Politički sistem

Oblici vladavine
Republički oblici vladavine:   Predsednička republika sa potpunim predsedničkkim sistemom   Polupredsednički sistem s izvršnim predsednikom i odvojenim šefom vlade koji vodi ostatak izvršne vlasti, a kojeg imenuje predsednik i odgovoran je zakonodavnoj vlasti   Parlamentarna republika sa predsednikom čija je uloga ceremonijalna dok izvršnu vlast predstavlja premijer, čija uloga zavisi od poverenja zakonodavne vlasti   Republika sa predsednikom koji ima izvršnu vlast, a kojeg bira zakonodavno telo Monarhijski oblik vladavine:   Ustavne monarhije sa monarhom čija je uloga ceremonijalna, dok izvršnu vlast predstavlja premijer   Ustavne monarhije koje pored monarha imaju i premijera, ali gde monarh i dalje ima značajnu izvršnu i/ili zakonodavnu vlast   Apsolutne monarhije   Države u kojima su obustavljene odredbe vlade (npr. vojnom diktaturom)   Države s jednopartijskim sistemom   Države gde se oblik vladavine ne uklapa ni u jedan gore navedeni sistem (npr. Prelazne vlade, nejasne političke stuacije ili nepostojanje vlade)

Politički sistem se definiše kao celina onih državnih i nedržavnih institucija i aktera, pravila i procedura koji su uključeni u tekuće procese formulisanja i rešavanja političkih problema i u proizvodnju i sprovođenje opšteobavezujućih političkih odluka u definisanim okvirima političke strukture. Zbog značajne složenosti različitih aspekata, obično se opisuje kao model. Politički sistem npr. Država je određena njenim ustavom, političkom kulturom i političkim elitama. Ali i za nadnacionalne, međunarodne i transnacionalne organizacije i institucije (npr. u smislu teorije režima) može se govoriti o političkom sistemu. Pokušaj formalizovanja političkih sistema koji je uticajan na istorijski razvoj pojma dolazi iz teorije političkih sistema.

Poređenje i klasifikacija konkretnih političkih sistema vrši se od antike i sastavni je deo političke nauke. U savremenoj komparativnoj političkoj nauci, države i de fakto režimi posebno se pripisuju različitim oblicima političkih sistema prema određenim kriterijumima. Treba napomenuti da se u principu nijedna država ne može svesti na pravne norme; stvarni procesi donošenja odluka i odnos snaga mogu znatno odstupiti od njih, čak i bez kršenja. Odlučujući za klasifikaciju političkog sistema stoga nikada nije uspostavljeni ustav (de jure) sama, ali pre svega ustavna stvarnost (de fakto). Koje institucije, procese i odluke treba uzeti u obzir i koji zadaci se pripisuju političkom sistemu zavisi od konkretnog koncepta politike.

Oblici vladavine

Teorijski osnov predstavničkog sistema nastao je u 18. vijeku, u delima Monteskjea („U duhu zakona”), Džon Loka, Žan Žak Rusoa, Tomas Hobsa i drugih. Vizija predstavničkog sistema stvorena je na bazi teorijske kritike „starog režima” kao stema monokratije zasnovanog na apsolutnoj vlasti monarha. Istaknuti su principi suvereniteta nacije i podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Podela vlasti trebalo bi da osigura sprečavanje zloupotrebe. Ovlašćenja pojedinih organa vlasti potrebno je konstituisati tako da „vlast zaustavlja vlast”, kako je istakao Monteskje u delu „U duhu zakona”.

Do početka 20. veka, dve grupe modela bile su odlučujuće u teoriji oblika političkih sistema, takozvana trodelnost i takozvana dihotomija , od kojih je svaka iznela različite aspekte u prvi plan.

Oblik vladavine

Glavni članak: Oblik vladavine

Klasični oblici vladavine

Tripartitna podela koja se obično povezuje sa Aristotelom , koja se može pratiti još od Herodota, razlikuje političke sisteme prema broju vladara (jedan, nekoliko, mnogo) i pruža svakom tako identifikovanom obliku „opšteg dobra“ strukturno uporedivu, ali „degenerisana" varijanta.

Klasifikacija oblika vladavine prema Aristotelu broj vladara kvalitet dominacije Jedan Manjina Više orijentisan ka opštem dobru monarhija aristokratija politika orijentisan ka sopstvenom interesu tiranija oligarhija demokratija

Savremene kategorizacije

U poslednje vreme, politički sistemi se takođe sve više posmatraju pod tri aspekta politike, a to su politika (institucionalna forma), politika (donošenje političkih odluka) i politika (politička doktrina, ciljevi i rezolucije). Ipak, na osnovu istorije 19. i 20. veka, posebno prelaska na hladni rat, predmoderne tipologije su se sve više razvijale u korist nove razlike koja nije uvek bila jasna, već usklađena sa stvarnim odnosi moći. U skladu sa ustavnom realnošću, činilo se da su republičke diktature više uključene imati zajedničko sa apsolutnim monarhijama nego sa demokratskim ustavnim državama, u isto vreme ustavne i pre svega parlamentarne monarhije ličile su na republiku u shvatanju koje je skovao Imanuel Kant.

„Često se pogrešno shvata, i to ne samo kod laika, da oblik vladavine i oblik vladavine nisu isti. Jedna država, poput Velike Britanije , može biti monarhija u obliku vlasti, ali demokratija u obliku vlasti, dok druga, kao što je Sovjetski Savez , može kombinovati republikanski oblik vladavine sa autokratijom ili diktaturom. Kao oblik vladavine, monarhija i republika nisu ni „dobre“ ni „loše“, već neutralne u smislu slobode od političkih vrednosti“.

— Karl Lovenštajn

Karl Loevenstein je stoga posmatrao oblik vladavine kao formalni oblik ustava i suprotstavio ga oblicima vršenja vlasti („oblici vlade“) koji bi bili od većeg značaja za politička dešavanja. On je razlikovao autokratije, pod koje je takođe podveo autoritarne i totalitarne režime, u kojima se vlast vrši nepodeljeno, od ustavnih oblika koji se zasnivaju na podeli vlasti i na privremenom prenosu vlasti putem izbora.

Vidi još

• Politički sistem Republike Srpske
• Politički sistem Srbije
• Dinastija Ming
• Romanovi

Literatura

• Loewenstein, Karl (1952). Die Monarchie im modernen Staat. Frankfurt a. Main: Metzner. 

Spoljašnje veze

• Das politische System der Europäischen Union
• The political system in the U.S. – Structure Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. avgust 2022)
• The Federal Republic of Germany

Mediji vezani za članak Politički sistem na Vikimedijinoj ostavi