Prvi bataljon vojne policije 1.KK
Prvi bataljon vojne policije 1.KK je bila jedna od jedinica 1. Krajiškog korpusa Vojske Republike Srpske. Bataljon je naslednik 5. bataljona vojne policije Banjalučkog korpusa JNA i 14. bataljona vojne policije iz Ljubljane, a formiran je 16. juna 1992. u Banja Luci. Bataljon je bio angažovan u obezbeđivanju komandnih mesta komande korpusa, regulisanju saobraćaja, obuci regruta, zaštiti važnijih objekata i protivdiverzantskim dejstvima. Brigada je odlikovana Ordenom Nemanjića i Medaljom Petra Mrkonjića.[2]
| Prvi bataljon vojne policije 1.KK | |
|---|---|
 | |
| Postojanje | 1992—2003. Mesto formiranja: Banja Luka |
| Formacija | bataljon |
| Jačina | 450 - 500[1] prosečno: 450 - 500[1] |
| Deo | Vojska Republike Srpske |
| Angažovanje | |
| Odlikovanja |   |
| Komandanti | |
| Komandant | Radoslav Lakić (1992-93) |
| Komandant 2 | Dragomir Keserović (1993-95) |
| Komandant 3 | Nikola Rašuo (1995-96) |
| Komandant 4 | Dragan Talić (1996-98) |
| Komandant 5 | Željko Zorić (1998-2003) |
Tokom rata u BiH bataljon se posebno istakao u operaciji Koridor, kada je uspostavljena kopnena veze između zapadnog i istočnog dela Republike Srpske. U ratu je poginulo 69 boraca, a ranjeno je više od 400.[3]
Organizacija uredi
Bataljon je po formaciji imao dve čete vojne policije, protivteroristički vod, saobraćajnu četu, pozadinski vod, vod za službe, odeljenje veze i odeljenje specijalista. Mada je po formaciji bataljon trebalo da obavlja policijsko-bezbednosne poslove, tokom rata je često bio nosilac vojnih borbenih delovanja.
Bataljon je bio popunjen aktivnim i rezervnim oficirima, podofcirima i vojnim obaveznicima.
Ratni put uredi
1992. uredi
Tokom maja meseca bataljon je obezbeđivao hidroelektranu Bočac i učestvovao u borbama za grad Ključ i širu okolinu. U junu i julu mesecu bataljon je u operaciji Koridor oslobodio Odžak. Bataljon je prve veće gubitke imao prilikom pokušaja zauzimanja Gornjih Koliba 18. avgusta i u borbama za Brod 25. avgusta. Međutim, bataljon je samo četiri dana potom, zajedno sa drugim jedinicama VRS, zauzeo jako neprijateljsko uporište Kostreš. Posle krađe pauze u garnizonu Banja Luka, bataljon je poslat u okolinu mesta Gradačac, gde je i ostao do kraja 27. oktobra kada je jedan vod bataljona učestvovao u operaciji Vrbas. Bataljon će kraj godine dočekati u okolini grada Brčko.
1993. uredi
Početkom januara bataljon je dopunjen sa više od 200 vojnika. Naime, 1. Krajiški korpus naredio je svim brigadama da pošalju po jedno odeljenje dobrovoljaca u bataljon vojne policije. Ovom naredbom bataljon je promenio formaciju i sada je imao šest četa vojne policije. Do kraja maja veći deo bataljona je angažovan u napadima na Orašje, nakon čega je prebačen na Dobojsko ratište. U julu bataljon je probio neprijateljsku liniju kod mesta Brka, u operaciji Sadejstvo.[4] U septembru jedan deo jedinice učestvuje u protestima protiv vlasti Republike Srpske u Banjoj Luci.
1994. uredi
Tokom januara pripadnici bataljona učestvuju u neuspelom napadu na selo Matuziće na dobojskom ratištu. Nepunih mesec dana potom bataljon zauzima Katanovu kosu na istom ratištu. Do jeseni bataljon se borio na ozrenskom ratištu, da bi u septembru učestvovao u operaciji Breza.[5] Napad je počeo 6. septembra, a bataljon je zajedno sa izviđačkom četom 1. Krajiškog korpusa napadao s polaznih položaja Ćorkovača–tt 414–Rada. 12. septembra neprijatelj ubacuje diverzantsku grupu jačine 150-200 vojnika preko položaja Vojske Republike Srpske Krajine, koja napada komandno mesto Glavnog štaba i okružuje deo bataljona vojne policije. U proboju je poginulo 14 pripadnika bataljona dok su tri zarobljena.
1995. uredi
U januaru bataljon dobija novu formaciju: umesto šest četa, osnovane su dve kao i jedna nastavna četa. Tokom poslednje godine rata, bataljon je imao 475 vojnika, od toga 19 oficira i 52 podoficira.[1] Tokom marta i aprila, jedan deo bataljona je učestvovao u borbama na planini Vlašić, gde je stabilizovao liniju odbrane 22. lake pešadijske brigade i zauzeo objekat Markovac.[6] Tokom septembra bataljon je zajedno sa jednom tenkovskom četom iz 1. oklopne brigade i jednim bataljonom 43. motorizovane brigade branio liniju Mlinište–Podrašnica–Baraći. 14. septembra bataljon je raspoređen na prevoju Štrbine gde ostaje do 19. septembra. Bataljon je kraj rata dočekao u sprečavanju neprijateljskih napada na Novi Grad i Banju Luku.[7]
Naoružanje i tehnika uredi
Vojna policija koristila je pešadijsko oružje: Zastava M70, Zastava M92, Zastava M76, Zastava M59/66, Zastava M72, Zastava M84, Zastava M84 Škorpion, Zastava M57.
Minobacači: M69 82 mm.
Reference uredi
- ^ a b v Prvi bataljon 2016, str. 218.
- ^ Svečanost povodom 30 godina od formiranja Prvog bataljona Vojne policije
- ^ Boračka 2018.
- ^ Prvi bataljon 2016, str. 132.
- ^ Prvi bataljon 2016, str. 202-203.
- ^ Prvi bataljon 2016, str. 221.
- ^ Prvi bataljon 2016, str. 241.
Literatura uredi
- Zorić, Željko. 1. (11.) Bataljon vojne policije 1.KK. Banja Luka: Glas Srpske, 2016.
Vidi još uredi
Spoljašnje veze uredi
„Obilježeno 26 godina od formiranja bataljona vojne policije 1. Krajiškog korpusa”. www.borackars.org. Pristupljeno 24. 6. 2018.
