Википедија

Napad na Nerodimlje

Napad na Nerodimlje ili boj na Porodimlji se odigrao 1331. godine između kralja Stefana Dečanskog i njegovih pristalica, uglavnom starije vlastele na jednoj i mladog kralja Stefana Dušana i njegovih pristalica, uglavnom sinova starije vlastele na drugoj.

Napad na Nerodimlje
Deo građanskog rata u Srbiji 1331.
Vremeavgust 1331.
Mesto
Nerodimlje, Srpsko kraljevstvo
Ishod Dušanova pobeda
Sukobljene strane
Stefan Dečanski Stefan Dušan

Razlozi za boj uredi

Glavni članak: Sastanak u Mraku

U leto, 28. jula 1330. godine srpska vojska presrela je bugarsku vojsku i porazila u boju na Velbuždu. Bugarski car Mihajlo III Šišman, koji je vodio napad na Kraljevinu Nemanjića, je ubijen, a Bugari su kao srpskih takmaca na Balkanu potisnuti su i Srbija je izbila u prvi plan kao prva vojna sila na tom području.[1] Neposredno posle boja srpska vojska je pod vođstvom kralja Stefana Uroša III Dečanskog ušla je u Bugarsku i zauzela prestonicu Trnovo, a poraženi bugarski plemići (Boljari) zatražili su od srpskog kralja da prisajedini Bugarsku Srbiji i od dve kraljevine načini jednu, ali Dečanski je tu ponudu odbio izgovarajući se da „nije pošao u boj da potčini jednu bratsku, pravoslavnu zemlju, već da svoje zemlje od Bugara odbrani“ i njegov jedini uslov za mir bio je povratak na bugarski presto Ane, sestre Dečanskog i udovice ubijenog bugarskog cara Šišmana, uz poneku ispravku granice.[2] Za jednu takvu ubedljivu pobedu uslovi mira bili su izuzetno blagi. Sa takvim odredbama mira uglavnom se nije slagala srpska vlastela koja je smatrala da je trebalo uzeti mnogo više i vođa te vlastele postao je sin kralja Dečanskog, mladi kralj Dušan.[3]

Krajem januara 1331. godine do Dubrovnika su došle vesti o nekakvoj svađi, ili sukobu kraljeva u Srbiji.[4][5] Zbog toga, Dubrovčani su odlučili početkom februara 1331. godine da pišu obojici kraljeva, kako je Dubrovčanima žao da je došlo do sukoba kraljeva u Srbiji i da se nadaju obnovi mira, a izrazili su želje da budu zaštićeni trgovcima iz Dubrovnika i njihova imovina.[6] Vojska Stefana Uroša III Dečanskog upala je u Zetu u oblast Skadra protiv Dušana između februara i aprila 1331. godine, ali Dušan je prešao na drugu stranu reke Bojane i izbegavao otvorenu bitku, a posle se sastao sa ocem i izmirio u aprilu 1331. godine,[3][a] U napadu vojske kralja Uroša III na Dušana izgleda nije bilo veće bitke, a vojska koja je poslata protiv Dušana uništavala je poljoprivredne kulture na području Skadra i Dušanov dvor na obali reke Drimac.[9]

Primirje između kralja Uroša III i mladog kralja Dušana u Srbiji trajao je do sredine avgusta 1331. godine.[b] Izmirenje mladog kralja Dušana i njegovog oca u avgustu 1331. više nije moglo da se održi. Dušan je pozvan da se pojavi na kraljevom dvoru, ali prema Danilovom nastavljaču u strahu od kralja, a na nagovor svoje vlastele Dušan se odlučio da sa njegovom vojskom iznenada napadne oca.[11][v]

Vreme Dušanovog napada na Nerodimlje uredi

Pritisnut zahtevima vlastele Dušan je pošao na tadašnji vladarev dvor Nerodimlje u kojme je boravio kralj Uroš III Dečanski. Prema Danilovom zborniku mladi kralj Dušan i njegova “nevelika” pratnja išli su brzo “od grada Skadra” i do Nerodimlja stigli su “kada je svitao dan sreda”.[13] Pretpostavlja se da se to dogodilo u sredu 21. avgusta 1331. godine.[g] Pred napad u svitanje 21. (ili 28) avgusta 1331. godine Dušanovi konjanici morali su preći put dug oko 140 kilometara, a za to je trebalo verovatno najmanje oko 7 sati jahanja.[d]

Tok bitke uredi

 
Statua ratnika budućeg cara Dušana

O napadu na Nerodimlje 1331. godine je ostao kratak opis od Danilovog nastavljača.[13] Vladarske dvorove (Svrčin, Štimlje, Porodimlje, Pauni, i Nerodimlje), na području, danas nestalog, Svrčinskog jezera treba zamisliti kao neutvrđene drvene dvorove sa palisadnim zidovima i možda relativno plitkim šančevima, a manje kao kamene zamkove, utvrđenja.[đ] U blizini dvorova nalazilo se utvrđeno sklonište Petrič.

Želeći da izbegne veće prolivanje krvi i da boj okonča što brže da se ne bi pretvorio u građanski rat, Dušan je napao Nerodimlje iznenada u jutro neke srede, misli se 21. avgusta 1331. godine.[17] Prema Danilovom nastavljaču nije imao mnogo vojnika “ne beše velika njihova sila, no mali neki broj”.[12] Teško je zamisliti koliko je konjanika Dušan doveo, ali poražena strana kralja Dečanskog možda je bila slabija, ili manje borbena. Napad je počeo sa Prozraka u pravcu istoka gde je bilo Nerodimlje.[17] Severno od Prozraka bila je tvrđava Pertrič. Nije poznato koliko je trajao Dušanov napad, niti da li je do prave borbe uopšte došlo. Kao da se sve dogodilo vrlo brzo, a “njegov roditelj, previsoki kralj, pope se na konja njegovog i pobeže u grad Petrič, sa nešto malo svoje vlastele”.[17]

Posle bitke uredi

Možda istog dana, Dušanova vojska stigla je pod Petrič a kralj Dečanski se ubrzo predao ne želeći građanski rat u Srbiji. Anonimni nastavljač Danila zapisao je da je zarobljeni kralj Dečanski odveden sa ženom u tvrđavu Zvečan na severu Kosovskog polja i da je tamo trebalo da bude čuvan, dok se ne izmiri sa Dušanom.[24]

Stefan Uroš IV Dušan je sazvao državni sabor u dvoru Svrčin, južnije od Lipljana, i u dvorskoj crkvi Svetog Jovana Preteče na praznik rođenja Bogorodice (Mala Gospojina) 8. septembra 1331. godine krunisan je za kralja svih srpskih i pomorskih zemalja.[25][26][27]

Više od mesec dana posle Dušanovog krunisanja, zatvoreni kralj Dečanski je umro 11. novembra 1331. godine.[28][e] Govorilo se da je otrovan po Dušanovoj naredbi, što je jedan od razloga zašto Dušan, jedini od Nemanjića, nije proglašen za sveca.

Napomene uredi

  1. ^ Prema Ječmenici izmirenje nije postignuto pre kraja aprila 1331. godine,[7] a prema Ferjančiću i Ćirkoviću mir je sklopljen sredinom aprila, ili u drugoj polovini aprila 1331. godine.[8]
  2. ^ Početkom avgusta 1331. godine Dubrovčani su pisali Dušanu i napomenuli da će se možda žaliti njegovom ocu, kralju Urošu III Dečanskog, a to je bio poslednji put da se spominje da je mladi kralj Dušan bio pod vlašću svog oca.[10]
  3. ^ Pred odluku da krene sa vojskom protiv oca, prema Danilovom Nastavljaču, Dušan je pomislio da ode iz Srbije i oca. Prema pisanju u Danilovom zborniku, Dušan je pozvao svoje bližnje ljude: „Bežimo od njega u strane narode da ne poginemo prevremenom smrću“, ali oni su odbili taj poziv. Dušanu su odgovorili: „Bolje nam je da nam se dogodi i smrt u zemlji naših otaca, nego da se nađemo u tuđoj zemlji kao zarobljenici ili došljaci, a ako nas ne poslušaš, mi, uvećavši se kod roditelja tvoga, i ustavši, ići ćemo ka njemu, a tebe ćemo ostaviti u velikoj žalosti i preziru.”[12]
  4. ^ Posle, glasnici koji su nosili vest o promeni vladara u Kraljevini Nemanjića stigli su i do Dubrovnika u kome je doneta odluka 3. septembra 1331. da se napiše pismo Dušanu i čestita njegovo preuzimanje vrhovne vlasti. To je najstariji sačuvani pisani podatak da je Dušan oteo vlast od oca. Iz njega se izvodi pretpostavka da se smena na prestolu dogodila 21. avgusta 1331. godine. Prema Ječmenici kao dan smene na prestolu odabrana je sreda 21. avgusta, jer da se prevrat dogodio 28. avgusta ne bi bilo dovoljno vremena da vest stigne do Dubrovnika do 3. septembra.[14] Pretpostavka se zasniva na uobičajenoj brzini kretanja konjanika u srednjem veku od 50 do 60 kilometara na dan.[15] Nasuprot uobičajenoj brzini kretanja, konjanici koji su se kretali kasom mogli su u izuzetnim okolnostima preći i 300 kilometara u samo jednom danu.[16] Napad na Nerodimlje mogao se dogoditi i u sredu 28. avgusta 1331. godine, a glasnici su mogli preći oko 160 kilometara dnevno i do Dubrovnika stići za dva dana sa vešću od pobedi Dušana kod Nerodimlja.
  5. ^ “... I kada je svitao dan sreda, stavši posred gore Prozraka, razrediše se koji će od njih sa koje strane poći sa svojim vojnicima.”[17] Prozrak je gora kod Nerodimlja,[18] Svitanje 21. avgusta je pre 06:00.[19] Put od Skadra, preko Danja i Prizrena do Nerodimlja je bio dug oko 140 kilometara.[20] Pravac karavanskog puta kojim su se kretali određen je prema karti „Karavanski putevi u 16. i 17. veku“ u Istoriji srpskog naroda, knj. III-1.[21] Brzina konjanika u galopu je između 20 i 60 kilometara na sat, ali konjanici se takvom brzinom retko mogu kretati duže od oko 3 kilometra.[16] U avgustu 1331. godine Dušanovi konjanici mogli su se kretati od Skadra do Nerodimlja samo brzinom konjskog kasa, a to znači najbrže oko 20 kilometara na sat.[16] Tako je trebalo najmanje oko 7 sati za prelazak puta dugog oko 140 kilometara. U avgustu 1331. godine Dušanovi pobunjenici su morali krenuti u utorak 20. (ili 27) avgusta pre opisanog “svitanja u sredu” na Prozraku kada je počeo završni juriš pobunjeničke konjice na dvor kralja Uroša III. Tako da pisanje Ćirkovića i Ferjančića da su pobunjenici “jedne srede, bilo je to 21. avgusta 1331. godine tajno iz Skadra krenuli ka Nerodimlju, dvoru” u kome je Dušanov otac kralj Uroš III boravio nije tačno.[22]
  6. ^ Prema karti priloženoj uz Popovićev tekst, Porodimlje i Nerodimlje su dva, a ne jedan dvor. [23]
  7. ^ Prema Camblakovom Žitiju Dečanskog kao dan smrti njegovog tela beleži se 11. novembar,[29][30] ali postoji mišljenje da je umro 13. novembra i da je dan sećanja na njega prenet u 11. novembar jer se 13. novembra slavi sveti Jovan Zlatousti u čijoj seni bi bio Dečanski kao svetitelj.[31]

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ Logos 2017, str. 288-290.
  2. ^ Ćorović 1997.
  3. ^ a b Logos 2017, str. 290.
  4. ^ Ječmenica 2012, str. 98.
  5. ^ Logos 2017, str. 290 u napomeni 1433.
  6. ^ Ječmenica 2012, str. 98-99.
  7. ^ Ječmenica 2012, str. 100.
  8. ^ Ferjančić & Ćirković 2005, str. 42-43.
  9. ^ Pavlović 1970v, str. 44.
  10. ^ Ječmenica 2012, str. 103-104.
  11. ^ Logos 2017, str. 290-291.
  12. ^ a b Pavlović 1970v, str. 46.
  13. ^ a b Pavlović 1970v, str. 46-47.
  14. ^ Ječmenica 2012, str. 105-106 u napomeni 215.
  15. ^ Logos 2017, str. 244.
  16. ^ a b v „Koja je maksimalna i minimalna brzina za konja”. Arhivirano iz originala 04. 08. 2020. g. Pristupljeno 9. 9. 2020. 
  17. ^ a b v g Pavlović 1970v, str. 47.
  18. ^ Logos 2017, str. 291 u napomeni 1439.
  19. ^ „Izlazak i zalazak sunca u Gacko”. Pristupljeno 2. 8. 2020. 
  20. ^ „Merena udaljenost karavanskog puta od Skadra preko Prizrena do Nerodimlja”. Pristupljeno 10. 9. 2020. 
  21. ^ Samardžić 1993, str. 601.
  22. ^ Ferjančić & Ćirković 2005, str. 45.
  23. ^ Popović 2004, str. 33-39.
  24. ^ Pavlović 1970v, str. 47-48.
  25. ^ Logos 2017, str. 296-297 sa napomenom 1471.
  26. ^ Ruvarac 1934, str. 41-45.
  27. ^ Ječmenica 2012, str. 106.
  28. ^ Logos 2017, str. 291 sa napomenom 1442.
  29. ^ Pavlović 1970v, str. 129.
  30. ^ Camblak 1989, str. 49.
  31. ^ Camblak 1989, str. 33.

Literatura uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Напад_на_Неродимље&oldid=27365016”