Milena Mrazović
Milena Mrazović (nem. Milena Theresia Preindlsberger von Preindlsperg; 28. decembar 1863. — 20. januar 1927) bila je austrougarska novinarka, pisac i kompozitor. Zaslužna je za predstavljanje Bosne i Hercegovine, u kojoj je živela četrdeset godina, javnosti čiji je maternji jezik nemački. Bila je prva novinarka u Bosni i Hercegovini i autorka prvih klasičnih kompozicija, ali je i dalje najpoznatija po putopisima koje je napisala tokom svojih dugih putovanja. Dok je jahala kroz udaljena planinska sela, Mrazovićka je beležila bosansku usmenu tradiciju i sakupljala tradicionalne nošnje, praveći vrednu kolekciju.
Milena Mrazović | |
|---|---|
 Milena Mrazović | |
| Datum rođenja | 28. decembar 1863. |
| Mesto rođenja | Bjelovar, Austrijsko carstvo |
| Datum smrti | 20. januar 1927. (63 god.) |
| Mesto smrti | Beč, Austrija |
Detinjstvo i mladost uredi
Rođena je 28. decembra 1863. godine u Bjelovaru, Austrijsko carstvo.[1][2] Pripadala je porodici srednje klase. Školovala se u Budimpešti.[3] Preselila se sa svojom porodicom, 1878. godine, u Banja Luku, gde je njen otac proglašen administrativnim službenikom, nekoliko nedelja nakon toga Bosna i Hercegovina je okupirana od strane Austrougarske. Sledeće godine su se preselili u Sarajevo.[3]
Muzika uredi
Kao pijanista i kompozitor,[3] učestvovala je na prvom koncertu klasične muzike u Bosni i Hercegovini, koji je u Banjaluci održan u maju 1881. u čast rođendana prestolonaslednice Stefani od Belgije.[2] Između 1879. i 1882. godine Mrazovićka je komponovala marš Virtemberg u čast vojvode Vilhelma od Virtemberga, tadašnjeg guvernera Bosne i Hercegovine.[2]
Novinarstvo uredi
Od 1884. do 1885. godine učila je francuski jezik u manastirskoj školi u Sarajevu. Istovremeno, vežbala je pisanje.[3] Njen prvi članak objavljen je u nem. Neue Augsburger Postzeitung. Godine 1884. počela je pisati novine Bosanska štampa na nemačkom jeziku.[4][5] Eugen von Topfer, koji je iz Beča došao u Sarajevo 1881. godine, kupio je novine 1886. Ubrzo nakon što su se verili, smrtno se razboleo. Proglasio ju je njegovim jedinim naslednikom, a umro je 1889. godine.[6] Ubrzo nakon toga, u septembru 1889, vlada Bosne i Hercegovine dala joj je dozvolu da nastavi izdavanje Bosanske štampe, kao naslednica njenog verenika.[2] Postala je, ne samo prva glavna urednica i izdavačica u Bosni i Hercegovini, već i prva profesionalna novinarka u provinciji.[4]
Osim što je bila vlasnik novina, postala je i izveštač Telegrafa, urednik radio vesti i saradnik skoro svih novina na nemačkom jeziku. Članci su joj objavljivani pod pseudonimom Milan.[2] Međunarodni mediji pohvalili su njen uspeh 1894. godine, kada su njene novine proslavile desetogodišnjicu, naglašavajući da žene u Bosni i Hercegovini nisu učestvovale u javnom životu.[4] Godine 1893—94. sagradila je stambeni blok sa kancelarijama za novine i štampariju.[3] Njena prva knjiga, zbirka romana pod nazivom Selam, inspirisana muslimanima u Bosni i Hercegovini, objavljena je 1893. godine. Knjiga je vrlo dobro prihvaćena od strane kritičara, a Mrazović je počela da štampa pesme Grge Martića u svojoj radnji.[2]
Njene novine bile su važna državna koncesija, ali ona se u svojim člancima odbila prikloniti volji vlade.[3] Sarajevski komesar opisao ju je kao ,,nepodnošljivu ženu koja spletkari, koja je pod uticajem groznih zabluda i obično je u više ili manje histeričnom stanju, u vezi sa višestrukim, ponekad presudnim državnim pitanjima".[6]
Živela u stanu iznad svoje štamparije do 1896. godine, kada je prodala Bosansku štampu, kao i štampariju, i udala se za sarajevskog lekara.[3][4] Nastavila je da piše knjige i članke za evropske novine, pokrivajući važne događaje poput aneksione krize, ubistva Franca Ferdinanda i suđenja Gavrila Principa.[2]
Etnografija uredi
Zanimala ju je etnografija. Bila je jedna od osnivača zemaljskog muzeja Bosne i Hercegovine 1888. godine i redovni posetilac.[4] Godine 1889. postala je prva žena koja je primljena u antropološko društvo u Beču.[7] Februara 1896. godine, na poziv etnografskog društva, održala je prvo predavanje o Bosni i Hercegovini u Beču.[2]
Kao putopisac, predstavila je Bosnu i Hercegovinu svetu čiji je nemački maternji jezik. U pratnji slikara Avgusta Bocka, na konju je putovala širom Bosne i Hercegovine. Stizala je do vrlo udaljenih mesta, snimala narodne priče, zagonetke, običaje i recepte. Na tim putovanjima je sakupljala i klasifikovala tradicionalne nošnje. Dve njene putopisne knjige objavljene su u Inzbruku: nem. Bosnisches Skizzenbuch 1900. godine, a potom 1905. zbirka narodnih priča pod nazivom nem. Bosnische Ostbahn. Највећи успех постигла је другом књигом, објављујући је у Бечу 1908.[2]
Смрт и наслеђе uredi
Током Првог светског рата, у пратњи супруга одлази у Србију, Црну Гору, Албанију и Италију, помажући му као медицинска сестра. Аустроугарска је поражена и тако је Босна и Херцеговина постала део Краљевине Југославије. Милена и њен супруг депортовани су у прву аустријску републику, коју је сматрала ,,страном земљом". Већ је била тешко болесна кад је одржала своје последње предавање о Босни и Херцеговини, у Бечу, у мају 1926. године. Умрла је 20. јануара 1927.[2]
Након Другог светског рата, један од њених два сина донео је етнографску збирку своје мајке Народ Босне и Херцеговине и поклонио земаљском музеју у Сарајеву, онако како је то она желела. Иако је описана као ,,славни бошњачки писац", Мразовићева и њена дела, готово сва писана на немачком језику, у Босни и Херцеговини остају мало позната.[2]
Референце uredi
- ^ „Milena Preindlsberger-Mrazović” (на језику: German).
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј Tomašević, Dragana (6 5. 2017). „Milena Mrazović-Preindlsberger – prva novinarka u BiH”. stav.ba (на језику: Serbo-Croatian).
- ^ а б в г д ђ е Sparks, Mary (2014). The Development of Austro-Hungarian Sarajevo, 1878–1918: An Urban History. Bloomsbury Publishing. стр. 131, 133, 152. ISBN 9781472531070.
- ^ а б в г д Šarić, Salko (април 2004). „Двије заборављене госпође”. most.ba (на језику: Serbo-Croatian).
- ^ Bethke, Carl. „Draft: Bosnische Post - Newspaper in Sarajevo (1884-1903)” (на језику: енглески).
- ^ а б Sparks, Mary (12. 12. 2013). „The Good Woman of Sarajevo”. History Today.
- ^ Kostić, S.K. „Preindlsberger von Preindlsperg, Milena; geb. Mrazović; Ps. Milan (1863–1927), Schriftstellerin und Journalistin” (на језику: German). Österreichisches Biographisches Lexikon.
