Muzej Oranžerije
Muzej Oranžerije je umetnička galerija impresionističkih i postimpresionističkih slika koji se nalazi u zapadnom uglu Parka Tiljerije pored Trga Konkord u Parizu. Muzej je najpoznatiji kao stalni dom osam velikih murala Lokvanja Kloda Monea, a takođe sadrži radove Pola Sezana, Anri Matisa, Amedea Modiljanija, Pabla Pikasa, Pjer-Ogista Renoara, Anri Rusoa, Alfreda Sislija, Haima Sutina, Morisa Utrila i drugih.[1]
| Muzej Oranžerije | |
|---|---|
| Musée de l'Orangerie | |
 | |
| Osnivanje | 1852 |
| Lokacija | Pariz Francuska Francuska |
| Posetioci | 938 281 (2017) |
| Direktor | Marie-Paule Vial |
| Adresa | Trg Konkord |
| Veb-sajt | www.musee-orangerie.fr |
Lokacija uredi
Galerija se nalazi na obali Sene u staroj oranžeriji palate Tiljerije na trgu Konkord u blizini stanice metroa Konkord.
Istorija uredi
Napoleon III sagradio je Oranžeriju 1852. godine, da zimi čuva drveće citrusa u Parku Tiljerije od hladnoće. Zgradu je sagradio arhitekta Firman Buržua (1786-1853). Buržua je sagradio Oranžeriju od stakla na (južnoj) strani kako bi pružio svetlost drveću, ali suprotna (severna) strana je gotovo potpuno bez prozora da zaštiti stabla citrusa od hladnih vetrova. Pre nego što je Oranžerija izgrađena, drveće je skladišteno u Velikoj galeriji u Luvru. Glavne ulaze na istočnoj i zapadnoj strani zgrade ukrasio je arhitekta Luj Viskonti (1791-1853) koji je takođe poznat po svojim renoviranjima u Luvru. Stubovi koji se nalaze na vratima završeni su trouglastim pedimentima. Vrhovi stubova predstavljaju rogove izobilja, biljke i klasje koji odražavaju poljoprivrednu funkciju zgrade. Nakon pada carstva 1870. i požara u palati Tiljerije 1871, Oranžerija je postala vlasništvo države koja je nastavila da je koristi u izvornoj funkciji, kao i za javne događaje poput muzičkih koncerata, umetničkih izložbi, takmičenja i izložbe pasa do 1922.[2]
Moneovi Lokvanji uredi
Posle Prvog svetskog rata u Oranžeriji je došlo do promena. 1921. godine država je zgradu ustupila Podsekretarijatu za likovne umetnosti zajedno sa drugom zgradom, Jeu de paume. Cilj ove dve zgrade bio je pružanje prostora živim umetnicima da izlažu svoja dela. U to vreme, Klod Mone (1840-1926) slikao je za državu seriju slika Lokvanji koje su bile namenjene drugom muzeju, Rodenovom muzeju. Predsednik Saveta, Žorž Klemanso (1841-1929), želeo je da slike budu smeštene u Oranžeriji. Donacija Lokvanja za Oranžeriju finalizirana je 1922. Mone je pomogao u arhitektonskom dizajnu zajedno sa arhitektom Kamijem Lefevrom (1876-1946). Osam panela, svaki visine 2 metra i dužine 91 metar, raspoređeno je u 2 ovalne prostorije koje čine simbol beskonačnosti. Mone je takođe zahtevao svetlarnike radi posmatranja slika u prirodnom svetlu.[1] Zbog orijentacije zgrade prema istoku i zapadu, sobe se nalaze na putu sunca. Muzej je otvoren 17. maja 1927. godine kao Muzej Kloda Monea, nekoliko meseci nakon umetnikove smrti. Zatim je pripojen muzeju Luksemburg i formalno preimenovan u Nacionalni muzej oranžerje Tiljerija.[3]
Izložbe između 1930-1950 uredi
Oranžerija se pridružila Luvru 1930. Zapadna polovina Oranžerije bila je posvećena privremenim izložbama za Luvr i druge nacionalne muzeje u Francuskoj. Od 1930-1933, Oranžerija je bila domaćin izložbe o impresionizmu. 1934. godine izložba Slikari stvarnosti bila je posvećena 17. veku i postala je poznata. 1936. godine izložba Rubens i njegovo doba privukla je milion posetilaca u muzej. Izložba posvećena Degau održana je 1937. godine. 1942. godine održana je izložba u potpunosti posvećena Arnou Brekeru, koji je bio zvanični umetnik Trećeg rajha i koji je studirao u Francuskoj. 1946. godine, nakon završetka Drugog svetskog rata, francuska Komisija za oporavak umetnosti i odgovarajući program su u Nemačkoj pronašli mnoga remek-dela iz privatnih kolekcija i ona su bila izložena u Oranžeriji.
Kolekcija Žana Valtera i Pola Gijoma uredi
Kolekcije Žana Valtera i Pola Gijoma nabavljene su 1959. odnosno 1963. godine. Domenika Valter (1898-1977) bila je udovica i Pola Gijoma (1891-1934) i Žana Valtera (1883-1957). Pol Gijom je bio trgovac umetninama i njegova želja je bila da stvori muzej francuske moderne umetnosti koji bi bio otvoren za javnost.[1] Kada se država ponudila da pokaže ovu kolekciju u Oranžeriji nakon njegove smrti, Domenika se složila. Olivije Loald (1960-1965) izvršio je projekat obnove kako bi se prilagodio novoj nabavci. Postojeće izložbene galerije su srušene i zgradi su dodata dva nivoa. Stepenište sa ogradom je zamenilo ulaz za slike Lokvanja i vodilo je do soba u kojima je bila izložena nova kolekcija. 1966. godine kolekciju je javno predstavio i otvorio ministar kulture Andre Malro, međutim, Domenika je slike zvanično posedovala do svoje smrti 1977. Između 1978-1984. sproveden je treći projekat obnove radi konsolidacije zgrada, obnove soba i trajnog smeštaja kolekcije koja je dodeljena Oranžeriji nakon Domenikine smrti. Tada se Oranžerija odvojila od uprave Luvra i Jeu de paume, čije su impresionističke slike bile namenjene budućem muzeju Orse.[4]
Renoviranja između 2000-2006. uredi
Najnovije renoviranje izvršeno je između 2000-2006. Sobe koje su ranije izgrađene na dva nivoa su srušene i prirodno svetlo je obnovljeno kod Lokvanja.[5] Takođe su stvoreni prostori za privremene izložbe, auditorijum, obrazovni prostor i biblioteka. Renoviranje je odloženo i promenjeno nakon otkrića ostataka zida Luja XIII koji je izgrađen 1566. godine kako bi zaštitio Palatu Tiljerije. Muzej je ponovo otvoren 17. maja 2006.
U 2010. godini Oranžerija i Musej Orse su administrativno povezani. Povremeno, Oranžerija i dalje ugošćuje koncerte plesa i klavira i druge događaje u obnovljenoj galeriji Lokvanja.[5]
U popularnoj kulturi uredi
Muzej Oranžerije, tačnije slike Lokvanja, predstavljene su u filmu Vudija Alena Ponoć u Parizu iz 2011. godine.[6]
Vremenska linija uredi
Zvanična stranica Oranžerije predstavlja potpunu istorijsku vremensku liniju [1] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. januar 2021)
Reference uredi
- ^ a b v Madeline, Laurence. La collection Walter-Guillaume et les Nymphéas de Monet : Musée de l'Orangerie. Lyon. ISBN 9782359881868. OCLC 1002694859.
- ^ „The building from the Second Empire to the Water Lilies | Musée de l'Orangerie”. www.musee-orangerie.fr. Arhivirano iz originala 28. 05. 2021. g. Pristupljeno 2019-07-29.
- ^ „The installation of the Water Lilies | Musée de l'Orangerie”. www.musee-orangerie.fr. Pristupljeno 2019-07-29.
- ^ „The acquisition of the Jean Walter and Paul Guillaume collection | Musée de l'Orangerie”. www.musee-orangerie.fr. Arhivirano iz originala 14. 04. 2021. g. Pristupljeno 2019-07-29.
- ^ a b „2000-2006: a new museum | Musée de l'Orangerie”. www.musee-orangerie.fr. Arhivirano iz originala 18. 04. 2021. g. Pristupljeno 2019-07-29.
- ^ „Filming Locations for Woody Allen's Midnight In Paris (2011), in Paris.”. The Worldwide Guide to Movie Locations. Pristupljeno 2019-07-31.
Literatura uredi
- Georgel, Pierre (trans. from the French by John Adamson) (2006). The Musée de l'Orangerie Paris: Éditions Gallimard/Réunion des musées nationaux ISBN 9782070781676
- Hoog, Michel (trans. by Jean-Marie Clarke) (1989, reprinted 2006). Musée de l'Orangerie, les Nymphéas of Claude Monet Paris: Réunion des musées nationaux ISBN 9782711850693
- “2000-2006: a New Museum.” 2000-2006: a New Museum | Musée De L'Orangerie, 2019, www.musee-orangerie.fr/en/article/2000-2006-new-museum.
- “The Acquisition of the Jean Walter and Paul Guillaume Collection.” The Acquisition of the Jean Walter and Paul Guillaume Collection | Musée De L'Orangerie, 2019, www.musee-orangerie.fr/en/article/acquisition-jean-walter-and-paul-guillaume-collection.
- “The Building from the Second Empire to the Water Lilies.” The Building from the Second Empire to the Water Lilies | Musée De L'Orangerie, 2019, www.musee-orangerie.fr/en/article/building-second-empire-water-lilies.
- “Chronology.” Chronology | Musée De L'Orangerie, 2019, www.musee-orangerie.fr/en/article/chronology.
- “The Installation of the Water Lilies.” The Installation of the Water Lilies | Musée De L'Orangerie, 2019, www.musee-orangerie.fr/en/article/installation-water-lilies.
- Madeline, Laurence. La Collection Walter-Guillaume Et Les Nymphéas De Monet: Musée De L'Orangerie. Nouvelles Éditions Scala, 2017.
- “Major Exhibitions at the Musée De L'Orangerie from the 1930s to the 1950s.” Major Exhibitions at the Musée De L'Orangerie from the 1930s to the 1950s | Musée De L'Orangerie, 2019, www.musee-orangerie.fr/en/article/major-exhibitions-musee-de-lorangerie-1930s-1950s.