Miloševo (Obilić)

Miloševo
Miloševo;
Administrativni podaci
Država	Srbija
Autonomna pokrajina	Kosovo i Metohija
Upravni okrug	Kosovski
Opština	Obilić
Stanovništvo
— 2011.	1819
Geografske karakteristike
Koordinate	42° 43′ 30″ S; 21° 04′ 51″ I / 42.72501° S; 21.08083° I
Vremenska zona	UTC+1 (CET), leti UTC+2 (CEST)
	Miloševo Miloševo na karti Srbije

Miloševo (alb. Milloshevë ili Millosheva) je naselje u opštini Obilić, Kosovo i Metohija, Republika Srbija. Nalazi se pored puta Kosovska Mitrovica—Priština, a udaljeno je oko 20 kilometara od Gračanice i Kosovske Mitrovice.^[1]

Po predanju Miloševo je dobilo naziv po poznatom srpskom junaku Milošu Obiliću, koji je nedaleko od ovog sela pogubio turskog cara Murata, u Kosovskom boju, ali je tada i sam bio pogubljen. Nekada je čitavo Miloševo je bilo nastanjeno Srbima, do susednog Lazareva.^[1]

U Miloševu sada živi još oko 30 Srba, odnosno 9 porodica^[1], dok ih je ranije bilo preko 100. Nedavno se iselila još jedna porodica, kada su pored njihove kuće počeli da grade novu džamiju, mada na par stotina metara već postoji jedna. Srpske kuće u ovom mestu se ne obnavljaju, iako su oštećene. Srbi nemaju prevoz, dok im lekovi, lekar i zubar nisu dostupni.^[2] Najbliža škola je u Babinom Mostu udaljena desetak kilometara od Miloševa. Za nabavku lekova se putuje do Gračanice. U selu postoji jedna prodavnica, koja je za Srbe teško dostupna. Česte su provokacije na ulici.^[3] Srbi u ovoj enklavi žive izolovano, u strahu, pod pretnjom, ne kreću se slobodno, imaju problema sa transportom i ne usuđuju se da obrađuju svoju zemlju.^[1]

Poreklo stanovništva po rodovima uredi

Podaci o poreklu stanovništva iz tridesetih godina XX veka. ^[4]

Čerkezi

Besnej (2 k.), od plemena Abdzaha. Doseljen je sa Kavkaza iz sela Pšiz (Ekaterinograd) 1864.

Tauš (1 k.), od plemena Abdzaha. Doseljen sa Kavkaza kad i prvi. Ovaj se rod iselio u M. Aziju 1878, ali se posle šest meseci zbog loše klime u novom naselju vratio natrag.

Serhuš (1 k.), od plemena Šapso. Prvo bio naseljen u Maguri, pa išao u Veliku Reku, odakle se preselio za vreme prvog svetskog rata.

Muhadžiri

iz Toplice

Kuršumlija (3 k.), od fisa Sopa, iz Kuršumlije.

Sagonjeva (3 k.) i Ješanic (1 k.), od fisa Gaša, iz Sagonjeva i Jošanice.

Džigolj (1 k.) i Kaludra (1 k.), od fisa Klimenata iz Džigolja i Kaludre.

Kolonisti

iz Hercegovine

Šutonja (2 k.) 1920, Dutina (4 k.), Vujnovići (2 k.), Bajčetići (1 k.) i Kapor (1 k.) 1921. iz Bileće.

Vučurović (1 k.) 1922. od Stoca.

Tarana (1 k.) 1923. od Trebinja.

Ivković (2 k.) 1924. od Mostara.

iz Crne Gore

Papići (2 k.) 1922. iz Banjana.

Karadžići (2 k.) 1922. iz Golije.

iz Like

Vukmirović (4 k.), Hrkalović (1 k.) i Pupavac (3 k.) 1922. iz Vrhovina.

Biga (1 k.), Delić (2 k.) 1922. i Gulan (1 k.) 1923, iz Babina Potoka.

Orlić (1 k.) 1924. iz Otočca.

iz Bosne

Sajić (1 k.) 1922. iz Brčkog.

iz Slavonije

Ham (1 k.), Hrvat od Osijeka.

iz Banata

Gavrilović (2 k.) 1921, Ristić (2 k.), Tolmačević (1 k.) i Avramović (1 k.) iz Mokrina.

Lisulović (1 k.) 1925. iz Kikinde.

iz Srbije

Stojaković (2 k.), Milovanović (1 k.), Kljajić (3 k.), Divljaković (1 k.), Stanković (1 k.) i Pisarević (1 k.) 1922. iz Šapca.

Marić (2 k.) 1922. iz Župe Aleksandrovačke.

Jokanović (1 k.) i Ivančević (1 k.), doseljeni 1922. iz Toplice, a starinom iz Crne Gore.

Sa Kosova je, iz Konjuha, kao kolonista 1922. naseljen Stević (1 k.), a na kupljeno imanje još 1914. iz Babinog Mosta je preseljen Mirković (1 k.),

Romi muslimani