Marija Sepeš
Marija Sepeš (mađ. Szepes Mária; Budimpešta, 14. decembar 1908 – Budimpešta, 3. septembar 2007) bila je mađarska književnica. Radila je kao novinar i scenarista, kao i samostalni autor u oblasti hermetičke filozofije od 1941. godine. Ponekad je pisala pod pseudonimima Marija Papir ili Marija Orši.[1]
| Marija Sepeš | |
|---|---|
 Marija Sepeš, Budimpešta, 1992. | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 14. decembar 1908. |
| Mesto rođenja | Budimpešta, Austrougarska |
| Datum smrti | 3. septembar 2007. (98 god.) |
| Mesto smrti | Budimpešta, Mađarska |
Život
urediSepeš je rođena kao Magdolna Šerbah (mađ. Scherbák Magdolna u mađarskoj porodici pozorišnih zvezda u Budimpešti. Njen otac, Šandor Papir, bio je bonvivan i velika zvezda budimpeštanskih pozorišta. Njena majka je bila primadona. Detinjstvo i mladalačko doba ispunjavali su joj glumci, zvezde, boemi, pa je već sa dve godine stupila na pozornicu. Kasnije je u filmskom studiju svojih roditelja snimala filmove.
Od 1916. do 1933. nastupala je kao filmska glumica (uglavnom pod imenom Magda Papir). Počela je da piše pesme i pripovetke sa 9-10 godina. Tada je već čitala Zolu i Šopenhauera.[2]
Kao dramaturg u fabrici filmova svojih roditelja, pisala je scenarije za filmove.[2]
Godinu dana nakon što se udala za Belu Sepeša, sportskog novinara i poznatog karikaturistu, 2. januara 1931, otputovala je s njim u Berlin, gde su živeli do pojave Adolfa Hitlera 1933. godine. Tokom tog perioda pohađala je časove profesora Gerlinga, koji ju je uputio u psihologiju, istoriju književnosti i uporednu filozofiju religije.[3]. U svojoj knjizi Magie der Liebe (Magija ljubavi), Sepeš piše o braku, koji je trajao 56 godina, i govori o takozvanom „Alhemijskom braku“. Nakon sedam godina braka dobili su sina koji je živeo samo sedam meseci.[2]
Sepeš je studirala književnost, istoriju umetnosti i biologiju u Budimpešti.[3] U Mađarskoj je prvo radila kao novinar, scenarista i pisac. Njen prvi roman Crveni lav napisan je u skrovištu tokom Drugog svetskog rata i postao je svetski bestseler ezoterične literature.
Crveni lav, prvi roman Marije Sepeš, objavljen je 1946. u Mađarskoj (originalni naslov: A Vörös Oroszlán). Počela je da ga piše 1944. godine.[3] Tokom komunističkog režima Rakosija, Crveni lav se smatrao nekonformističkim i stoga je bio zabranjen. Knjiga je četrdeset godina bila na listi zabranjenih knjiga.[3] Naređeno je da se svi primerci knjige unište. Međutim, bibliotekar i romanopisac Bela Hamvaš koji je tada radio u biblioteci Sečenji uspeo je da sačuva četiri primerka. [3]Zatim je nekoliko pristalica autora otkucalo roman, napravilo šablone za štampanje i puštalo u podzemlje sopstvene kopije. Skoro 40 godina kasnije, roman je preko agencije Utoprop stigao na sto izdavačke kuće Hajn. Knjiga je ponovo objavljena 1984. kada ga je Šandor Puški, već nastanjen u Americi, objavio u Njujorku na osnovu originalnog izdanja. Nekoliko prokrijumčarenih primeraka dospelo je Mađarsku, pošto je u zemlji još uvek bio na crnoj listi. Petar Kucka je te iste 1984. izigrao cenzuru i izdao ga u skraćenom obliku kao naučnu fantastiku.[3] Prvo nemačko izdanje objavljeno je 1947. godine. Crveni lav je prilagođen sceni i izvodi se u raznim pozorištima Sjedinjenih Država.
Sepeš u knjizi priča o nesrećnom Hansu Burgneru, mlinarevom sinu rođenom u 16. veku. Posle smrti svog slabog oca i isto tako voljenog učitelja, on se plaši neizbežne smrti svih živih bića. Postaje šegrt misterioznog lekara i alhemičara. Umesto da sluša alhemičareve savete i upozorenja, Burgner je vođen grozničavom pohlepom da ga ubije, i na taj način dobije eliksir besmrtnosti dok je još duhovno nespreman. Ispivši napitak, biva osuđen da se tokom četiri stoleća neprekidno reinkarnira, kao prokleti vizionar koji može da predvidi, ali ne i da spreči.
27. maja 1947. godine sa suprugom, majkom i bratom u svom prostranom stanu je osnovala „zabranjenu” školu Nauke o vezama.[2]
Posle rata je počela da piše priče. Godine 1955. Móra Ferenc Kiadó je objavio prvu knjigu priča Pöttyös Panni. Kao prva predstavnica mađarske naučnofantastične književnosti, dobila je nekoliko nagrada. Nakon 56 godina braka, 1986. godine preminuo joj je suprug. Nakon toga je napisala svoj autobiografski roman Ljudi i nošnja.[2]
Sepeš je osnivač i glavni pokrovitelj Slobodnog univerziteta Szintézis 1996. godine.[2]
Dela
urediOsim Crvenog lava, objavila je i romane: Sedam Rafailovih učenika, Čarobno ogledalo, Tabula Smaragdina, Žive statue Surajane, kao i seriju knjiga: Magija svakodnevnog života i svetlosti, Magija snova, Magija čuda, Magija ljubavi, Magija radosti, Magija žrtvovanja, Sunčev vetar.[3]Napisala je nastavni plan i program njihove škole, koja je osnovana 1947. godine, kao i 40 knjiga o duhovnim temama.[2]
Nagrade
urediMarija Sepeš je dobitnica mnogih nagrada i priznanja među kojima su Zlatni meteor, Mađarska nagrada Elizabeta, Orden Republike Mađarske. Bila je počasni član Udruženja pisaca Mađarske.[3]
Izabrana filmografija
urediFondacija Marija Sepeš
urediFondacija Marija Sepeš osnovana je 1996. godine na zahtev i uz podršku pisca, ali je 3. septembra 2007. godine počela sa aktivnim radom - ispunjavajući tako volju Marije Sepeš – da sačuva kontinuitet zračenja njenog duha. Svrha fondacije je da brine o stvaralaštvu spisateljice, da objavljuje njena neobjavljena dela, da neguje i istražuje njenu intelektualnu zaostavštinu.[4] [2]
Reference
uredi- ^ „Szepes Mária”. bookline.hu. Pristupljeno 22. 4. 2024.
- ^ a b v g d đ e ž „SZEPES MÁRIA”. szepesmariaalapitvany.hu. Pristupljeno 22. 4. 2024.
- ^ a b v g d đ e ž z „Marija Sepeš”. agoraknjige.rs. Pristupljeno 22. 4. 2024.
- ^ „Szepes Mária Alapítvány”. web.archive.org. Arhivirano iz originala 07. 03. 2016. g. Pristupljeno 22. 4. 2024.
Spoljašnje veze
uredi- Marija Sepeš in the German National Library catalogue
- Marija Sepeš na sajtu IMDb (jezik: engleski)
