Википедија

Mirjana Novaković

Mirjana Novaković (Beograd, 28. april 1966.) srpska je književnica. Priče i romani Mirjane Novaković objavljeni su na francuskom, engleskom, grčkom, bugarskom, ruskom i nemačkom jeziku.

Mirjana Novaković
Datum rođenja(1966-04-28)28. april 1966.
Mesto rođenjaBeograd, SFRJ

Biografija

uredi

U prozi Mirjane Novaković prepliću se sadašnjost i prošlost, fantastika i realizam. Likovi su zanimljivi, zapleti su neočekivani i prepliću se elementi krimića, horora, mitskog i naučne fantastike[1]. Njena proza je zanimljiva i za običnog i za zahtevnog čitaoca. Pripovedački stil je ironičan sa puno duha i šarma.[2] Mirjana Novaković je debitovala 1996. godine zbirkom Dunavski apokrifi u izdanju Narodne knjige. U ovoj zbirci su se našle dve novele: Gromovska Legija i Jevanđelje po žednoj.

Prvi roman Strah i njegov sluga je u srpsku književnost na velika vrata vratio vampire, upotpunivši dobro poznati kanon osvežavajućim postmodernim zahvatima. Bez obzira što mu je NIN-ova nagrada izmakla za dlaku (rezultat glasanja bio je 3:2 u korist Sitničarnice „Kod srećne ruke“ Gorana Petrovića), Strah i njegov sluga nastavio je život kroz mnogobrojna izdanja i prevode i danas uživa kultni status.[3]

Drugi roman Mirjane Novaković, Johann's 501, prošao je manje zapaženo - priča o alternativnom Beogradu i preoblikovanju stvarnosti bila je mnogima previše zahtevna i komplikovana. Ovom romanu je takođe izmakla NIN-ova nagrada, ali je ovenčan nagradom Lazar Komarčić za najbolji fantastični roman u 2005. godini. Godine 2011. u knjižarama se pojavio treći roman Mirjane Novaković: Tito je umro koji se našao u užem izboru za NIN-ovu nagradu i osvojio drugo mesto u izboru za regionalnu nagradu Balkanika.[4]

Recepcija dela

uredi
 
Mirjana Novaković, u Univerzitetskoj biblioteci u Beogradu, 6. mart 2019.

Teofil Pančić je u nedeljniku Vreme, 25. januara 2001. godine, recenzirao roman Strah i njegov sluga i istakao: „U romanu Strah i njegov sluga, malčice pozamašnom za današnje književne fast food standarde – blizu 300 stranica – Novakovićeva vešto i lepršavo, idejno i značenjski prebogato no ne i celomudreno, plete priču o pojavi vampira Tamo Negde Dole, na vazda mračnom Balkanu (koji je, zar ne, njihova postojbina) , priču u kojoj se mešaju horor i fantazi obrasci s postmodernističkim poigravanjem svakovrsnim citatima i referencama, ama bez endemske domaće postmodernističke gnjavažnosti, priču u kojoj je istorija - izvrnuta - naglavačke mizanscen za humorno, prijatno povlačenje čitaoca za nos: taman što se navikne na jednu „podelu uloga“, taman što formira svoj „horizont očekivanja“, čitalac biva odvučen na neku sasvim drugu stranu.[5]. Đorđe Bajić u tekstu za Popboks hvali roman: „Mešajući istorijsko i mitsko, realno i fantastično, autorka stvara delo visoke intertekstualnosti koje se otima tačnom žanrovskom određivanju."[6] Dejan Ognjanović takođe pohvaljuje roman i zaključuje svoj tekst rečima: „Ovo je pre svega odlična – pametna, duhovita, zabavna, inspirativna - knjiga, i tu žanr ili ne-žanr nemaju mnogo veze. Ovo je pre svega zadovoljstvo čitati (makar sam kraj možda i ne bio po svačijem ukusu, te zato ima moju toplu preporuku."[7]

Vladimir Arsenić je napisao o romanu Tito je umro: „Novi roman Mirjane Novaković Tito je umro pravi je politički triler i bez obzira na konstantno isklizavanje iz uskih tračnica žanra, ovo je sasvim dobra knjiga... Tito je umro je precizna dijagnoza jednog umirućeg društva u kojem nije moguće iskoračiti iz unapred predodređenih uloga jer se Srbija, kao i svako tranzicijsko društvo u konstantnoj diktaturi - ako ne jedne osobe, ono kapitala - pretvorila u kastinsku državu u kojoj se zna ko su parije a ko kšatrije i tu istini nije mesto.""[8] Zoran Janković u časopisu Yellow Cab daje romanu najvišu ocenu: "Tito je umro i zaista je vešto postavljena i vođena misterija, ali i politički roman par excellence... Novakovićeva znalački tka intrigu koja povezuje političke smicalice i zakulisne igre u rasponu od gotovo pola veka, te se ovaj njen roman može lako iščitavati i kao ogled o opštem nasleđu književnih misterija sa retko upečatljivim glavnim likom stigmatizovane, neposlušne i nepodobne novinarke koja dobija zadatak da razreši enigmu jedne onovremene političke intrige, ali i misteriju sumnjivog (samo) ubistva nadolazećeg mladog superstara na političkoj pozornici Srbije danas."

Nagrade

uredi
  • Strah i njegov sluga - nagrada „Isidora Sekulić“, najuži izbor za NIN-ovu nagradu[9];
  • Johann's 501 - nagrada „Lazar Komarčić“, najuži izbor za NIN-ovu nagradu[10];
  • Tito je umro - uži izbor za NIN-ovu nagradu za 2011. godinu; drugo mesto u izboru za regionalnu nagradu Balkanika za 2012. godinu.

Bibliografija

uredi
  • Dunavski apokrifi (Narodna knjiga, 1996), zbirka priča
  • Strah i njegov sluga (Revision Publishing, 2000), roman
  • Johann's 501 (Narodna knjiga, 2005), roman
  • Tito je umro (Laguna, 2011), roman
  • Tajne priče (Laguna, 2016), zbirka priča
  • Mir i mir (Laguna, 2020), roman

Reference

uredi
  1. ^ „Proza Mirjane Novaković”. P portal. Pristupljeno 4. 2. 2020. 
  2. ^ Vrbavac, Jasmina (2007). Tri i po: kritike (1. izd.). Zrenjanin, Novi Sad: Agora. str. 78—79. 
  3. ^ „Strah i njegov sluga”. Vreme. Pristupljeno 4. 2. 2020. 
  4. ^ „Tito je umro”. Goodreads. Pristupljeno 4. 2. 2020. 
  5. ^ Teofil Pančić: Vrag odneo šalu Arhivirano na sajtu Wayback Machine (1. jul 2010), Pristupljeno 13. 4. 2013.
  6. ^ Đorđe Bajić: Vampiri se vraćaju kući Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. oktobar 2010), Pristupljeno 13. 4. 2013.
  7. ^ Dejan Ognjanović o romanu Strah i njegov sluga, Pristupljeno 13. 4. 2013.
  8. ^ Vladimir Arsenić: Laž će nas osloboditi, Pristupljeno 13. 4. 2013.
  9. ^ „Predstavljanje zbirke ”Tajne priče” Mirjane Novaković”. Art Anima. Arhivirano iz originala 04. 02. 2020. g. Pristupljeno 4. 2. 2020. 
  10. ^ „Mirjana Novaković”. Prosefest. Pristupljeno 4. 2. 2020. 

Spoljašnje veze

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мирјана_Новаковић&oldid=27492133”