Отворите главни мени

Торжок (рус. Торжок) град је на северозападу европског дела Руске Федерације и један од 5 градских округа у Тверској области. Уједно је и административни центар Торжочког рејона који се налази у централном делу Тверске области.

Торжок
Торжок
Torzhok 008.jpg
Кеј уз Тверцу
Административни подаци
Држава Русија
Федерални округСредишњи ФО
Област Тверска област
Рејонградски округ
Основанпрви помен 1139.
Статус града1775.
Становништво
Становништво
 — 2014.46.950
 — густина798,47 ст./km2
Географске карактеристике
Координате57°01′59″ СГШ; 34°58′01″ ИГД / 57.033° СГШ; 34.967° ИГД / 57.033; 34.967Координате: 57°01′59″ СГШ; 34°58′01″ ИГД / 57.033° СГШ; 34.967° ИГД / 57.033; 34.967
Временска зонаUTC+3
Ндм. висина165 m
Површина58,8 km2
Торжок на мапи Русије
Торжок
Торжок
Торжок на мапи Русије
Торжок на мапи Тверске области
Торжок
Торжок
Торжок на мапи Тверске области
Остали подаци
Поштански број172000—172011
Позивни број(+7) 48251
Регистарска ознака69
ОКАТО код28 450
ОКТМО код28 750 000 001
Веб-сајт
torzhok-adm.ru

Према попису становништва из 2010. у граду је живело 47.644 становника, док је према проценама националне статистичке службе Русије 2014. град имао око 46.950 становника. Укупна површина градске територије је 58,8 km².

Административни статус града Кимри носи од 16. јуна 1917. године.

ГеографијаУреди

Град Торжок смештен је у источним деловима Валдајског побрђа, на обалама реке Тверце, леве притоке реке Волге. Налази се на око 64 km северозападно од административног центра области града Твера, и на око 240 km северно од главног града земље Москве. Градско средиште налази се на надморској висини од 165 m.

Кроз град пролази национални аутопут који повезује Москву и Санкт Петербург. Торжок је и важна раскрсница железничког саобраћаја.

ИсторијаУреди

Иако се насеље Торжок у писаним изворима први пут помиње 1139. године, претпоставља се да је сам град знатно раније настао, вероватно су га на прелазу из IX у X век основали новгородски трговци (и то на месту где се у реку Тверцу улива поток Здоровац). [1] Торжок је тако од најранијих времена почео да се развија као трговачко насеље, а током историје био је познат и као Торг, Нови Торг и Торжец. Због свог великог трговачког значаја Торжок је током XIII века опасан каменим зидинама и насипима и претворен у право утврђење.

Важан извор историјских онформација о граду су и бројни натписи на кори брезе карактеристични за цели средњи век у том делу Европе. По броју таквих натписа, а сачувано их је 19, Торжок се налази на трећем месту у Русији, после Великог Новгорода и Старе Русе.[2]

Од 21. фебруара до 5. марта 1238. град је био под опсадом војске Златне хорде, а иако је на крају пао под власт Монгола отпор који су торжочки књазови пружили онемогућио је на крају монголско-татарске хорде да заузму Новгород. И током наредних година у сукобима између локалних књазова град је у више пута рушен, а највећа разарања доживео је 1372. од стране тверског књаза Михаила Александровича. Том приликом је у потуности урушен камени кремљ (касније су га заменили дрвени бедеми, а коначно уништење утврђења уследило је 1742. када су поравнати и земљани бедеми).[3]

Године 1478. Торжок је заједно са целом новгородском земљом постао делом Московске кнежевине. Касније је основан Новоторжочки округ са седиштем у Торжоку. Године 1775. Торжок добија административни статус окружног града у границама тадашњег Тверског намесништва (1796. преименованог у Тверску губернију).

Према подацима са сверуског пописа становништва из 1897. у граду је живело 12.743 становника, адве године касније ту је деловао чак 21 производни погон (најважнији су били парни млин за жито и кожара). Град је био познат и по изради чипке и по везовима од злата и сребра на свили и сомоту. Град је тада имао 29 цркава, болницу и 10 школа.

Совјетска власт у граду успостављена је почетком новембра 1917. године, а од 1929. године Торжок постаје административним центром новооснованог Новоторжочког рејона.

У граду се налази касарна и центар за обуку Ратног ваздухопловства РФ (рус. 344 Центр боево́й подгото́вки и переу́чивания лётного соста́ва арме́йской авиа́ции) основан 1979. године. Војници из овог центра учествовали су у бројним међународним мировним мисијама, између осталих и на подручју Југославије током 1990.их година.

ДемографијаУреди

Према подацима са пописа становништва 2010. у граду је живело 47.644 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2014. град имао 46.950 становника.[4]

Кретање броја становника
1939.1959.1970.1979.1989.2002.2010.2014.
29.30034.92145.44347.21449.982[5]48.967[6]47.64446.950

Градске знаменитостиУреди

 
Саборна црква Преображења Господњег

Град Торжок је познат по бројним културно-историјским споменицима (њих око 400) и убраја се међу градове од историјског значаја Руске Федерације. Неки од најважнијих културно-историјских споменика у граду су:

Знаменити ТоржочаниУреди

Борисоглебски манастир Старовознесењска црква Воскресењски манастир (1910)

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Историко-географическая справка по городу Торжку”. Официальный сайт Торжка. Архивирано из оригинала на датум 27. 08. 2011. Приступљено 26. 5. 2011. 
  2. ^ Город Торжок, карта Торжка и района
  3. ^ Торжок // Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона: В 86 томах (82 т. и 4 доп.). — СПб., 1890—1907.
  4. ^ Оценка численности постоянного населения Тверской области на 1 января 2014 года
  5. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  6. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везеУреди