Википедија

Omikron (virus)

варијанта САРС-КоВ-2, вируса

Omikron  je varijanta SARS-KoV-2, virusa koji izaziva kovid 19 u brojnim zemljama. Omikron (eng SARS-CoV-2 Omicron variant (V.1.1.529) prema dosadašnjim otkrićima naučnika ima neviđeno veliki broj mutacija u delu svog genoma koji kodira ključni deo njegovog šiljastog proteina, koji virus koristi da inficira ćelije domaćina. Ovo otkriće nagoveštava da bi Omikron mogao da izbegne deo imunološke zaštite koju pružaju vakcine, od kojih su mnoge zasnovane na originalnom spika proteinu i prošlim infekcijama.[1]

Genetskoj udaljenost Alfa, Beta, Gama, Delta i Omikron varijante virusa (alternativa, skaliranu genetska razdaljina)

Iako je prema prvim izveštajima većina slučajeva obolelik od OMikrona blaga, ova visoko prenosiva varijanta može dovesti do dovoljno infekcija da preplavi zdravstvene sisteme,mnogih zemalja.[2]

Hipoteze o poreklu Omikrona uredi

 
Omikron varijanta i druge glavne ili prethodne varijante koje izazivaju zabrinutost za SARS-KoV-2 prikazane na stablu radijalno uvećanom genetskom razdaljinom, izvedene iz Nektstrain-a 1. decembra 2021.

Trenutno naučnici imaju tri hipoteze o poreklu Omikrona:[3]

  • in vivo mutacija kod imunokompromitovane osobe,
  • mutacija u telu hroničnog kovid pacijenta i
  • mutacija kod životinje zaražene originalnim ljudskim sojem koji je ponovo prešao na čoveka.

Međutim, većina naučnika trenutno teži mišljenju da je omikron mutacija nastala kod imunokompromitovanih ljudi.

Ovo stanje omogućava da infekcija dugo ostane u telu, uzrokujući lako akumuliranje mutacija, dok se virus ne razvije u novi soj koji se dosta razlikuje od originalnog.

Prema mišljenju dr Kristijana Drostena virusolog na Univerzitetskoj bolnici Šarite u Nemačkoj...nije verovatno da je omikron nastao u Južnoj Africi, jer ta zemlja ima sistem koji detaljno i redovno nagleda širenje virusa....već je moguće je da je virus potekao iz drugih južnih delova afričkog kontinenta.[4]

Tri teorije o poreklu omikrona[4] uredi

Prva teorija uredi

Omikron je mogao da se razvije u jednoj izolovanoj populaciji, gde je već duže vreme cirkulisao. Tamo je više osoba bilo zaraženo i oporavilo se neprimećeno, i to nije zabeleženo testovima i sekvenciranjem virusa.[5]

Ovu teoriju je favorizovao Kristijan Dorsten, glavni virusolog berlinske klinike "Šarite". Ovu pretpostavku Kristijan Dorsten je zasnovao na tome da se omikron nije razvio u Južnoafričkoj Republici, već negde u južnoj Africi tokom zimskog talasa...u kojoj već duže vreme ima mnogo infekcija, a za razvoj jednog takvog virusa potreban je enormni evolucioni pritisak.[5]

Endru Rambou sa Univerziteta u Edinburgu smatra da ova teorija nije dovoljno ubedljiva, jer je mala vreovatnoća da je virus toliko vremena mogao da ostane skriven u jednoj grupi ljudi, kao i da na svetu postoji mesto koje je toliko izolovano gde se ova varijanta virusa toliko dugo mogla prenositi, a da se ne pojavi na drugim mestima.[5]

Druga teorija uredi

Po drugoj teoriji omikron je mogao da nastane kod pacijentima inficiranim kovidom 19, čija je imuna reakcija pogoršana zbog drugog trajanja bolesti i rezistencije na primenjene lekove. Na primer kod pacijenta koji boluju od raka ili osobe zaražene HIV-om, sa oslabljenim imunitetom. čije telo se duže bori protiv virusa. Dugotrajna borba daje virusu više vremena da razvije mutacije kako bi izbegao imuni odgovor.[5]

Zagovornik ove teorije Ričard Lesels sa Univerziteta "Kvazulu-Natal". On kao primer navodi mladu ženu u Južnoafričkoj Republici inficiranu HIV-om, koja je u sebi više od šest meseci nosila koronavirus. Kod nje i drugih pacijenata kod kojih su infekcije trajale nedeljama ili mesecima, primećene su razne mutacije virusa.[5]

Međutim, prema Kristijanu Drostenu, dosadađnja iskustvo sa gripom i drugim virusima kod imunosupresivnih pacijenata negira ovu teoriju i navodi: Kod ovih ljudi se doduše razvijaju varijante koje izmiču imunom sistemu, ali su praćene nizom drugih promena koje smanjuju njihovu sposobnost prenošenja sa čoveka na čoveka...a omikron je u poređenju sa drugim varijantama korone jasno zarazniji.[5]

Treća teorija uredi

Po trećoj teoriji virus se krije u životinjskom domaćinu i tamo dalje razvija i onda kao mutirana omikron varijanta (ponovo) prelazi na čoveka. Ovu teoriju zagovaraju na primer Kristijan Andersen, istraživač infektivnih bolesti u Scripps Research, ili evolucioni biolog Majk Vorobi sa Univerziteta "Arizona" u Taksonu.[5]

Ova teorija je u međuvremenu potkrepljena brojnim dokazima da su određene životinje sklone zarazi koronavirusom.

Ovo je razlog i zašto najveći broj naučnika polazi od toga da je prvobitni tip korone, koji se pre dve godine prvi put pojavio u kineskom Vuhanu, bio životinjskog porekla.[5]

Klasifikacija uredi

Nomenklatura uredi

Dana 26. novembra, Tehnička savetodavna grupa SZO za evoluciju virusa SARS-KoV-2 proglasila je PANGO lozu B.1.1.529 varijantom koja izaziva zabrinutost i označila je grčkim slovom omikron.[6][7][8] SZO je preskočila prethodna slova Ni, grčki Νι ili Νυ i Ksi, grčki ξι, u grčkom alfabetu kako bi izbegla zabunu sa sličnostima engleske reči „new“ i kineskog prezimena „Xi”.[1][9][10][11] Prethodna oznaka je bila SARS-CoV-2 Mu variant.[12][13][9] Verovatno zbog nedostatka poznavanja grčkog alfabeta među nekim govornicima engleskog, naziv varijante se povremeno pogrešno izgovara kao „Omnikron“.[14][15][16][17]

Projekat GISAID mu je dodelio identifikator klade GR/484A,[18] a projekat Nextstrain mu je dodelio identifikator klade 21K.[19]

Mutacije uredi

  •  
    Prikaz genomske sekvenca varijante omikron B.1.1.529.1

Ova varijanta omikrona ima mnogo mutacija, od kojih su neke zabrinjavale naučnike.[20] Omikron varijanta ima ukupno 60 mutacija u poređenju sa referentnom/predak varijantom: 50 nesinonimnih mutacija, 8 sinonimnih mutacija i 2 nekodirajuće mutacije.[21] Trideset i dve mutacije utiču na spajk protein, glavnu antigenu metu antitela nastalih infekcijama i mnogih vakcina koje se široko primenjuju. Mnoge od tih mutacija nisu primećene kod drugih sojeva.[22] Varijanta se karakteriše sa 30 promena aminokiselina, tri male delecije i jednom malom insercijom u šiljasti protein u poređenju sa originalnim virusom, od kojih se 15 nalazi u domenu koji vezuje receptor (ostaci 319–541). Takođe nosi niz promena i brisanja u drugim genomskim regionima. Dodatno, varijanta ima tri mutacije na mestu cepanja furina.[23] Mesto cepanja furina povećava infektivnost SARS-KoV-2.[24]

Mutacije prema genomskom regionu su sledeće:[25][26][27]

  • Spajk protein: A67V, Δ69-70, T95I, G142D, Δ143-145, Δ211, L212I, ins214EPE, G339D, S371L, S373P, S375F, K417N, N440K, G446S, S477N, T478K, E484A, Q493R, G496S, Q498R, N501Y, Y505H, T547K, D614G, H655Y, N679K, P681H, N764K, D796Y, N856K, Q954H, N969K, L981F
    • Polovina (15) od ovih 30 promena nalazi se u domenu vezivanja receptora-RBD (ostaci 319–541)
  • ORF1ab
    • nsp3: K38R, V1069I, Δ1265, L1266I, A1892T
    • nsp4: T492I
    • nsp5: P132H
    • nsp6: Δ105-107, A189V
    • nsp12: P323L
    • nsp14: I42V
  • Protein omotača: T9I
  • Membranski protein: D3G, Q19E, A63T
  • Nukleokapsidni protein:P13L, Δ31-33, R203K, G204R
 
 
Ilustracija lokacija mutacija omikrona u šiljastom proteinu, pogled odozgo (levo) i pogled sa strane (desno), prikazujući supstitucije aminokiselina (žuto), delecije (crvene) i insercije (zeleno). U ovoj trimernoj strukturi, dva monomera (sivi i svetloplavi) imaju svoje domene za vezivanje receptora u konformaciji „dole“, dok je jedan (tamnoplavi) u „gore“ ili „otvorenoj“ konformaciji. Podaci o mutaciji iz SZO, struktura iz PDB: 6VIB.[28] structure from PDB: 6VYB​.[29]

Podvrste i BA.2 podvarijanta uredi

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) kaže da Omikron, koji se takođe naziva i B.1.1.529, ima tri glavna podvrsta: BA.1​/B.1.1.529.1, BA.2​/B.1.1.529.2 i BA.3​/B.1.1.529.3.[30] Dana 23. decembra, SZO je izvestila da je preko 99% slučajeva koje je sekvencirala bila BA.1​/B.1.1.529.1. Ali sada raste BA.2​/B.1.1.529.2 koja može nadmašiti varijantu BA.1​/B.1.1.529.1.[31][32]

Stelt Omikron (BA.2) uredi

Podvarijanta Omikrona BA.2, nazvana je „stelt Omikron“, jer izgleda da nadmašuje druge podvrste Omikrona u nekim regionima sveta, što izaziva bojazan da bi još prenosivija verzija Omikrona mogla da izazove veće talase kovida19 širom sveta.,[31]

Danska je u 20. januara 2022. godine izvestila da BA.2 podsoj Omikrona čini skoro polovinu slučajeva u zemlji i da brzo zamenjuje BA.1, originalni soj Omikrona, odnosno da je u dve nedelje od kraja decembra do sredine januara, BA.2 prešao sa 20% infekcija kovida 19 u Danskoj na 45%. Tokom istog perioda, broj zaraženih virusom kovida u Danskoj dostigao je rekordan nivo. Danska u zadnjoj nedelji januara beleži preko 30.000 novih slučajeva dnevno, 10 puta više nego u prethodnim talasima.[31]

Podvarijanta Omikrona, BA.2, ne samo da je prenosiva više od originalnog soja Omikrona, BA.1, već može izazvati i težu bolest, kaže laboratorijska studija iz Japana, koji su na miševima utvrdili da je BA.2 bio "skoro potpuno otporan" na kazirivimab i imdevimab i 35 puta otporniji na sotrovimab, u poređenju sa originalnim virusom B.1.1. Međutim neki naučnici su primetili da nalazi u laboratoriji ne odražavaju uvek ono što se dešava u stvarnom svetu ljudi i da je...uvek teško prevesti razlike a modela životinjskih i ćelijskih kultura na ono što se dešava u vezi sa ljudskim bolestima...jer se ljudski imuni sistem razvija zajedno sa varijantama kovida 19.[33]

Naučnici su već utvrdili da je BA.2 prenosiviji od BA.1. Ova podvarijanta Omikrona je otkrivena u 74 zemlje i 47 američkih država.. Oko 4% Amerikanaca obolelih od kovida 19 bilo je zaraženo BA.2, izvestila su agencija, pozivajući se na CDC, i da je to sada dominantna vrsta u drugim nacijama.[33]

Još uvek nije jasno da li BA.2 izaziva teže bolesti kod ljudi. Dok se BA.2 širi brže od BA.1, nema dokaza da podvarijanta čini ljude bolesnijima, rekao je zvaničnik Svetske zdravstvene organizacije, prenosi Si-En-Bi-Si (CNBC), američki je pretplatnički TV kanal.[34]

Epidemiologija uredi

 
Potvrđeni slučajevi oboleli od Omikron virusa po zemljama i teritorijama.
  1 000–9 999
  100–999
  10–99
  1–9
  0

U Južnoj Africi je 16. novembra 2021. dnevno registrovano 136 slučajeva kovida 19. do 25. novembra 2021. taj broj je porastao na preko 1.200.[1]

Više od 80% ovih slučajeva bilo je u gusto naseljenoj provinciji Gauteng, koja uključuje Johanezburg i Pretoriju. U ovoj provinciji naučnici su sekv encionirali oko 100 potvrđenih slučajeva infekcije Omikronom u Južnoj Africi.

Istraživači su procenili da je R-vrednost, koja predstavlja prosečan broj novih slučajeva izazvanih nekom infekcijom, bila 1,47 za Južnu Afriku u celini. Ako je R više od 1, epidemija će rasti eksponencijalno. U provinciji Gauteng R-vrednost bila 1,93.

Naučnici iz Centra za odgovor na epidemije i inovacije (CERI) u Stelenbošu u Južnoj Africi veruju da je nova varijanta virusa poznata kao Omikron (B.1.1.529) odgovorna za ove zabrinjavajuće brojke.

U Južnoj Africi su tokom pandemije zabeležena tri prethodna vrhunca zaraze, od kojih je treći bio zbog Delta varijante virusa. Najnoviji skok poklapa se sa prvim otkrivanjem Omikrona od strane naučnika.

Nova varijanta je takođe prisutna u Bocvani, Hongkongu, Evropi, Kanadi, Izraelu, Japanu, Sjedinjenim Američkim Državama i na drugim mestima.

Prvi poznati slučaj Omikrona u SAD identifikovan je 1. decembra 2021. godine kod potpuno vakcinisane osobe koja je putovala u Južnu Afriku, dok je najraniji datum početka simptoma bio 15. novembar 2021. godine.[2][35]

Američki centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) saopštili su da su da je do 10. decembra 2021. registrovano 43 slučaja koji se pripisuju varijanti Omikrona. Od ovog broja 34 osobe su potpunosti vakcinisane, a 14 osoba je dobilo buster dozu, iako se pet slučajeva dogodilo manje od 14 dana nakon buster doze, odnosno pre nego što je počela puna zaštita.[2]

Iako su brojevi veoma mali, oni doprinose rastućoj zabrinutosti da trenutne vakcine protiv kovida 19 mogu ponuditi manju zaštitu od nove visoko prenosive varijante virusa. Većina obolelih je imala samo blage simptome kao što su kašalj, kongestija nosa i umor, a jedna osoba je hospitalizovana dva dana. Ostali simptomi koji su ređ su: mučnina ili povraćanje, kratak dah ili otežano disanje, dijara i gubitak ukusa ili mirisa.[2]

CDC je rekao da, iako se čini da su mnogi od prvih prijavljenih slučajeva Omikrona blagi, postoji zaostajanje između infekcije i težih ishoda. Takođe verovatno su simptomi kod obolelih bili blaži kod vakcinisanih osoba i onih sa prethodnom infekcijom SARS-KoV-2.[2]

Iako Delta varijanta SARS-CoV-2 i dalje čini više od 99% svih slučajeva u SAD, izveštaji iz Južne Afrike pokazuju da je varijanta Omikrona veoma prenosiva, i da je za očekivati da će se sve više širiti.[2]

Indija je otkrila 25 slučajeva Omikrona varijante koronavirusa do 10. decembra 2021. i svi su pokazali blage simptome, saopštilo je ministarstvo zdravlja, dodajući da u Indiji za sada ne postoji neposredan plan kojim bi se odobrila buster doza vakcine.[36]

Dana 13. decembra 2021. godine, prijavljena je prva smrt osobe sa omikronom u Velikoj Britaniji.[37]

Novi Zeland je 16. decembra 2021. potvrdio svoj prvi slučaj varijante omicron, kod osobe koja je putovala iz Nemačke preko Dubaija.[38]

U Nemačkoj je 23. decembra 2021. prijavljena prva smrt osobe sa omikronom. Do navedenog datuma je u Nemačkoj otkriveno 3.198 slučajeva omikrona — sa porastom slučajeva od 25% u dva uzastopna dana. Od ovih 3.198 slučajeva, 48 osoba je lečeno u bolnici.[39]

Omikron soj u Srbiji potvrđen je 23. decembra 2021. kod osobe koja je doputovala iz Bocvane, a koja je ušla sa negativnim pi-si-ar testom u Srbiju. Međutim na kontrolnim testovima potvrđeno je da je ta osoba pozitivna na omikron soj koronavirusa.[40]

Dana 13. januara 2022, BBC je izvestio da je stopa hospitalizacije veća u SAD i Kanadi nego u Evropi i Južnoj Africi. Ovo se pripisuje kombinaciji većeg broja starijih ljudi nego u Južnoj Africi, veće prevalencije komorbiditeta kao što su hipertenzija i gojaznost nego u Evropi, većeg prenošenja u zatvorenom prostoru zbog zime, niže stope vakcinacije u SAD nego u Evropi i Kanadi, a moguća i dalje visoka prevalencija Delta varijante, što češće dovodi do hospitalizacije.

Nekoliko nedelja pre početka Zimskih olimpijskih igara (14. januar 2022), vlasti u Pekingu su potvrdile da je otkrivena prva lokalna infekcija omikron sojem korona virusa. Zaražena osoba živi i radi u severozapadnom delu grada Haidijan i nije putovala van Pekinga u poslednje dve nedelje, Infekcije omikron soja prijavljene su do sada u više gradova Kine, uključujući Džuhaj i Žongšan u južnoj provinciji Guangdong, kao i u gradu Tjencinu koji je od Pekinga udaljen 30 minuta brzom železnicom.[41]

Tok epidemije uredi

Ukupan broj potvrđenih i sumnjivi slučajeva na globalnom nivou do 7. februar 2022.[42]
Ukupno na globalnom nivou Broj potvrđeni slučajeva u svetu Potvrđeni slučajevi Potvrđeni slučajevi (drugi izvori) Sumnjivi slučajevi
160 zemalja i teritorija 279.752 685.062 964.777 620.384

Vesti iz Južne Afrike od 25. novembra 2021 uredi

Prema rečima prof. Tulija de Oliveira, direktor CERI-ja, na virtuelnom brifingu 25. novembra 2021. godine je:„ Glavna poruka danas je da morate poznavati neprijatelja da biste se borili“...jer genom varijante sadrži „veoma neobičnu konstelaciju mutacija“. Za mnoge od njih je potvrđeno ili se predviđa da će ili pomoći virusu da izbegne imunološki sistem ili povećati njegovu prenosivost.[1]

Do danas je utvrđeno da postoji oko 50 mutacija u celom genomu virusa i više od 30 u delu koji kodira njegov šiljak. Ovo je protein koji omogućava virusu da napadne ćelije domaćina.

Određeni deo šiljka koji se zove receptor-vezujući domen (RBD) vezuje se za receptor poznat pod nazivom ACE2 pouzdani izvor u membrani ljudskih ćelija.

Prof. Oliveira je rekao da postoji izuzetno veliki broj izmena u okviru receptor-vezujućeg domena nove varijante.

Antitela koja se vezuju za receptor-vezujući domen mogu sprečiti virus da inficira ćelije. Dakle, receptor-vezujući domen je ključna meta za vakcine protiv kovida 19, koje provociraju imuni sistem da stvara antitela protiv određenih proteinskih sekvenci.

Beta varijanta ima tri mutacije u receptor-vezujućem domenu u delu svog genoma, a Delta varijanta ima dve, rekao je prof. Oliveira. Međutim, prema Evropskom centru za prevenciju i kontrolu bolesti, Omikron tamo ima 15 mutacija .

Zabrinutost naučnika je da promene usled mutacija mogu sprečiti da antitela, koja se stvaraju vakcinacijom ili susretom sa starijom varijantom virusa tokom infekcije, neutrališu virus.

Klinička slika uredi

Prema navodima doktorke Anželike Koci, predsednice Južnoafričkog medicinskog udruženja, koja je koja je otkrila omikron:[43]

dominantan simptom je bio taj da su pacijenti zdravi otišli na spavanje, a tokom noći su počeli da osećaju i vrućinu i hladnoću, imali su noćno znojenje. Probudili su se narednog jutra sa glavoboljom, bolovima u grudima, čak i bolovima u leđima. Malaksalost koju osećaju nije običan umor, ovde je telo umorno, ne osećate se dobro. Manji broj njih je imao suvi kašalj i bol u grlu, ali to nije razlog zašto dolaze lekaru. Već zato što se ne osećaju dobro. Već šest nedelja je ista klinička slika. Na početku su bili mlađi pacijneti, ali su sada uglavnom stariji od 30 godina. Podjednako muškarci i žene.

Sve varijante virusa izazivaju različite kliničke slike, od asimptomatskih do onih sa smrtnim ishodom. Pa tako i varijanta omikron koja iako ima blažu kliničku sliku, nekoliko puta je zaraznija od drugih sojeva i može da zarazi više ljudi, posebno onih koji su u riziku, pre svega stariji, nevakcinisani, ali i oni koji imaju neku predispoziciju (hroničnu bolest) za koju ne moraju ni da znaju dok se ne razbole, i na taj način dovede do većeg broja slučajeva sa komplikacijama i smrtnim ishodom.[44]

Terapeutska antitela uredi

Prema izjavi dr Richard Lessells-a, specijaliste za zarazne bolesti sa sedištem u Afričkom centru za zdravstvene i populacione studije, Omikronov genom ima nekoliko mutacija povezanih sa otpornošću na neutralizujuća antitela. To uključuje ne samo antitela stvorena vakcinacijom ili prirodnom infekcijom, već i terapeutska monoklonska antitela.

Omikron genom takođe ima klaster mutacija povezanih sa efikasnijim ulaskom u ćelije domaćina i povećanom transmisibilnošću. Pored toga, ima mutaciju povezanu sa otporom na prvu liniju odbrane tela od novonastalih patogena, poznatu kao urođeni imuni sistem.

„Sve ove stvari su ono što nas brine jer ova varijanta možda nije samo poboljšala prenosivost, da bi se efikasnije širila, već bi takođe mogla da zaobiđe delove imunog sistema i zaštitu koju imamo u našem imunološkom sistemu“...rekao je prof. Tulio de Oliveira ...i naglasio da je kombinovani efekat mutacija nepoznat. Čak postoji mogućnost da Omikron može izazvati blaže simptome od prethodnih varijanti...i dodao možemo da napravimo neka predviđanja o uticaju mutacija, ali pun značaj ostaje neizvestan, a vakcine ostaju kritično sredstvo za zaštitu.

Zabrinutost novim varijantama uredi

Dana 26. novembra 2021. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) kao pouzdani izvor zabrinutosti označila je B.1.1.529 varijantu koronavirusa i dala joj ime Omikron (15. slovo grčkog alfabeta).

Tokom narednih nekoliko dana, nekoliko zemalja širom sveta uvelo je dodatna ograničenja za putnike koji se vraćaju iz zemalja južne Afrike.

Dr Danijel Grifin, virolog sa Univerziteta Kolumbija u Njujorku, rekao je da je broj promena u varijanti Omikrona veoma visok u poređenju sa prethodnim varijantama SARS-KoV-2. On spekuliše da je nova varijanta možda evoluirala kod nevakcinisane osobe sa kompromitovanim imunološkim sistemom. Ovo bi virusu dalo neobično dugo vremena da se prilagodi ljudskom imunološkom sistemu.

„Zaista nije iznenađujuće što se ova varijanta sada opisuje, jer i dalje imamo toliko delova sveta sa niskom pokrivenošću vakcinacijom, dajući virusu milione mogućnosti da se replicira i odabere za varijante koje odgovaraju,“ rekao je dr Grifin...i dodao...trenutno imamo ograničene podatke o ovom virusu, ali možemo da pogledamo neke od promena proteina šiljaka, i, na osnovu onoga što znamo o ovom virusu, veoma je prikladno da budemo zabrinuti zbog izbegavanja imuniteta i potencijala da ova varijanta zameni varijanta Delta“.

Do kraja decembra 2021. godine naučnici bi trebalo da daju sledeće odgovore:

  • Koliko će različite vakcine delovati protiv ove varijante?
  • Kakav će biti njegov uticaj na stopu reinfekcije?
  • Da li se Omikron već široko proširio?
  • Koja je relativna sposobnost Omikrona u poređenju sa varijantom Delta?

Pojava omikron varijante teškog akutnog respiratornog sindroma 2 (SARS-KoV-2) (B.1.1.529), stvara dijagnostički vakuum, pošto se diferencijacija omikrona od delte oslanja na relativno sporo odlaganje tehnologije sekvenciranja sledeće generacije (NGS), epidemiološko razumevanje i terapijska intervencija.[45]

Istraživanja uredi

U nedavno sprovedenoj studiji (Antibody Response and Variant Cross-Neutralization After SARS-CoV-2 Breakthrough Infection),[46] objavljenoj 16. decembra 2021. godine, navodi se da bi prodorna infekcija omikrona kod vakcinisanih osoba mogla biti čak i dobra stvar - jer prema prvim izveštajima:

  • većina slučajeva je prilično blaga i da kod takvih slučajeva infekcija deluju kao dopunska vakcina,
  • dodatnu korist od infekcije je što ona povećava stvaranje imunoglobulina IgA, u sluzokoži disajnih puteva (imunoglobulina koji, smatraju mnogi stručnjaci, može biti neophodan za sprečavanje čak i blage infekcije) što može da utiče na zaustavljanjem vezivanja virusa za bronhijalne epitelne ćelije.[46][47][48][49][50][51]

Ograničenja ove studije uključuju mali broj uzoraka i razliku u vremenu od početne vakcinacije do sakupljanja seruma između prve i kontrolne grupe.[52]

Poboljšana prenosivost uredi

Sharon Peacock,[9] direktorka konzorcijuma kovid19 genom UK i profesorka javnog zdravlja i mikrobiologije na Univerzitetu Kembridž u Ujedinjenom Kraljevstvu,[9] rekla je Naučnom medijskom centru u Londonu da je nekoliko promena u Omikronu u skladu sa poboljšanom prenosivosti i navela...prisutne su i mutacije koje su u drugim varijantama povezane sa izbegavanjem imuniteta...ali značaj mnogih otkrivenih mutacija i kombinacija ovih mutacija nije poznat.[1]

Trenutno nema pouzdanih podataka o tome koliku će zaštitu sadašnje vakcine pružiti od Omikrona. Međutim, nedavna studija manjeg obima, koja tek treba da bude recenzirana, dodaje neke nove informacije o efikasnosti vakcine.[53]

Naime serija malih eksperimenata sa vakcinom Fajzer Bajontek otkrila je pad zaštite od nove Omikron varijante, na osnovu uporećivanja imunog odgovor šest osoba koje su primile vakcinu i šest koje su prethodno razvile kovid19 pre nego što su primile vakcinu.

Otkriveno je da je, sveukupno, došlo do 41-strukog smanjenja neutralizacije protiv Omikrona. Međutim, petoro učesnika, od kojih su svi razvili kovid 19, zadržalo je „relativno visok nivo neutralizacije sa Omikronom

Studija sugeriše da će ljudi koji su imali kovid 19 pre ove vakcine verovatno biti bolje zaštićeni. Istraživači očekuju da će ovo biti slično za ljude koji su primili dodatnu dozu.

Iako su nalazi donekle zabrinjavajući, naučnici ističu da gledanje samo na antitela daje nepotpunu sliku imunološkog odgovora tela na SARS-KoV-2, virus koji izaziva kovid 19 — posebno u slučaju hospitalizacije ili smrti.[53]

Međutim, svi naučnici se slažu da bi u međuvremenu, vakcinacija trebalo da se nastavi istim ili još ubrzanijim tempom.[53]

Međunarodni odgovor uredi

SZO je 26. novembra savetovala zemljama da ne nameću nova ograničenja na putovanja, umesto toga preporučila je pristup merama putovanja „zasnovan na riziku i nauci“.[54] Istog dana, Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC) je izvestio o prilagošavanju koje ukazuje da bi stroga ograničenja putovanja odložila uticaj ove varijante na evropske zemlje za dve nedelje, što bi verovatno omogućilo zemljama da se pripreme za to.[55]

Nakon saopštenja SZO, istog dana, nekoliko zemalja je najavilo zabranu putovanja iz južne Afrike kao odgovor na identifikaciju varijante, uključujući Sjedinjene Američke Države, koje su zabranile putovanja iz osam afričkih zemalja,[56] iako nisu zabranile putovanja iz bilo koje evropske zemlje, Izraela, Kanade ili Australije u kojima su takođe otkriveni slučajevi u vreme kada su zabrane objavljene. Druge zemlje koje su takođe uvele zabranu putovanja uključuju Japan, Kanadu, Evropsku uniju, Izrael, Australiju, Ujedinjeno Kraljevstvo, Singapur, Maleziju, Indoneziju, Maroko i Novi Zeland.[57][58]

Brazilska zdravstvena regulatorna agencija preporučila je ograničenja avionskih letova u vezi sa novom varijantom virusa.[59]

Država Njujork proglasila je vanredno stanje uoči potencijalnog porasta broja obolelih od Omikrona, iako još uvek nije otkriven nijedan slučaj u državi ili ostatku Sjedinjenih Američkih Država.[60]

Švajcarska je 27. novembra 2021. godine uvela obavezne testove i karantin za sve posetioce koji dolaze iz zemalja u kojima je varijanta otkrivena, što je prvobitno uključivalo Belgiju i Izrael.[61]

Kao odgovor na različite zabrane putovanja, južnoafrički ministar zdravlja branio je ponašanje svoje zemlje u vezi sa pandemijom i rekao da su zabrane putovanja protivne „normama i standardima“ Svetske zdravstvene organizacije.[62]

Neki spekulišu da bi zabrane putovanja mogle imati značajan uticaj na privredu Južne Afrike ograničavanjem turizma i mogle bi dovesti do toga da druge zemlje sa ekonomijama koje se oslanjaju na turizam podrže ove zabrane. Istovremeno, inokulacija je u Južnoj Africi usporila zbog neodlučnosti i apatije u vezi sa vakcinom, sa samo 35% stanovništva koje je u potpunosti vakcinisano od novembra 2021. godine.[62]

Niska pokrivenost vakcinama u manje razvijenim zemljama mogla bi stvoriti mogućnosti za pojavu novih varijanti, a ove nacije se takođe bore da steknu intelektualnu svojinu za razvoj i proizvodnju vakcina na lokalnom nivou.[63]

SZO je 29. novembra 2021. godine upozorila zemlje da ova varijanta predstavlja veoma visok globalni rizik sa teškim posledicama i da treba da se pripreme ubrzavanjem vakcinacije visokoprioritetnih grupa i jačanjem zdravstvenih sistema. Generalni direktor SZO opisao je globalnu situaciju kao opasnu i nesigurnu i pozvao na novi sporazum o suzbijanju pandemija, jer trenutni sistem destimuliše zemlje da upozoravaju druge na pretnje koje će neizbežno pasti na njihov teret.

Izvršni direktor CEPI-ja rekao je da je varijanta ispunila predviđanja i da će prenošenje virusa u oblastima sa niskim stepenom vakcinacije ubrzati njegovu evoluciju.[64]

U pripremama za varijantu Omikrona koja stiže u Sjedinjene Američke Države, predsednik Džo Bajden je izjavio da je ta varijanta „razlog za zabrinutost, a ne paniku“ i ponovio da je vlada spremna za ovu varijantu virusa i da će je imati pod kontrolom. Takođe je naveo da su karantini velikih razmera, slična onima iz 2020. godine pred početak pandemije, „za sada van razmatranja“.[65]

Prevencija uredi

 
Bočice sa vakcinom Bajontek i Fajzer

Mnogi imaju dilemu da se vakcinišu jer ponovo imamo visoku stopu zaražavanja i u zemljama u kojima je visoka stopa  imunizacije. Prema mišljenju imunolog i član Kriznog štaba prof. dr Srađana Jankovića, imunologa, da je vidoka stopa zaražavanja omikronom posledica....dva procesa. Imunsko bekstvo u odnosu na to koliko se virus promenio da bi ga stečeni imunitet prepoznao i odbranio se. Stečeni imunitet delimično radi kod novog soja, i manje su šanse da neko umre. Drugi proces je protok vremena, tu govorimo o mesec-dva dana posle primljene doze, ali i zbog opadanja imuniteta vremenom. Mi još uvek ne znamo da li posle treće doze imunitet opada istom brzinom kao posle druge doze, zbog čega je rano govoriti o četvrtoj dozi jer nam ona možda neće trebati, ili bar ne skoro.[44]

Laboratorijske studije objavljene u drugoj nedelji decembra 2021. godine sugerišu da će varijanta Omikrona umanjiti zaštitnu moć dve doze Bajontek i Fajzer vakcine protiv kovida 19, ali smtraju da bi treća doza mogla da povrati tu zaštitu.[2]

Imajući u vidu ova saznanja a u cilju prevenciji vlasti SAD su odobrile davanje buster doze vakcine protiv kovida 19 za sve Amerikance starije od 16 godina.[2]

Treća doza vakcine bi trebalo da pruži zaštitu tokom zime, smatraju istražifači iz Fajzera...a to bi moglo da nam kupi vreme do ranog proleća i saznanja o novom soju virusa Omikron.[66]

Vidi još uredi

Izvori uredi

  1. ^ a b v g d „Omicron variant: Why are scientists worried?”. www.medicalnewstoday.com (na jeziku: engleski). 2021-12-07. Pristupljeno 2021-12-14. 
  2. ^ a b v g d đ e ž „Most Reported US Omicron Cases Have Hit the Fully Vaccinated: CDC”. Medscape (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 15. 12. 2021. g. Pristupljeno 2021-12-15. 
  3. ^ „Od glodara do ljudi - kako je nastao omikron soj”. BBC News na srpskom (na jeziku: srpski). 2021-12-05. Pristupljeno 2021-12-14. 
  4. ^ a b Welle (www.dw.com), Deutsche. „Otkud se stvorio omikron? | DW | 18.12.2021”. DW.COM (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-12-18. 
  5. ^ a b v g d đ e ž Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Tri teorije o nastanku omikron soja”. www.rts.rs. Pristupljeno 2021-12-18. 
  6. ^ „Classification of Omicron (B.1.1.529): SARS-CoV-2 Variant of Concern”. www.who.int (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-12-14. 
  7. ^ Parekh, Marcus; Platt, Poppie; Team, Global Health Security; Barnes, Joe (26. 11. 2021). „Coronavirus latest news: EU suspends all flights to southern Africa over omicron Covid variant fears”. The Telegraph (na jeziku: engleski). ISSN 0307-1235. Arhivirano iz originala 26. 11. 2021. g. Pristupljeno 26. 11. 2021. 
  8. ^ Meyer, David (26. 11. 2021). „What's Omicron? Here's what we know and don't know about the new COVID variant that's roiling markets and air travel”. Fortune. Arhivirano iz originala 26. 11. 2021. g. Pristupljeno 26. 11. 2021. 
  9. ^ a b v g „COVID-19 Genomics UK Consortium”. COVID-19 Genomics UK Consortium | UK-Wide Genomic Sequencing (na jeziku: engleski). 2021-01-11. Pristupljeno 2021-12-14. 
  10. ^ Patel, Vimal (2021-11-27). „How Omicron, the New Covid-19 Variant, Got Its Name”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 28. 11. 2021. g. Pristupljeno 2021-11-28. 
  11. ^ „There are several COVID-19 variants you haven't heard of”. NewsNation Now (na jeziku: engleski). 2021-11-27. Arhivirano iz originala 27. 11. 2021. g. Pristupljeno 2021-11-27. 
  12. ^ „Tracking SARS-CoV-2 variants”. World Health Organization. Pristupljeno 13. 12. 2021. 
  13. ^ „Countries are scrambling to stop a new covid variant”. The Economist (na jeziku: engleski). 26. 11. 2021. Arhivirano iz originala 26. 11. 2021. g. Pristupljeno 26. 11. 2021. 
  14. ^ Falcon, Russell (29. 11. 2021). „It's 'omicron,' not 'omnicron': COVID variant's spelling doesn't have two Ns”. KXAN. Arhivirano iz originala 2. 12. 2021. g. Pristupljeno 1. 12. 2021. 
  15. ^ Brandt, Joe (30. 11. 2021). „Omicron or Omnicron? How To Pronounce the Latest COVID-19 Variant”. NBC Lx. Arhivirano iz originala 2. 12. 2021. g. Pristupljeno 1. 12. 2021. 
  16. ^ Heaney, Katie (1. 12. 2021). „What We Know About the Omicron Variant So Far”. The Cut. Arhivirano iz originala 2. 12. 2021. g. Pristupljeno 1. 12. 2021. 
  17. ^ „What Do You Need To Know About Omicron? Biden Says Be Concerned But Don't Panic”. NPR. 29. 11. 2021. Arhivirano iz originala 2. 12. 2021. g. Pristupljeno 1. 12. 2021. 
  18. ^ „In focus”. gisaid.org. GISAID. 28. 11. 2021. Arhivirano iz originala 21. 1. 2021. g. Pristupljeno 28. 11. 2021. „The unique mix of spike amino acid changes in Omicron GR/484A (B.1.1.529) is of interest as it comprises several that were previously known to affect receptor binding and antibody escape.” 
  19. ^ „Variant: 21K (Omicron)”. covariants.org. CoVariants. 28. 11. 2021. Arhivirano iz originala 28. 11. 2021. g. Pristupljeno 28. 11. 2021. „Variant 21K (Omicron) appears to have arisen in November 2021, possibly in South Africa.” 
  20. ^ Hurst, Luke (2021-11-29). „Omicron variant poses 'very high' global risk, WHO says”. euronews (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-02-19. 
  21. ^ Haseltine, William A. „Omicron Origins”. Forbes (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-02-19. 
  22. ^ Cookson, Clive; Barnes, Oliver (2021-12-20). „Omicron: What we know about Covid strain prompting fresh global restrictions”. Financial Times. Pristupljeno 2022-02-19. 
  23. ^ Zimmer, Carl (2021-11-26). „New Virus Variant Stokes Concern but Vaccines Still Likely to Work”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2022-02-19. 
  24. ^ Zhang, Liping; Mann, Matthew; Syed, Zulfeqhar A.; Reynolds, Hayley M.; Tian, E.; Samara, Nadine L.; Zeldin, Darryl C.; Tabak, Lawrence A.; Ten Hagen, Kelly G. (2021). „Furin cleavage of the SARS-CoV-2 spike is modulated by O -glycosylation”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 118 (47): e2109905118. Bibcode:2021PNAS..11809905Z. PMC 8617502  . PMID 34732583. doi:10.1073/pnas.2109905118  . 
  25. ^ Willett, Brian J.; Grove, Joe; MacLean, Oscar A.; Wilkie, Craig; Logan, Nicola; Lorenzo, Giuditta De; Furnon, Wilhelm; Scott, Sam; Manali, Maria (2022-01-03). „The hyper-transmissible SARS-CoV-2 Omicron variant exhibits significant antigenic change, vaccine escape and a switch in cell entry mechanism” (na jeziku: engleski): 2022.01.03.21268111. S2CID 245651970. doi:10.1101/2022.01.03.21268111. 
  26. ^ SARS-CoV-2 variants of concern and variants under investigation in England, technical briefing 29 (PDF) (Briefing). Public Health England. 26. 11. 2021. GOV-10481. Arhivirano (PDF) iz originala 27. 11. 2021. g. Pristupljeno 26. 11. 2021. 
  27. ^ „Implications of the emergence and spread of the SARS-CoV-2 B.1.1.529 variant of concern (Omicron) for the EU/EEA” (PDF). ecdc.europa.eu. Arhivirano (PDF) iz originala 26. 11. 2021. g. Pristupljeno 26. 11. 2021. 
  28. ^ Greška kod citiranja: Nevažeća oznaka <ref>; nema teksta za reference pod imenom who-statement.
  29. ^ Walls AC, Park YJ, Tortorici MA, Wall A, McGuire AT, Veesler D (april 2020). „Structure, Function, and Antigenicity of the SARS-CoV-2 Spike Glycoprotein”. Cell. 181 (2): 281—292.e6. PMC 7102599  . PMID 32155444. doi:10.1016/j.cell.2020.02.058. 
  30. ^ „Cov-Lineages”. cov-lineages.org. Pristupljeno 2022-02-08. 
  31. ^ a b v „What is 'stealth Omicron'? The rise of the subvariant is alarming some scientists who say it needs its own Greek letter”. Fortune (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-02-08. 
  32. ^ „En subvariant af omikron, BA.2, udgør nu knap halvdelen af alle danske omikrontilfælde”. www.ssi.dk (na jeziku: danski). Pristupljeno 2022-02-08. 
  33. ^ a b „Subvariant May Be More Dangerous Than Omicron: Study”. Medscape (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-03-01. 
  34. ^ Kimball, Spencer (2022-02-01). „WHO says the new omicron subvariant doesn't appear to be more severe than the original”. CNBC (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-03-01. 
  35. ^ Roy, Mrinalika (2021-12-10). „Most reported U.S. Omicron cases have hit the fully vaccinated -CDC”. Reuters (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-12-15. 
  36. ^ „India's Omicron Cases Mild, Vaccine Boosters Not a Priority: Government”. Medscape (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 15. 12. 2021. g. Pristupljeno 2021-12-15. 
  37. ^ „Covid: First UK death recorded with Omicron variant”. BBC News (na jeziku: engleski). 2021-12-13. Pristupljeno 2021-12-26. 
  38. ^ „First Omicron case detected in New Zealand”. Ministry of Health NZ (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-12-26. 
  39. ^ Welle (www.dw.com), Deutsche, COVID: Germany records first death from omicron variant | DW | 23.12.2021 (na jeziku: engleski), Pristupljeno 2021-12-26 
  40. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Prvi slučaj omikron soja koronavirusa potvrđen u Srbiji”. www.rts.rs. Pristupljeno 2021-12-26. 
  41. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Peking: Prvi slučaj omikrona uoči zimske Olimpijade”. www.rts.rs. Pristupljeno 2022-01-16. 
  42. ^ „B.1.1.529 Lineage Report”. outbreak.info (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-06. 
  43. ^ „Dr Koci, koja je otkrila omikron: Noćno znojenje, glavobolja, umor, česti simptomi ovog soja”. www.rts.rs. Pristupljeno 2021-12-26. 
  44. ^ a b Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Janković: Teza da je omikron toliko blaži da svi treba da se zarazimo je besmislena”. www.rts.rs. Pristupljeno 2021-12-27. 
  45. ^ Barasch, Nicholas; Iqbal, Jameel; Coombs, Marvin; Kazi, Sofia; Wang-Rodriguez, Jessica; Holodniy, Mark; Gelman, Michael (2021). „Utilization of a SARS-CoV-2 Variant Assay for the Rapid Differentiation of Omicron and Delta”. S2CID 245536497. doi:10.1101/2021.12.22.21268195. 
  46. ^ a b Bates, Timothy A.; McBride, Savannah K.; Winders, Bradie; Schoen, Devin; Trautmann, Lydie; Curlin, Marcel E.; Tafesse, Fikadu G. (2021-12-16). „Antibody Response and Variant Cross-Neutralization After SARS-CoV-2 Breakthrough Infection”. JAMA. 327 (2): 179—181. ISSN 0098-7484. PMC 8678894  . PMID 34914825. doi:10.1001/jama.2021.22898. 
  47. ^ Levin, Einav G.; Lustig, Yaniv; Cohen, Carmit; Fluss, Ronen; Indenbaum, Victoria; Amit, Sharon; Doolman, Ram; Asraf, Keren; Mendelson, Ella; Ziv, Arnona; Rubin, Carmit; Freedman, Laurence; Kreiss, Yitshak; Regev-Yochay, Gili (2021). „Waning Immune Humoral Response to BNT162b2 Covid-19 Vaccine over 6 Months”. New England Journal of Medicine. 385 (24): e84. PMC 8522797  . PMID 34614326. doi:10.1056/NEJMoa2114583. 
  48. ^ Chen, Rita E.; et al. (2021). „Resistance of SARS-CoV-2 variants to neutralization by monoclonal and serum-derived polyclonal antibodies”. Nature Medicine. 27 (4): 717—726. PMC 8058618  . PMID 33664494. doi:10.1038/s41591-021-01294-w. 
  49. ^ Lopez Bernal, Jamie; Andrews, Nick; Gower, Charlotte; Gallagher, Eileen; Simmons, Ruth; Thelwall, Simon; Stowe, Julia; Tessier, Elise; Groves, Natalie; Dabrera, Gavin; Myers, Richard; Campbell, Colin N.J.; Amirthalingam, Gayatri; Edmunds, Matt; Zambon, Maria; Brown, Kevin E.; Hopkins, Susan; Chand, Meera; Ramsay, Mary (2021). „Effectiveness of Covid-19 Vaccines against the B.1.617.2 (Delta) Variant”. New England Journal of Medicine. 385 (7): 585—594. PMC 8314739  . PMID 34289274. doi:10.1056/NEJMoa2108891. 
  50. ^ Bergwerk, Moriah; Gonen, Tal; Lustig, Yaniv; Amit, Sharon; Lipsitch, Marc; Cohen, Carmit; Mandelboim, Michal; Levin, Einav Gal; Rubin, Carmit; Indenbaum, Victoria; Tal, Ilana; Zavitan, Malka; Zuckerman, Neta; Bar-Chaim, Adina; Kreiss, Yitshak; Regev-Yochay, Gili (2021). „Covid-19 Breakthrough Infections in Vaccinated Health Care Workers”. New England Journal of Medicine. 385 (16): 1474—1484. PMC 8362591  . PMID 34320281. doi:10.1056/NEJMoa2109072. 
  51. ^ Chau, Nguyen Van Vinh; et al. (2021). „An observational study of breakthrough SARS-CoV-2 Delta variant infections among vaccinated healthcare workers in Vietnam”. eClinicalMedicine. 41: 101143. PMC 8481205  . PMID 34608454. doi:10.1016/j.eclinm.2021.101143. 
  52. ^ Falsey, Ann R.; Frenck, Robert W.; Walsh, Edward E.; Kitchin, Nicholas; Absalon, Judith; Gurtman, Alejandra; Lockhart, Stephen; Bailey, Ruth; Swanson, Kena A.; Xu, Xia; Koury, Kenneth; Kalina, Warren; Cooper, David; Zou, Jing; Xie, Xuping; Xia, Hongjie; Türeci, Özlem; Lagkadinou, Eleni; Tompkins, Kristin R.; Shi, Pei-Yong; Jansen, Kathrin U.; Şahin, Uğur; Dormitzer, Philip R.; Gruber, William C. (2021). „SARS-CoV-2 Neutralization with BNT162b2 Vaccine Dose 3”. New England Journal of Medicine. 385 (17): 1627—1629. PMC 8461567  . PMID 34525276. doi:10.1056/NEJMc2113468. 
  53. ^ a b v „SARS-CoV-2 Omicron has extensive but incomplete escape of Pfizer BNT162b2 elicited neutralization and requires ACE2 for infection”. www.documentcloud.org. Pristupljeno 2021-12-14. 
  54. ^ Reuters (2021-11-26). „WHO cautions against imposing travel restrictions due to new variant”. Reuters (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-12-14. 
  55. ^ „SARS-CoV-2 variants of concern and variants under investigation in England Technical briefing 29” (PDF). 26. 11. 2021. Pristupljeno 14. 12. 2021. 
  56. ^ „Covid Omicron variant summary: 30 November 2021”. AS.com (na jeziku: engleski). 2021-12-01. Pristupljeno 2021-12-14. 
  57. ^ „World closing its doors to African countries due to omicron”. www.aa.com.tr. Pristupljeno 2021-12-14. 
  58. ^ Yong, Clement (2021-11-26). „S'pore bans travellers from 7 African countries; no cases of new Covid-19 variant here”. The Straits Times (na jeziku: engleski). ISSN 0585-3923. Pristupljeno 2021-12-14. 
  59. ^ „Anvisa recomenda restrições de voo diante de nova variante de covid-19 | Agência Brasil”. 2021-11-26. Arhivirano iz originala 26. 11. 2021. g. Pristupljeno 2021-12-14. 
  60. ^ Kennedy, Mark; Price • •, R. Darren (26. 11. 2021). „'It's Coming': NY Declares State of Emergency Ahead of Potential Omicron Spike”. NBC New York (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-12-14. 
  61. ^ „Switzerland announces new restrictions for Israelis after the discovery of Omicron”. Globally24, Global News Portal, USA News, Europe News, Asia News, UAE News (na jeziku: engleski). 2021-11-27. Pristupljeno 2021-12-14. 
  62. ^ a b Mukherjee, Promit (2021-11-24). „EXCLUSIVE South Africa delays COVID vaccine deliveries as inoculations slow”. Reuters (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-12-14. 
  63. ^ Zwi, Anthony (28. 11. 2021). „Travel bans aren't the answer to stopping new COVID variant Omicron”. The Conversation (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-12-14. 
  64. ^ Nebehay, Stephanie (2021-11-29). „Omicron poses very high global risk, world must prepare -WHO”. Reuters (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-12-14. 
  65. ^ CNN, Kaitlan Collins and Kate Sullivan (29. 11. 2021). „Biden says new Omicron variant is 'cause for concern, not a cause for panic'”. CNN. Pristupljeno 2021-12-14. 
  66. ^ „Omicron May Require Fourth Vaccine Dose, Pfizer Says”. Medscape (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-12-15. 

Spoljašnje veze uredi

 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Омикрон_(вирус)&oldid=27442171”