Википедија

Kurd Jirgens

Curd Jürgens (1915-1982), немачки и аустријски глумац

Kurd Gustav Andreas Gotlib Franc Jirgens (nem. Curd Gustav Andreas Gottlieb Franz Jürgens; Minhen, 13. decembar 1915 – Beč, 18. jun 1982) bio je nemačko-austrijski scenski i filmski glumac. U filmovima na engleskom jeziku obično je bio najavljen kao Kurt Jurgens. Bio je poznat po ulozi Ernsta Judeta u Đavolovom generalu. Njegove uloge na engleskom jeziku uključuju protivnika Džejmsa Bonda, negativca Karla Stromberga u filmu Špijun koji me je voleo (1977), Erika Keradina u filmu I Bog stvori ženu (1956) i profesora Imanuela Rata u Plavom anđelu (1959).

Kurd Jirgens
Kurd Jirgens snimljen 1976. godine
Lični podaci
Ime po rođenjuKurd Gustav Andreas Gotlib Franc Jirgens
Datum rođenja(1915-12-13)13. decembar 1915.
Mesto rođenjaMinhen, Nemačko carstvo
Datum smrti18. jun 1982.(1982-06-18) (66 god.)
Mesto smrtiBeč, Austrija
ZanimanjeGlumac
Veza do IMDb-a

Mladost uredi

Jirgens je rođen 13. decembra 1915. u okolini Minhena, Kraljevina Bavarska, Nemačko carstvo. Njegov otac Kurt, bio je trgovac iz Hamburga, a njegova majka, Marija-Albertina, bila je učiteljica francuskog.[1][2] Imao je dve starije sestre bliznakinje, Žanetu i Margaritu.[3] Svoju radnu karijeru započeo je kao novinar pre nego što je postao glumac na nagovor svoje supruge glumice Luiz Basler. Veći deo svoje rane glumačke karijere proveo je na sceni u Beču. Zbog teških povreda koje je zadobio u saobraćajnoj nesreći u leto 1933. godine, nije mogao da ima dece.[4]

Jirgens je bio kritičan prema nacizmu u svojoj rodnoj Nemačkoj. Godine 1944., nakon snimanja filma Bečke devojke, posvađao se sa Robertom Kaltenbrunerom (bratom visokog austrijskog SS zvaničnika Ernsta Kaltenbrunnera), Otom Skorcenijem i članom štaba Baldurom fon Širahom u bečkom baru bez znanja ko su ovi bili. Posle ovog događaja, Jirgens je poslat u radni logor za „politički nepouzdane” u Mađarskoj. Posle nekoliko nedelja uspeo je da pobegne.[2][5][6][7] Jirgens je posle rata postao austrijski državljanin.

Filmska karijera uredi

Jirgens je nastavio da igra vojnike u mnogim ratnim filmovima. Zapažene predstave u tom smislu uključuju njegovu revolucionarnu ulogu na ekranu u Đavolji general (1955) izmišljenom prikazu letačkog asa iz Prvog svetskog rata i generala Luftvafea iz Drugog svetskog rata Ernsta Udeta, nakon čega je sledio film Rožea Vadima (I Bog stvori ženu) sa Brižit Bardo u glavnoj ulozi.

Jirgensov prvi holivudski film bio je Neprijatelj ispod (The Enemy Below, 1957), u kojem je tumačio nemačkog komandanta podmornice. Godine 1962. igrao je nemačkog generala Gintera Blumentrita u filmu Najduži dan (1962). Kasnije, u filmu o Džejmsu Bondu, Špijun koji me je voleo (1977), igrao je negativca Karla Stromberga, sociopatskog industrijalca koji želi da transformiše svet. Njegovo poslednje pojavljivanje u filmu bilo je pored Alena Delona i Klod Žad u špijunskom trileru Teheran 43 (1981). Na televiziji na engleskom jeziku igrao je kancelara Ota fon Bizmarka u nekoliko epizoda Bi-Bi-Sijeve serije Pad orlova (1974) i pojavio se kao general Vladimir u Bi-Bi-Sijevom filmu Smajlijevi ljudi (1982).

 
Jirgensov grob na Središnjem bečkom groblju

Iako se pojavio u preko 100 filmova, Jirgens je bio i zapažen scenski glumac. Bio je član više pozorišta u Beču (Folksteater 1938–1941, Burgteater 1940–1953 i 1965–1968 i dr.). Igrao je naslovnu ulogu u predstavi Jederman Huga fon Hofmanstala na Salcburškom festivalu od 1973. do 1977. Godine 1966. pojavio se u kratkoj predstavi na Brodveju u Pozorištu Judžin O’Nil pored Džeraldin Pejdž, u režiji Džordža Šefera.[8]

Njegov poslednji scenski nastup bio je u Bečkoj državnoj operi 9. marta 1981. kao Basa Selim u Mocartovoj operi Otmica iz Saraja.[9] Takođe je režirao nekoliko filmova i pisao scenarije, ali sa ograničenim uspehom.

Svoje memoare iz 1976. naslovio je "... nimalo mudar" (nem. .. und kein bißchen weise).[10]

Lični život uredi

Jirgens je imao dom u Francuskoj, ali se često vraćao u Beč da bi nastupao na pozorišnoj sceni. U Beču je preminuo od srčanog udara 18. juna 1982. godine. Nekoliko godina ranije je preživeo srčani udar tokom kojeg je imao iskustvo bliske smrti gde je tvrdio da je umro i otišao u pakao. Jirgens je sahranjen na Središnjem bečkom groblju.

Bio je 1,92 m (6 ft 4 in) visok.[11] Brižit Bardo mu je dala nadimak „ Normanski orman “ tokom njihovog rada na filmu I bog stvori ženu.[12]

U leto 1957. Jirgens je imao kratku, ali intenzivnu aferu sa glumicom Romi Šnajder.[13]

Jirgens je bio u braku pet puta:

  1. Lulu Basler, glumica (15. jun 1937 – 8. oktobar 1947) (razvod)
  2. Judit Holcmajster (16. oktobar 1947 – 1955) (razvod)
  3. Eva Bartok (13. avgust 1955 – 1956) (razvod)[14]
  4. Simon Bišeron (14. septembar 1958 – 1977) (razvod)
  5. Mardži Šmic (21. mart 1978 – 18. jun 1982) (njegova smrt)

Filmografija uredi

Listu filmova u kojima je glumio Kurd Jirgens možete pogledati na:

Izvori uredi

  1. ^ „Curt Jurgens, War Films' Star”. The New York Times. UPI. 18. 6. 1982. Arhivirano iz originala 2013-06-21. g. Pristupljeno 27. 2. 2022. 
  2. ^ a b Luce, William P. (27. 7. 1977). „The Man You'll Love to Hate”. The New York Times. Arhivirano iz originala 2018-02-22. g. Pristupljeno 2022-04-13. 
  3. ^ „Childhood and Youth – Nachlass Curd Jürgens” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-02-12. 
  4. ^ Specht, Heike (2015). Curd Jürgens: General und Gentleman. Die Biographie (na jeziku: nemački). Aufbau Digital. ISBN 9783841210302. 
  5. ^ Zäuner, Günther. Wien – Wo Persönlichkeiten zu Hause waren (PDF) (na jeziku: nemački). str. 69. 
  6. ^ „Curd Jürgens 102” (na jeziku: nemački). 13. 12. 2017. Pristupljeno 2022-02-19. 
  7. ^ Karney, Robyn (1984). The Movie Stars Story. Crescent Books. 
  8. ^ The Great Indoors by Irene Kamp, Eugene O'Neill Theatre, January 17 – February 5, 1966, Playbill
  9. ^ Die Entführung aus dem Serail, 9 March 1981, Vienna State Opera
  10. ^ „Curd Jürgens”. Encyclopædia Britannica. Pristupljeno 2022-02-19. 
  11. ^ Sill, Oliver (1991). Zerbrochene Spiegel (na jeziku: nemački). Walter de Gruyter. str. 227. ISBN 978-3-11-012697-6. Pristupljeno 8. 5. 2009.  quoting Holba, Herbert; Knorr, Gu Nter; Spiegel, Peter (1984). Reclams Deutsches Filmlexikon: Filmkünstler aus Deutschland, Österreich und der Schweiz. Stuttgart: Reclam. str. 181. ISBN 978-3-15-010329-6. 
  12. ^ „Curd Jürgens im Porträt” (na jeziku: nemački). Hubert Burda. Pristupljeno 8. 5. 2009. [mrtva veza]
  13. ^ Balfanz, Eckhard (10. 6. 2012). „Liebesbeweise: Romy Schneider liebte Curd Jürgens – für 2 Wochen”. Die Welt. 
  14. ^ "Eva Bartok, 72, Actress in Films of 50's and 60's" (obituary), AP in The New York Times, 5 August 1998

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Курд_Јиргенс&oldid=27406811”