Википедија

Нацрт:Čovek u nevolji

Čovek u nevolji
Osnovana1992.
Datum osnivanja1992.
TipNon-profit
NGO
NamenaZaštita ljudskih prava i pružanje humanitarne pomoći, razvojne pomoći i projekata socijalne integracije.
SedištePrag, Češka Republika
Izvršni direktorŠimon Pánek
Veb-sajtpeopleinneed.net

Čovek u nevolji ( PIN ) ( češ. Člověk v tísni) je češka neprofitna, nevladina organizacija sa sedištem u Pragu, Češka Republika. PIN sprovodi humanitarnu pomoć i dugoročne razvojne projekte, obrazovne programe i programe za ljudska prava u regionima pogođenim krizama na međunarodnom nivou. Izvršni direktor je Šimon Panek. Od 2022. PIN funkcioniše u 33+ zemlje.[1]

U Češkoj Republici, PIN vodi programe socijalne integracije i sprovodi informativne i obrazovne aktivnosti.[2] Organizacija promoviše demokratske slobode i princip ljudske solidarnosti. Od svog osnivanja 1992. godine, PIN je prisutan u skoro 50 zemalja. Trenutno je PIN jedna od najvećih nevladinih organizacija u centralnoj i istočnoj Evropi.[3]

Čovek u nevolji je članica Alijanse 2015,[4] Češkog foruma za razvojnu saradnju (FoRS),[5] Centra za praćenje EU (EUMC),[6] Eurostepa, CONCORD-a i VOICE. Velika većina prihoda dolazi od pojedinačnih projekata. Među donatorima su Češka razvojna agencija, Sektor za humanitarnu pomoć Evropske unije, Generalni direktorat za evropsku civilnu zaštitu i operacije humanitarne pomoći (ECHO), Kancelarija za spoljne poslove i komonvelt (FCO), Američka agencija za međunarodni razvoj USAID, UN agencije i građani Češke.

Programi i projekti

uredi

Humanitarna i razvojna pomoć

uredi

Čovek u nevolji pruža humanitarnu pomoć ljudima pogođenim ratom ili prirodnim katastrofama. Poslednjih godina PIN pruža pomoć civilima zatečenim u oružanom sukobu na istoku Ukrajine i građanskom ratu u Siriji . PIN obezbeđuje hranu, sklonište, vodu i kriznu psihosocijalnu pomoć ugroženima u ovim zemljama, a takođe pomaže u popravci oštećenih domova i obezbeđivanju materijala i opreme za zimu. Takođe, PIN se fokusira na distribuciju hrane, nabavkama sredstava za život, obezbeđivanje stanovanja: kroz obezbeđivanje najmanje jedne tople sobe u kući, popravke kuća, grantove za kiriju i kroz distribuciju goriva i vode.[7] U Siriji, PIN takođe lokalnim poljoprivrednicima obezbeđuje seme i alate za podršku njihovim poljoprivrednim aktivnostima ili, na sigurnijim mestima, deli vaučere za hranu umesto paketa sa hranom.

PIN je pružio pomoć ljudima u više od 50 zemalja širom Evrope, Azije i Afrike, uključujući DR Kongo, Etiopiju, Angolu, Mongoliju, Kambodžu i Rumuniju. PIN radi na rešavanju dugoročnih problema, kao što su nedostatak kvalitetnog obrazovanja, zdravstvene zaštite i degradacija životne sredine. Fokus je na obezbeđivanju osnovnih životnih potreba (voda, zdravlje, obrazovanje, ishrana) i promovisanje socijalnih programa, razvoj lokalnog biznisa i podrška civilnom društvu i dobrom upravljanju. U Avganistanu, PIN je započeo rad 2001. godine, nakon pada Talibana, fokusirajući se na rešavanje dugoročnih problema izdržavanja, obrazovanja i razvoja lokalne zajednice.

Program socijalne integracije

uredi
 
Program socijalne integracije u Češkoj Republici

Od 1999. godine, PIN redovno radi na smanjenju siromaštva i socijalne isključenosti u Češkoj Republici. Pomaže u siromašnijim oblastima kroz socijalne projekte, konkretno kroz davanje stambenih saveta, savetodavnih usluga za kreditne dužnike i ograničavanja nezaposlenosti. Proteklih godina PIN je nudio poslove, pravno savetovanje, podučavanje, socijalnu pomoć, policijski aparat i podsticao smislene slobodne aktivnosti za decu.

U leto 2006. PIN je osnovao posebno odeljenje za socijalnu integraciju (češki: Programy sociální integrace, PSI). Odeljenje pruža sveobuhvatan spektar usluga za socijalno isključene pojedince i porodice. Pored toga, PIN savetuje gradska veća i opštine sa najvećim brojem socijalno isključenih građana. Ovakav pristup pokušava da odgovori na probleme, kako na individualnom, tako i na nivou zajednice.

Program zapošljava više od 200 ljudi, uključujući 130 socijalnih radnika, savetnika za posao, advokata i edukatora, koje dodatno podržava više od 300 volontera. Posluje u više od 60 gradova i opština širom Češke i Slovačke.

Socijalna isključenost je usko povezana sa problemima zaduživanja i dužničkom zamkom, koja je povezana sa ilegalnim lihvarima i takozvanim brzim kreditima koje nude nebankarske kompanije, pa čak i legitimne bankarske ustanove. PIN je 2010. godine započeo pregovore sa Češkim bankarskim udruženjem i postigao dogovor oko eliminisanja nefer uslova za kreditne ugovore u svim češkim bankama. PIN je 2011. godine završio skoro trogodišnju kampanju indeksiranja predatorskih kredita Romima u Slovačkoj. Zahvaljujući ovoj kampanji, velika većina kompanija je modifikovala davanje kredita. [8]

Promocija ljudskih prava

uredi

Centar za ljudska prava i demokratiju (HRD), odeljenje u okviru PIN-a, radi u inostranstvu i uglavnom podržava ljude i grupe koji se suočavaju sa progonom, maltretiranjem ili zatvorom zbog svojih obično nezavisnih stavova ili aktivnosti, u zemljama sa represivnim režimima.[9]

PIN je aktivan u oblasti ljudskih prava od kasnih 1990-ih. Primarni fokus je podrška političkim zatvorenicima (i njihovim porodicama) i inicijativama civilnog društva. Porodicama političkih zatvorenika, u posebno represivnim režimima kao što su Mjanmar i Kuba, pruža se finansijska i humanitarna pomoć, kao i moralna podrška. Pomoć pokriva brojne zemlje i regije u kojima je situacija stalno loša ili se pogoršava. Pruža se direktna finansijska, humanitarna i moralna podrška porodicama političkih zatvorenika u oštro represivnim režimima, koju najvećim delom finansira Klub prijatelja PIN-aOrganizacija je uključena u različite aktivnosti koje imaju za cilj podizanje svesti o kršenju ljudskih prava širom sveta i pronalaženje šire javne i političke podrške za njihovu zaštitu.[10]

Klub prijatelja ljudi u nevolji [11] Organizacija je uključena u različite aktivnosti koje imaju za cilj podizanje svesti o kršenju ljudskih prava širom sveta i pronalaženje šire javne i političke podrške za njihovu zaštitu. [12]

Dakle, HRD radi u nekoliko zemalja pod diktaturom i mnogim zemljama širom sveta. Najveći deo rada PIN-a je zalaganje za disidente, opozicione aktiviste i razvoj civilnog društva u zemljama koje kontrolišu autoritarni režimi. Što se tiče iskustva sa komunističkim i bivšim komunističkim režimima, HRD ima programe u istočnoj Evropi (Jermenija, Azerbejdžan, Belorusija, Moldavija - Pridnjestrovlje i Ukrajina), Latinskoj Americi (Kuba, Venecuela, Ekvador, Honduras i Nikaragva ), Egiptu, Libija i Vijetnam. PIN takođe učestvuje u drugim delovima Azije. Na primer,,Mjanmar i dalje izaziva zabrinutost i PIN podržava grupe koje se zalažu za civilno društvo tamo, još od 1997. godine.

U novembru 2019. Ministarstvo pravde Rusije uvrstilo je organizaciju Čovek u nevolji na listu nepoželjnih organizacija u Rusiji.[13] Ministar spoljnih poslova Češke Tomaš Petriček prokomentarisao je ovo kao apsurdan korak koji zahteva objašnjenje. On je takođe rekao da je zabrana ljudskih prava u Rusiji znak lošeg stanja ljudskih prava u zemlji.[14]

Obrazovanje i doseg

uredi

Obrazovni programi se fokusiraju na učenike i nastavnike u češkim osnovnim i srednjim školama, na univerzitetima i drugim profesionalnim grupama (kao što su zaposleni u centrima za zapošljavanje ili u policiji). Obrazovni programi se realizuju kroz prikazivanje dokumentarnih filmova praćenih aktuelnim diskusijama (npr. Jedan svet u školama),[15] informativni servis o interkulturalnom obrazovanju i globalnom razvoju (Varijanti program) za nastavnike, kao i unapređenje veza između institucija i nevladinih organizacija koje rade u oblasti socijalne isključenosti (Program socijalne integracije).

PIN se fokusira na pružanje odgovarajućih informacija češkoj javnosti, vladi i medijima. Dugoročne i kratkoročne kampanje sprovode se kroz projekcije filmova, diskurzivne večeri, kreativna takmičenja i studijska putovanja novinara koji se bave specifičnim temama, kao što je razvojna saradnja. Kampanje obuhvataju javne akcije i projekte koji uključuju prikupljanje informacija i materijala o migracijama i strancima koji žive u Češkoj.

PIN objavljuje ono što se naziva 'Indeks odgovornog kreditiranja',[16] što je rangiranje kompanija koje daju kredite bez garancije, sa nepovoljnim uslovima za dužnike. Indeks se sastavlja na osnovu jasnoće ugovora i uslova, postojanja zateznih kamata viših od zakonskih propisa, troškova kašnjenja plaćanja u vidu penala, troškova kredita u slučaju blagovremenog plaćanja i pravilnu upotrebu arbitražne klauzule.

Filmski festival Jedan svet

Svake godine PIN organizuje najveći festival filma o ljudskim pravima u Evropi, koji se održava u Pragu, Češka Republika, pod nazivom Jedan svet (češki: Jeden Svet ), [17] koji je dobio počasnu ocenu za svoj rad na obrazovanju o ljudskim pravima od Unesko 2007. godine [18] To je najveći festival dokumentarnog filma o ljudskim pravima na svetu - prikazano je više od stotinu filmova iz celog sveta. Festival radi sa širokom definicijom ljudskih prava, tako da program uključuje filmove ne samo o političkim i razvojnim temama, već i o ekološkim i društvenim temama.[19] Filmovi se prikazuju u Pragu u martu, a zatim u više od trideset gradova širom zemlje i u Briselu. Najuspešniji dokumentarni filmovi prikazani su na sajtu promitejity.cz, gde se mogu besplatno pogledati.

U okviru Festivala, svake večeri se u Opštinskoj biblioteci u Pragu, održavaju razgovori sa rediteljima, aktivistima za ljudska prava i drugim stručnjacima. PIN zatim dodeljuje priznanje Homo Homini osobi koja je dala značajan doprinos zaštiti ljudskih prava i nenasilnoj promociji demokratije. Homo Homini je prvobitno dodeljena kao jednokratna nagrada 1994. godine, ali se od 1997. dodeljuje svake godine.

Festival Jedan svet prekinula je pandemija Kovid-19 2020. godine. Skoro 200 projekcija je moralo biti otkazano i premešteno u onlajn bioskop DAFilms.cz.[20]

Dobitnici priznanja Homo Homini

uredi

Lista dobitnika uključuje: [21]

 
Filmski festival Jedan cvet/Jeden Svet 2011
  • 1994: Sergej Kovaljov
  • 1997: Seto Vah
  • 1998: Ibrahim Rugova
  • 1999: Osvaldo Paja Sardinas
  • 2000: Min Ko Naing
  • 2001: Zaki Ahmat
  • 2002: Tič Huijen Kuang, Tič Kuang Đo i Nguien Van Li
  • 2003: Nataša Kandić
  • 2004: Georg Briseag
  • 2005: Aleš Bjalatski i beloruska organizacija Viasna
  • 2006: Svetlana Ganuškina
  • 2007: Su Su Nvaj, Fiu Fiu Tin i Nilar Tejn
  • 2008: Liu Sjaobo
  • 2009: Majid Tavakoli i Abdolah Momeni
  • 2010: Azimžan Askarov
  • 2011: Koordinacija doktora Damaska
  • 2012: Intikam Alijev
  • 2013: Sapijat Magomedova
  • 2014: Suad Navfal
  • 2015: Crno proleće (Kuba): Marta Beatriz Roke Kabeljo, Horhe Olivera Kastiljo, Anhel Huan Moja Akosta, Hose Danijel Ferer Garsija, Feliks Navaro Rodrigez, Ivan Ernandez Kariljo, Ektor Maseda Gutijeras, Elesardo Feskard, Elesarda Feskard, Rijes Deres Linares Garsija, Arnaldo Ramos Lauzurike
  • 2016: Komitet za prevenciju torture (Rusija)
  • 2017: Fam Doan Trang
  • 2018: Fransiska Ramirez [22]
  • 2019: Buzurgmer Jorov
  • 2020: Marfa Rabkova, Andrej Čapjuk, Leonid Sudalenka i Tacijana Lasica [23]
  • 2021: Mahienour El-Masri, egipatska advokatica za ljudska prava, koja je, između ostalog, podržavala i branila političke zatvorenike u Egiptu, čak i kada je i sama bila zatvarana.[24]

Takođe videti

uredi
  • Filmski festival Jedan svet

Reference

uredi
  1. ^ „2021 in Pictures and Numbers: PIN Annual Report 2021” (PDF). str. 5—6. Pristupljeno 2022-05-11. 
  2. ^ „What we do; People in Need”. Clovekvtisni.cz. Pristupljeno 2022-05-11. 
  3. ^ „People in Need | Demas”. Demas.cz. Pristupljeno 12. 5. 2022. 
  4. ^ „alliance2015.org”. alliance2015.org. Pristupljeno 12. 5. 2022. 
  5. ^ „Czech Forum for Development Cooperation (FoRS)”. Fors.cz. 16. 4. 2014. Pristupljeno 12. 5. 2022. 
  6. ^ „European Monitoring Centre for Racism and Xenophobia”. Europa.eu. Pristupljeno 12. 5. 2022. 
  7. ^ „www.peopleinneed.cz”. peopleinneed.cz. Pristupljeno 12. 5. 2022. 
  8. ^ „Predátorský index: Napoví, kdo nabízí nevýhodné půjčky - Aktuálně.cz”. Aktualne.centrum.cz. Pristupljeno 27. 6. 2014. 
  9. ^ tísni, Člověk v. „Lidská práva ve světě”. Člověk v tísni (na jeziku: češki). Pristupljeno 2022-06-21. 
  10. ^ tísni, Člověk v. „Lidská práva ve světě”. Člověk v tísni (na jeziku: češki). Pristupljeno 2022-06-21. 
  11. ^ Need, People in. „Human Rights Support”. People in Need (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-06-21. 
  12. ^ tísni, Člověk v. „Lidská práva ve světě”. Člověk v tísni (na jeziku: češki). Pristupljeno 2022-06-21. 
  13. ^ „Rusko zařadilo organizaci Člověk v tísni na seznam nežádoucích. ‚Čekali jsme to,‘ říká ředitel Pánek”. iROZHLAS (na jeziku: češki). Pristupljeno 2022-06-21. 
  14. ^ „Kvůli zákazu Člověka v tísni v Rusku si chce Petříček předvolat velvyslance - Seznam Zprávy”. www.seznamzpravy.cz. Pristupljeno 2022-06-21. 
  15. ^ „ONE WORLD IN SCHOOLS”. Clovekvtisni.cz. Arhivirano iz originala 24. 3. 2012. g. Pristupljeno 12. 5. 2011. 
  16. ^ [1] Arhivirano 20 februar 2011 na sajtu Wayback Machine
  17. ^ „Film Festival One World 2011”. Oneworld.cz. Arhivirano iz originala 7. 9. 2012. g. Pristupljeno 27. 6. 2014. 
  18. ^ „UNESCO - University of Pretoria's Centre for Human Rights wins 2006 UNESCO Prize for Human Rights Education”. Portal.unesco.org. 11. 12. 2006. Pristupljeno 27. 6. 2014. 
  19. ^ „Jeden svět 2022”. Jeden svět 2022 (na jeziku: češki). Pristupljeno 2022-06-21. 
  20. ^ „Jeden svět 2022”. Jeden svět 2022 (na jeziku: češki). Pristupljeno 2022-06-21. 
  21. ^ „PREVIOUS RECIPIENTS OF THE HOMO HOMINI AWARD”. People in Need. Arhivirano iz originala 1. 5. 2011. g. Pristupljeno 18. 4. 2011. 
  22. ^ „One World 2020”. One World 2020 (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-04-03. 
  23. ^ „Belarusian Human Rights Defenders Awarded With Homo Homini Prize”. naviny.by (na jeziku: engleski). Charter 97. 2021-05-11. Arhivirano iz originala 2021-05-14. g. Pristupljeno 2021-07-28. 
  24. ^ „MAHIENOUR EL-MASSRY: THIS YEAR´S HOMO HOMINI AWARD LAUREATE”. Pristupljeno 2022-05-11. 

Spoljašnje veze

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Нацрт:Човек_у_невољи&oldid=26428528”