Pamuk

Ukoliko ste tražili istoimenu biljku, pogledajte članak Pamuk (biljka).

Pamuk je mekano vlakno koje raste oko semena biljke Gossypium, grma iz tropskih i suptropskih krajeva, uključujući Ameriku, Indiju i Afriku. Vlakno je skoro čista celuloza. Pod prirodnim okolnostima, pamučni namotaji povećavaju širenje semena. Vlakno se najčešće upreda u niti i koristi za izradu mekanih, propustnih tkanina i najčešće je korišteno prirodno vlakno u svetu danas. Prodajna jedinica za pamuk je bala.

Berba pamuka u Teksasu

Mašina za branje

Ručna dekontaminacija pamuka pre obrade u jednoj Indijskoj predionici (2010)

Praktično sav komercijalni pamuk koji se danas uzgaja su varijante američkih vrsta Gossypium hirsutum i Gossypium barbadense. Najveća raznolikost divljih vrsta pamuka nalazi se u Meksiku, praćena Australijom i Afrikom. Pamuk je nezavisno domestikovan U Starom i Novom svetu.

Upotreba pamuka za izradu tkanina je poznata od preistorijskih vremena; fragmenti pamučne tkanine datirane na oko 5000. p. n. e. su bili ekskavirani u Meksiku, a oni iz između 6000. p. n. e. i 5000. p. n. e. u oblasti civilizacije doline Inda. Mada je pamuk kultivisan od antičkog doba, tek je izum pamučnog džina dovoljno smanjio troškove proizvodnje da bi došlo do široko rasprostranjene upotrebe, i u današnje vreme je to najtraženija tkanina od prirodnih vlakana u odeći.

Trenutne procene svetske proizvodnje iznose oko 25 miliona tona godišnje ili 110 miliona bala godišnje, što se ostvaruje koristeći 2,5% obradivog zemljišta u svetu. Kina je najveći proizvođač pamuka na svetu, ali se najveći deo koristi u zemlji. Sjedinjene Države su najveći izvoznik već dugi niz godina. U Sjedinjenim državama, se pamuk obično meri u balama, čija veličina je oko 0,48 cubic meters (17 cubic feet), a masa 226,8 kg.

Srpski naziv pamuk je preuzet iz turske reči pamuk, istog značenja. Engleska reč cotton i slični španski, holandski, francuski i italijanski nazivi su pozajmljeni iz arapskog (al) qutn'' قُطْن, „pamuk“.

Tipovi

Glavni članak: Tipovi pamuka

Postoje četiri vrste pamuka koje se komercijalno uzgajaju, od kojih su sve domestikovane u antičkom dobu:

• Gossypium hirsutum – visinski pamuk, poreklom iz Centralne Amerike, Meksika, Kariba i južne Floride (90% svetske proizvodnje)
• Gossypium barbadense – poznat kao ekstra-dugački stejpl pamuk, poreklom iz tropskih predela Južne Amerike (8% svetske proizvodnje)
• Gossypium arboreum – drvni pamuk, poreklom iz Indije i Pakistana (manje od 2%)
• Gossypium herbaceum – Levantski pamuk, poreklom iz južne Afrike i Arabijskog poluostrva (manje od 2%)

Dve vrste pamuka iz Novog Sveta pokrivaju najveći deo moderne proizvodnje pamuka, dok su dve vrste iz Starog Sveta bile u širokoj upotrebi pre 1900-ih. Mada se vlakna pamuka prirodno javljaju u beloj, smeđoj, roza i zelenoj boji, bojazan od genetičke kontaminacije belog pamuka je dovela u mnogim uzgojnim područjima do zabrane kultivacije obojenih varijeteta pamuka.

Istorija

Glavni članak: Istorija pamuka

Rana istorija

Indijski potkontinent

Civilizacija doline Inda, rana faza (3300-2600. p. n. e.)

Najstarija evidencija upotrebe pamuka na Indijskom potkontinentu je nađena na lokacijama Mergar i Rakhigarhi. Na tim mestima su vlakna pamuka nađena prezervirana u bakarnim perlama. Ti nalazi su datirani na period Neolitika (između 6000 i 5000. p. n. e.). Produkcija pamuka u tom regionu je datirana na civilizaciju doline Inda, koja je pokrivala delove modernog istočnog Pakistana i severozapadne Indije između 3.300 i 1.300. p. n. e. Indijska pamučna industrija je bila dobro razvijena i neki metodi koji su korišteni za upredanje i preradu pamuka su bili u upotrebi sve do vremena industrijalizacije Indije. Između 2000 i 1000. p. n. e. pamuk je postao široko zastupljen na većem delu Indije. Na primer, pronađen je na lokaciji Halus u Karnataki uzorak koji je datiran na oko 1.000. p. n. e.

Amerike

Pamučna tkanina otkrivena u pećini u blizini Tevakana u Meksiku je datirana na oko 5.800. p. n. e. Domestikacija biljke Gossypium hirsutum u Meksiku je datirana na period između 3.400 i 2.300. p. n. e.

U Peruu, kultivacija indogene vrste pamuka Gossypium barbadense je bila datirana na lokaciji Ankon na doba oko 4.200. p. n. e. Smatra se da te to bila osnova razvoja obalskih kultura kao što su Norte Čiko, Moče, i Naska. Pamuk je uzgajan uzvodno, od njega su pravljene mreže, i njima se trgovalo u ribarski selima duž obale za velike količine ribe. Španci, koji su došli u Meksiko i Peru u ranom 16. veku, zatekli su stanovništvo koje uzgaja pamuk i nosi odeću napravljenu od njega.

Arabija

Grci i Arapi nisu poznavali pamuk do vremena ratova Aleksandra Velikog, čiji savremenik Megastenes je rekao Seleuku I Nikatoru da „postoji drveće na kojem raste vuna“ u Indiji. To je verovatno referenca na „drvni pamuk“, Gossypium arboreum, koji vodi poreklo sa Indijskog potkontinenta.

Prema Columbia Encyclopedia:

Pamuk je bio preden, tkan i bojen od preistorijskih vremena. Njime su se oblačili ljudi drevne Indije, Egipta i Kine. Stotine godina pre hrišćanske ere, pamučni tekstili su tkani u Indiji sa veštinom bez premca, a njegova upotreba se proširila u mediteranske zemlje.

Iran

U Iranu, istorija pamuka datira od vremena Ahemenida (5. vek p. n. e.); međutim, postoji malo izvora o kultivaciji pamuka u preislamskom Iranu. Uzgoj pamuka je bio zastupljen u Mervu, Raju i Farsu u Iranu. U poemama persijskih pesnika, a posebno u Firdusijevoj Šahnami, postoje reference na pamuk (panbe u persijskom). Marko Polo (13. vek) pominje glavne proizvode Persije, uključujući pamuk. Žan Šardin, francuski putopisac iz 17. veka koji je posetio Safavidsku Persiju, govorio je o ogromnim farmama pamuka u Persiji.

Kina

Tokom dinastije Han (207. p. n. e. - 220.), Kinezi su uzgajali pamuk u južnoj kineskoj provinciji Junan.

Srednji vek

Istočni svet

Egipćani su uzgajali i preli pamuk od 6–700.

Ručni valjak pamučnih džinova je korišten u Indiji od 6. veka, i bio je odatle uveden u druge zemlje. Između 12. i 14. veka, mašine sa dva valjka su se pojavile u Indiji i Kini. Indijska verzija mašine je bila prevalentna u Mediteranskoj trgovini pamukom u 16. veku. Ovaj mehanički uređaj je u nekim oblastima bio pokretan vodenom snagom.

Preslica je indijski izum iz perioda između 500 i 1000.te godine. Najranije jasne ilustracije preslice potiču iz islamskog sveta u jedanaestom veku.

Evropa

Pamučne bičke kako iz je zamišljao i nacrtao Džon Mendevil u 14. veku

Tokom kasnog srednjovekovnog perioda, pamuk je postao poznat kao uvezeno vlakno u severnoj Evropi, bez ikakvog znanja o tome kako je nastao, osim toga da je bio biljnog porekla. Pošto je Herodot napisao u svojim Istorijama, knjiga III, 106, da u Indiji raste drveće u divljini koje proizvodi vunu, pretpostavljalo se da je biljka bila stablo, umesto grma. Taj aspekat je zadržan u imenu pamuka u nekoliko germanskih jezika, kao u nemačkom Baumwolle, što se može prevesti kao „drvo vune“ (Baum znači „drvo“; Wolle je „vuna“). Uočavajući njegovu sličnost sa vunom, deo populacije u Evropi je zamišljao da pamuk moraju da proizvode ovčije biljke. Džon Mandevil, pišući u 1350. godini, navodi kao činjenicu sada-apsurdno verovanje: „Tamo [u Indiji] raste divno drvo koje ima malu jagnjad na krajevima svojih grana. Te grane su tako savitljive da su se naginju nadole kako bi se omogućilo jaganjcima da se hrane kada su gladni [sic].“ (Pogledajte Vegetable Lamb of Tartary.) Do kraja 16. veka, pamuk je bio uzgajan širom toplijih regiona Azije i Amerika.

Povrtno jagnje Tartara

Proizvodnja pamuka je uvedena u Evropu tokom Muslimanskog konkvesta Pirinejskog poluostrva i Sicilije. Poznavanje pamučnog tkanja se proširilo u severnu Italiju u 12. veku, kada su Siciliju osvojili Normani, i konsekventno na ostatak Evrope. Preslica, je uvedena u Evropu oko 1350, čime je poboljšano predenje pamuka. Do 15. veka, Venecija, Antverpen, i Harlem su bile uvozne luke za trgovinu pamukom, a prodaja i transport pamučnog tekstila su postali veoma profitabilni.

Rani moderni period

Mugulska Indija

Glavni članak: Mogulsko carstvo

Vidi još: Ekonomska istorija Indije

Žene u Daki obučena u fini bengalski muslin, 18. vek.

Pod Mogulskim carstvom, koje je vladalo Indijskim potkontinentom od ranog 16. veka do ranog 18. veka, Indijska produkcija pamuka je porasla, u pogledu sirovog pamuka i pamučnih tekstila. Moguli su uveli agrarne reforme, kao što je novi sistem prihoda koji je davao prioritet usevima veće vrednosti, kao što su pamuk i indigo, pružajući državne podsticaje za uzgoj takvih useva, uporedo sa povećanjem potražnje na tržištu.

Najveća proizvodna industrija u Mogulskom carstvu bila je pamučna tekstilna proizvodnja, koja je obuhvatala proizvodnju robe na komad, pamučnog platna, i muslina, dostupnih u vidu neizbeljene tkanine i u raznim bojama. Pamučna tekstilna industrija je bila odgovorna za veliki deo međunarodne trgovine imperije. Indija je imala udeo od 25% u globalnoj trgovini tekstilom u ranom 18. veku. Indijski pamučni tekstili su bili jedna od najvažnijih proizvedenih roba u svetskoj trgovini 18. veka, koja se konzumirala širom sveta od Amerika do Japana. Najvažniji centar pamučne produkcije je bila Bengal Subah provincija, posebno oko njene prestonice Dake.

Valjak pužastog para pamučnog džina, koji je izumljen u Indiji tokom ranog perioda Delhi Sultanata u 13. i 14. veku, ušao je u upotrebu u Mogulskom carstvu u 16. veku, i još uvek se koristi u Indiji u današnje vreme. Još jedan izum, inkorporacija ručke kurble u pamučni džin, se prvi put javila u Indiji tokom kasnog perioda Delhi Sultanata ili ranog Mogulskog carstva. Produkcija pamuka, koji je u velikoj meri bio upredan u selima i potom nošen u gradove u obliku prediva da bi se utkao u tkanine za odeću, bila je pospešena difuzijom preslica širom Indije neposredno pre Mugulske ere. Time su sniženi troškovi predenja i povećana je potražnja za pamukom. Difuzija preslica i inkorporacija pužnih parova i ručice za valjkove pamučnih džinova doveli su do znatnog proširenja proizvodnje indijskih pamučnih tkanina tokom Mogulske ere.

Sudeći po nekim zapisima pomoću indijskig pamučnig džina, koji je pola mašina i pola alat, jedan muškarac i jedna žena mogli su da očiste 28 funti pamuka dnevno. Sa modifikovanom Forbsovom verzijom, jedan čovek i dečak mogli su da proizvedu 250 funti dnevno. Ako su volovi korišćeni za napajanje 16 takvih mašina, a nekoliko ljudi je korišteno za njihovo hranjenje, oni su mogli da proizvedu količinu za koju je ranije bilo potrebno 750 ljudi.

Egipat

Glavni članak: Egipat pod Muhamedom Alijem

Egipatski felasi koji ručno beru pamuk 1950-ih

U ranom 19. veku, Francuz M. Žumel je predložio tadašnjem vladaru Egipta, Muhamed Ali Paši, da on može da zaradi znatan prihod uzgojem ekstra-dugačkog pamuka (Gossypium barbadense), u Donjem Egiptu, i njegovim plasiranjem na francusko tržište. Muhamed Ali Paša je prihvatio predlog i dodelio sebi monopol nad prodajom i izvozom pamuka u Egiptu; a kasnije je uslovljavao da pamuk treba da bude preferentno uzgajan u odnosu na druge useve.

Egipat pod Muhamedom Alijem u ranom 19. veku je imao petu najproduktivniju pamučnu industriju na svetu, u pogledu broja vretena po stanovniku. Industrija je inicijalno bila pokretana mašinerijom koja se oslanjala na tradicionalne izvore energije, kao što su životinjska snaga, vodeni tokovi i vetrenjače, koji su takođe bili glavni izvor energije u Zapadnoj Evropi sve do 1870. Pod Muhamedom Alijem su početkom 19. veka uvedene parne mašine u egipatsku pamučnu industriju.

Do vremena Američkog građanskog rata godišnji izvoz je dostigao 16 miliona američkih dolara (120.000 bala), koji je porastao na 56 miliona američkih dolara do 1864, prevashodno zbog gubitka konfederativne tržišne ponude. Izvoz je nastavio sa rastom čak i nakon ponovnog uvođenja američkog pamuka, proizvođenog sa plaćenom radnom snagom, i Egipatski izvoz je dostigao 1,2 miliona bala godišnje do 1903.

Najveći proizvođači pamuka

Najveći proizvođači pamuka — 2009
zemlja	miliona bala
Kina	32.5
Indija	24.3
Sjedinjene Države	13.0
Pakistan	9.2
Egipat	5.4
Uzbekistan	4.2
Australija	1.8
Turska	1.7
Turkmenistan	1.1
Sirija	1.0
Izvor:

Manje količine pamuka su proizvođene i 1930-tih u "Južnoj Srbiji" (Makedoniji).

Literatura

• Habib, Irfan (2011). Economic History of Medieval India, 1200-1500. Pearson Education India. str. 53. ISBN 978-81-317-2791-1. 
• Eaton, Richard M. (1996). The Rise of Islam and the Bengal Frontier, 1204-1760. University of California Press. str. 202. ISBN 978-0-520-20507-9. 
• Richards, John F. (1995). The Mughal Empire. Cambridge University Press. str. 190. ISBN 978-0-521-56603-2. 
• Schmidt, Karl J. (2015). An Atlas and Survey of South Asian History. Routledge. str. 100. ISBN 978-1-317-47681-8. 
• Baber, Zaheer (1996). The Science of Empire: Scientific Knowledge, Civilization, and Colonial Rule in India. Albany: State University of New York Press. str. 57. ISBN 978-0-7914-2919-8. 
• Pacey, Arnold (1991) [1990]. Technology in World Civilization: A Thousand-Year History (First MIT Press paperback izd.). Cambridge MA: The MIT Press. 
• Smith, C. Wayne; Cothren, J. Tom (1999). Cotton: Origin, History, Technology, and Production. 4. John Wiley & Sons. str. viii. ISBN 978-0471180456. 
• Lakwete, Angela (2003). Inventing the Cotton Gin: Machine and Myth in Antebellum America. Baltimore: The Johns Hopkins University Press. str. 1—6. ISBN 9780801873942. 
• Roche, Julian (1994). The International Cotton Trade. Cambridge, England: Woodhead Publishing Ltd. str. 5. 
• Maxwell, Robyn J. (2003). Textiles of Southeast Asia: tradition, trade and transformation (revised izd.). Tuttle Publishing. str. 410. ISBN 978-0-7946-0104-1. 
• Rajpal, Vijay Rani (2016). Gene Pool Diversity and Crop Improvement, Volume 1. Springer. str. 117. ISBN 978-3-319-27096-8. Pristupljeno 9. 4. 2016. 
• Roche, Julian (1994). The International Cotton Trade. Cambridge, England: Woodhead Publishing Ltd. str. 4—5. ISBN 978-1-85573-104-2. 
• Stein, Burton (1998). A History of India. Blackwell Publishing. str. 47. ISBN 978-0-631-20546-3. 
• Beckert, Sven. Empire of Cotton: A Global History. New York: Knopf, 2014.
• Brown, D. Clayton (1945). King Cotton: A Cultural, Political, and Economic History since. (University Press of Mississippi, 2011) 440 pp. ISBN 978-1-60473-798-1. 
• Ensminger, Audrey H.; Konlande, James E. (1993). Foods and Nutrition Encyclopedia (2nd izd.). CRC Press. ISBN 978-0-8493-8980-1. 
• USDA – Cotton Trade
• Moseley, W.G.; L.C. Gray (, ur. (2008). Hanging by a Thread: Cotton, Globalization and Poverty in Africa. (Ohio University Press and Nordic Africa Press). ISBN 978-0-89680-260-5. 
• Riello, Giorgio (2013). Cotton: The Fabric that Made the Modern World. ISBN 110700022X.  excerpt
• Smith, C. Wayne and Joe Tom Cothren (1999). Cotton: origin, history, technology, and production.  850 pages
• True, Alfred Charles (1896). The cotton plant: its history, botany, chemistry, culture, enemies, and uses. U.S. Office of Experiment Stations.  online edition
• Yafa, Stephen H (2004). Big Cotton: How A Humble Fiber Created Fortunes, Wrecked Civilizations, and Put America on the Map. ASIN B000BPG2A6.  excerpt and text search; also published as Cotton: The Biography of a Revolutionary Fiber. New York: Penguin USA, 2006. excerpt

Spoljašnje veze

• International Cotton Association
• National Cotton Council News and Current Events
•  „Cotton”. New International Encyclopedia. 1905. 
• „Cotton”. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski). 7 (11 izd.). 1911. str. 256—281.