvara za sakupljanje starina... Međutim, kulturni turizam u Egiptu cveta od 19. veka i razvijao se paralelno sa razvojem egiptologije kao nauke.
Upravo će u 19. veku biti najveće interesovanje za egipat zbog Napoleonove invazije na Egipat i publikacije dela Opis Egipta koje je nastalo kao rezultat te invazije. Zbog njega i drugih okolnosti poput toga ga će se ubrzo dešifrovati egipatski hijeroglifi i kao posledica toga razviti egiptologija kao nauka, ova država postaje vrlo popularna i počinju intenzivne pljačkaške i naučne ekspedicije da se vrše, ljudi počinju intenzivno da dolaze u Egipat i egipatski simboli počinju da se javljaju u arhitekturi, slikarstvu i dizajnu. Egipat je postao toliko popularan u Evropi da se ovaj period naziva i egiptomanijom.[3]
Od ovog perioda pa nadalje će se kulturni turizam u Egiptu razvijati paralelno sa egiptologijom kao naukom. Brojne vlade u Egiptu su naglašavale veliki značaj kulturnog turizma "uverene da nijedna druga država ne može da se takmiči u ovoj oblasti sa Egiptom".[4]
Tržište i vrednost
uredi
Značajan broj kulturnih turista u Egiptu je iz istočne i južne Azije. Biro za turizam je izneo planove da povećaju budžet za marketing za ove regione kako bi maksimalno povećali broj turista.[5] Dopisnik za putovanja i kolumnista Hafington posta Džin Njuman Glok beleži da kulturni turizam donese 10 $ za svaki dolar koji potroše turisti koji dolaze u Egipat zbog odmarališta na Crvenom moru.[6]
Debra Ler iz Hafington psta navodi:
Pre Arapskog proleća, turizam je bio izvor oko 11% BDP-a i bio je jako značajan za ekonomiju zbog brojnih poslova koje je otvarao. Nakon revolucije 2011. godine turizam je značajno opao na 6,7% BDP-a. Strani turisti nisu dolazili tokom političkih prepiranja u poslednje tri godine. Kolaps u bezbednosnoj infrastrukturi je doveo i do masovnih pljački arheoloških lokaliteta - užasan gubitak nezamenjivog kulturnog materijala. U mesecima nakon što je general Abdel Fatah el Sisi preuzeo vlast, Egipat je postepeno popravljao svoj ugled bezbedne destinacije za svetske avanturiste.[7]
Inicijative
urediPrema predstavnicima turističke industrije, vlada je "nedavno [2014] objavila veliki plan da privuče 25 miliona turista do 2020. godine". Plan uključuje strategije klasičnog i digitalnog marketinga koje će umiriti potencijalne turiste garantujući bezbednost u turističko-kulturnim centrima.[8]
Egipatska vlada je 2015. godine potpisala ugovor sa francuskom kompanijom Prizma da naprave spektakl zvuka i svetla (fr. Son et lumière) koji će se puštati na Velike piramide u Gizi i obližnju sfingu. Piramide su i bile mesto prvog Afričkog spektakla son et lumière 1962. godine.[9]
Srpski turisti u Egiptu
urediTuristi iz Srbije već više vekova idu na putovanja u Egipat upravo zbog kulture ove zemlje. Mnogi imućniji građani su tokom 19. veka išli na putovanja u Egipat i tamo kupovali antikvitete koje su po povratku u Srbiju poklanjali muzejima. Jedan od najpoznatijih artefakata koji je tako dospeo u Srbiju je Beogradska mumija koju je tokom svog putovanja kupio Pavle Riđički i poklonio je Narodnom muzeju.[10] Brojni putopisci su ostavili zabeleške o svojim putovanjima u Egiptu. Među njima se nalazi i glumica Desanke Dese Dugalić koja je objavila delo Zabeleške s puta kroz Palestinu, Siriju i Egipat u leto 1931. Osim nje, Jelena J. Dimitrijević je objavila delo Pismo iz Misira, a i Jovan Dučić je napisao Pismo iz Egipta o svojim putovanjima po ovoj zemlji.[11]
Vidi takođe
urediReference
uredi- ^ Chukwudike Anakwue, Nicholas (2017). „The African Origins of Greek Philosophy: Ancient Egypt in Retrospect”. Phronimon. 18: 176. doi:10.17159/2413-3086/2361. Pristupljeno 14. 8. 2018.
- ^ „History of the Valley of the Kings (Third Intermediate Period-Byzantine Period)”. Theban Mapping Project. Arhivirano iz originala 23. 09. 2008. g. Pristupljeno 7. 8. 2008.
- ^ Todorović, Miloš. „Egiptomanija”. Alia Mundi: Magazin za kulturnu raznolikost. str. 25. Pristupljeno 7. 9. 2018.[mrtva veza]
- ^ Laanatza, Marianne (1986). Egypt Under Pressure: A Contribution to the Understanding of Economic, Social, and Cultural Aspects of Egypt Today. Nordic Africa Institute. ISBN 9789171062550.
- ^ Abdel Razek Al-Shuwekhi (4. 2. 2015). „Increase of tourism promotion in Eastern Europe, South Asia to overcome rouble crisis: ETA Chairman”. Daily News Egypt.
- ^ Glock, Jean Newman (2. 2. 2015). „Egypt: Time to Return? What's New?”. Huffington Post.
- ^ Lehr, Deborah (17. 12. 2014). „Digging Out of Tourism Downfalls: Egypt's Archaeology Takes the Stage”. Huffington Post.
- ^ „Tourism sector in Egypt: Promoting cultural tourism in Egypt”. Marcopolis. 24. 10. 2014.
- ^ Mohamed Ayyad (18. 1. 2015). „City Stars signs contract with French company Prism to manage pyramids’ sound, light”. Daily News Egypt.
- ^ Anđelković, Branislav (1997). „Beogradska mumija”. Zbornik Filozofskog fakulteta: 91. Pristupljeno 18. 9. 2018.
- ^ Todorović, Miloš. „Egiptomanija”. Alia Mundi: Magazin za kulturnu raznolikost. str. 27. Pristupljeno 7. 9. 2018.[mrtva veza]
Literatura
uredi- Laanatza, Marianne (1986). Egypt Under Pressure: A Contribution to the Understanding of Economic, Social, and Cultural Aspects of Egypt Today. Nordic Africa Institute. ISBN 9789171062550.