Портал:Informatika/Biografija
Izabrane biografije
uredi
Januar
uredi.jpg)
Džon Vinsent Atanasov (engl. John Vincent Atanasoff) (Hamilton, Njujork, 4. oktobar 1903. — Frederik, Merilend, 15. jun 1995) je bio američki fizičar bugarskog porekla. U 1973. godini, odlukom suda u patentnoj parnici „Hanivel protiv Speri Renda” (engl. Honeywell v. Sperry Rand), on je proglašen za pronalazača prvog automatskog digitalnog računara, mašine sa specijalnom namenom koja je nazvana Atanasov-Beri računar (engl. Atanasoff–Berry Computer, ABC).
Februar
uredi
Stiven Pol Džobs (engl. Steven Paul Jobs, (rođen 24. februara, 1955. godine) je jedan od osnivača i glavni rukovodioc Epla (engl. Apple). Takođe je bio jedno vreme rukovodilac, Piksara (engl. Pixar) sve dok nije bio prodat Dizniju. Takođe je jedan od najvećih deoničara Diznija i član Diznijeve uprave. Smatran je jednom od vodećih ličnosti u industriji računara i zabave.
Džobsova poslovna biografija je dosta doprinela mitu o usamljenim, preduzetničkim osobenjacima Silicijumske doline, naglašavajući njegovo shvatanje značaja estetike i dizajna u javnosti. Njegov rad na proizvodima koji su bili funcionalni i privlačni stvorio mu je kultni status.
Zajedno sa suosnivačem Epla Stivenom Voznijakom doprineo je širenju popularnosti ličnih računara u kasnim 1970im godinama. U ranim osamdesetim godinama prošlog veka Džobs je prvi uočio komercijalni potencijal grafičkog korisničkog interfejsa i miša. Nakon što je izgubio kontrolu u upravi Epla 1985, Džobs je osnovao firmu Nekst (engl. NeXT), koja se bavila računarskim platformama specijalizovanim za visoko obrazovanje i poslovnu primenu. Kada je 1997. Epl kupio Nekst, Džobs se vratio u preduzeće koje je suosnovao i od tada je na položaju glavnog izvršnog rukovodioca.
Mart
uredi
Sergej Mihajlovič Brin (rus. Сергей Михайлович Брин; rođen 21. avgusta 1973) je američki preduzimač. Rođen u Rusiji, Brin je studirao računarstvo i matematiku pre nego što je Larijem Pejdžom osnovao Gugl (engl. Google). Brin je tehnološki direktor u Guglu i procenjuje se da raspolaže sa otprilike 16,6 milijardi američkih dolara, što ga čini 26. najbogatijom osobom na svetu. A zajedno sa Larijem Pejdžom je 9. najbogatija osoba u SAD.
April
uredi
Džon fon Nojman (mađ. Margittai Neumann Janos Lajos; rođen 28. decembra 1903. godine u Budimpešti (tadašnja Austrougarska), a umro je 8. februara 1957. godine u Vašingtonu). je bio mađarsko-američki matematičar i naučnik koji je dao doprinos kvantnoj fizici, funkcionalnoj analizi, teoriji skupova, topologiji, informatici, ekonomiji, numeričkoj analizi, hidrodinamici, statici i mnogim drugim matematičkim poljima kao jedan od istorijski istaknutih matematičara.
Maj
uredi
Ejda Bajron, grofica od Lavlejsa, (često se u literaturi nepravilno navodi kao Ada, engl. Lady Ada Augusta Byron, Countess of Lovelace, 10. decembar 1815.-27. novembar 1852.) rođena je kao ćerka engleskog pesnika lorda Bajrona i Anabele Milbank. Bavila se matematikom i zainteresovala se za projekat analitičke mašine. Pomagala je u dokumentovanju rada ove mašine kao i u radu na njoj - i finansijski i svojim predlozima, od kojih je najznačajniji bio prenos kontrole i rad sa ciklusima, tako da naredbe programa ne bi morale da se izvršavaju redosledom kojim su date već u zavisnosti od toka programa. Predviđala je i mogućnost ove mašine i za opštije stvari (komponovanje muzike, grafiku) ali i za šire naučne primene. Predložila je da se pomoću analitičke mašine izračunaju Bernulijevi brojevi. Ovaj plan se ujedno smatra i prvim programom, a Ejda Lavlejs prvim programerom. U njenu čast jedan programski jezik dobio je njeno ime.
Jun
uredi
Čarls Bebidž (engl. Charles Babbage 26. decembar 1791. u London - 18. oktobar 1871. London) je bio engleski matematičar, analitički filozof, mašinski inženjer, naučnik, izumitelj prvog računara koji je mogao da se programira i profesor matematike na Kembridžu. Ostavio je traga i u istoriji računarstva. Zbog uticaja koja su njegova razmišljanja ostavila na kasniji razvoj nauke, nazivaju ga „ocem“ računarstva. Delovi njegovih nedovršenih mašina nalaze se u Londonskom muzeju. Godine 1991. po njegovim nacrtima rekonstruisan je diferencijalni motor. Devet godina kasnije, pošto je napravljen rekonstruisan „Bebidžov dizajn“, otkrivena je za ono vreme zapanjujuća složenost mašine. Imao je ženu Džordžijanu i dosta dece od kojih je samo troje doživelo starost.
Jul
uredi
Blez Paskal (fr. Blaise Pascal), poznati francuski matematičar rođen je 19. juna 1623. godine u Klermonu, Francuska. Paskal je odmalena pokazivao interesovanje za nauku pa je već sa 18 godina konstruisao prvu matematičku mašinu, mehanički sabirač kako bi pomogao svom ocu u poslovanju. 1650. godine napušta svet nauke i okreće se religiji, odnosno kako je on napisao „razmatranju veličine i misterije čoveka“. Blez Paskal je umro u Parizu 19. avgusta 1662. godine.
Avgust
uredi
Gotfrid Vilhelm Frajher (baron) fon Lajbnic, (Leibniz, Gottfried Wilhelm Freiherr, (baron) von Leibniz; Lajpcig, 1. jul 1646. - Hanover, 14. novembar 1716.) bio je nemački filozof, matematičar, pronalazač, pravnik, istoričar, diplomata i politički savetnik. Dao je značajan doprinos u optici i mehanici. Smatra se poslednjim čovekom enciklopedijskog znanja zapadne civilizacije.
Lajbnic je dao veliki doprinos u fizici (optici i mehanici) i tehnologiji, kao i, što će se kasnije utvrditi, biologiji, medicini, geologiji, teoriji verovatnoće, psihologiji, informatici. Pisao je na latinskom, francuskom i nemačkom i to o politici, pravu, etici, teologiji, istoriji i filologiji. Iako je mnogo pisao, malo toga je objavljeno.
Septembar
uredi
Alan Matison Tjuring (engl. Alan Mathison Turing; 23. jun 1912-7. jun 1954), je bio engleski matematičar, logičar i kriptograf. Smatra se ocem modernog računarstva - napravio je koncept algoritama koji se danas koristi u svetu, i računanja pomoću Tjuringove mašine, formulišući danas široko prihvaćenu Tjuringovu verziju Čerč-Tjuringove teze. Svojim Tjuringovim testom, dao je značajan i provokativan doprinos debati koja se ticala veštačke inteligencije. Tokom Drugog svetskog rata, Tjuring je radio u Blečli parku, britanskom kriptoanalitičkom centru, i bio je jedno vreme šef Hut-a 8, odeljenja zaduženog za nemačku mornaricu. Tjuring je razvio više tehnika za razbijanje šifara, uključujući metod bombe, elektromehaničku mašinu, koja je mogla da otkrije postavke Enigme.
Oktobar
uredi
Ričard Metju Stalman (engl. Richard Matthew Stallman, često navođen kao RMS) (rođen 16. marta, 1953) je osnivač pokreta za slobodni softver , projekta GNU, i Zadužbine za slobodni softver. Njegova glavna dostignuća uključuju Emacs (kasnije GNU Emacs), GNU-ovu kolekciju kompajlera, i GNU-ov debager. Takođe je autor GNU-ove Opšte javne licence (GNU General Public License, GNU GPL ili GPL), najupotrebljavanije licence za slobodni softver, koja je započela koncept kopilefta (copyleft).
Još od sredine 1990-ih, Stalman većinu svog vremena provodi u vođenju političkih kampanja protiv softverskih patenata i proširivanja zakona o autorskim pravima, kao i u zagovaranju slobodnog softvera. Vreme koje još uvek uspeva da odvoji za programiranje, posvećuje razvoju GNU Emacs-a. Izdržava se bivajući plaćen za otprilike pola predavanja koja održi.
Novembar
uredi Ejda Bajron, grofica od Lavlejsa, (često se u literaturi nepravilno navodi kao Ada, engl. Lady Ada Augusta Byron, Countess of Lovelace, 10. decembar 1815.-27. novembar 1852.) rođena je kao ćerka engleskog pesnika lorda Bajrona i Anabele Milbank. Bavila se matematikom i zainteresovala se za projekat analitičke mašine. Pomagala je u dokumentovanju rada ove mašine kao i u radu na njoj - i finansijski i svojim predlozima, od kojih je najznačajniji bio prenos kontrole i rad sa ciklusima, tako da naredbe programa ne bi morale da se izvršavaju redosledom kojim su date već u zavisnosti od toka programa. Predviđala je i mogućnost ove mašine i za opštije stvari (komponovanje muzike, grafiku) ali i za šire naučne primene. Predložila je da se pomoću analitičke mašine izračunaju Bernulijevi brojevi. Ovaj plan se ujedno smatra i prvim programom, a Ejda Lavlejs prvim programerom. U njenu čast jedan programski jezik dobio je njeno ime.
Decembar
urediVoja Antonić (Šabac 12. jul 1952) je srpski inženjer, pronalazač, novinar i pisac. Takođe je urednik novina, a doprinosio je u brojnim radijskim emisijama. Međutim, najpoznatiji je po tome što je prvi na teritoriji Jugoslavije konstruisao i realizovao Galaksiju, kućni računar na principu samogradnje. Sa Dejanom Ristanovićem, novinarom časopisa „Računari u vašoj kući“ pokrenuo je akciju „Napravite svoju Galaksiju“, čiji je cilj bio ohrabrivanje i podučavanje brojnih računarskih entuzijasta da sami naprave svoj računar. Sam Antonić je nekoliko svojih radova predao u javno vlasništvo.