Википедија

Novgorodska republika

значајна руска средњовековна држава са центром у Новгород

Novgorodska republika (Novgorodska zemlja; rus. Новгородская республика; lat. Novogardie[1] ili rus. Новгородская Русь),[2][3] bila značajna ruska srednjovekovna država sa centrom u Novgorodu. Postojala je između 12. i 15. veka, i prostirala se od Baltika do Urala.[4]

Novgorodska republika
Новгородская республика  (ruski)

Geografija
Kontinent Evropa i Azija
Prestonica Novgorod
Društvo
Religija pravoslavlje

Do 1019. do 1020. Novgorod je bio deo Kijevske Rusije. Novgorodske kneževe je postavljao Veliki knez Kijeva, i na to mesto bi obično birao jednog od sinova. Novgorod je stalno imao ključnu ulogu u političkim dešavanjima Kijevske Rusije, a primeri za to su novgorodska podrška Vladimiru Velikom i Jaroslavu Mudrom. Jedna od prvih naredbi Jaroslava Mudrog je bila da dodeli autonomna prava i privilegije lojalnim Novgorođanima, što je udarilo temelje Novgorodskoj republici.

Novgorod se razvio u moćan i autonoman regionalni centar Kijevske Rusije, sa upravom koju je biralo mesno građanstvo.

Gradovi Staraja Rusa, Ladoga, Toržok i Orešek su pripadali Novogorodskoj republici. Grad Pskov je u početku takođe bio deo ove republike, ali je defakto nezavisan od 13. veka. Pskovska nezavisnost je potvrđena Ugovorom iz Bolotova iz 1348. (vidi još: Pskovska republika). Arhiepiskop Novgoroda je i pored toga bio arhiepiskop oba grada sve do 1589. Između 12. i 15. veka Novgorodska republika se proširila na istok i severoistok. Novgorođani su istraživali predele uz obale jezera Onjega, reke Severne Dvine i Belog mora. Početkom 14. veka istraživali su Arktički okean, Barencovo i Karsko more, i okolinu zapadnosibirske reke Ob.

Ugarska plemena sa severnog Urala su plaćala danak Velikom Novgorodu. Zemlje severno od Novgoroda su bile bogate krznom, ribom i solju, i stoga su bile ekonomski veoma bitne za Veliki Novgorod. Novgorođani su početkom 14. veka vodili niz ratova protiv Velike moskovske kneževine da bi sačuvala ove posede. Neuspeh u ovim ratovima označio je početak ekonomskog i kuturnog propadanja, i kraja Novgorodske republike.

Politička organizacija

uredi
 
Zidine Novgorodskog kremlja
 
Katedrala Svete Sofije u Novgorodu

Narodno veće, koje se okupljalo po staroslovenskoj tradiciji, bilo je najviši politički autoritet u republici. Ovo veće je biralo posadnike, vojskovođe, a od 1156. i arhiepiskope. Sastojalo se uglavnom od boljara. Arhiepiskop je imao vrhovnu izvršnu vlast i bio je najbogatiji feudalni gospodar u Novgorodu, sa najviše zemlje i najviše prihoda. Ove nadležnosti su mu preneli kijevski kneževi. Pored toga, arhiepiskop je upravljao državnom blagajnom, spoljnim poslovima i kaznenom politikom. U političkom životu Novgorodske republike učestvovali su i obični trgovci i zanatlije. Oni su stvarali udruženja koja se mogu smatrati pretečama političkih partija.

Obaveze i prava vladara Novgoroda su bili ograničeni. Njegova glavna nadležnost je bila rukovođenje vojskom, pri čemu nije imao pravo da kažnjava. Životom u gradu su upravljali birani posadniki, koji su ujedno bili posrednici između građana i kneza. Kneževska rezidencija je premeštena iz Novgorodskog kremlja (pod imenom Detinjec) u predgrađe Gorodišće. Počev od Aleksandra Nevskog novgorodski kneževi su birani među vladarima Vladimir-Suzdalja.

Ekonomija

uredi
 
Pijaca u Velikom Novgorodu

Privreda Novgorodske republike se sastojala iz ratarstva, stočarstva, konjarstva, lova, pčelarstva i ribolova. Kod obala Finskog zaliva kopala se ruda gvožđa, a više drugih mesta je bilo poznato po eksploataciji soli. Glavni proizvodi u unutrašnjoj i spoljnoj trgovini republike bili su: lan, hmelj, krzno, vosak, med, riba i svinjska mast.

Glavni izvor bogatstva Novgorodske republike bila je trgovina krznom između Kijevske Rusije i Severozapadne Evrope. Srednjovekovna svedočanstva opisuju bogatstvo krznenim životinjama u krajevima severno od Novgoroda opisom da su krznene životinje „padale sa neba“.[5] Novgorodski trgovci su trgovali sa švedskim, nemačkim i danskim gradovima. U najranije doba novgorodski brodovi su plovili po Baltiku, o čemu govore drevne hronike i arheološki nalazi pravoslavnih crkava na Gotlandu. Hanza nije dozvoljavala novgorodskim trgovcima da samostalno plove i direktno isporučuju svoja dobra u zapadnu Evropu.

Ime

uredi

Država se zvala Novgorod i Veliki Novgorod (rus. Великий Новгород), a oblik Suvereni Gospodnji Veliki Novgorod (rus. Государь Господин Великий Новгород) postao je uobičajen u 15. veku. Novgorodska zemlja i Novgorodska volost obično su se odnosile na zemlju koja pripada Novgorodu. Sama Novgorodska republika je mnogo kasniji pojam,[6] iako je država opisana kao republika još početkom 16. veka.[7][8] Sovjetski istoričari su često koristili termine Novgorodska feudalna republika i Novgorodska bojarska republika.[9]

Istorija

uredi

Novgorod je bio naseljen raznim slovenskim plemenima koja su često međusobno ratovala za prevlast. Međutim, ova plemena su se udružila početkom 9. veka u pokušaju da formiraju sporazumno rešenje kako bi prekinuli međusobnu vojnu agresiju.[10] Novgorodska prva hronika, zbirka spisa koji prikazuje istoriju Novgoroda od 1016. do 1471. godine, navodi da su ova plemena htela da „traže kneza koji bi mogao da vlada nad nama i da nam sudi po zakonu.“[11] Novgorodska Rusija i njeni stanovnici su bili pod velikim uticajem vikinške kulture i ljudi.[12]

Novgorodska republika

uredi

Od kasnog 11. veka Novgorođani su uspostavili veću kontrolu nad određivanjem svojih pravila i odbacili politički zavisan odnos prema Kijevu.[13]

Među Rusima, Novgorođani su prvi stigli do regiona između Arktičkog okeana i Onješkog jezera. Iako ne postoji definitivan podatak o tačnom vremenu njihovog dolaska na severne reke koje su se ulivale u Arktik, postoje hronike u kojima se pominje da je jedna ekspedicija stigla do reke Pečore 1032. godine, a trgovina je uspostavljena već 1096. godine sa Jugra plemenom.[14]

Reference

uredi
  1. ^ „Introduction into the Latin epigraphy (Vvedenie v latinskuю эpigrafiku)”. Arhivirano iz originala 10. 03. 2021. g. .
  2. ^ Davydov, Dimitrij (2014). Das "fremde" Erbe : Grenzsicherungsanlagen der 1920er - 1940er Jahre als Gegenstand des Denkmalschutzes in Russland. Münster: Monsenstein und Vannerdat. str. 115. ISBN 9783956454530. OCLC 904357250. 
  3. ^ „Novgorodskaя Rusь. Edinый učebnik istorii Rossii s drevnih vremen do 1917 goda. S predisloviem Nikolaя Starikova”. history.wikireading.ru. Pristupljeno 14. 02. 2019. 
  4. ^ Treadgold, Donald W. (1990). Freedom, a history. Frank and Virginia Williams Collection of Lincolniana (Mississippi State University. Libraries). New York: New York University Press. str. 149. ISBN 9780814781906. OCLC 21901358. 
  5. ^ Paul, "Secular Power and the Archbishops of Novgorod Before the Muscovite Conquest," 258.
  6. ^ Lukin, Pavel Vladimirovič (2018). „Velikiй Novgorod”. Slověne = Slovѣne. International Journal of Slavic Studies (na jeziku: ruski). 7 (2). doi:10.31168/2305-6754.2018.7.2.15. Pristupljeno 23. 12. 2022. 
  7. ^ Herberstein, Sigmund von (1851). texts Notes upon Russia : Being a translation of the earliest account of that country, entitled Rerum Moscoviticarum Commentarii. Hakluyt Society. str. 25. 
  8. ^ Malыšev, S. I., ur. (2012). Vse grad lюdii, izvoleša sobe... (na jeziku: ruski). str. 12—13. ISBN 9785904062361. 
  9. ^ Igor Froianov, (1974). Kievskaia Rus; ocherki sotsialʼno-ekonomicheskoĭ istorii. Leningrad: Leningrad State University. .
  10. ^ Sixsmith, Martin (2011). Russia: a 1,000-Year Chronicle of the Wild East. London. str. 3—4. ISBN 9781446416884. 
  11. ^ Primary Chronicle
  12. ^ RBTH, Elena Potapova (11. 03. 2015). „On the trail of the Vikings in Veliky Novgorod”. www.rbth.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 18. 12. 2018. 
  13. ^ Martin, Janet (2007). Medieval Russia, 980–1584 (2nd izd.). Cambridge University Press. str. 112—115. ISBN 9780521859165. 
  14. ^ Lantzeff, George V. (1947). „Russian Eastward Expansion before the Mongol Invasion”. American Slavic and East European Review. 6 (3/4): 1—5. ISSN 1049-7544. JSTOR 2491696. doi:10.2307/2491696. 

Literatura

uredi
  • Complete Collection of Russian Chronicles. Onomastics on Novgorod in Signs / Vladimir Burov. The Ancient Settlement of Varvarina Gora. Settlement of 1st–5th and 11th–14th Centuries in the South of Novgorod Land. Publisher: Nauka, 2003 – 488 Pages
  • Victor Bernadsky. Novgorod and Novgorod Land in the 15th Century. Publishing House of the Academy of Sciences of the Soviet Union, 1961 – 399 Pages
  • Valery Vasiliev (2005). Archaic Toponymy of Novgorod Land (Old Slavic Deanthroponyms) ((Series "Monographs"; Issue 4) izd.). Velikiy Novgorod: Novgorod State University Named after Yaroslav the Wise. str. 468. ISBN 5-98769-006-4. Arhivirano iz originala 2009-04-25. g. 
  • Katchanovski, Ivan; Kohut, Zenon E.; Nesebio, Bohdan Y.; Yurkevich, Myroslav (2013). Historical Dictionary of Ukraine. Lanham, Maryland; Toronto; Plymouth: Scarecrow Press. str. 992. ISBN 9780810878471. Pristupljeno 24. 1. 2023. 
  • Alice Gordienko. The Cult of Holy Healers in Novgorod in the 11–12th Centuries // Ancient Russia. Questions of Medieval Studies. 2010. N1 (39). Pages 16–25
  • Igor Froyanov. Ancient Russia of the 9th–13th Centuries. Popular Movements. Princely and Veche Power. Moscow: Russian Publishing Center, 2012
  • Konstantin Nevolin. About Pyatinas and Pogosts of Novgorod in the 16th Century, with the Application of the Map. Saint Petersburg: Printing House of the Imperial Academy of Sciences, 1853
  • Professor Vasily Klyuchevsky. "A Brief Guide on Russian History. Novgorod Land"
  • Arseny Nasonov, ed. Novgorodskaia Pervaia Letopis' , 474; Aleksandr Khoroshev, Tserkov' v sotsialno–politicheskoi istorii Novgorodskoi feodal'noi respubliki (Moscow, 1986).
  • Michael C. Paul, "A Man Chosen by God": The Office of Archbishop in Novgorod, Russia 1165–1478. Ph.D. Dissertation University of Miami 2003. Appendix, p. 320.
  • Gennady Kovalenko. Russkie i švedы ot Rюrika do Lenina. Kontaktы i konfliktы. ISBN 978-5-91678-004-8
  • Valentin Ianin, Novgorodskie Posadniki (Moscow: Moscow State University, 1962; second edition Moscow: Yazyki Russkoi Kultury, 2003); Idem, "The Archaeology of Novgorod," Scientific American 262, No. 2(Feb. 1990), 72-84.
  • Jonas Granberg, “The Sovet Gospod of Novgorod, in Russian and German Sources,” Jahrbücher für Geschichte Osteuropas 47 (1998)
  • Michael C. Paul, "The Iaroslavichi and the Novgorodian Veche: A Case Study on Princely Relations with the Veche," Russian History (2004).
  • Aleksandr S. Khoroshev, "Sofiiskii patron po novgorodskoi pervoi letopisi." Novgorod i Novgorodskaia Zemlia: Istoriia i Arkheologiia 11 (1997): 205-212.
  • Tatiana Iu. Tsarevskaia, St. Sofia's Cathedral in Novgorod. D. G. Fedosov, trans. (Moscow: Severnyi Palomnik, 2005.) English translation of T. Iu. (Tatiana Iur’evna) Tsarevskaia. Sofiiskii sobor v Novgorode. 2nd ed. (Moscow: Severnyi palomnik, 2005).
  • Iaroslav Shchapov, (1989). Gosudarstvo i tserkov’ drevnei Rusi X-XIII vv. Moscow: Nauka. , 68-69; Michael C. Paul, "Secular Power and the Archbishops of Novgorod Before the Muscovite Conquest", Kritika: Explorations in Russian and Eurasian History 8, No. 2 (Spr. 2007):233-234.
  • Michael C. Paul, "Episcopal Election in Novgorod Russia 1156-1478", Church History: Studies in Christianity and Culture 72 No. 2 (2003): 251-275
  • Michael C. Paul, "A Man Chosen by God": The Office of Archbishop in Novgorod, Russia 1165-1478. Ph.D. Dissertation University of Miami 2003; Paul, "Secular Power and the Archbishops of Novgorod", 231-270.
  • Paul, "Secular Power and the Archbishops of Novgorod", 243-253. For the traditional view, see A. I. Nikitskii, Ocherk" vnutrennei istorii tserkvi v" Novgorode (St. Petersburg: Tipografii V. S. Valasheva, 1879). For a Marxist perspective, see Aleksandr Khoroshev, Tserkov' v sotsial'no-politicheskoi sisteme Novgorodskoi feodal'noi respubliki (Moscow: Izdatel'stvo Moskovskogo Gosudarstvennogo Universiteta, 1989).
  • Michael C. Paul (2009). „Continuity and Change in the Novgorodian Archiepiscopal Office, 1478-1591”. Orientalia Christiana Periodica. 5 (2): 273—317. 
  • David B. Miller, "The Velikie Minei Chetii and the Stepennaia Kniga of Metropolitan Makarii and the Origins of Russian National Consciousness." Forschungen zur Osteuropaischen Geschicte 26 (1979): 263-382; Paul, "Continuity and Change."
  • Jack Culpepper, "The Kremlin Executions of 1575 and the Enthronement of Simeon Bekbulatovich", Slavic Review 24, No. 3 (September 1965): 503-506; Paul, "Continuity and Change."
  • The world's heritage : a complete guide to the most extraordinary places. Paris: UNESCO Pub. 2009. str. 383. ISBN 9789231041228. 
  • Olander, Thomas (2015). Proto-Slavic inflectional morphology : a comparative handbook. Leiden. str. 25—26. ISBN 9789004270503. 
  • Pereltsvaig, Asya (2015). The Indo-European controversy: facts and fallacies in historical linguistics. Cambridge, United Kingdom. str. 97–98. ISBN 9781107054530. 

Spoljašnje veze

uredi
 
Novgorodska republika na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Новгородска_република&oldid=28396427”