Lazar Avramov
Lazar Avramov, je rođen 1921.u Hajdučici, naselje u opštini Plandište, u Južnobanatskom okrugu, u Srbiji. Redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Lazar Avramov | |
|---|---|
| Datum rođenja | 1921. |
| Mesto rođenja | Hajdučica, Kraljevina SHS |
Biografija uredi
Lazar Avramov je osnovno obrazovanje stekao u Vršcu, gde je završio Građansku i Zadružnovinarsku školu. Srednju poljoprivrednu školu završio je u Bukovu, kod Negotina. Diplomirao 1949. na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu. Na Fakultetu je biran u sva nastavnička zvanja, a 1967. godine za redovnog profesora za predmet Posebno vinogradarstvo. Doktorirao je 1955. godine na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu na temi Prilog izučavanju fertilnosti važnijih domaćih i nekih stranih sorti vinove loze u vinogorjima N.R. Srbije. Naučno i stručno usavršavanje obavio je u SAD i Sovjetskom Savezu. Predmete iz oblasti vinogradarstva predavao je na redovnim i postdiplomskim studijama i na Poljoprivrednim fakultetima u Novom Sadu, Prištini i Čačku, zatim u Zagrebu i Ljubljani. Bio je mentor i član komisija u brojnim doktorskim i magistarskim disertacijama. Govori engleski, nemački, ruski i mađarski. Služi se francuskim, italijanskim, rumunskim i slovačkim jezikom. Na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu bio je: šef Katedre za vinogradarstvo, direktor Instituta za hortikulturu, upravnik Centra za selekciju vinove loze i upravnik Centra za vinarstvo i vinogradarstvo, Voćarsko vinogradarske ogledne Stanice “Radmilovac» u Vinči. Dekan fakulteta bio je od 1961. do 1963. godine.[1]
Radovi i dela uredi
Sam i u koautorstvu objavio je u domaćim naučnim časopisima i zbornicima, 183 naučna rada, u inostranim naučnim časopisima i zbornicima 40 naučnih radova i 30 preglednih radova. Sam i u saradnji objavio je 19 stručnih knjiga, priručnika i udžbenika. Knjiga Vinogradarstvo nagrađena je specijalnom nagradom na XX Svetskom vinogradarskom i vinarskom kongresu u Madridu. Do 1998. sam i u saradnji obradio je preko 120 elaborata, predinvesticionih informacija, idejnih projekata, projekata, studija i metodika rada; publikovao je preko 200 stručnih i ostalih članaka; učestvovao je u stvaranju: 14 novih stonih sorti vinove loze raznih epoha sazrevanja, 4 nove crne i 2 nove bele vinske sorte za kvalitetna i vrhunska vina, 1 nova sorta za obojeni bezalkoholni sok od grožđa.[1]
Istaknuta dela
- Monografija “ Description ampelographique officielle“, obrađeno po “ Code “ sistemu 84 obeležja za 363 sorte vinove loze, (koautorsko delo),
- Rejonizacija vinogradarstva Srbije (koaut.delo u 6 tom.),
- Rejonizacija vinogradarstva Kosmeta (koaut.delo 1 tom),
- Projekti (samost. i koaut.dela) za zasnivanje vinograda i matičnjaka loznih podloga u Srbiji, Makedoniji, Hercegovini, Hrvatskoj i dr. I
- Elaborati (koaut.dela) za zaštitu geografskog porekla grožđa i vina.
Vinogradarstvo – nagrađeno delo uredi
Priručnik sadrži kompleksne informacije iz oblasti vinogradarstva, počev od biologije, ekologije, agrotehnike, đubrenja, navodnjavanja do ampelografije gde su dati i najnoviji podaci o rejonizaciji vinogradarstva u SFRJ. Stoga je priručnik namenjen najširem krugu korisnika, od inženjera agronomije praktičara, studenata i nastavnika do amatera vinogradara. [2]
Članstvo uredi
Bio je: Predsednik, potpredsednk i sekretar Jugoslovenskog naučnog društva vinogradara i vinara. Predsednik Zajednice naučno istraživačkih ustanova vinogradarstva SFRJ. Predsednik Grupacije za lozni sadni materijal SFRJ. Član Plenuma i predsednik Savezne potkomisije za priznavanje sorti voćaka i vinove loze Jugoslavije. Predsednik Međurepubličko-Pokrajinske komsije za rejonizaciju vinogradarstva i vinogradarski katastar SFRJ. Direktor Instituta za vinogradarstvo i vinarstvo SR Srbije. Sekretar Društva poljoprivrednih inženjera i tehničara SR Srbije. Član predsedništva Saveza poljoprivrednih inženjera i tehničara Jugoslavije (SPITJ) kao i Srbije (SPITS). Predsednik Sekcije za vinogradarstvo i vinarstvo SPITS-a. Predsednik komisije za banku gena u vinogradarstvu SFRJ. Bio je: Dopisni član Vinogradarsko vinarske akademije nauka Italije. Počasni doktor nauka Univerziteta za hortikulturu u Budimpešti. Član grupe eksperata Međunarodnog ureda za vinovu lozu i vino u Parizu. Član Komisije za Biljne resurse i Banku gena FAO u Rimu. Član Međunarodnog Saveta naučnog projekta za brdsko-planinsko vinogradarstvo u Aosti-Italija. Član Međunarodnog udruženja rasadničara vinove loze (CIP), Geisenheim – Nemačka. Član Američkog biografskog instituta (ABI). Član Međunarodnog društva za hortikulturu. Član uređivačkog saveta naučnog časopisa “ Vignevini “ u Italiji. Dobitnik je preko 30 diploma, plaketa, priznanja i zahvalnica u Jugoslaviji, tri ordena i većeg broja međunarodnih priznanja.[1]
Domaće sorte vina uredi
Domaće sorte grožđa i vina kao što su prokupac, smederevka, plovdina, pa onda seduša iz Bačkog Banaštora ili sorte kao što su neoplanta, petra ili sila su veoma kvalitetne sorte, i po prinosu i po snazi, koje su stvorili eksperti Sima Lazić, Petar Cindrić i profesor Lazar Avramov. Samo za Avramova vezuje se nastanak 23 nove sorte, što vinskog što stonog grožđa. [3]
Reference uredi
- ^ a b v „Lazar Avromov”. Naučno društvo Srbije. Pristupljeno 14. 11. 2019.
- ^ „Vinogradarstvo”. Pristupljeno 14. 11. 2019.
- ^ „Srpski vinari čekaju bolje dane”. Danas. Pristupljeno 14. 11. 2019.
