Википедија

Laza Ristovski

Ovaj članak je o muzičaru. Za glumca pogledajte stranicu Lazar Ristovski.

Laza Ristovski (Novi Pazar, 23. januar 1956 — Beograd, 6. oktobar 2007) bio je jugoslovenski i srpski muzičar koji je najpoznatiji po radu u grupama Smak i Bijelo dugme.

Laza Ristovski
Laza Ristovski u svom studiju
Lični podaci
Datum rođenja(1956-01-23)23. januar 1956.
Mesto rođenjaNovi Pazar, FNRJ
Datum smrti6. oktobar 2007.(2007-10-06) (51 god.)
Mesto smrtiBeograd, Srbija
Muzički rad
Instrumentklavijature
Laza Ristovski sa Kornelijem Kovačem na koncertu u Nišu (1980-00-00)1980. (43/44 god.)-ih godina

Biografija

uredi

Laza Ristovski je rođen u Novom Pazaru, od oca Đorđa, koji je bio vojno lice i majke Radmile, koja je bila profesor ruskog jezika.[1] Kad je imao dve godine, zbog očeve prekomande se sa roditeljima preselio u Kraljevo[1][2] gde je i odrastao[3], zbog čega se smatrao Kraljevčaninom.[2]

Muzikom je počeo da se bavi sa samo pet godina kada je posle puno natezanja uspeo da ubedi roditelje da mu kupe harmoniku. Prve časove dobio je od jednog poznatog kraljevačkog pedagoga, kod kojeg se svirala samo klasična muzika. Tri godine kasnije prešao je u tek otvorenu muzičku školu. Provlačio se sa trojkama iz vladanja, jer direktoru nikako nije bila po volji njegova naklonost prema rokenrolu.

U 13. godini je zbog galame pobegao sa nekog koncerta ozbiljne muzike i upao u prvu grupu. Kada je završio sedmi razred osnovne škole, roditelji su mu kupili orgulje "Vox Jaguar" za 540 hiljada ondašnjih dinara. Grupa je svirala po kraljevačkim igrankama bez imena, pa su prozvani Bezimeni.

Posle osnovne škole upisao gimnaziju u Kraljevu i vanredno, Muzičku školu „Stanković“ u Beogradu. Gimnazija ga nije oduševila, pa je pao prvi razred i nakon toga prešao u ekonomsku školu. Usput je završio i dve godine srednje muzičke škole.

Početkom sedamdesetih kupio je i Hamond orgulje, koje je platio šest miliona i sedamsto hiljada ondašnjih dinara.

Leta 1975. svirao je s „Bezimenima“ u Bečićima, gde ga je čuo Boki Milošević i poveo u Beograd. Jednog dana mu je dosadilo da prati Lepu Lukić, pa je pokupio stvari i otišao u Kragujevac. Već posle nekoliko dana održao je prvi koncert sa Smakom na Filološkom fakultetu u Beogradu.

Ristovski je sa Smakom snimio album Smak (1975), zatim singlove Ulazak u harem (1975), Satelit (1976) i Ljudi nije fer (1976), kasnije skupljene na kompilaciji Ulazak u harem (1977), kao i R. M. Točak (1977), solo album gitariste Radomira Mihailovića Točka. U oktobru 1976, na nagovor Gorana Bregovića, je prešao u Bijelo dugme, što je odjeknulo poput fudbalskog transfera.[4] Sa Bijelim dugmetom je snimio album Eto! Baš hoću!.

Sredinom 1978. napustio je grupu i sa Ipetom Ivandićem snimio album „Stižemo". Početkom 1979. doveo je iz Kragujevca grupu Vatra, ali više od toga nije uspeo da učini. U proleće 1979. na predlog Točka, Zorana i Kepe, vratio se u Smak i sa njima snimio još dva singla: Na Balkanu (1979) i Rok cirkus (1980); kao i dva albuma: Rok cirkus (1980) i Zašto ne volim sneg (1981). Učestvovao je i u snimanju ploče Iz profila (1982) Borisa Aranđelovića, koja je zapravo ostatak materijala pripremljenog za album Zašto ne volim sneg.

Nakon raspada Smaka u jesen 1981, Laza počinje da radi kao studijski muzičar i ubrzo je postao najtraženiji klavijaturista u zemlji. Spisak ljudi s kojima je radio ili ih pratio na turnejama izuzetno je veliki.

Sarađivao je s Džez-orkestrom RTB-a, a nekoliko je godina radio na solističkoj karijeri u elektronskoj muzici. Snimio je singl Tražiš oproštaj (1982), kao i tri albuma: Merge (1983), 2/3 (1983) i Roses for General (1984).

U Bijelo dugme se vratio u februaru 1985. godine, nakon gostovanja na albumu snimljenom prethodne godine. Do 1987. godine u bendu je svirao klavijature zajedno sa Vladom Pravdićem. Sa njima je snimio albume Pljuni i zapjevaj moja Jugoslavijo i Ćiribiribela, ostavši član benda sve do prestanka rada 1989. godine.

1990. godine postaje pridruženi član hard rok benda Osvajači iz Kragujevca, na čijem je debitantskom albumu Krv i led svirao klavijature i bio saradnik na produkciji i aranžmanima.

1992. godine, kada se Smak ponovo okupio, pridružio im se na koncertima u Sava centru. Materijal sa prvog od tri održana koncerta izdat je na živom albumu odLIVEno.[5]

Komponovao je muziku za više domaćih filmova, od kojih su najpoznatiji: Lazar (1984), Sveto mesto (1990), Velika frka (1990), Mrav pešadinac (1993), Paket aranžman (1995), Lepa sela lepo gore i Nečista krv (1996). 1994. godine u saradnji sa Sašom Loknerom, klavijaturistom Bajage i Instruktora, objavio vrlo zapažen album Naos. Takođe je sarađivao sa operskom pevačicom Dubravkom Zubović na njenom albumu klasične muzike AVE MARIA. Pratio je na turneji gitaristu Alvina Lija, bivšeg člana grupe Ten Years After.

Zbog teške bolesti Ristovski je vezan za invalidska kolica nekoliko godina unazad, ali je nastavio sa radom. 1. januara 2003. je objavio album "Gondola". Učestvovao je i na povratničkoj turneji Bijelog dugmeta 2005. godine, ali uz velika ograničenja pošto je njegova bolest uznapredovala.[6][7] Takođe, radio je na novom materijalu za nekadašnjeg bubnjara Bijelog dugmeta Milića Vukašinovića i pevača grupe Smak - Borisa Aranđelovića. 2006. godine je objavio album „Laza Ristovski Plays Simon & Garfunkel“ koji predstavlja instrumentalne obrade hitova ovog dueta.

Pored dugogodišnje borbe sa multiplom sklerozom, poslednjih nekoliko meseci je bolovao od raka pankreasa i metastaza na mozgu, nakon čega je i preminuo 6. oktobra 2007. godine u 51. godini života. Sahranjen je 11. oktobra na Novom groblju u Beogradu.[8]

Nakon njegove smrti, objavljen je album Drvo života 2008. godine na kome je sarađivao sa brojnim muzičarima. Na albumu su, između ostalih, gostovali: Dragi Jelić, Tijana Dapčević, Nikola Čuturilo, članovi Del Arno benda, Igor Lazić Nigor, Dado Topić, Saša Ranđelović Ranđa i drugi[9].

U novembru 2016. godine, u njegovu čast održan je koncert Iza horizonta na kome su učestvovali njegovi brojni saradnici i prijatelji, između ostalih članovi Smaka Slobodan Stojanović Kepa i Zoran Milanović, zatim Goran Bregović i Alen Islamović iz Bijelog dugmeta, kao i YU grupa, Aleksandar Saša Lokner, Nikola Čuturilo, Kornelije Kovač, glumac Lazar Ristovski i mnogi drugi.[10]

Privatni život

uredi

Sa prvom suprugom Vesnom Panić, koja je bila magistar vajarstva,[11][12] imao je ćerku Sandu, rođenu 11. februara 1977. godine, na dan prvog Lazinog koncerta sa Bijelim dugmetom. Ćerka, koja je diplomirani slikar i modni dizajner, rodila mu je unuka Tomislava 25. septembra 2004. godine.[13] U međuvremenu se razveo od prve supruge. Nekoliko godina, do 2006. godine, živeo je Beogradu sa Makedonkom Slavicom.[2] Iste godine, ponovo se povezao sa prvom suprugom, koja je bila uz njega do njegove smrti.[14]

Po ocu je bio Makedonac[15], a izjašnjavao se kao Jugosloven.[16] Bio je veliki prijatelj sa glumcima Lazarom Ristovskim i Tanjom Bošković.[17]

Saradnici

uredi

Ristovski je, kao najtraženiji i najnagrađivaniji klavijaturista u bivšoj Jugoslaviji, sarađivao sa brojnim izvođačima rok, džez, pop i folk muzike. Svirao je na albumima grupa Leb i sol, Vatreni poljubac, Galija, Piloti, Zana, Babe, kao i albumima Slađane Milošević, Olivera Mandića, Zdravka Čolića, Željka Bebeka, Nede Ukraden, Borisa Novkovića, Hanke Paldum, Južnog vetra, Halida Muslimovića, Lepe Brene, Vesne Zmijanac, Marine Živković i drugih.

Takođe, na Košutnjaku, iznad tonskog studija Avala filma, imao je i svoj muzički studio gde su albume snimali brojni izvođači.

Nagrade

uredi
  • Proglašavan je preko 10 puta uzastopno za klavijaturistu godine u anketi lista „Pop Ekspres“.[18]
  • 1984. godine bio je muzičar godine po časopisu „Večernji list“.
  • 1988. godine osvaja nagradu kao klavijaturista, aranžer i producent godine po mišljenju listova „TV Novosti“ i „Novosti 8".
  • 1998. godine je dobio „Kristalnu prizmu“ za muziku u filmu „Nečista krv“.
  • Dobitnik je mnogobrojnih nagrada na filmskim festivalima.

Diskografija

uredi
 
Laza Ristovski na koncertu u Nišu

Smak

uredi

Studijski albumi

uredi
  1. Smak - 1975.
  2. Rok cirkus - 1980.
  3. Zašto ne volim sneg - 1981.

Koncertni albumi

uredi
  1. Odliveno (stilizovan kao odLIVEno) - 1992.

Maksi singlovi

uredi
  1. Satelit - 1976.

Singlovi

uredi
  1. Ulazak u harem/Sto ptica - 1975.
  2. Ulazak u harem/Epitaf - 1975.
  3. Ljudi nije fer/El Dumo - 1976.
  4. Na Balkanu/Gore-dole - 1979.
  5. Rok cirkus/Hirošima - 1980.

(I mnogi studijski snimci sa Radomirom Mihailovićem Točkom, Slobodanom Stojanovićem Kepom i Lolom Andrejićem: Na Drini, Štakapkara...)

Bijelo dugme

uredi

Studijski albumi

uredi
  1. Eto! Baš hoću! - 1976.
  2. Bijelo dugme - 1984. (kao gost)
  3. Pljuni i zapjevaj moja Jugoslavijo - 1986.
  4. Ćiribiribela - 1988.

Koncertni albumi

uredi
  1. Koncert kod Hajdučke česme - 1977.
  2. Mramor, kamen i željezo - 1987.
  3. Turneja 2005: Sarajevo, Zagreb, Beograd - 2005.

Solo

uredi
  1. Stižemo (sa Ipetom Ivandićem) - 1978.
  2. Merge - 1982.
  3. 2/3 - 1983.
  4. Vojnički dani - 1984.
  5. Roses For A General - 1984.
  6. Opera (sa Nenadom Jelićem) - 1986.
  7. Quit - 1993.
  8. Naos (sa Sašom Loknerom) - 1994.
  9. Muzika iz filma Nečista krv (soundtrack, 1997)
  10. Svetlost u A-duru (kompilacija), 1997
  11. The Best Of Instrumental Works (kompilacija, 2000)
  12. Platinum (kompilacija, 2000)
  13. Gondola - 2003.
  14. Laza Ristovski Plays Simon & Garfunkel - 2005.
  15. Дрво живота (постхумно) - 2008.

Референце

uredi
  1. ^ а б Sve što mi pripada - Zvanični kanal (2021-05-01), Sve što mi pripada - Laza Ristovski, Приступљено 2024-07-23 
  2. ^ а б в Boban Velickovic (2013-12-05), Laza Ristovski-Tv lica kao sav normalan svet (2005), Приступљено 2024-07-23 
  3. ^ „Познати Краљевчани”. gradkraljevo. 
  4. ^ „MOJ OTAC, LAZA RISTOVSKI: Njegov prelazak u Bijelo Dugme bio je kao iz Partizana u Zvezdu”. telegraf.rs. 19. 9. 2016. Приступљено 29. 1. 2020. 
  5. ^ „Rock cirkus Smak – Poslednje poglavlje | Balkanrock.com”. balkanrock.com (на језику: српски). 2020-12-09. Приступљено 2024-05-20. 
  6. ^ „Laza Ristovski: Unatoč bolesti izdržat ću koncerte Dugmeta”. www.vecernji.hr (на језику: хрватски). Приступљено 2024-05-20. 
  7. ^ „Bregović je želio Vicu Vukova da otpjeva 'Ružicu', ali komunisti nisu dopustili”. www.vecernji.hr (на језику: хрватски). Приступљено 2024-05-20. 
  8. ^ Milošević, Miroslav (уторак, 23. октобар 2007). „Rock Trezor: LAZA RISTOVSKI (1956-2007) †”. Rock Trezor. Приступљено 2024-09-11.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  9. ^ Копривица, Ј. „Лазино дрво живота”. Politika Online. Приступљено 2024-05-20. 
  10. ^ M.Kovačević (2016-11-10). „IZA HORIZONTA Kolege muzičari svirali u čast Lazi Ristovskom”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-05-22. 
  11. ^ „Wannabe intervju: Sanda Ristovski”. WANNABE MAGAZINE (на језику: српски). 2013-03-01. Приступљено 2024-07-23. 
  12. ^ Stuparušić, Slavica. „Najveći ne odlaze”. Politika Online. Приступљено 2024-09-12. 
  13. ^ Detinjarije (2018-08-28). „Majčinstvo u 20/30/40-im: Sanda Ristovski Grlić”. Detinjarije (на језику: српски). Приступљено 2024-07-23. 
  14. ^ Račić, Ljubinka (2016-09-19). „MOJ OTAC, LAZA RISTOVSKI: Njegov prelazak u Bijelo Dugme bio je kao iz Partizana u Zvezdu (FOTO)”. Telegraf.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-09-11. 
  15. ^ „Srećan sam što me nisu zaboravili”. Vesti.rs. Приступљено 2024-09-11. 
  16. ^ Boban Velickovic (2013-12-05), Laza Ristovski-Tv lica kao sav normalan svet (2005), Приступљено 2024-09-11 
  17. ^ Sve što mi pripada - Zvanični kanal (2021-05-01), Sve što mi pripada - Laza Ristovski, Приступљено 2024-09-11 
  18. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 01. 10. 2006. г. Приступљено 08. 10. 2006. 

Литература

uredi

Spoljašnje veze

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лаза_Ристовски&oldid=28668869”