Википедија

Mihal Ramač

Mihal Jurjevič Ramač (Ruski Krstur, 16. avgust 1951 – 13. maj 2023) bio je srpski i rusinski novinar, prevodilac, pesnik i scenarista. [1]

Mihal Jurjevič Ramač
Datum rođenja(1951-08-16)16. avgust 1951.
Mesto rođenjaRuski Krstur, SFRJ
Datum smrti13. maj 2023.(2023-05-13) (71 god.)

Biografija uredi

Ukrajinsko-rusinskog je porekla. [2] Mihail je diplomirao istoriju na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. [3] Gimnaziju i licej završio je u Ukrajinskoj maloj bogosloviji u Rimu. [4][5]

Bavi se profesionalnim novinarstvom od 1975. godine. Od 1999. godine bio je redovni kolumnista srpskog lista Danas, kasnije i njegov glavni urednik od 2006. godine do 2009. godine. Bio je glavni i odgovorni urednik dnevnih listova Naša Borba i Vojvodina. Bio je dopisnik radija Slobodna Evropa od 1998. godine i agencije Ukrinform. [1][3] Bio je i novinar lista "Ruske slovo". Autor je scenarija za sedam TV serija iz devedesetih godina 20. veka. [5][6]

Laureat je književnih i novinarskih nagrada Svetozara Miletića, Svetozara Markovića i Stanislava Staša Marinkovića. [3] Povodom 15. godišnjice nezavisnosti Ukrajine 2006. godine odlikovan je Ordenom kneza Jaroslava Mudrog V stepena za jačanje ukrajinsko-srpskih veza i rad u ukrajinsko-rusinskoj zajednici. [7][2]

Godine 2013. dobio je nagradu "Slavuj Hadžić" RTV-a, za celokupno autorsko delo u oblasti televizijskog novinarstva. [8]

Objavio je sedam knjiga pesama na rusinskom jeziku. Zajedno s bratom Jankom preveo je s helenskog na rusinski "Bibliju". Takođe je preveo je na rusinski i s rusinskog na srpski preko 30 knjiga poezije i proze. [8]

Napisao je sledeće knjige eseja: „Priča o početku kraja“ (2002), „Sa strane snova“ (2003), „6. oktobar“ (2008), „Zov svetlih pogleda“ (2018) i „Dunavska rapsodija“ (2018). [5]

Govorio je rusinski, srpski, engleski, italijanski, ukrajinski, poljski, slovački, prevodio je sa latinskog i starogrčkog. [3]

Bio je član Nacionalne unije pisaca Ukrajine. [1]

Reference uredi

  1. ^ a b v „Vіktor Kaspruk: Maйdan vplinuv na protestuvalьnikіv Bosnії і Gercegovini :: Tretя ukraїnsьka respublіka”. web.archive.org. 2014-03-28. Arhivirano iz originala 28. 03. 2014. g. Pristupljeno 2023-06-07. 
  2. ^ a b Rse (2023-05-18). „Čovjek slobode: U znak sjećanja na balkanskog dopisnika Radija Svobode Mihala Ramača”. Radio Slobodna Evropa (na jeziku: srpskohrvatski). Pristupljeno 2023-06-07. 
  3. ^ a b v g „NUNS :: Vesti :: Mihal Ramač izabran za glavnog i odgovornog urednika "Danasa"”. web.archive.org. 2016-03-06. Arhivirano iz originala 06. 03. 2016. g. Pristupljeno 2023-06-07. 
  4. ^ „Mihaйlo Ramač: «Mi unikaєmo polіtičnih dіяčіv na perših storіnkah, hoča mi – polіtične vidannя»”. web.archive.org. 2016-03-04. Arhivirano iz originala 04. 03. 2016. g. Pristupljeno 2023-06-07. 
  5. ^ a b v „Preminuo Mihal Ramač, drugi po redu glavni urednik Danasa - Društvo - Dnevni list Danas” (na jeziku: srpski). 2023-05-13. Pristupljeno 2023-06-07. 
  6. ^ „RTS :: Vest :: Preminuo pisac i novinar Mihal Ramač”. www.rts.rs. Pristupljeno 2023-06-07. 
  7. ^ „Amputacія Kosova - Ukraїnsьkiй tiždenь, Tiždenь.ua”. web.archive.org. 2017-03-12. Arhivirano iz originala 12. 03. 2017. g. Pristupljeno 2023-06-07. 
  8. ^ a b Vojvodine, Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija. „Preminuo novinar i publicista Mihal Ramač”. JMU Radio-televizija Vojvodine. Pristupljeno 2023-06-07. 

Literatura uredi

  • Ukraїnsьka dіaspora: lіteraturnі postatі, tvori, bіobіblіografіčnі vіdomostі / Uporяdk. V. A. Prosalovoї. — Donecьk: Shіdniй vidavničiй dіm, 2012. — 516 s.
  • Orisя Hom’яk. Tіto ne boяvsя nі Gіtlera, nі Stalіna / Visokiй zamok.— Lьvіv, № 4 (5260) za 15-21 sіčnя 2015.— S. 10.


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Михал_Рамач&oldid=27347778”