Mrtvo more
Mrtvo more (hebr. ים המלח, arap. البحر الميت) je jezero na Bliskom istoku koje se uobičajeno naziva morem. Važi za najslanije jezero na svetu. Sa svojim salinitetom oko devet puta većim od saliniteta obične morske vode (342 g/kg, ili 34,2% 2011. godine),[5] u njemu život ne postoji, osim vrlo otpornih mikroorganizama — bakterija. Njegova gustina je 1,24 kg/l, što čini plivanje slično plutanju.[6][7]
| Mrtvo more | |
|---|---|
 | |
 | |
| Koordinate | 31° 29′ 27″ S; 35° 28′ 47″ I / 31.490833° S; 35.479722° I |
| Pritoke | Jordan |
| Otoke | Jordan |
| Zemlje basena |  Izrael Jordan |
| Maks. dužina | 67 km |
| Maks. širina | 16[3] km |
| Površina | 605 km2 (234 sq mi) (2016)[4] km2 |
| Maks. dubina | 330 m |
| Zapremina | 114 km3 (27 cu mi)[1] km3 |
| Nad. visina | −430,5 m (−1.412 ft) (2016)[2] m |
| Vodena površina na Vikimedijinoj ostavi | |
Njegove obale dele Izrael i Jordan i ima pritoku, reku Jordan. Dugačko je oko 67 km i široko do 18 km. Mrtvo more je i najveća depresija u svetu (najmanja nadmorska visina kopna), a vodena površina je na −430,5 m (−1.412 ft) metara nadmorske visine i dalje opada.[2][8] Najveća dubina Mrtvog mora je 330 m. Jezersko dno je na mestu najveće dubine 748 m ispod nivoa mora. Mrtvo more ima oblik izdužene elipse, gde mu duža osa leži u pravcu jug–sever. Obala mu je slabo razuđena. Većih zaliva, rtova, poluostrva, nema. Severni deo Mrtvog mora ima najveću dubinu, a njegov južni deo je plitak i iznosi do pet metara.[9]
Voda uredi
Voda Mrtvog mora je prilično topla. Kako je sadržaj soli visok, voda ima veliku gustinu. Gornjih 35 m ima salinitet od 300 do 400 promila i temperaturu između 19 °C i 37 °C. U vodu je nemoguće ući do vrata jer se telo samo diže iznad površine čim čovek uđe unutra do visine grudi. Takođe, nije moguće ni otvoriti oči u vodi.
Promena nivoa vode uredi
Nivo vode Mrtvog mora je tokom vremena bio izložen znatnim promenama. Od postanka do danas jezero koje je postojalo u ovom području je bilo u konstantnoj regresiji, tj. imalo je negativan vodni bilans (odnos između količine vode koja pritekne u jezero i količine vode koja otekne ili ispari). Isparavanje je bilo dosta intenzivno, pa je jezero veću količinu vode gubilo isparavanjem, nego što je primalo pritokama ili padavinama. U poslednjih 100 godina zapažena je velika nestabilnost nivoa Mrtvog mora.[9]
Svake godine njegova dubina opadne za po jedan metar, a većina štete učinjena je u poslednjih 50 godina. Sve vode koje su nekada stizale do Mrtvog mora preusmerene su na farme i slavine. U isto vreme, industrija uzima vodu iz mora, i tako ubrzava njegov pad. Na južnom delu, Mrtvo more crpi ogromne količine đubriva iz morske vode koje se slivaju kroz kanal. Izraelska kompanija neke vode vraća nazad, ali u kombinaciji sa sličnim operacijama na jordanskoj strani, rezultat je neto gubitak za već smanjeno jezero. Otvaraju se rupe, zemljina kora kolabira dok slatkovodni izvori idu za morem koje se povlači. Raskošne oaze nestaju, a tri bašte koje su se napajale iz izvora su osušene.[10]
Klima uredi
Klima Mrtvog mora (BWh) nudi celogodišnje sunčano nebo i suv vazduh. Javlja se manje od 50 mm (2 in) padavina godišnje, a prosečna letnja temperatura je između 32 i 39 °C. Zimske prosečne temperature se kreću između 20 i 23 °C. Region ima slabije ultraljubičasto zračenje, posebno UVB (eritrogeni zraci). Imajući u vidu viši atmosferski pritisak, vazduh ima nešto veći sadržaj kiseonika (3,3% leti, i do 4,8% u zimskom periodu) u poređenju sa koncentracijom kiseonika na nivou mora.[11][12] Barometarski pritisci izmereni na Mrtvom moru su između 1061 i 1065 hPa i klinički su uporedivi sa zdravstvenim efektima na većoj nadmorskoj visini.[13] Ova barometarska mera je oko 5% viša od standardnog atmosferskog pritiska na nivou mora od 1013,25 hPa, što je globalni okeanski prosek ili ATM. Mrtvo more utiče na temperature obližnjih oblasti zbog uravnotežujućeg efekta koji velika količina vode ima na klimu. Tokom zime, temperature mora imaju tendenciju da budu veće od temperature tla, i obrnuto tokom letnjih meseci. Ovo je rezultat mase vode i specifičnog toplotnog kapaciteta. U proseku, postoji 192 dana iznad 30 °C (86 °F) godišnje.[14]
| Klima Mrtvog mora, Sedom (390 m ispod morskog nivoa) | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Pokazatelj \ Mesec | Jan. | Feb. | Mar. | Apr. | Maj | Jun | Jul | Avg. | Sep. | Okt. | Nov. | Dec. | God. |
| Apsolutni maksimum, °C (°F) | 26,4 (79,5) |
30,4 (86,7) |
33,8 (92,8) |
42,5 (108,5) |
45,0 (113) |
46,4 (115,5) |
47,0 (116,6) |
44,5 (112,1) |
43,6 (110,5) |
40,0 (104) |
35,0 (95) |
28,5 (83,3) |
47,0 (116,6) |
| Maksimum, °C (°F) | 20,5 (68,9) |
21,7 (71,1) |
24,8 (76,6) |
29,9 (85,8) |
34,1 (93,4) |
37,6 (99,7) |
39,7 (103,5) |
39,0 (102,2) |
36,5 (97,7) |
32,4 (90,3) |
26,9 (80,4) |
21,7 (71,1) |
30,4 (86,7) |
| Prosek, °C (°F) | 16,6 (61,9) |
17,7 (63,9) |
20,8 (69,4) |
25,4 (77,7) |
29,4 (84,9) |
32,6 (90,7) |
34,7 (94,5) |
34,5 (94,1) |
32,4 (90,3) |
28,6 (83,5) |
23,1 (73,6) |
17,9 (64,2) |
26,1 (79) |
| Minimum, °C (°F) | 12,7 (54,9) |
13,7 (56,7) |
16,7 (62,1) |
20,9 (69,6) |
24,7 (76,5) |
27,6 (81,7) |
29,6 (85,3) |
29,9 (85,8) |
28,3 (82,9) |
24,7 (76,5) |
19,3 (66,7) |
14,1 (57,4) |
21,9 (71,4) |
| Apsolutni minimum, °C (°F) | 5,4 (41,7) |
6,0 (42,8) |
8,0 (46,4) |
11,5 (52,7) |
19,0 (66,2) |
23,0 (73,4) |
26,0 (78,8) |
26,8 (80,2) |
24,2 (75,6) |
17,0 (62,6) |
9,8 (49,6) |
6,0 (42,8) |
5,4 (41,7) |
| Količina padavina, mm (in) | 7,8 (0,307) |
9,0 (0,354) |
7,6 (0,299) |
4,3 (0,169) |
0,2 (0,008) |
0,0 (0) |
0,0 (0) |
0,0 (0) |
0,0 (0) |
1,2 (0,047) |
3,5 (0,138) |
8,3 (0,327) |
41,9 (1,65) |
| Dani sa padavinama | 3,3 | 3,5 | 2,5 | 1,3 | 0,2 | 0,0 | 0,0 | 0,0 | 0,0 | 0,4 | 1,6 | 2,8 | 15,6 |
| Relativna vlažnost, % | 41 | 38 | 33 | 27 | 24 | 23 | 24 | 27 | 31 | 33 | 36 | 41 | 31,5 |
| Izvor: Izraelska meteorološka služba[15] | |||||||||||||
Hemija uredi
Sa slanošću od 34,2% (2011), to je jedno od najslanijih vodenih tela na svetu, iako je jezero Vanda na Antarktiku (35%), jezero Asal u Džibutiju (34,8%), laguna Kara-Bogaz Gol u Kaspijskom moru (do 35%) i neka hiperslana jezerca i jezera suvih dolina Makmurda na Antarktiku (kao što je Don Huanovo jezero (44%)) poznato da imaju veće salinitete.
Do zime 1978—79, kada je došlo do velikog mešanja,[16] Mrtvo more je bilo sastavljeno od dva sloja vode koji su se razlikovali po temperaturi, gustini, starosti i salinitetu. Gornjih 35 m (115 ft) Mrtvog mora je imalo prosečan salinitet od 342 delova na hiljadu (2002), i temperaturu koja se kretala između 19 °C (66 °F) i 37 °C (99 °F). Ispod zone tranzicije, niži nivo Mrtvog mora imao je vode sa konzistentnom temperaturom od 22 °C (72 °F) i potpuno zasićenje natrijum hloridom (NaCl). Pošto je voda blizu dna zasićena, so se taloži iz rastvora na morsko dno.
Počevši od šezdesetih godina, dotok vode u Mrtvo more iz reke Jordan je smanjen kao posledica navodnjavanja u velikim razmerama i generalno slabih padavina. Do 1975. gornji sloj vode bio je slaniji od donjeg sloja. Ipak, gornji sloj je ostao suspendovan iznad donjeg sloja, jer su njegove vode bile toplije i stoga manje guste. Kada se gornji sloj ohladio, njegova gustina je postala veća od donjeg sloja, te su se vode mešale (1978—79). Po prvi put, nakon više vekova, jezero je postalo homogeno vodeno telo. Od tada, stratifikacija je ponovo počela da se razvija.[16]
Mineralni sadržaj Mrtvog mora se veoma razlikuje od okeanske vode. Tačan sastav vode Mrtvog mora varira uglavnom u zavisnosti od sezone, dubine i temperature. Početkom 1980-ih, koncentracija jonskih vrsta (u g/kg) površinske vode Mrtvog mora bila je Cl− (181,4), Br− (4,2), SO42− (0,4), HCO3− (0,2), Ca2+ (14,1) , Na+ (32,5), K+ (6,2) i Mg2+ (35,2). Ukupni salinitet je bio 276 g/kg.[17] Ovi rezultati pokazuju da je sastav soli, kao anhidrovanih hlorida u težinskim procentima, bio kalcijum hlorid (CaCl2) 14,4%, kalijum hlorid (KCl) 4,4%, magnezijum hlorid (MgCl2) 50,8% i natrijum hlorid (NaCl) 30. %. Poređenja radi, so u vodi većine okeana i mora je otprilike 85% natrijum hlorid. Koncentracija sulfatnih jona (SO42−) je veoma niska, a koncentracija bromidnih jona (Br−) je najveća od svih voda na Zemlji.
Koncentracija soli u Mrtvom moru varira oko 31,5%. Ovo je neobično visoko i rezultira nominalnom gustinom od 1,24 kg/L. Svako može lako da pluta u Mrtvom moru zbog prirodnog uzgona. U tom pogledu Mrtvo more je slično Velikom slanom jezeru u Juti u Sjedinjenim Državama.
Neobična karakteristika Mrtvog mora je njegovo izlivanje asfalta. Iz dubokih curenja, Mrtvo more neprestano izbacuje sitne kamenčiće i blokove crne materije.[18] Pronađene su figurine presvučene asfaltom i neolitske lobanje presvučene bitumenom sa arheoloških lokaliteta. Egipatski procesi mumifikacije koristili su asfalt uvezen iz regiona Mrtvog mora.[19][20]
Zdravlje uredi
Voda je zbog saliniteta vrlo lekovita. Pri izlasku iz vode, telo ostaje prekriveno debelim slojem soli, koja blagotvorno deluje na kožu. Na dnu leži i glina koja se koristi u terapeutske svrhe.
Reference uredi
- ^ a b Dead Sea Data Summary 2015.Water Authority of Israel. World Bank.org/WBSITE/EXTERNAL/COUNTRIES/MENAEXT/EXTREDSEADEADSEA/0,,contentMDK:21827416~pagePK:64168427~piPK:64168435~theSitePK:5174617,00.html The World Bank - 'The Red Sea - Dead Sea Water Conveyance Study Program' - 2013 Arhivirano 2013-09-15 na sajtu Wayback Machine.
- ^ а б в „Long-Term changes in the Dead Sea”. Israel Oceanographic and Limnological Research - Israel Marine Data Center (ISRAMAR).
- ^ „Virtual Israel Experience: The Dead Sea”. Jewish Virtual Library. Приступљено 21. 1. 2013.
- ^ „The Dead Sea Is Dying Fast: Is It Too Late to Save It, or Was It Always a Lost Cause?”. Haaretz. 7. 10. 2016. Архивирано из оригинала 22. 12. 2016. г.
- ^ Goetz, P. W., ур. (1986). „Dead Sea”. The New Encyclopædia Britannica. 3 (15th изд.). Chicago. стр. 937.
- ^ R W McColl, ур. (2005). Encyclopedia of world geography. Facts on File. стр. 237. ISBN 9780816072293.
- ^ „Dead Sea - Composition of Dead Sea Water”. Архивирано из оригинала 4. 11. 2013. г.
- ^ „Israel and Jordan Sign 'Historic' $900 Million Deal to Save the Dead Sea”. Newsweek.
- ^ а б „Geografija za sve – Mrtvo more”. Приступљено 20. 5. 2018.
- ^ „Zašto Mrtvo more “umire”?”. B92. Приступљено 20. 5. 2018.
- ^ „Natural Resources”. Dead Sea Research Center. Архивирано из оригинала 06. 10. 2013. г. Приступљено 27. 10. 2013.
- ^ „Lowest Elevation: Dead Sea”. Extreme Science. Приступљено 22. 5. 2007.
- ^ Kramer, MR; Springer C; Berkman N; Glazer M; Bublil M; Bar-Yishay E; Godfrey S (март 1998). „Rehabilitation of hypoxemic patients with COPD at low altitude at the Dead Sea, the lowest place on earth” (PDF). Chest. 113 (3): 571—575. PMID 9515826. doi:10.1378/chest.113.3.571. Архивирано из оригинала (PDF) 29. 10. 2013. г. „PMID 9515826”
- ^ „Climatological Averages for Dead Sea”. IMS. Arhivirano iz originala 7. 6. 2011. g. Pristupljeno 9. 6. 2011.
- ^ „Averages and Records for several places in Israel”. Israel Meteorological Service. jun 2011. Arhivirano iz originala 14. 9. 2010. g.
- ^ a b „Dead Sea Canal”. American.edu. 9. 12. 1996. Arhivirano iz originala 22. 5. 2009. g. Pristupljeno 5. 5. 2009.
- ^ Steinhorn, Ilana (maj 1983). „In situ salt precipitation at the Dead Sea”. Limnology and Oceanography. 28 (3): 580—583. Bibcode:1983LimOc..28..580S. doi:10.4319/lo.1983.28.3.0580
. INIST:9327311.
- ^ Bein, A.; Amit, O. (april 1980). „The evolution of the dead sea floating asphalt blocks: Simulations by pyrolysis”. Journal of Petroleum Geology. 2 (4): 439—447. Bibcode:1980JPetG...2..439B. doi:10.1111/j.1747-5457.1980.tb00971.x.
- ^ Niemi, Tina M., Zvi Ben-Avraham and Joel Gat, eds., The Dead Sea: the lake and its setting, 1997, Oxford University Press, p. 251 ISBN 978-0-19-508703-1
- ^ Rullkötter, J.; Nissenbaum, A. (decembar 1988). „Dead sea asphalt in egyptian mummies: Molecular evidence”. Naturwissenschaften. 75 (12): 618—621. Bibcode:1988NW.....75..618R. PMID 3237249. S2CID 29037897. doi:10.1007/BF00366476.
Literatura uredi
- Stanković S., Jezera sveta, Zavod za udžbenike, Beograd, 2006.
- Ristić K., Regionalna geografija – prvi deo, Univerzitet u Beogradu, Beograd, 1993.
- The World Bank, 2013, "The Red Sea - Dead Sea Water Conveyance Study Program", and source of basic data on the Dead Sea.
- Yehouda Enzel, et al., eds (2006) New Frontiers in Dead Sea Paleoenvironmental Research, Geological Society of America, ISBN 0-8137-2401-5
- Niemi, Tina M., Ben-Avraham, Z., and Gat, J., eds., 1997, The Dead Sea: The Lake and Its Setting: N.Y., Oxford University Press, 286 p.
- World Bank, Poverty Reduction and Economic Management Department, Area C and the Future of the Palestinian Economy, October 2, 2013
