Nagrada Evropske unije za književnost
Nagrada Evropske unije za književnost (The European Union Prize for Literature — EUPL) je nagrada u oblasti književnosti koju od 2009. godine dodeljuje Evropska unija. Cilj je da se prepoznaju novi izuzetni književni talenti iz cele Evrope, promovišu i prevode književna dela među evropskim zemljama i da se istakne kreativnost i raznolikost evropskih naroda.
| Nagrada Evropske unije za književnost | |
|---|---|
| Dodeljuje se za | izuzetne književne talente iz Evrope |
| Dodeljuje | Konzorcijum Evropske nagrade |
| Predstavlja | Evropska unija |
| Veb-sajt | www |
Književni konkurs za najbolju evropsku priču raspisuje konzorcijum Evropske nagrade za književnost koji sačinjavaju Evropski savet pisaca (EWC), Evropska federacija izdavača (FEP) i Evropska i međunarodna federacija knjižara i distributera (EIBF), uz podršku Evropske komisije za književnost.[1] Nagrada se finansira iz programa Evropske unije Kreativna Evropa i dostupna je svim zemljama učesnicama ovog programa.[2]
Nagrađene autore imenuju naizmenično nacionalni žiriji trećine zemalja članica programa. Na ovaj način su u trogodišnjem periodu zastupljene sve zemlje koje ispunjavaju uslove za podršku u okviru programa Kreativna Evropa.[3]
Pobednici dobijaju 5.000 evra i podršku fondova za prevođenje na druge jezike i promociju u drugim zemljama.[4]
Države učesnice uredi
- 28 članica Evropske unije
- 3 članice Evropskog ekonomskog prostora (Island, Lihtenštajn i Norveška)
- Kandidati i potencijalni kandidati za ulazak u EU (Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Crna Gora, Severna Makedonija, Srbija i Turska)
- Države u programu evropske politike dobrosusedstva (Jermenija, Gruzija, Moldavija, Tunis i Ukrajina)[5]
Prevodi uredi
Evropska unija promoviše prevođenje književna dela i međunacionalnu cirkulaciju književnosti u Evropi i šire, ističući njenu kreativnost i raznolikost.[6] Većina nagrađenih dela prevedena je na srpski jezik.
Pobednici uredi
U popisu su, kod dela koja su prevedena na srpski, naslovi i imena autora data u prevodu, onako kako se mogu pronaći u bazi Kobis. Kod neprevedenih dela naslovi i imena autora dati su i u originalu.
2009. uredi
- Austrija : Paulus Hohgaterer, Slatkost života
- Hrvatska : Mila Pavićević, Devojčica od leda i druge bajke
- Francuska : Emanuel Pagano, Mladi trogloditi
- Mađarska : Noemi Seči, Komunista Monte Kristo
- Irska : Karen Gilis, Naplavine
- Italija : Danijele Del Đudiče, Pokretni horizont
- Litvanija : Laura Sintija Černjauskajte, Disanje u mermer
- Norveška : Karl Frode Tiler, Zaokruživanje
- Poljska : Jacek Dukaj, Led
- Portugal : Dulse Marija Kardozo, Moja saosećanja
- Slovačka : Pavol Rankov, Dogodilo se prvog septembra (ili nekog drugog dana)
- Švedska : Helena Henšen, U senci zločina[7]
2010 uredi
- Belgija : Petar Terin, Čuvar
- Kipar : Mirto Azina Hronidi, Eksperiment
- Danska : Adda Djerup, Tačka najmanjeg otpora
- Estonija : Tit Aleksejev, Hodočašće
- Finska : Riku Korhonen, Medicinski roman
- Nemačka : Iris Hanika, Sama suština
- Luksemburg : Žan Bak, Amater
- Rumunija : Razvan Radulesku, Teodosije mlađi
- Slovenija : Nataša Kramberger, Nebo u kupinama : roman u pričama
- Španija : Rakel Martines, Senke jednoroga
- Severna Makedonija : Goce Smilevski, Sestra Sigmunda Frojda
2011. uredi
- Bugarska : Kalin Terzijski, Postoji li neko ko vas voli
- Češka Republika : Tomaš Zmeškal, Ljubavna poruka klinastim pismom
- Grčka : Kostas Hadžiandoniu, Agriđento
- Island : Ofejgur Sigurdson, Priča o Jonu
- Letonija : Inga Žolude (Inga Žolude), Mierinājums Ādama kokam
- Lihtenštajn : Iren Nig (Iren Nigg), Man wortet sich die Orte selbst
- Malta : Imanuel Mifsud, U ime oca (i sina)
- Crna Gora : Andrej Nikolaidis, Sin
- Holandija : Rodan Al Galidi, Autista i golub pismonoša
- Srbija : Jelena Lengold, Vašarski mađioničar
- Turska : Čiler Ilhan, Izgnanstvo
- Ujedinjeno Kraljevstvo : Adam Folds, Ubrzavajući lavirint[8]
2012. uredi
- Austrija : Ana Kim, Zamrznuto vreme
- Hrvatska : Lada Žigo, Rulet
- Francuska : Lorans Plazne, Ljubav sama
- Mađarska : Viktor Horvat, Tursko ogledalo
- Irska : Kevin Beri, Grad Bohan
- Italija : Emanuele Trevi, Ponešto zapisano
- Litvanija : Giedra Radvilavičute (Giedra Radvilavičiūtė), Šiąnakt aš miegosiu prie sienos
- Norveška : Gunstein Bake, Mod i Aud : roman o saobraćaju
- Poljska : Pjotr Pazinjski, Pansion
- Portugal : Afonso Kruz, Kokoškina lutka
- Slovačka : Jana Benova, Kafe hijena
- Švedska : Sara Manhajmer, Radnja[9]
2013. uredi
- Belgija : Izabel Veri, Merilin bez kostiju
- Bosna i Hercegovina : Faruk Šehić, Knjiga o Uni
- Kipar : Emilios Solomou (Αιμίλιος Σολωμού), Hμερολóγιο μιας απιστίας (Emerológio mias apistías)
- Danska : Kristijan Bang Fos, Smrt vozi Audi
- Estonija : Melis Fridental, Pčele
- Finska : Katri Lipson, Sladoledžija
- Nemačka : Marica Bodrožić, Trešnjino drvo i stara osećanja
- Luksemburg : Tulio Forđarini, Amok : luksemburška ljubavna priča
- Severna Makedonija : Lidija Dimkovska, Rezervni život
- Rumunija : Joana Prvulesku, Život počinje u petak
- Slovenija : Gabriela Babnik, Doba suše
- Španija : Kristijan Krusat, Kratka teorija o putovanju i pustinji
2014. uredi
- Albanija : Ben Bluši (Ben Blushi), Otello, Arapi i Vlorës
- Bugarska : Milen Ruskov, Uzvišenje
- Češka Republika : Jan Njemec, Istorija svetla : roman o fotografu Františeku Drtikolu
- Grčka : Makis Citas, Bog mi je svedok
- Island : Odni Ejr, Prostori
- Letonija : Janis Jonjevs (Jānis Joņevs), Jelgava 94
- Lihtenštajn : Armin Uri (Armin Öhri), Die dunkle Muse: Historischer Kriminalroman
- Malta : Pjer J. Mejlak, Izgovoreno pod okriljem noći
- Crna Gora : Ognjen Spahić, Puna glava radosti
- Holandija : Marente de Mor, Holandska devica
- Srbija : Uglješa Šajtinac, Sasvim skromni darovi
- Turska : Birgil Oguz, Aha
- Ujedinjeno Kraljevstvo : Ivi Vajld, Sve ptice pevaju[10][3]
2015. uredi
- Austrija : Karolina Šuti, Mora da sam jednom hodala po mekoj travi
- Hrvatska : Luka Bekavac, Viljevo
- Francuska : Gael Žos, Poslednji čuvar ostrva Elis
- Mađarska : Edina Svoren, Nema, i neka ne bude
- Irska : Donal Rajan, Srce na kapiji
- Italija : Lorenco Amuri, Bez daha
- Litvanija : Undine Radzevičiute, Ribe i zmajevi
- Norveška : Ida Hegazi Hejer, Oprosti
- Poljska : Magdalena Paris, Mađioničar
- Portugal : David Mašado, Prosečna vrednost sreće
- Slovačka : Svetlana Žuhova, Slike iz života M.
- Švedska : Sara Stridsberg, Bekomberja : oda mojoj porodici[5]
2016. uredi
- Belgija : Kristof van Gerevej, Da budeš u toku
- Bosna i Hercegovina : Tanja Stupar Trifunović, Satovi u majčinoj sobi
- Kipar : Antonis Georgiju (Αντωνης Γεωργιου), Ένα άλπουμ ιστορίες (Éna álpoum istoríes)
- Danska : Bjorn Rasmusen, Koža je elastična futrola koja obavija celo telo
- Estonija : Pavo Matsin, Gogoljev disko
- Finska : Selja Ahava, Stvari koje padaju s neba
- Nemačka : Benedikt Vels, Kraj samoće
- Luksemburg : Gast Greber, Dani : kratke priče
- Rumunija : Klaudiu M. Florijan, Uzrasti igre. Ulica tvrđave
- Slovenija : Jasmin B. Frelih, Na/pola
- Španija : Hesus Karasko, Zemlja koju gazimo
- Severna Makedonija : Nenad Joldeski, Sekoj so svoeto ezero
2017. uredi
- Albanija : Rudi Erebara (Rudi Erëbara), Epika e yjeve të mëngjesit
- Bugarska : Ina Valčanova, Ostrov Krah
- Češka Republika : Bjanka Belova, Jezero
- Grčka : Kalja Papadaki, Dendriti
- Island : Haldora Torodsen, Dvostruko staklo
- Letonija : Osvald Zebris, U senci Petlovog brda
- Malta : Valid Nabhan, Egzodus roda
- Crna Gora : Aleksandar Bečanović, Arcueil : iluzorni almanah
- Holandija : Džamal Uarijaši, Glad
- Srbija : Darko Tuševljaković, Jaz
- Turska : Sine Ergun (Sine Ergün), Baştankara
- Ujedinjeno Kraljevstvo : Sandživ Sahota, Godina izbeglih[11]
2018. uredi
Godine 2018 nagrada Evropske unije za književnost proslavila je desetogodišnjicu. U čast ovog jubileja organizovan je ekskluzivni konkurs za Nagradu čitalaca Evropske unije za najbolju evropsku priču, na koji je moglo da se prijavi samo 108 dotadašnjih pobednika,[12] a izabrano je pet dobitnika:
- Luksemburg : Žan Bak, Europäesch Wolleken
- Severna Makedonija : Lidija Dimkovska, Koga zaminav od „Karl Libkneht“
- Luksemburg : Gast Greber, Aktuelle Wetterwarnung: überwiegend dichter Nebel
- Srbija : Jelena Lengold, Jasmin i smrt
- Rumunija : Joana Parvulesku, O voce[13]
2019. uredi
- Austrija : Laura Frojdentaler, Priča o utvarama
- Finska : Pia Leino, Nebesa
- Francuska : Sofi Dol, U velikoj perionici
- Mađarska : Reka Man-Varheđi, Magnetno brdo
- Gruzija : Beka Adamašvili, Svi umiru u ovoj knjizi
- Grčka : Nikos Hrisos (Νίκος Χρυσός), Καινούργια μέρα (Kainourgia mera)
- Irska : Jan Karson (Jan Carson), The Firestarters
- Italija : Đovani Dozini, A Babukar je išao prvi
- Litvanija : Dajna Opolskajte, Piramide dana
- Poljska : Marta Đido, Uživanje
- Rumunija : Tatjana Cibuleak, Staklena bašta
- Slovačka : Ivana Dobrakovova, Majke i kamiondžije
- Ukrajina : Haska Šijan (Gasьka Šiяn), Za spinoю
- Ujedinjeno Kraljevstvo : Melisa Harison (Melissa Harrison), All Among the Barley
2020. uredi
- Belgija : Natali Skovronek, Mapa kajanja
- Bosna i Hercegovina : Lana Bastašić, Uhvati zeca
- Hrvatska : Maša Kolanović, Poštovani kukci i druge jezive priče
- Kipar : Stavros Hristodulu, Na dan kad se reka zaledila
- Danska : Asta Olivija Nordenhof, Skandinavska zvezda 1. deo : Dubok džep
- Estonija : Mudlum (Mudlum), Poola poisid
- Nemačka : Matijas Navrat, Tužni gost
- Kosovo : Špetim Selmani (Shpëtim Selmani), Libërthi i dashurisë
- Luksemburg : Francis Kirps, Mutacije
- Crna Gora : Stefan Bošković, Ministar
- Severna Makedonija : Petar Andonovski, Strah od varvara
- Norveška : Marija Navaro Skaranger, Knjiga o žalosti
- Španija : Irene Sola, Kad ja pevam, igraju planine[14][15]
2021. uredi
- Albanija : Tom Kuka (Tom Kuka), Flama
- Jermenija : Aram Pačjan (Արամ Պաչյան), P/F
- Bugarska : Georgi Bardarov (Georgi Bъrdarov), Absolvo te
- Češka Republika : Lucije Faulerova, Morana
- Island : Sigrun Palsdotir (Sigrún Pálsdóttir), Delluferðin
- Letonija : Laura Vinogradova (Laura Vinogradova), Upe
- Malta : Lara Kaleja, Sve ste upropastili
- Holandija : Herda Bles, Mi smo svetlost
- Portugal : Frederiko Pedreira, Košmarna sećanja jednog mesečara
- Srbija : Dejan Tiago Stanković, Zamalek
- Slovenija : Anja Mugerli (Anja Mugerli), Čebelja družina
- Švedska : Maksim Grigorijev, Evropa
- Tunis : Amin Al Gazi (أمين الغزي), زندالي ليلة 14 جانفي 2011 (Zindali laylat 14 janfi 2011)[16]
2022. uredi
Godine 2022 promenjen je način nagrađivanja. Sedmočlani žiri bira samo jednog pobednika i pet dodatnih dela posebno pomenutih (special menitons).[17]
Pobednik:
- Gruzija : Iva Pezuašvili (ივა ფეზუაშვილი), ბუნკერი (Bunk’eri)
Posebno pomenuti:
- Belgija : Geja Šuters (Gaea Schoeters), Trofee
- Bosna i Hercegovina : Slađana Nina Perković, U jarku
- Irska : Tag Mak Donagan (Tadhg Mac Dhonnagáin), Madame Lazare
- Španija : Hakobo Bergareće (Jacobo Bergareche), Los días perfectos
- Ukrajina : Jevgenija Kuznjecova, Pitajte Miječku
2023. uredi
Pobednik:
- Hrvatska : Martina Vidaić, Stjenice [18]
Posebno pomenuti:
- Kipar : Hari N. Spanou (Χαρι Ν. Σπανου), Φυλάκιο (Fylákio)
- Estonija : Tonis Totsen (Tõnis Tootsen), Ahvide pasteet. Ühe ahvi mälestusi ja mõtteid
- Finska : Ida Rauma (Iida Rauma), Hävitys
- Francuska : Mod Simono (Maud Simonnot), L’heure des oiseaux
- Kosovo : Ag Apoloni, Kësulëkuqja, përrallë për të rritur
Reference uredi
- ^ „EU nagrada spisateljici Jeleni Lengold”. Radio Slobodna Evropa (na jeziku: srpskohrvatski). 2018-11-07. Pristupljeno 2024-04-01.
- ^ „Proglašeni dobitnici Nagrade EU za književnost – EUPL”. deskkultura.hr. Pristupljeno 2022-01-12.
- ^ a b „Dobitnici nagrade Europske unije za književnost bit će objavljeni u Frankfurtu”. min-kulture.gov.hr. Pristupljeno 2022-01-12.
- ^ Jovandić, Matija (2021-04-18). „Pisci iz Srbije u trci za Evropsku nagradu za književnost”. NOVA portal. Pristupljeno 2024-04-02.
- ^ a b „Home | EU Prize for Literature”. www.euprizeliterature.eu. Pristupljeno 2022-01-12.
- ^ „Creative Europe | EU Prize for Literature”. euprizeliterature.eu.
- ^ „Anthology 2009 | EU Prize for Literature”. www.euprizeliterature.eu. Arhivirano iz originala 6. 5. 2021. g. Pristupljeno 2022-01-12.
- ^ „Winners of the 2011 European Union Prize for Literature | European Union Prize for Literature”. web.archive.org. 2014-03-01. Arhivirano iz originala 1. 3. 2014. g. Pristupljeno 2022-01-12.
- ^ „EU Prize for Literature picks 12-to-read | euronews, generation y”. web.archive.org. 2012-10-14. Arhivirano iz originala 14. 10. 2012. g. Pristupljeno 2022-01-12.
- ^ „Press corner”. European Commission - European Commission (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-12.
- ^ „Announcement of winners of the 2017 European Union Prize for Literature — European Union Prize for Literature”. web.archive.org. 2017-04-23. Arhivirano iz originala 23. 4. 2017. g. Pristupljeno 2022-01-12.
- ^ K. A. D. (2021-01-16). „"Jasmin i smrt" na portugalskom u Mozambiku - Društvo - Dnevni list Danas”. Pristupljeno 2024-04-02.
- ^ „The EUPL 10th Anniversary Edition | EU Prize for Literature”. www.euprizeliterature.eu. Pristupljeno 2022-01-12.
- ^ „European Union Prize for Literature announces 2020 laureates | EU Prize for Literature”. www.euprizeliterature.eu. Pristupljeno 2022-01-12.
- ^ „Maša Kolanović dobila Nagradu Europske unije za književnost”. tportal.hr. Pristupljeno 2022-01-12.
- ^ „European Union Prize for Literature announces the 2021 laureates | EU Prize for Literature”. www.euprizeliterature.eu. Arhivirano iz originala 30. 10. 2021. g. Pristupljeno 2022-01-12.
- ^ „European Union Prize for Literature announces the 2022 winner and special mentions | EU Prize for Literature”. www.euprizeliterature.eu. Pristupljeno 2022-08-27.
- ^ „European Union Prize for Literature announces the 2023 winner and special mentions | EU Prize for Literature”. www.euprizeliterature.eu. Pristupljeno 2023-12-03.
Spoljašnje veze uredi
- „Home Page | EU Prize for Literature”. euprizeliterature.eu. Pristupljeno 2024-04-01.