Muzej Ponišavlja Pirot

Stara kuća
Stara kuća
	Pogled na staru kuću sa glavne porte
Opšte informacije
Mesto	Pirot
Opština	Pirot
Država	Srbija
Vrsta spomenika	Istorijsko mesto
Vreme nastanka	XIX vek
Tip kulturnog dobra	Spomenik kulture od izuzetnog značaja
Vlasnik	Republika Srbija
Nadležna ustanova za zaštitu	Zavod za zaštitu spomenika kulture Niš
	www.zzsknis.rs

Muzej Ponišavlja u Pirotu je muzej čija je osnovna delatnost zaštita pokretnih kulturnih dobara i proučavanje materijalne i duhovne kulture srednjeg i gornjeg Ponišavlja i Lužnice. Pored toga muzej se bavi i kulturno-prosvetnom, pedagoškom i izdavačkom delatnošću.

Muzej je smešten u porodičnoj kući porodice Hristić koja se nalazi u ulici Nikole Pašića 49, Tijabara sagrađena 1848. godine dok je od 1953. pod zaštitom države Srbije, a 1979.-e postaje spomenik kulture od izuzetnog značaja Srbije. Nakon toga Stara kuća postaje muzej. Ona predstavlja najbolje očuvan spomenik tradicionalne arhitekture iz sredine devetnaestog veka u Pirotu. Pripadala je uglednom trgovcu Hristi Jovanoviću zvanom Mali Rista.^[1]^[2]

Istorija uredi

Po predanju građena je dve godine i dovršena je 5. aprila 1848. godine. O tome svedoči urezan tekst na spratu kuće. Za zidanje kuće, Malom Risti,^[3] kako su ga zvali, bila je potrebna dozvola od turskih vlasti, jer je nameravao da to bude velika kuća sa dva sprata, prizemljem i još jednim preko. Tako je na periferiji Pirota, podignuta jedna od najraskošnijih hrišćanskih kuća u Pirotu u tom periodu. Na žalost, nigde ne postoje podaci o majstorima koji su je sazidali. I do danas je ostala misterija, ko je došao na ideju da podigne takvu kuću - da li gazda Rista, putujući turskim carstvom za svojim trgovačkim poslovima ili izuzetni majstori koji su je podigli utkajući u nju spoj mašte i građevinskog iskustva.

U kući je živeo Hrista Jovanović sa svojom porodicom, a kasnije i njegovi naslednici, koji su prezime Jovanović, promenili u Hristić. Posle Drugog svetskog rata, kuća menja svoju namenu jer je Opština Pirot dodeljuje novoformiranom narodnom muzeju u Pirotu.^[4]

Konstrukcija uredi

Kuća u rasporedu i detaljima ima sve odlike balkansko orijentalnog stila. Karakteriše je sklad unutrašnjih prostorija i u isto vreme raskoš fasade i krova. Bondručna konstrukcija i veština majstora njenom izvođenju dali su joj začuđujuću lakoću. U osnovi je tip simetrične zgrade skoro kvadratnog oblika, sa holom u obliku krsta. Sastoji se od podruma, prizemlja i sprata. Krunu građevine čini jedinstveno rešenje krova sa konstrukcijom vidikovca. Na blistavo beloj fasadi glavni dekorativni elementi su drveni ramovi prozora, kao i uglovi zidova koji su obloženi daskama ukrašenim profilisanim letvicama. U kuću se ulazi sa trema u hol prizemlja, gde su levo i desno sobe za spavanje. Pored hola su iža i ognjište kao i ostave za brašno i drva. Na sprat vode drvene stepenice, kojima se ulazi u prostrani hol na spratu koji je podeljen na:

Centralni deo sa ofingerima i ognjištem,
Mušku sobu divanhanu,
Žensku sobu.

Oko hola se nižu jedna za drugom sobe sa zanimljivim nazivima i različitim namenama - spavaća soba, kandil soba, golema soba, trezor soba i sar'k soba. Prizemlje je služilo za svakodnevni život ukućana, a sprat za prijem viđenijih gostiju. Sa sprata, polazi stepenište za platformu odakle se uzdiže vidikovac na krovu. Krov je sa širokom strehom koja je opšivena šindrom. Nju čine, sa bočnim stranama i u pročelju kuće, venac od timpanona iznad svakog prozora. Krov je pokriven ćeramidom. Jedinstveno rešenje krova čini kuću posebnom i za prostor Balkana. Unutrašnjost kuće je dekorisana dolapima u duborezu. Najkvalitetnije izrade je dolap u prizemlju i pretpostavlja se da je to delo majstora iz poznate Debarske škole. Takođe, duborezom je ukrašen đul-tavan u divanhani. U golemoj sobi, gde su sedeli najugledniji gazda Ristini gosti, izdvaja se „štuko“ gipsana tavanica. Kao karakteristična obeležja srpskih kuća starogradske arhitekture i ovde postoje skrišnica i kandil soba. U skrišnici se ulazilo iz dolapa niske sobe i vodila je ispod stepeništa ka zadnjem izlazu iz kuće. U kandil sobi je ka istoku stajao ikonoluk i gorelo je kandilo u vreme praznika.^[4]

Muzej Ponišavlja unutrašnjost sa ćilimom

Zanimljivosti uredi

Snimljeni filmovi uredi

Zahvaljujući činjenici da je kuća Hriste Jovanovića zadržala autentičan izgled i atmosferu srpske patrijalhalne kuće, poslužila je filmskoj ekipi, koja je snimala film "Zona Zamfirova“, kao prostor za snimanje. Dobar deo filma je snimljen u Staroj kući jer je u filmu gazda Zamfir stanovao tu pa je snimanje moralo biti tu. Isto tako, još jedan od kultnih filmova Srbije je sniman u gazda Ristinoj kući i to je "Ivkova slava" gde se takoreći ceo tok filma odvija u toj kući i u njenom predvorju i dvorištu. Zbog svoje autentičnosti i očuvanosti kuće koja predstavlja kuću bogatijih srpskih žitelja tog doba, ona je veoma atraktivna za filmske režisere i snimatelje zato što sa njom može da se dočara duh vremena Srbije iz sredine XIX veka.

Hrista Jovanović - Mali Rista uredi

Hrista Jovanović, poznatiji još pod imenom Čučuk Rista ili Mali Rista, u svoje vreme je bio ugledni trgovac u Pirotu a i širom Otomanske imperije. Prvobitno je bio nastanjen u selu Zavoj, potopljeno u drugoj polovini XX veka, a kasnije je sišao iz sela i nastanio se u Pirotu 1830.-e godine. Dok je živeo u selu Zavoj, Mali Rista se nije bavio trgovinom, već je time počeo da se bavi nakon nastanjivanja u Pirotu, al veoma se brzo snašao u toj branši i brzo je napredovao. Na osnovu njegove snalažljivosti u poslu, od 1840. godine, na predlog pirotskih čorbadžija a i samih Turaka, počeo je da radi kao kalauz ili drugim rečima da ubire porez u stoci i maslu za Vidinskog pašu. Radio je neko vreme i za potrebe Usein paše, na prostorima pirotskog okruga, dok se nakon toga osamostaljuje. U to vreme, radio je veoma krupne trgovačke poslove i tako stekao zavidno bogatstvo. Na osnovu trgovačkih pregovora i poslovanja, putovao je u Niš, Leskovac i isto tako u Vidin, Sofiju i Carigrad. Dobija 1845. godine dozvolu da može izgraditi kuću a 1848. godine izgradnja je završena i kuća je bila poznata pod imenom Konak Malog Riste, a kasnije poznatija kao stara kuća.

Međutim, zbog alavosti, biva prognan od strane Sadrezam paše 1860.-e godine, jer je turskoj vojsci prodavao više puta jedno te isto maslo. Tada, sa prognanstvom, završava se Gazda Ristina trgovačka karijera a i životna priča.^[4]

Soba Malog Riste uredi

U Srbiji, u tom periodu, Srbi su bili primorani da se pokoravaju Turskim vlastima i tako, Mali Rista je rešio da promeni nešto povodom toga. On je došao na ideju da natera Turske vlasti da se klanjaju njemu. Mali Rista je bio nizak čovek tako da je napravio jednu sobu u Staroj kući samo za njega sa mnogo niskim plafonom. U toj prostoriji, gde je Mali Rista spavao i primao goste, Turske vlasti u vidu Paša koji su bili veoma visoki, morali su da se saginju i poklone kako bi ušli u sobu. Na njihovo pitanje: „Šta je sve ovo?", Mali Rista je odgovarao: „Ja sam mali čovek, i moja soba je manja, napraljena je samo za mene." tako da nisu mogli da ga uhapse zbog nepoštovanja. Na taj način je naterao Turske vlasti da se klanjaju njemu svaki put kad bi ulazili u njegovu sobu, što je u to vreme bilo nezamislivo da se Turci klanjaju Srbima.

Muzej ponišavlja - Arheološka postavka uredi

U sastavu Muzeja Ponišavlja nekoliko godina se nalazi i Arheološka postavka eksponata u zgradi u kompleksu Pirotskog grada. U ovoj zgradi muzeja nalaze se eksponati prikupljeni sa teritorije Pirotskog okruga.^[5]