Википедија

Miljan Mrdaković

Miljan Mrdaković (Niš, 6. maj 1982 — Beograd, 22. maj 2020)[1] bio je srpski fudbaler. Igrao je na poziciji napadača.

Miljan Mrdaković
Lični podaci
Puno ime Miljan Mrdaković
Datum rođenja (1982-05-06)6. maj 1982.
Mesto rođenja Niš, SFRJ
Datum smrti 22. maj 2020.(2020-05-22) (38 god.)
Mesto smrti Beograd, Srbija
Visina 1,87 m
Pozicija napadač
Juniorska karijera
1993—1995 Radnički Niš
1995—1998 Partizan
1998—2001 Anderleht
Seniorska karijera
Godine Klub Nast. (Gol)
2001—2002 Anderleht 0 (0)
2002 → Aalst 3 (0)
2002—2003 OFK Beograd 32 (20)
2003—2004 Gent 22 (4)
2004 OFK Beograd 10 (1)
2005 Salcburg 10 (3)
2005—2006 Metalist Harkov 27 (7)
2006—2007 Makabi Tel Aviv 29 (7)
2007—2008 Vitorija Gimarais 27 (6)
2008—2009 Šandong 18 (8)
2009—2011 Apolon Limasol 31 (21)
2010 → Etnikos Ahna 14 (8)
2011—2012 AEK Larnaka 18 (7)
2012 Đangsu 5 (1)
2013 Enosis Neon Paralimni 15 (7)
2013 Verija 13 (5)
2014 Tampines rovers 25 (11)
2015 Levadijakos 3 (0)
2015 Vojvodina 6 (0)
2016 Agrotikos Asteras 5 (1)
2016 Rad 0 (0)
2017 OFK Beograd 5 (2)
Reprezentativna karijera
1999—2001 SR Jugoslavija do 18 8 (0)
2002 Srbija i Crna Gora do 21 1 (0)
2008 Srbija (olimpijska) 3 (1)

Klupska karijera uredi

Počeo je da trenira fudbal u Radničkom iz Niša, da bi ubrzo prešao u mlađe kategorije Partizana. Kao 16-godišnjak, 1998. godine, Mrdaković je zajedno sa Goranom Lovreom prešao u belgijski Anderleht.[2] Nije dobio priliku da debituje za prvi tim Anderlehta, već je igrao za rezerve i mladi tim,[3] a tokom 2002. je bio pozajmljen i tadašnjem belgijskom prvoligašu Aalstu.

U jesen 2002. godine se vratio u Srbiju i potpisao za OFK Beograd.[1] U sezoni 2002/03. je postigao 20 prvenstvenih golova, a klub je zauzeo treće mesto na tabeli Prve lige SR Jugoslavije.[4] Nakon sezone u OFK Beogradu, vraća se u Belgiju i potpisuje za Gent.[5] Već u aprilu 2004. raskida ugovor sa Gentom, i vraća se u OFK Beograd.[6] Tokom svog drugog boravka u OFK Beogradu, Mrdaković je sa klubom stigao do polufinala Intertoto kupa 2004, gde su eliminisani od Atletiko Madrida.[7]

Početkom 2005. odlazi u austrijski Salcburg. Leta iste godine prelazi u Metalist iz Harkova. U ukrajinskom klubu je proveo nešto više od godinu dana, da bi u avgustu 2006. prešao u Makabi iz Tel Aviva.[8] Za izraelski klub je u svim takmičenjima zabeležio ukupno 36 nastupa i postigao osam golova.[9] Narednu 2007/08. sezonu je proveo u portugalskom prvoligašu Vitoriji Gimarais. Postigao je šest golova na 27 prvenstvenih utakmica,[10] a klub je zauzeo treće mesto na tabeli i tako izborio plasman u kvalifikacije za Ligu šampiona.[11]

Tokom 2008. godine odlazi u kineski Šandong, kod srpskog trenera Ljubiše Tumbakovića.[12] Osvojio je šampionsku titulu sa Šandongom, uz osam postignutih pogodaka.[13]

U julu 2009. se vratio u evropski fudbal i potpisao ugovor sa Apolonom iz Limasola.[14] Po dolasku u klub nije uspeo da se izbori za status prvotimca, pa je nakon samo jedne odigrane utakmice,[15] tokom zimskog prelaznog roka, prosleđen na pozajmicu u Etnikos iz Ahne. Odigrao je polusezonu za Etnikos, postigao osam golova na 14 utakmica,[16] nakon čega se vratio u Apolon. Drugi boravak u Apolonu je bio daleko uspešniji. Sa 21 postignutim golom u sezoni 2011/12. bio je najbolji strelac kiparske Prve lige.[17]

U junu 2011. potpisuje trogodišnji ugovor sa AEK-om iz Larnake.[18] Postigao je sedam golova na 18 prvenstvenih utakmica,[19] nakon čega je u februaru 2012. napustio klub.[20]

Početkom 2012. po drugi put odlazi u kineski fudbal, i potpisuje za superligaša Đangsu. Zabeležio je samo pet nastupa za Đangsu, uz jedan postignut gol.[21] Početkom 2013. se vraća na Kipar i potpisuje za Enosis Neon Paralimni.[22] Leta iste godine prelazi u grčkog superligaša Veriju, gde tokom prvog dela sezone 2013/14. postiže pet golova na 13 prvenstvenih utakmica.[16] Početkom 2014. odlazi u Singapur i potpisuje za Tampines rovers, gde tokom kalendarske 2014. postiže 25 golova.[23] U februaru 2015. se vraća u Grčku i potpisuje za Levadijakos,[24] gde je zabeležio samo tri nastupa do kraja sezone.[16]

U junu 2015. se vraća u srpski fudbal i potpisuje ugovor sa Vojvodinom.[25] Debitovao je za novosadski klub u 1. kolu kvalifikacija za Ligu Evrope, na gostovanju ekipi MTK-a iz Budimpešte (0:0).[26] Na revanšu koji je odigran osam dana kasnije na Karađorđu, Vojvodina je slavila 3:1, a Mrdaković je postigao svoj prvi gol za klub.[27] Još jedan gol za Vojvodinu je postigao u narednom kolu kvalifikacija, kada je u Novom Sadu savladan Spartaks iz Jurmale (3:0).[28] Ubrzo nakon toga je izgubio status prvotimca. Tokom jesenjeg dela sezone 2015/16. u Superligi Srbije, Mrdaković je zabeležio šest prvenstvenih nastupa, uglavnom ulazeći u igru sa klupe.[16] U decembru 2015. napušta Vojvodinu i prelazi u grčkog drugoligaša Agrotikos Asteras,[29] gde tokom proleća 2016. na pet utakmica postiže jedan gol.[16]

U julu 2016. potpisuje za beogradski Rad,[30] gde nije zabeležio nijedan nastup. U januaru 2017. po treći put postaje igrač OFK Beograda, samo što se ovaj put klub takmičio u drugom rangu takmičenja, Prvoj ligi Srbije.[31] Nastupio je na pet utakmica, i postigao dva gola,[16] ali je OFK Beograd na kraju takmičarske 2016/17. ispao u treći rang takmičenja, Srpsku ligu Beograd.[32] Nakon završetka ove sezone, Mrdaković je završio igračku karijeru.

Reprezentacija uredi

Mrdaković je 2001. godine nastupao za reprezentaciju SR Jugoslavije na Evropskom prvenstvu za igrače do 18 godina u Finskoj. Bio je član i mlade reprezentacije Srbije i Crne Gore, ali zbog sukoba sa tadašnjim selektorom Vladimirom Petrovićem Pižonom nije zabeležio puno nastupa.[33][34]

U julu 2008, selektor olimpijske reprezentacije Srbije Miroslav Đukić je uvrstio Mrdakovića na spisak igrača za Olimpijske igre 2008. u Pekingu.[35] Mrdaković je pored Vladimira Stojkovića i Aleksandra Živkovića bio jedan od trojice igrača starijih od 23 godine, što je granica dozvoljena za olimpijski tim. Nastupio je na sve tri utakmice na olimpijskom turniru (Australija, Obala Slonovače i Argentina), a postigao je i pogodak na utakmici protiv afričke selekcije, ali je naša reprezentaciju izgubila tu utakmicu (4:2).[36]

U maju 2011. godine, selektor seniorske reprezentacije Srbije Vladimir Petrović Pižon je uvrstio Mrdakovića na spisak igrača za prijateljske utakmice protiv Južne Koreje i Australije.[37] Mrdaković se odazvao pozivu, ali se povredio na poslednjem treningu pred put u Južnu Koreju i Australiju, pa je tako propustio priliku da debituje za seniorsku reprezentaciju.[38]

Reference uredi

  1. ^ a b „IN MEMORIAM - MILJAN MRDAKOVIĆ”. ofkbeograd.co.rs. 23. 5. 2020. Pristupljeno 23. 5. 2020. 
  2. ^ „Grci široke ruke”. novosti.rs. 29. 3. 2009. Pristupljeno 23. 5. 2020. 
  3. ^ „Terorista sa Karaburme”. glas-javnosti.rs. 28. 10. 2002. Pristupljeno 23. 5. 2020. 
  4. ^ „Serbia and Montenegro 2002/03”. rsssf.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 23. 5. 2020. 
  5. ^ „Prvi strelac OFK Beograda prešao u belgijski Gent”. b92.net. 5. 8. 2003. Pristupljeno 23. 5. 2020. 
  6. ^ „MRDAKOVIC VERLAAT AA GENT”. voetbalkrant.com (na jeziku: Dutch). 2. 4. 2004. Pristupljeno 23. 5. 2020. 
  7. ^ „Surova stvarnost romantičara”. glas-javnosti.rs. 29. 7. 2004. Pristupljeno 23. 5. 2020. 
  8. ^ „Miljan Mrdaković u Makabiju iz Tel Aviva”. mondo.rs. 19. 8. 2006. Pristupljeno 23. 5. 2020. 
  9. ^ „מילאן מרדאקוביץ'” (na jeziku: hebrejski). football.org.il. Pristupljeno 23. 5. 2020. 
  10. ^ „Miljan Mrdaković”. worldfootball.net (na jeziku: engleski). Pristupljeno 23. 5. 2020. 
  11. ^ „Mrdaković: Na Kipru kao kod kuće”. novosti.rs. 22. 1. 2013. Pristupljeno 23. 5. 2020. 
  12. ^ „TUMBAKOVIĆ ZATEČEN VEŠĆU: On je odveo Mrdakovića u Kinu! Nikad ne bih naslutio da bi nešto ovako moglo da se desi!”. espreso.rs. 23. 5. 2020. Pristupljeno 23. 5. 2020. 
  13. ^ „Miljan Mrdaković- Prerani odlazak u inostranstvo, Kipar obećana zemlja, a tu je i naslednik sa velikim potencijalom”. centarshootrs.blogspot.com. 26. 3. 2020. Arhivirano iz originala 23. 05. 2020. g. Pristupljeno 23. 5. 2020. 
  14. ^ „Mrdaković u Apolonu”. b92.net. 21. 7. 2009. Pristupljeno 23. 5. 2020. 
  15. ^ „MILJAN MRDAKOVIC” (na jeziku: grčki). cfa.com.cy. Arhivirano iz originala 23. 05. 2020. g. Pristupljeno 23. 5. 2020. 
  16. ^ a b v g d đ „Miljan Mrdaković”. soccerway.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 23. 5. 2020. 
  17. ^ „Πρώτος σκόρερ ο Μρντάκοβιτς” (na jeziku: grčki). cfa.com.cy. 14. 5. 2011. Pristupljeno 23. 5. 2020. 
  18. ^ „ΔΙΕΤΕΣ ΣΥΜΒΟΛΑΙΟ ΜΕ ΜΙΡΤΑΚΟΒΙΤΣ” (na jeziku: grčki). aek.com.cy. 21. 6. 2011. Arhivirano iz originala 23. 05. 2020. g. Pristupljeno 23. 5. 2020. 
  19. ^ „MILJAN MRDAKOVIC” (na jeziku: grčki). cfa.com.cy. Arhivirano iz originala 23. 05. 2020. g. Pristupljeno 23. 5. 2020. 
  20. ^ „ΟΛΟΚΛΗΡΩΘΗΚΕ Η ΜΕΤΕΓΓΡΑΦΗ ΤΟΥ ΜΙΛΙΑΝ” (na jeziku: Greek). aek.com.cy. 29. 2. 2012. Arhivirano iz originala 23. 05. 2020. g. Pristupljeno 22. 7. 2019. 
  21. ^ „Mrdaković: Kineska liga je među najjačim na svetu, gol na Igrama obeležio karijeru”. sport.blic.rs. 15. 12. 2012. Pristupljeno 23. 5. 2020. 
  22. ^ „Mrdaković debitovao za Enozis”. novosti.rs. 12. 1. 2013. Pristupljeno 23. 5. 2020. 
  23. ^ „Mrdaković postigao 25 golova ove godine”. sport.blic.rs. 15. 11. 2014. Pristupljeno 23. 5. 2020. 
  24. ^ „Miljan Mrdaković u Levadijakosu”. n1info.com. 12. 2. 2015. Arhivirano iz originala 23. 05. 2020. g. Pristupljeno 23. 5. 2020. 
  25. ^ „POTPISAO MRDAKOVIĆ”. fkvojvodina.rs. 4. 6. 2015. Arhivirano iz originala 01. 02. 2022. g. Pristupljeno 23. 5. 2020. 
  26. ^ „MTK – VOJVODINA 0:0”. fkvojvodina.rs. 2. 7. 2015. Arhivirano iz originala 01. 02. 2022. g. Pristupljeno 23. 5. 2020. 
  27. ^ „VOJVODINA – MTK 3:1 (2:1)”. fkvojvodina.rs. 10. 7. 2015. Arhivirano iz originala 01. 02. 2022. g. Pristupljeno 23. 5. 2020. 
  28. ^ „VOJVODINA – SPARTAKS JURMALA 3:0 (2:0)”. fkvojvodina.rs. 16. 7. 2015. Arhivirano iz originala 01. 02. 2022. g. Pristupljeno 23. 5. 2020. 
  29. ^ „MILJAN MRDAKOVIĆ NAPUSTIO VOJVODINU”. fkvojvodina.rs. 26. 12. 2015. Arhivirano iz originala 01. 02. 2022. g. Pristupljeno 23. 5. 2020. 
  30. ^ „Mrdaković u Radu: Došao sam da pomognem golovima i iskustvom”. novosti.rs. 3. 7. 2016. Pristupljeno 23. 5. 2020. 
  31. ^ „POVRATAK GOLGETERA”. ofkbeograd.co.rs. 19. 1. 2017. Pristupljeno 23. 5. 2020. 
  32. ^ „Sunovrat velikana - OFK Beograd ispao iz Prve lige!”. sportske.net. 3. 5. 2017. Pristupljeno 23. 5. 2020. 
  33. ^ „Ja sam Pižon, a ko su oni!”. glas-javnosti.rs. 18. 2. 2003. Pristupljeno 23. 5. 2020. 
  34. ^ „Mrdaković čuvar "Romantike"”. glas-javnosti.rs. 25. 3. 2003. Pristupljeno 23. 5. 2020. 
  35. ^ „Đukić pozvao i Mrdakovića”. b92.net. 28. 7. 2008. Pristupljeno 23. 5. 2020. 
  36. ^ „Srbija izgubila od Obale Slonovače”. rts.rs. 10. 8. 2008. Pristupljeno 23. 5. 2020. 
  37. ^ „Pižon hoće pobednike”. novosti.rs. 27. 5. 2011. Pristupljeno 23. 5. 2020. 
  38. ^ „Mrdaković propušta turneju”. novosti.rs. 1. 6. 2011. Pristupljeno 23. 5. 2020. 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Миљан_Мрдаковић&oldid=27362450”