Ključ (muzika)
Ključ (fr. i engl. clef) je u muzici oznaka opsega visine tonova koji će biti zapisani u notnom sistemu. U partiturama za instrumente sa određenom visinom tona se danas koriste tri vrste ključeva: Ge-ključ, Ef-ključ i Ce-Ključ. Sva tri nose imena po tonu čija se pozicija u notnom sistemu njime obeležava.
Ako se iznad ili ispod ključa nalazi mali broj 8, ista označava transpoziciju partitura za jednu oktavu naviše (ako je broj iznad ključa) ili naniže (ako je broj ispod ključa). Ova oznaka se po pravilu sreće samo kod Ge i Ef-ključeva.
Ge-ključ uredi
Ge-ključ (takođe violinski ključ) je, odmah posle bas-ključa, najčešće korišćen ključ. Njime se označava mesto tona g1 u notnom sistemu, koje se nalazi tačno na početku zavoja znaka. Većina drvenih duvačkih instrumenata, kao i limeni duvački instrumenti sa opsegom u višim registrima, udaraljke sa određenom visinom tona kao i violine se zapisuju u violinskom ključu.
U vreme baroka, Ge-ključ se ponekad pisao na prvoj liniji notnog sistema. Ovakav ključ se naziva francuski violinski ključ a još uvek se ponekad koristi u partiturama za es-klarinete i es-trube.
Osim ovih, u vokalnoj muzici se može sresti još i tzv. tenorski violinski ključ koji na sam ključ ima dodate i dve zagrade, koje uokviruju 4 liniju notnog sistema, no, ključ se smatra identičnim običnom violinskom ključu sa 8 ispod, odnosno, sve što je notirano u ovom ključu zvuči oktavu niže. On se koristi samo za pisanje vokalnih deonica tenora.
Ef-ključ uredi
Ef-ključ (takođe bas-ključ) kojim se označava mesto f (malo ef) u notnom sistemu. Malo ef se nalazi na liniji između dve tačke koje pripadaju ovom simbolu ili na tački kojom počinje njegov zavoj. Najčešće, ovo mesto je četvrta linija notnog sistema. Nekad je ovaj ključ označavao malo ef na srednjoj liniji notnog sistema i nosio je naziv bariton ključ, ali se ovaj zapis u savremenoj notaciji izgubio.
U ovom ključu se najčešće beleže instrumenti dubljeg registra poput nekih limenh i drvenih duvačkih instrumenata, kao i neki od gudačkih instrumenata. Partitur za levu ruku harfe se standardno piše u bas-ključu.
Razmesenie na notnom stane uredi
Teoretski, bilo koji ključ se može staviti na bilo koji red. Sa pet linija na notnom sistemu i tri ključa, postoji petnaest mogućnosti za postavljanje ključa. Šest od njih su suvišni jer rezultiraju identičnim dodeljivanjem nota redovima (i prazninama) - na primer, ključ G u trećem redu daje isti položaj nota kao ključ S u donjem redu.[1] Dakle, postoji devet mogućih različitih ključeva, od kojih su svi korišćeni istorijski: ključ sol u dva donja reda, ključ fa u gornja tri reda i ključ do u bilo kom redu osim najvišeg. Ključ S u najvišem redu je ekvivalentan ključu F u trećem redu, ali su korišćene obe varijante. Svaki od ovih ključeva ima svoje ime u zavisnosti od tesiture za koju je najpogodniji. Samo četiri ključa se redovno koriste u modernoj muzici: violinski ključ, basov ključ, alt ključ i tenorski ključ. Od njih su najčešći violinski i basov ključevi.[2] Tenorski ključ se koristi za gornji registar nekoliko instrumenata koji obično koriste basov ključ (uključujući violončelo, fagot i trombon), dok alt uglavnom koristi samo alt.[3]
Ce-ključ uredi
U današnje vreme jako retko korišćeni Ce-ključ podseća na dva obrnuta latinična slova C koja stoje jedno nad drugim. Između ta dva slova stoji oznaka u obliku vrha koplja koja označava ton c1. Vrh ovog ključa može obeležavati ton ce na različitim linijama notnog sistema i u zavisnosti od ovoga dobija ime. Najčešće je ovo srednja linija (altovski ključ) ili četvrta linija odozdo (tenorski ključ). Pored njih postoje sopranski ključ (ton ce na prvoj liniji odozdo) i mecosopranski ključ (druga linija odozdo), koji je još poznat i kao flautalto-ključ jer se u njemu pišu deonice za alt flaute. Sopranski ključ se nekada koristio za deonice violina i A-klarineta.
Altovski ključ se korisi za deonice viola i ređe trombona, dok se u starijim delima (npr. Mocarta) koristio za vokalne deonice altova.
Tenorski ključ se nekad koristio u partiturama violinčela, fagota i trombone za koje se danas po pravilu koristi bas-ključ. Danas se pak dešava da se visoke deonice za ove instrumente pišu i tenorskom ključu da bi se izbegla česta promena između bas i violinskog ključa, koji češće viđena alternativa.
Svi ovi ključevi, kojih je nekad bilo čak osam, su bili uvedeni u upotrebu u doba renesanse kada se započelo sa štampanjem muzike. Naime bilo je velkih problema sa štampanjem pomoćnih linija što se efikasno izbegavalo upotrebom ovih ključeva. Iako danas ovakvi problemi ne postoje, gorenavedeni ključevi su se u manjoj meri održali u muzičkoj literaturi.
Reference uredi
- ^ „music dictionary”. dolmetsch.com. Pristupljeno 26. 7. 2022.
- ^ „Mastering the bass clef – how to read the notes for your left hand”. skoove.com. Pristupljeno 26. 7. 2022.
- ^ „What Is Bass Clef Notes?”. geteducationskills.com. Pristupljeno 26. 7. 2022.
