Википедија

Posttraumatski stresni poremećaj

Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP) je mentalni poremećaj i poremećaj ponašanja koji se može razviti zbog izloženosti traumatskom događaju, kao što su seksualni napad, rat, saobraćajni sudari, zlostavljanje dece, nasilje u porodici ili druge pretnje na život osobe. Simptomi mogu uključivati uznemirujuće misli, osećanja ili snove u vezi sa događajima, mentalni ili fizički stres zbog znakova povezanih sa traumom, pokušaje da se izbegnu znakovi povezani sa traumom, promene u načinu na koji osoba misli i oseća, i povećanje borbe- ili-let odgovor. Ovi simptomi traju više od mesec dana nakon događaja.[6] Mala deca ređe pokazuju uznemirenost, ali umesto toga mogu izraziti svoja sećanja kroz igru. Osoba sa PTSP-om je u većem riziku od samoubistva i namernog samopovređivanja.[7]

Posttraumatski stresni poremećaj
Manifestacije PTSP kod Australijskih vojnika u Prvom svetskom ratu
Specijalnostipsihijatrija, klinička psihologija
SimptomiUznemirujuće misli, osećanja ili sni vezani za događaj; tragovi mentalne ili fizičke uznemirenost; nastojanja da se izbegnu situacije vezane za traumu[1]
KomplikacijeSamoubistvo[2]
Trajanje> 1 meseca[1]
UzrociIzlaganje traumatičnom događaju[1]
Dijagnostički metodBazira se na simptomima[2]
LečenjeSavetovanje, lekovi[3]
LekoviSelektivni inhibitor preuzimanja serotonina[4]
Frekvencija8,7% (doživotni rizik); 3,5% (dvanaestomesečni rizik) (SAD)[5]

Većina ljudi koji dožive traumatske događaje ne razvijaju PTSP. Ljudi koji doživljavaju međuljudsko nasilje kao što su silovanje, drugi seksualni napadi, kidnapovanje, uhođenje, fizičko zlostavljanje od strane intimnog partnera i incest ili drugi oblici seksualnog zlostavljanja u detinjstvu imaju veću verovatnoću da razviju PTSP od onih koji doživljavaju traumu koja nije zasnovana na napadu, kao što su nesreće i prirodne katastrofe.[8] Oni koji doživljavaju produženu traumu, kao što su ropstvo, koncentracioni logori ili hronično zlostavljanje u porodici, mogu razviti složeni posttraumatski stresni poremećaj (S-PTSP). S-PTSP je sličan PTSP-u, ali ima izrazit uticaj na emocionalnu regulaciju i suštinski identitet osobe.[9]

Prevencija može biti moguća kada je savetovanje usmereno na one sa ranim simptomima, ali nije efikasno kada se pruža svim osobama izloženim traumi bez obzira da li su simptomi prisutni ili ne. Glavni tretmani za osobe sa PTSP-om su savetovanje (psihoterapija) i lekovi.[10] Antidepresivi tipa SSRI ili SNRI su lekovi prve linije koji se koriste za PTSP i umereno su korisni za oko polovine ljudi. Koristi od lekova su manje od onih koje se vide uz savetovanje. Nije poznato da li upotreba lekova i savetovanja zajedno imaju veću korist od bilo koje metode odvojeno. Lekovi, osim nekih SSRI ili SNRI, nemaju dovoljno dokaza koji podržavaju njihovu upotrebu i, u slučaju benzodiazepina, mogu pogoršati ishod.

U Sjedinjenim Državama, oko 3,5% odraslih ima PTSP u datoj godini, a 9% ljudi ga razvije u nekom trenutku svog života. U većem delu ostatka sveta, stope tokom date godine su između 0,5% i 1%. Veće stope se mogu javiti u regionima oružanih sukoba. Češće je kod žena nego kod muškaraca.[11]

Simptomi mentalnih poremećaja povezanih sa traumom su dokumentovani barem od vremena starih Grka.[12] Za nekoliko primera dokaza o posttraumatskim bolestima se tvrdilo da postoje iz sedamnaestog i osamnaestog veka, kao što je dnevnik Semjuela Pepisa, koji je opisao nametljive i uznemirujuće simptome nakon požara u Londonu 1666. godine. Tokom svetskih ratova, stanje je bilo poznato pod različitim terminima, uključujući „šok od granate“, „ratni nervi“, neurasteniju i „borbenu neurozu“. Termin „posttraumatski stresni poremećaj“ ušao je u upotrebu sedamdesetih godina prošlog veka velikim delom zbog dijagnoze američkih vojnih veterana iz rata u Vijetnamu.[13] Zvanično ga je priznalo Američko udruženje psihijatara 1980. godine u trećem izdanju Dijagnostičkog i statističkog priručnika za mentalne poremećaje (DSM-III).[14]

Etiopatogeneza uredi

 
Ilustracija Žana Ignasija Isidora Žerara, alijas Granvila u knjizi „Sto izreka“, objavljenoj 1845. godine u Parizu, je primer nasilja koje može izazavati PTSP

Posttraumatski stresni poremećaj se može javiti u bilo kom uzrastu, čak i kod mentalno zdravih osoba,[15] pojavom specifičnih simptoma koji obično počinju do 3 meseca od traumatskog događaja (akutni postraumatski stresni poremećaj). Ako ne dođe do izlečenja u toku akutne faze bolesti, po pravilu u narednih 6 meseci od traumatskog događaja, zbog suviše jakog i dugotrajnog stresa, poremećaj poprima hronični oblik koji može trajati godinama, i dovesti do trajnih promena ličnosti. Šta je suviše dugo i suviše jako odlučuje, u najvećoj meri, urođena priroda organizma, kao i stanje u kome ga je stres (psihički uzrok) zatekao.[16] Međutim, dešava se da se simptomi PTSP jave ili prepoznaju sa zakašnjenjem od nekoliko meseci (>3) ili više godina. U takvim slučajevima zbog neblagovremenog ili neadekvatnog lečenja u dužem vremenskom periodu klinička slika poprima teži oblik sa ne tako retkom pojavom samoubistava u pokušaju [17] i razvoja izraženijih formi psihosomatske bolesti.[18]

Zato psihijatrija PTSP označava kao odloženi ili produženi odgovor organizma na stresni događaj (koji može izazvati telesnu povredu, ali mora izazvati psihološku traumu) ili ugrožavajuću situaciju (različite vrste i različitog trajanja), koja je van ljudskog iskustva.
Osnovne karakteristike i primeri stresnog događaja

Osnovne karakteristike stresnog događaja kod PTSP ogleda se u tome da je on mora biti ne samo ozbiljan već i ekstreman. Najčešći primeri takvih stresnih događaja su; pretnja smrću zbog pojava građanskih sukoba, ratnih dejstava, prirodnih katastrofa (poplave, zemljotres, požara) ili događaja kao što su:[19] mobing, nasilje u porodici, boravak u zatvoru, logoru itd, silovanje, terorizam...

Na primer, Nato bombardovanje SRJ i Sukobi na Kosovu i Metohiji 1999. izazvalo je PTSP kod nekih ljudi koji su bili izloženi bombardovanju, kod ljudi koji su doživeli ili videli pogibiju na Kosovu, i kod ljudi koji su u izgubili rođake i prijatelje u ovim događajima.

Veterani po povratku svojim kućama iz rata često obolevaju od PTSP.[20] Osobe koje su doživele mobing na radnom mestu takođe češće obolevaju od PTSP.

Simptomi i znaci PTSP su odgovor tela na stres. Tačan uzrok (mehanizam nastanka) PTSP je nepoznat. Na njegovu pojavu i razvoj simptoma mogu uticati mnogobrojni psihološki, genetički, fizički i socijalni faktori. Postojanje već doživljene psihičke traume u životu neke osobe, kod nje može da poveća rizik od nastanka PTSP nakon nedavno doživljenog stresnog događaja.

Nije poznato zašto traumatski događaji izazivaju PTSP kod nekih ljudi, ali ne i kod drugih.

 
Distribucija PTSP na globalnom nivou u 2004.
  manje od 43.5
  43.5-45
  45-46.5
  46.5-48
  48-49.5
  49.5-51
  51-52.5
  52.5-54
  54-55.5
  55.5-57
  57-58.5
  više od 58.5

Predispozicija uredi

 
Vojnici u ratnim dejstvima često zapadaju u PTSP

Postoji mnogo pokušaja utvrđivanja faktora koji predisponiraju pojavu PTSP. Nakon mnogobrojnih istraživanja koja su podrazumevala različita ispitivanja ljudi kod kojih se nakon traumatskog događaja (kao što su požari, eksplozije, ratište) javio PTSP, i onih kod kojih nije bilo simptoma PTSP utvrđeni su neki od sledećih psiholoških faktora koji su bitni za pojavu PTSP nakon traumatskog događaja:

  • Postojanje psihičkih poremećaja pre traume
  • Postojanje psihičkih poremećaja u porodici
  • Visok neuroticizam
  • Spoljašnji lokus kontrole
  • Transgeneracijska trauma, odnosno postojanje iskustva traume u ranijoj generaciji u porodici [traži se izvor]
  • Postojanje ranijih traumatskih iskustava

Osobe koje imaju visok nivo mentalnog zdravlje pre traume najmanje su izložene riziku za PTSP. Ali ako je traumatsko iskustvo dovoljno zastrašujuće, prethodno dobro psihološko zdravlje ga verovatno neće zaštititi. Takođe prema nekim istraživanjima, nedostatak socijalne podrške kada je ona najviše potrebna, može uticati da prethodno psihološki zdrave osobe podlegnu traumi.

Genetičke predispozicije su još jedan od faktora bitnih za pojavu PTSP. Na osnovu obimnog istraživanja koje je sprovedeno u Americi na vijetnamskim veteranima blizancima, utvrđeno je da jednojajčani blizanci imaju sličniji nivo PTSP od dvojajčanih blizanaca, što ukazuje na značaj genetičkih faktora kod PTSP.

Znaci i simptomi uredi

Znaci i simptomi PTSP nisu ništa drugo do manifestne pojave u organizmu traumatizovane osobe izazvane različitim kombinacijama dejstva fizičkih i psiholoških faktora, ili udruživanjem više grupa simptoma od kojih su najčešće zastupljeni sledeći:

Uzroci Znaci i simptomi
Ponovno preživljen događaj
  • Ponavljajuća uznemirujuća i mučna sećanja.
  • Iznenadni osećaj kao da se traumatični događaj ponovo događa (flash back).
  • Ponavljajući mučni snovi o događaju.
Pojačana psihička osetljivost i izražena uznemirenost
  • Poteškoće uspavljivanja i održavanja spavanja
  • Razdražljivost ili napadi ljutnje i besa
  • Otežana sposobnost koncentracije
  • Reakcija preterane uplašenosti
  • Iščekivanja novih neprijatnosti.
Izbegavanje situacije i okolnosti
(koje podsećaju ili su povezane sa traumatskim događajem)
  • Pokušaj da se izbegnu misli i osjećanja vezana za traumu
  • Nesposobnost sećanja nekog važnog dela traume
  • Osjećaj uskraćivanja budućnosti (npr. osoba ne očekuje da bi mogla imati karijeru, brak, decu ili dug život).
  • Smanjeno interesovanje za životno značajne aktivnosti
  • Osećaj odvojenosti ili otuđenost od drugih
  • Emocionalna otupljenost (npr. nesposobnost za osećaj ljubavi)
  • Pokušaji da se izbegnu aktivnosti ili situacije koje podsećaju na traumu

Dijagnoza uredi

Dijagnoza PTSP, danas se uglavnom zasniva se na 8 kriterijuma iz Dijagnostičkog i statističkog priručnik za mentalne poremećaje, peto izdanje (DSM-5).[21]

Kriterijumi Karakteristike PTSP u okviru zadatog kriterijuma
Prvi
  • Direktno doživljavanje traumatskog događaj
  • Lično svedočenja, o traumatskom događaju kome nisu prisustvovale druge osobe
  • Saznanje da je traumatski događaj povezan sa bliskim članom porodice ili prijateljem
  • Doživljavaj se ponavlja ili postoji ekstremna izloženost averzivnim dejstvima traumatskog događaja; ovo se ne odnosi na uticaje preko medija (televizija, filmovi ili slike).
Drugi
  • Uporno ponavljanje događaja na jedan od sledećih načina kroz; misli ili percepcije, slike, dramatične predstave, iluzije ili halucinacije. povratne disocijativne epizode, snažno psihološko uznemirenje ili reakciju na bilo šta što simbolizuje neki aspekt događaja.
Treći
  • Izbegavanje nadražaja i sećanja koji su povezani sa traumom, a koja se ogledaju u jednom ili oba oblika izbegavanja koja mogu biti: izbegavanju misli, sećanja, ili razgovora povezanih sa događajem i izbegavanje ljudi, mesta, ili aktivnosti koje mogu izazvati sećanja na neprijatan događaj.
Četvrti
  • Nemogućnost sećanja važnih aspekta događaja.
  • Dugotrajni i preterani negativni stavovi o sebi, drugima, ili svetu
  • Dugotrajni, poremećaj saznanja o uzroku ili posledicama događaja
  • Dugotrajno negativno emocionalno stanje
  • Izrazito smanjeno interesovanje za učešće u značajnim aktivnostima
  • Osećanje ili otuđenje od drugih
  • Dugotrajna nesposobnost da se dožive pozitivne emocije
Peti
  • Razdražljivo ponašanje i ispadi besa.
  • Nesmotreno ili samodestruktivno ponašanje
  • Budnost i oprez
  • Preterano traženje odgovora
  • Problemi sa koncentracijom
  • Poremećaj sna
Šesti
  • Simptomi traju više od jednog meseca
Sedmi
  • Poremećaj izaziva klinički značajnu patnju ili oštećenje u funkcionisanju.
Osmi
  • Poremećaj nije pripisan fizioloških efektima supstanci ili drugim medicinskim stanjima

Diferencijalna dijagnoza uredi

Dijagnoze u razmatranju Diferencijalne dijagnoze
  • Akutni stresni poremećaj
  • Poremećaj prilagođavanja
  • Simuliranje (mora se isključiti)
  • Poremećaj raspoloženja sa psihotičnim obeležjima
  • Psihotični poremećaji izazvani opštim medicinskim stanjem (bolešću)
  • Poremećaji izazvani primenom nedozvoljenih supstanci

Terapija uredi

 
Benzodiazepini (npr, alprazolam): u PTSP se koriste za kupiranje anksioznosti i oslobađanje od drugih simptoma

Terapija PTSP obuhvata sledeće:

  • Prevenciju, inicijalnu procenu i tretman ubrzo nakon traumatičnog događaja
  • Kombinovanu primenu farmakoloških i nefarmakoloških oblika terapija za odrasle
  • Prvenstvene psihoterapijske intervencije kod adolescenata i dece
Nefarmakološka terapija

Nonfarmaloška terapija zasniva se na sledećem:

  • Grupna terapija
  • Individualna i porodična terapija
  • Kognitivno-bihevioralna terapija (KBT)
  • Terapija igrom ili art terapija
  • Upravljanje anksioznošću
  • Hipnoza
  • Razne tehnike relaksacije
Farmakološka terapija

Lekovi se mogu primeniti u kontroli fizioloških simptome, kako mi se bolesniku omogućilo da toleriše, primenu visoko emotivnom sadržaja u psihoterapiji. Glavne farmakološke supstance koje se koriste kod PTSP su:

  • Selektivne inhibitori serotonina (na primer, sertralin, paroksetin, fluoksetin): koji mogu razrešiti sva 3 simptoma klastera
  • Benzodiazepini (npr, alprazolam): za kupiranje anksioznosti i oslobađanje od drugih simptoma
  • Beta blokatori (npr propranolol): za lečenje simptoma povezanih sa hipertenzivnim reakcijama
  • Antikonvulzivi (na primer, karbamazepin, lamotrigin, upotreba van oznaka): za kupiranje impulsivnosti i emocionalne labilnosti
  • Atipični antipsihotici (npr risperidon, olanzapin): kod bolesnika koji ne reaguju na antidepresive.
  • Alfa1 blokatori (npr, prazosin): kod bolesnika sa noćnom morom i poremećajima spavanja.
  • Alfa2 agonisti (na primer, klonidin): za lečenje noćne more.

U lečenju PTSP pored navedenih medikamenata mogu se, prema potrebi, koristiti i:

Izvori uredi

  1. ^ a b v Association, American Psychiatric (2013). Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders (5th izd.). Arlington, VA: American Psychiatric Publishing. str. 271—280. ISBN 978-0-89042-555-8. 
  2. ^ a b Bisson JI, Cosgrove S, Lewis C, Robert NP (novembar 2015). „Post-traumatic stress disorder”. BMJ. 351: h6161. PMC 4663500  . PMID 26611143. doi:10.1136/bmj.h6161. 
  3. ^ „Post-Traumatic Stress Disorder”. National Institute of Mental Health. februar 2016. Arhivirano iz originala 9. 3. 2016. g. Pristupljeno 10. 3. 2016. 
  4. ^ Berger W, Mendlowicz MV, Marques-Portella C, Kinrys G, Fontenelle LF, Marmar CR, Figueira I (mart 2009). „Pharmacologic alternatives to antidepressants in posttraumatic stress disorder: a systematic review”. Progress in Neuro-Psychopharmacology & Biological Psychiatry. 33 (2): 169—80. PMC 2720612  . PMID 19141307. doi:10.1016/j.pnpbp.2008.12.004. 
  5. ^ Diagnostic and statistical manual of mental disorders: DSM-5. American Psychiatric Association (5th izd.). Arlington, VA: American Psychiatric Association. 2013. str. 276. ISBN 9780890425558. OCLC 830807378. 
  6. ^ American Psychiatric Association (2013). Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders (5th izd.). Arlington, VA: American Psychiatric Publishing. str. 271—80. ISBN 978-0-89042-555-8. 
  7. ^ Bisson, Jonathan I.; Cosgrove, Sarah; Lewis, Catrin; Roberts, Neil P. (2015). „Post-traumatic stress disorder”. BMJ: h6161. PMC 4663500  . PMID 26611143. doi:10.1136/bmj.h6161. 
  8. ^ Zoladz, Phillip R.; Diamond, David M. (2013). „Current status on behavioral and biological markers of PTSD: A search for clarity in a conflicting literature”. Neuroscience & Biobehavioral Reviews. 37 (5): 860—895. PMID 23567521. S2CID 14440116. doi:10.1016/j.neubiorev.2013.03.024. 
  9. ^ Brewin, Chris R.; Cloitre, Marylène; Hyland, Philip; Shevlin, Mark; Maercker, Andreas; Bryant, Richard A.; Humayun, Asma; Jones, Lynne M.; Kagee, Ashraf; Rousseau, Cécile; Somasundaram, Daya; Suzuki, Yuriko; Wessely, Simon; Van Ommeren, Mark; Reed, Geoffrey M. (2017). „A review of current evidence regarding the ICD-11 proposals for diagnosing PTSD and complex PTSD” (PDF). Clinical Psychology Review. 58: 1—15. PMID 29029837. S2CID 4874961. doi:10.1016/j.cpr.2017.09.001. 
  10. ^ Haagen, Joris F.G.; Smid, Geert E.; Knipscheer, Jeroen W.; Kleber, Rolf J. (2015). „The efficacy of recommended treatments for veterans with PTSD: A metaregression analysis”. Clinical Psychology Review. 40: 184—194. PMID 26164548. doi:10.1016/j.cpr.2015.06.008. 
  11. ^ Hoskins, Mathew; Pearce, Jennifer; Bethell, Andrew; Dankova, Liliya; Barbui, Corrado; Tol, Wietse A.; Van Ommeren, Mark; De Jong, Joop; Seedat, Soraya; Chen, Hanhui; Bisson, Jonathan I. (2015). „Pharmacotherapy for post-traumatic stress disorder: Systematic review and meta-analysis”. British Journal of Psychiatry. 206 (2): 93—100. PMID 25644881. doi:10.1192/bjp.bp.114.148551. . Some drugs have a small positive impact on PTSD symptoms
  12. ^ Carlstedt, R. (2009). Handbook of Integrative Clinical Psychology, Psychiatry, and Behavioral Medicine Perspectives, Practices, and Research. New York: Springer Pub. Co. str. 353. ISBN 9780826110954. 
  13. ^ Klykylo WM (2012). "15". Clinical child psychiatry (3 ed.). Chichester, West Sussex, UK: John Wiley & Sons. ISBN 9781119967705 – via Google Books.
  14. ^ Friedman, Matthew J. (2013). „Finalizing PTSD in DSM-5 : Getting Here from There and Where to Go Next”. Journal of Traumatic Stress. 26 (5): 548—56. PMID 24151001. doi:10.1002/jts.21840. 
  15. ^ World Health Report 2001, Mental Health: New Understanding, New Hope, WHO, 2001.
  16. ^ Koić E., Stres psihička trauma i PTSP - posttraumatski stresni poremećaj, Virovitica, Januar, 2006.
  17. ^ Dragišić-Labaš S. Društveni faktori u etiologiji suicidalnog ponašanja vojnih invalida rata iz 1991-1995., Institut za neuropsihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“, Beograd. 1998
  18. ^ Herman JH. Trauma i oporavak, „Svjetlost“, Sarajevo, 1997.
  19. ^ Bisson J, Andrew M. Psychological treatment of post-traumatic stress disorder (PTSD). Cochrane Database Syst Rev. 2007;3:CD003388.
  20. ^ Yaffe K, Vittinghoff E, Lindquist K, Barnes D, Covinsky KE, Neylan T, et al. Posttraumatic stress disorder and risk of dementia among US veterans. Arch Gen Psychiatry. 67 (6): 608—13. јун 2010.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  21. ^ American Psychiatric Association. American Psychiatric Association: Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders, Fifth Edition. Arlington, VA: 2013.
  22. ^ de Quervain DJ, Margraf J. Glucocorticoids for the treatment of post-traumatic stress disorder and phobias: a novel therapeutic approach. Eur J Pharmacol. 2008 Apr 7. 583(2—3):365-71.

Литература uredi

  • Association, American Psychiatric (2013). Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders (5th изд.). Arlington, VA: American Psychiatric Publishing. стр. 271—280. ISBN 978-0-89042-555-8. 
  • American Psychiatric Association (1994). Diagnostic and statistical manual of mental disorders: DSM-IV. Washington, DC: American Psychiatric Association. ISBN 978-0-89042-061-4. 
  • Satcher, David; et al. (1999). „Chapter 4.2”. Mental Health: A Report of the Surgeon General. Surgeon General of the United States. 
  • Johnson H, Thompson A. The development and maintenance of post-traumatic stress disorder (PTSD) in civilian adult survivors of war trauma and torture: a review. Clin Psychol Rev. 28 (1): 36—47. januar 2008.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).

Spoljašnje veze uredi


Klasifikacija
Spoljašnji resursi
 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Посттрауматски_стресни_поремећај&oldid=27556344”